Киселине Соли

1. HCl хлороводонична хлоридна * јака Cl- хлориди

2. HBr бромоводонична бромидна Br- бромиди
3. HF флуороводонична флуоридна * јака F- флуориди
4. HI јодоводонична јодидна I- јодиди
HS- хидрогенсулфиди
5. H2S сумпорводонична сулфидна Покварена јаја
S2- сулфиди
Екстремно токсична, моментално зауставља рад
6. HCN цијановодонична цијанидна
срца, лепо мирише(мирис бадема)

HSO4- -хидрогенсулфати
7. H2SO4 сумпорна сулфатна SO3 * јака
SO42- Сулфати
HSO3- -хидрогенсулфити
8. H2SO3 сумпораста сулфитна SO2
SO32- сулфити
телураста,
9. H2TeO3 телурова
телуритна TeO2
селенаста,
10. H2SeO3 селенова
селенитна SeO2
H2PO4- -дихидрогенфосфати
(примарни -фосфат)
-хидрогенфосфати
11. H3PO4 фосфорна Фосфатна P2O5 * јака HPO42- (секундарни -фосфат)
-фосфати (терцијарни
PO43- -фосфат)
HPHO3- хидрогенфосфити
12. H2PHO3 фосфораста фосфитна P2O3
PHO32- фосфити
NO2
13. HNO3 азотна нитратнa * јака NO3- нитрати
изузетак
14. HNO2 азотаста нитритна N2O3 NO2- нитрити
 Може да има соли као
арсенаста, арсенитна,
15. H3АsO4 арсенова арсенатна
As2O5 фосфатна(примарне, секундарне и
терцијарне)

Раздваја се на: HCO3- хидрогенкарбонати

16. H2CO3 угљена карбонатна CO2 H2CO3→Н2О + СО2↑ CO32- карбонати
SiO2
17. H2SiO3 силицијумова метасилицијумова
песак

У пракси веома позната као

дезинфекционо средство; њен 3%
18. H3ВO3 Борна боратна B2O3 раствор служи за испирање очију и
Борати
коже при контакту са базом

19. H2CrO4 хромна хроматна CrO3 Хромати

20. H2Cr2O7 дихромна дихроматна Дихромати
21. HMnO4 перманганова перманганатна Mn2O7 Пермангати

22. HClO4 хиперхлорна хиперхлоратна Cl2O7 * јака Хиперхлорати

23. HClO3 хлорна хлоратна Cl2O5 * јака Хлорати
24. HClO2 хлораста хлоритна Cl2O3 хлорити
25. HClO хипохлораста хиперхлоритна Cl2O Хиперхлорити
26. HBrO4 Хипербромна Хиперброматна Br2O7 Хипербромати
27. HBrO3 Бромна Броматна Br2O5 Бромати
28. HBrO2 Бромаста Бромитна Br2O3 Бромити
29. HBrO Хипобромаста Хипобромитна Br2O Хипобромити
30. HFO4 хиперфлуорна Хиперфлуоратна F2O7 Хиперфлуорати
31. HFO3 Флуорна Флуорнатна F2O5 Флуорнати
32. HFO2 флуораста флуоритна F2O3 Флуорити
33. HFO хипофлуораста хипофлуоритна F 2O Хипофлуорити
34. HIO4 хиперјодна Хиперјодатна I2O7 Хиперјодати
35. HIO3 Јодна Јодатна I2O5 Јодати
36. HIO2 јодаста Јодитна I2O3 Јодити
37. HIO хипојодаста хипојодитна I2O Хипојодити

38. HCOOH Мравља Формиатна У мравима HCOO- Формиати

39. CH3COOH сирћетна ацетатна Сирће за салату – 9% раствор CH3 COO- ацетати
40. CF3COOH Три-флуор сирћетна киселина * јака
41. CCl3COOH Три-хлор сирћетна киселина * јака
Оксидациони бројеви метала
1. Група – сви морају бити +1
2. Група – сви морају бити +2
3. Група – само B и Al су +3

-За све остале елементе оксидациони број се мора казати преко римског броја
-Код следећих елемената ако се другачије на каже по аутоматизму се узимају следећи оксидациони
бројеви
+1 Ag(сребро)
+2 Zn(цинк), Cd(кадмијум), Co(кобалт), Ni(никл)
+3 Bi(бизмут)
+4 Si(силицијум)

