Hemija Planovi

Основна школа „Станоје Миљковић“ - Брестовац
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

(ГОДИШЊИ, МЕСЕЧНИ, НЕДЕЉНИ И ТЕМАТСКИ ПРОГРАМ РАДА)
ХЕМИЈА
за VII, VIII разред
школска 2011/2012. година

Основна школа „Станоје Миљковић“ – Брестовац
ОПЕРАТИВНИ НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ 2011/2012.
2
ХЕМИЈА - OБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ

Образовни стандарди су дефинисани за следеће области: Општа хемија (супстанце, структуре, својства и промене),
Неорганска хемија (елементи, неорганска једињења и реакције), Органска хемија (органска једињења, структура и
реакције), Биохемија (биолошки важна органска једињења) и Хемија животне средине.
За предмете природних наука (Биологија, Физика и Хемија) додатно су дефинисани заједнички образовни стандарди
који се односе на експеримент у природним наукама.
Ученик зна и уме

Област
на основном нивоу на средњем нивоу на напредном нивоу
зна: зна: разуме:
1.1.1. да прави разлику између елемената, 2.1.1. како тип хемијске везе 3.1.1. разлику између чистих
једињења и смеша из свакодневног одређује својства супстанци супстанци (елемената и
живота на основу њихове сложености (температуре топљења и једињења) и смеша, на основу
1.1.2. о практичној примени елемената, кључања, као и растворљивост врста честица које их изграђују
једињења и смеша из сопственог супстанци) 3.1.2. како je практична примена
окружења на основу њихових својстава 2.1.2. значење термина: материја, супстанци повезана са њиховим
1.1.3. на основу којих својстава супстанце хомогена смеша, хетерогена својствима
могу да се разликују, којим врстама смеша, анализа и синтеза, 3.1.3. да су својства супстанци и
промена супстанце подлежу као и да се неутрализација, супституција, промене којима подлежу
при променама укупна маса супстанце не адиција, анхидрид, изомер, условљене разликама на нивоу
мења изотоп честица
1.1.4. да су чисте супстанце изграђене од 2.1.3. шта je засићен, незасићен и 3.1.4. структуру атома, молекула
атома, молекула и јона, и те честице презасићен раствор и јона, које их елементарне
међусобно разликује no наелектрисању и 2.1.4. да саставља формуле честице изграђују и како од
сложености грађе најважнијих представника класа њиховог броја зависи
1.1.5. тип хемијске везе у молекулима неорганских и органских наелектрисање атома, молекула
елемената, ковалентним и јонским једињења и једначине хемијских и јона
једињењима реакција неутрализације и 3.1.5. зависност растворљивости
супституције супстанце од природе супстанце
1.1.6. квалитативно значење симбола
уме да: и растварача
најважнијих хемијских елемената,
2.1.5. изабере најпогоднији начин
ОПШТА ХЕМИЈА
хемијских формула најважнијих предста- 3.1.6. значење следећих

вника класа неорганских и органских за повећање брзине растварања термина: естерификација,
једињења, и квалитативно значење супстанце (повећањем сапонификација
хемијских једначина реакција оксидације температуре растварача, уме:
уситњавањем супстанце,
1.1.7. шта су раствори, како настају и 3.1.7. на основу својстава
мешањем)
примере раствора у свакодневном животу састојака смеше да изабере и
2.1.6. промени концентрацију изведе одговарајући поступак за
1.1.8. значење следећих термина:
раствора додавањем растворене њихово раздвајање
супстанца, смеша, раствор, растварање,
супстанце или растварача
елемент, једињење, атом, молекул, јон, 3.1.8. да осмисли
(разблаживање и концентровање)
ковалентна веза, јонска веза, оксидација, експериментални поступак
оксид, киселина, база, со, индикатор 2.1.7. у огледима испитује према задатом
уме да: својства супстанци и податке о циљу/проблему/питању за
супстанцама приказује табеларно истраживање, да бележи и
1.1.9. загрева супстанцу на безбедан
или шематски приказује резултате табеларно и
начин
2.1.8. израчуна процентни састав графички, формулише
1.1.10. измери масу, запремину и
једињења на основу формуле и објашњење/а и изведе
температуру супстанце
масу реактаната и производа на закључак/е
1.1.11. састави апаратуру и изведе основу хемијске једначине, то 3.1.9. да израчуна процентуалну
поступак цеђења јест да покаже на основу заступљеност неке супстанце у
1.1.12. у једноставним огледима испита израчунавања да се укупна маса смеши, да изводи
својства супстанци (агрегатно стање, супстанци не мења при стехиометријска израчунавања
мирис, боју, магнетна својства, хемијским реакцијама која обухватају реактант у
растворљивост), као и да та својства 2.1.9. израчуна масу растворене вишку и однос масе и количине
опише супстанце и растварача на основу супстанце
процентне концентрације
раствора и обрнуто
2.1.10. направи раствор одређене
процентне концентрације
3
зна: зна да: разуме:

1.2.1. основна физичка и хемијска 2.2.1. на основу назива оксида, 3.2.1. да су физичка и
својства неметала и метала (агрегатно киселина, база и соли састави хемијска својства метала и
стање, проводљивост топлоте и формулу ових супстанци неметала одређена
електрицитета и реакцију са кисеоником)
2.2.2. пише једначине структуром њихових
1.2.2. везу између својстава неметала и атома/молекула
метала и њихове практичне примене хемијских реакција синтезе и
анализе бинарних једињења 3.2.2. хемијска својства
1.2.3. да препозна метале (Na, Mg, Al, Fe,
Zn, Cu, Pb, Ag, Au) на основу њихових
уме да: оксида (реакције са водом,
физичких и хемијских својстава 2.2.3. експерименталним киселинама, хидроксидима)
НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА
1.2.4. да на основу формуле именује путем испита растворљивост и 3.2.3. да општа својства
основне класе неорганских једињења хемијску реакцију оксида са киселина зависе од њихове
1.2.5. примере оксида, киселина, база и водом структуре (реакције са
соли у свакодневном животу као и 2.2.4. испита најважнија хидроксидима, металима,
практичну примену ових једињења хемијска својства киселина карбонатима, бикарбонатима
1.2.6. основна физичка и хемијска (реакцију са карбонатима и и базним оксидима)
својства оксида, киселина, база и соли металима) 3.2.4. да општа својства база
уме да: зависе од њихове структуре
1.2.7. утврди основна физичка својства (реакције са киселинама и са
оксида (агрегатно стање, боју, мирис) киселим оксидима)
1.2.8. докаже кисело-базна својства 3.2.5. да физичка и хемијска
супстанце помоћу индикатора својства соли зависе од
1.2.9. испита растворљивост соли њихове структуре
1.2.10. безбедно рукује супстанцама, уме да:
посуђем и прибором 3.2.6. изведе реакцију
неутрализације
1.3.1. формуле, називе и 2.3.1. пише једначине разуме:
функционалне групе најважнијих хемијских реакција 3.3.1. хемијске реакције
угљоводоника, алкохола, сагоревања угљоводоника и угљоводоника, алкохола,
карбонилних једињења, алкохола карбонилних једињења,
карбоксилних киселина и естара карбоксилних киселина и
1.3.2. основна физичка и хемијска естара
ОРГАНСКА ХЕМИЈА
својства угљоводоника, алкохола, 3.3.2. видове практичне

карбонилних једињења, примене угљоводоника,
карбоксилних киселина и естара алкохола, карбонилних
1.3.3. практичан значај угљоводоника, једињења, карбоксилних
алкохола, карбонилних једињења, киселина и естара на основу
карбоксилних киселина и естара у својстава која имају
свакодневном животу уме да:
3.3.3. пише једначине
хемијских реакција
угљоводоника, алкохола,
карбонилних једињења,
карбоксилних киселина и
естара
4
1.4.1. да наведе физичка својства 2.4.1. најважније улоге масти зна:

(агрегатно стање и растворљивост) и уља, угљених хидрата и 3.4.1. основу структуре
масти и уља, угљених хидрата, протеина у живим молекула који чине масти и
протеина организмима уља, угљене хидрате и
БИОХЕМИЈА
1.4.2. примере и заступљеност масти протеине

и уља, угљених хидрата и протеина у разуме:
намирницама 3.4.2. основна хемијска
својства масти и уља
(сапонификацију и
хидролизу), угљених хидрата
и протеина
1.5.1. значај безбедног поступања са
ЖИВОТНЕ
супстанцама, начине њиховог