Оксиди Пример: калијум-супероксид

-2 𝐾𝑂2 𝐾𝑂2 + 𝐶𝑂2 → 𝑂2 + 𝐾2 𝐶𝑂3

⏞
О
-оксид Хидриди
Стара номенклатура: -1
-моноксид ⏞
Н
-диоксид
-хидрид
-триоксид
(пример: угљеник(IV)-оксид = угљен-диоксид) Хидроксиди = базе
Пероксиди -1
-2 ⏞
ОН
⏞2
О -хидроксид
-пероксид
Пример: H2O2 - водоник-пероксид Изузетак: амонијак 𝑁𝐻3
𝑁𝐻3 + 𝐻𝑂𝐻 → 𝑁𝐻4+ + 𝑂𝐻 −
Супероксиди 𝑁𝐻4+ - Амонијум јон-понаша се као
-1 метал у солима (пример: амонијум-
сулфат(𝑁𝐻4 )2 𝑆𝑂4 )
⏞2
О
-супероксид

Киселе соли
(Метал)-хидроген(име киселине)=(метал)-би(име киселине)=кисели(метал)-(име
киселине)
Пример: 𝐶𝑎(𝐻𝑆𝑂4 )2
Калцијум-хидрогенсулфат=калцијум-бисулфат=кисели калцијум-сулфат
Базне соли
*Метал*-хидрокси*име киселине*=базни *метал-име киселине*
Пример: (𝐶𝑎𝑂𝐻)3 𝑃𝑂4 Калцијум-хидроксифосфат=базни калцијум-фосфат

Врсте оксида
1. Кисели оксиди = анхидриди киселина (углавном је реч о оксидима неметала)
𝑆𝑂3 + Н2 О → 𝐻2 𝑆𝑂4

2. Базни оксиди = анхидриди база (углавном је реч о оксидима метала)

𝑁𝑎2 𝑂 + Н2 О → 2𝑁𝑎𝑂𝐻
-Сви оксиди прве групе (Сви су облика : X2О (Х-елемент из 1. групе))
-Сви оксид друге групе осим берилијума(Сви су облика : XО (Х-елемент из 2. групе))
-FeO(Fe(OH)2), Fe2O3(Fe(OH)3), Cu2O(CuOH), CuO(Cu(OH)2), CoO(Co(OH)2), NiO(Ni(OH)2)

3. Неутрални оксиди = инертни оксиди

CO Угљен-моноксид
N2O Азот(I)-оксид (гас смејавац)
NO Азот(II)-оксид

4. Амфотерни оксиди
Амфотерни оксиди са водом дају једињење (а не једињења) које има карактер и киселине и базе. Да
ли ће дато једињење показати особине киселине или базе зависи од тога са ким реагује (нпр: ако
реагује са киселином понаша се као база и обрнуто)
𝐴𝑠2 𝑂3 + Н2 О → 𝐻3 𝐴𝑠𝑂3 ≡ 𝐴𝑠(𝑂𝐻)3
(Киселина+База) 𝐻𝐶𝑙 + 𝐴𝑠(𝑂𝐻)3 → ⋯
(База + Киселина) 𝑁𝑎𝑂𝐻 + 𝐻3 𝐴𝑠𝑂3 → ⋯

𝐴𝑠2 𝑂3 + Н2 О → As(OH)3 H3AsO3

𝐵𝑒𝑂 + Н2 О → Be(OH)2 H2BeO2
𝑍𝑛𝑂 + Н2 О → Zn(OH)2 H2ZnO2
𝐴𝑙2 𝑂3 + Н2 О → Al(OH)3 H3AlO3

Типови хемијске реакције

1. Неутрализација
киселина + база → со + 𝐻2 𝑂
Неутрализација је реакција између водоничних јона (из киселина) и хидроксидних јона (из
база) при чему настаје вода. Катјон базе и анјон киселине у овој реакцији граде со.
2. кисели оксид + база → со + 𝐻2 𝑂
3. базни оксид + киселина → со + 𝐻2 𝑂
4. кисели оксид + базни оксид → со
5. неметал + 𝑂2 → кисели оксид (оксид нематала)
6. метал + 𝑂2 → базни оксид (оксид матала)
Само метали 1. и 2. Групе могу директно да реагују са водом по следећој хемијској
реакцији:
метал + 𝐻2 𝑂 → база + Н2↑
Метали од 3. групе па надаље не реагују са водом или кисеоником.
7. метал + киселина → со + Н2↑
Ову реакцију не дају бакар, жива, сребро и злато.
8. јака киселина + со слабе киселине→ слаба киселина + со јаке киселине
Јака киселина може да исрера из соли слабу киселину.
9. јака база + со слабе базе→ слаба база + со
Јака база може да истисне слабу базу из њене соли.
10. различита реактивност халогена (ел. VII групе)𝐹2 > 𝐶𝑙2 > 𝐵𝑟2 > 𝐼2
𝑡
11. жарењем: било који карбонат → оксид + СО2
𝑡
било који бикарбонат → оксид + СО2 + Н2 О