СРЕДИНЕ
ХЕМИЈА
правилног складиштења, a са циљем

очувања здравља и животне средине
1.6.1. безбедно рукује основном 2.6.1. прикупи податке 3.6.1. препозна

опремом за експериментални рад и посматрањем и мерењем и да питање/проблем који се може
супстанцама при том користи одговарајуће експериментално истражити
ЕКСПЕРИМЕНТ
1.6.2. изведе експеримент према инструменте 3.6.2. постави хипотезе

датом упутству 2.6.2. табеларно и графички 3.6.3. планира и изведе
прикаже резултате експеримент за тестирање
посматрања или мерења хипотезе
2.6.3. изводи једноставна 3.6.4. донесе релевантан
уопштавања и закључак на основу резултата
систематизацију резултата добијених у
експерименталном раду
5
ГОДИШЊИ ПРОГРАМ
ХЕМИЈА – 7. разред
Циљеви и задаци
Циљеви
 развијање функционалне хемијске писмености;
 разумевање промена и појава у природи на основу знања хемијских појмова, теорија,
модела и закона;
 развијање способности комуницирања коришћењем хемијских термина, хемијских
симбола, формула и једначина;
 развијање способности за извођење једноставних хемијских истраживања;
 развијање способности за решавање теоријских и експерименталних проблема;
 развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу;
 развијање способности за тражење и коришћење релевантних информација у различитим
изворима (уџбеник, научно-популарни чланци, Интернет);
 развијање свести о важности одговорног односа према животној средини, одговарајућег и
рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у свакодневном животу;
 развијање радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и
позитивног става према учењу хемије;
 развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној
оријентацији.
Задаци
 стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
хемије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе хемије буду у пуној мери
реализовани
 омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије и научни метод којим се у
хемији долази до сазнања
 омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој
различитих технологија и развој друштва уопште
 оспособљавање ученика да се користе хемијским језиком: да знају хемијску терминологију
и да разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и
једначина
 стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и
њиховим променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које
самостално изводе, развијати при том аналитичко мишљење и критички став у мишљењу
 стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне вештине,
правилно и безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и
супстанцама
 оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања
 стварање ситуација у којима ће ученици примењивати теоријско знање и експериментално
искуство за решавање теоријских и експерименталних проблема
 стварање ситауција у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава и
промена у реалном окружењу
 омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни аспект
хемијских промена и његову практичну примену.
6
Глобална структура годишњег програма

ХЕМИЈА – 7 разред
Система-тизација
Ред.
Понављање
утврђивање
Назив наставне теме/целине Стандарди
Евалуација
бр.
самоевал.
вежбање
Обрада
Укупно
Увод
ХЕ.1.1.9. ХЕ.1.1.10. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2.

1 ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ 1 2 3 ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.6.1.
ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.
ХЕ.1.1.1. ХЕ.1.1.2. ХЕ.1.1.3. ХЕ.1.1.8.

ХЕ.1.1.11. ХЕ.1.1.12. ХЕ.1.6.1.
ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.1.2. ХЕ.2.1.7. ХЕ.2.6.1.
2 5 7 1 1 14
ПОЈМОВИ ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.1. ХЕ.3.1.2.
ХЕ.3.1.3. ХЕ.3.1.7. ХЕ.3.1.8. ХЕ.3.6.1.
ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.
ХЕ.1.1.6. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.6.1.

3 СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ - 6 8 1 1 16 ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.4. ХЕ.3.6.1.
АТОМ И СТРУКТУРА АТОМА ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.
СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ - ХЕ.1.1.4. ХЕ.1.1.5. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2.

ОСНОВНЕ ЧЕСТИЦЕ КОЈЕ ХЕ.2.1.1. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3.
4 6 7 1 1 15
ИЗГРАЂУЈУ СУПСТАНЦЕ: ХЕ.3.1.3. ХЕ.3.1.4. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2.
АТОМИ, МОЛЕКУЛИ, ЈОНИ ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.
ХЕ.1.1.7. ХЕ.1.1.8. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2.

ХЕ.2.1.1. ХЕ.2.1.3. ХЕ.2.1.5. ХЕ.2.1.6.
5 ХОМОГЕНЕ СМЕШЕ – 4 5 9 ХЕ.2.1.9. ХЕ.2.1.10. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2.
РАСТВОРИ ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.5. ХЕ.3.1.8. ХЕ.3.1.9.
ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.
ХЕ.1.1.6. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.1.8.

ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.8.
6 6 7 1 1 15
ИЗРАЧУНАВАЊА ХЕ.3.1.9. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3.
ХЕ.3.6.4.
Свега 28 36 4 4 72
7
Тематска структура годишњег програма
Предмет: Хемија – 7. разред

Наставна тема: ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ
Садржај Евалуација,
Исходи Стандарди Активности, методе, облици Средства
(наставне јединице) самоевалуац.
- Предмет - разуме шта је предмет ХЕ.1.1.9. Разговор Уџбеник посматрање

изучавања изучавања хемије и како ХЕ.1.1.10. Метода читања Хемијска праћење
хемије. се у хемији долази до ХЕ.1.6.1.
сазнања (научни метод); Метода писања читанка ангажовања
ХЕ.1.6.2.
- Хемија у - схвати да је хемија једна Лабораторијске вежбе ученика
ХЕ.2.6.1. Занимљива
склопу од природних наука која Проблемска
ХЕ.2.6.2. хемија продукти
природних објашњава промене у Употреба практикума и писаних
ХЕ.2.6.3. ученикових
наука и њена природи; упутстава; Збирка
ХЕ.3.6.1. активности
примена. задатака из
- оспособи се за коришће- ХЕ.3.6.2. Избор одговарајућег прибора и
хемије са белешке
- Вежба I: ње уџбеника и радне ХЕ.3.6.3. посуђа (одговарајуће намене и
ХЕ.3.6.4 лаборато-
Увођење свеске; карактеристика, на пример, задовољство
ријским
ученика у - овлада основним опера- запремине); ученика на
вежбама
самосталан рад цијама лабораторијске Пресипање воде из једног суда часу
у хемијској технике, мерама опрезно- (на пример, реагенс боце) у Радна свеска
домаћи
лабораторији сти, заштите и прве по- други (на пример, епрувету) до Графоскоп задаци
- Упознавање моћи како би самостално задате приближне запремине
изводио једноставне (на пример, једна четвртина Графофолије
лабораториј
ског посуђа експерименте; запремине епрувете, једна
Епрувете
и прибора, - организује радно место, трећина...);
намене и припрема и одлаже Загревање воде у епрувети; Шеме
начина рада прибор и други материјал Одлагање супстанци; Вода
са њима: за рад. Обележавање реагенс боца и
- овлада техникама и других посуда у којима се
- Вежба II:
начинима учења хемије: чувају супстанце;
Мерење
посматрање, мерење, Правила понашања у лабора-
бележење, уочавање торији, мере опреза и прва
правилности међу помоћ.
прикупљеним подацима,
Мерење одређене запремине
формулисање објашње-
воде помоћу мензуре и
ња, извођење закључака,
пресипање у другу посуду,
коришћење уџбеника,
мерење масе и температуре
различите литературе и
(грешке при мерењу).
других извора
информација Бележење резултата, табеларни
и графички приказ резултата и
тумачење резултата.
Корелација:
Биологија: Лабораторијски прибор, оглед (експериманет)
8

Наставна тема: ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ
- Материја и - разуме разлику између ХЕ.1.1.1. Лабораторијски рад Уџбеник посматрање

супстанца. суптанце и физичког тела, ХЕ.1.1.2. Хемијска
Метода писања праћење
супстанце и физичког ХЕ.1.1.3. читанка
- Физичка и ангажовања
поља (разликује примере ХЕ.1.1.8. Графички радови
хемијска својства Занимљива ученика
од непримера); ХЕ.1.1.11.
супстанци. Проблемска хемија
ХЕ.1.1.12. продукти
- разуме разлику између Збирка задатака
- Чисте супстанце: ХЕ.1.6.1. Испитивање физичких ученикових
физичких и хемијских из хемије са
елементи и ХЕ.1.6.2. својстава натријум- активности
својстава супстанце; лаборато-
једињења. ХЕ.2.1.2. хлорида, бакар(II)-
ријским белешке
- разуме разлику између ХЕ.2.1.7. сулфата пентахидрата,
- Смеше. Раздвајање ХЕ.2.6.1. вежбама
физичке и хемијске калцијум-карбоната, задовољство
састојака смеше ХЕ.2.6.2.
промене супстанце; сахарозе, сумпора, Радна свеска ученика на
(декантовање,
ХЕ.2.6.3. гвожђа, магнезијума, алу- Графоскоп часу
цеђење, - препознаје примере
ХЕ.3.1.1. минијума, бакра и воде
дестилација, физичких и хемијских Графофолије домаћи
ХЕ.3.1.2. (агрегатно стање, боја,
кристализација). промена у свакодневном Епрувете задаци
ХЕ.3.1.3. растворљивост,
окружењу; ХЕ.3.1.7.
- Вежба III: Физичка магнетичност, тврдоћа). Шеме
својства супстанци - зна шта су чисте ХЕ.3.1.8.
ХЕ.3.6.1. Испитивање физичких и Лабораторијски
супстанце; пробор, посуђе
- Вежба IV: Физичке ХЕ.3.6.2. хемијских промена
и хемијске - разуме разлику између супстанци (топљење и узорци:
ХЕ.3.6.3.
промене елемената и једињења; ХЕ.3.6.4. леда, савијање натријум-
магнезијумове траке, хлорид, плави
- Вежба V: Смеше - препознаје примере
ситњење шећера, камен,
елемената и једињења у
сагоревање калцијум-
свакодневном окружењу;
магнезијумове траке и карбонат,
- разуме разлику између шећера, топљење и сахароза,
чистих супстанци и сагоревање парафина). сумпор, гвожђе,
смеша; магнезијум, алу-
Прављење смеша и
- препознаје примере раздвајање састојака минијум, бакр и
смеша у свакодневном смеша одливањем, вода, магнезију-
окружењу; цеђењем, мова трака,
кристализацијом и шећер, парафин
- уме да изабере и примени
помоћу магнета
поступак за раздвајање
састојака смеше на основу
физичких својстава
супстанци у смеши.
Физика: Топлотне појаве
Техничко образовање: материјали и технологије
9

Наставна тема: СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ - АТОМ И СТРУКТУРА АТОМА
Садржај Активности, методе, Евалуација,

Исходи Стандарди Средства
(наставне јединице) облици самоевалуац.
- Атом. - зна да је атом најмања честица ХЕ.1.1.6. Лабораторијски рад Модели посматрање
хемијског елемента; ХЕ.1.6.1. атома
- Хемијски симболи. Метода писања праћење
- разуме квалитативно и ХЕ.1.6.2.
Шеме ангажовања
- Грађа атома. Језгро квантитативно значење ХЕ.2.6.1. Графички радови
ученика
атома. Атомски и хемијских симбола; ХЕ.2.6.2. Слике
ХЕ.2.6.3. Проблемска
масени број. продукти
- зна структуру атома, да Периодни
Изотопи. ХЕ.3.1.4. Демонстрирање ученикових
нуклеони (протони и систем
ХЕ.3.6.1. огледа за постављање активности
- Релативна атомска неутрони) чине језгро, а еле-
ХЕ.3.6.2. претпоставке о Уџбеник
маса. ктрони образују електронски белешке
ХЕ.3.6.3. честичној структури Хемијска
омотач;
- Електронски омотач. ХЕ.3.6.4. супстанце: читанка задовољство
Периодни систем - зна односе маса протона, растварање калијум- ученика на
неутрона и електрона; Занимљива
елемената. перманганата у води и часу
хемија
- зна релативна наелектрисања разблаживање раство-
- Вежба VI: Модел Збирка домаћи
протона, неутрона и електрона; ра калијум-перма-
структуре атома задатака из задаци
- зна да се електрони у атому нганата.
хемије са
разликују по енергији Прављење модела
(енергетски нивои); лаборато-
атома и распоређи- ријским
- разуме како су својства вање модела вежбама
елемента и његов положај у електрона по енергет-
Радна свеска
периодном систему условљени ским нивоима.
атомским бројем (број Графоскоп
протона), односно бројем и Графофолије
распоредом електрона у
омотачу;
- разуме да је маса атома мала и
да се из практичних разлога
уместо стварне масе атома
користи релативна атомска
маса;
- зна шта је атомска јединица
масе и да је повеже са појмом
релативна атомска маса;
- уме да користи податке дате у
таблици периодног система
елемената.
Физика: електростатика, елементи атомске и нуклеарне физике
10

Наставна тема: СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ - ОСНОВНЕ ЧЕСТИЦЕ КОЈЕ ИЗГРАЂУЈУ
СУПСТАНЦЕ: АТОМИ, МОЛЕКУЛИ, ЈОНИ

- Молекул. Ученик треба да: ХЕ.1.1.4. Огледи Модели атома посматрање

Хемијске - разуме да су основне честице ХЕ.1.1.5.
Лабораторијски рад Шеме праћење
формуле. које изграђују супстанце атоми, ХЕ.1.6.1.
Метода читања ангажовања
молекули ијони; ХЕ.1.6.2. Слике
- Ковалентна веза. ученика
ХЕ.2.1.1. Метода писања
Грађење - зна шта је јонска и ковалентна Периодни
ХЕ.2.6.1. Графички радови продукти
молекула веза; систем
ХЕ.2.6.2. ученикових
елемената и - разуме како од атома настају Проблемска
ХЕ.2.6.3. Уџбеник активности
једињења. јони, како од атома настају Приказивање стру-
ХЕ.3.1.3. Хемијска
молекули, односно разуме ктуре ковалентних и белешке
- Јонска веза. ХЕ.3.1.4. читанка
разлику између атома, јона и ХЕ.3.6.1. јонских једињења задовољство
- Валенца молекула; ХЕ.3.6.2. моделима молекула и Занимљива
ученика на
елемената у - разуме сличности и разлике атома и моделима хемија
ХЕ.3.6.3. часу
ковалентним и између атома и јона у броју и кристалних решетки Збирка
ХЕ.3.6.4.
јонским врсти субатомских честица; задатака из домаћи
Демонстрирање
једињењима. разуме значај валентних хемије са задаци
- разлике својстава
- Релативна електрона и промене на једињења са поларном лаборато-
молекулска маса. последњем енергетском нивоу и неполарном ријским
при стварању хемијске везе; ковалентном везом - вежбама
- Атомске,
- зна шта је валенца елемента и скретање млаза Радна свеска
молекулске и
уме да на основу формуле поларне супстанце у Графоскоп
јонске кристалне
одреди валенцу елемената и електричном пољу.
решетке. Графофолије
обрнуто; Утврђивање поларно-
- Вежба VII: - разуме да је стварна маса сти воде и етанола.
Модели молекула молекула мала и уме да на Демонстрирање
и хемијске основу хемијске формуле својстава једињења са
формуле израчуна релативну молекулску јонском и
- Састављање масу; ковалентном везом:
модела молекула - разуме да хемијска формула растворљивост,
и писање једињења са јонском везом температура топљења,
хемијских представља најмањи бројчани агрегатно стање.
формула. однос јона у јонској кристалној
решетки;
- зна да се у хемији користе
електронске, структурне и
молекулске формуле и разуме
њихово значење;
- разуме да својства хемијских
једињења зависе од типа
хемијске везе;
- разуме разлику између атомске,
јонске и молекулске кристалне
решетке.
Физика: електрична струја
11

Наставна тема: ХОМОГЕНЕ СМЕШЕ – РАСТВОРИ
- Раствори и Ученик треба да: ХЕ.1.1.7. Монолошка Шеме посматрање

растворљивост. - разуме појам раствора и ХЕ.1.1.8. Дијалошка Слике праћење
Процентни растворљивости; ХЕ.1.6.1.
Огледи ангажовања
састав раствора. ХЕ.1.6.2. Уџбеник
- разуме начин изражавања Лабораторијски рад ученика
Вода. Значај воде ХЕ.2.1.1. Хемијска
квантитативног састава
за живи свет. ХЕ.2.1.3. Метода читања читанка продукти
раствора као незасићен,
ХЕ.2.1.5. Метода писања ученикових
- Вежба VII: засићен и презасићен Занимљива
ХЕ.2.1.6. активности
Растворљивост раствор; Графички радови хемија
ХЕ.2.1.9.
супстанци и - разуме изражавање Проблемска Збирка белешке
ХЕ.2.1.10.
процентна квантитативног састава задатака из
ХЕ.2.6.1. Припремање презасићеног задовољство
концентрација раствора преко процентне хемије са
ХЕ.2.6.2. раствора натријум-ацетата ученика на
раствора концентрације; лаборато-
ХЕ.2.6.3. и демонстрирање да се часу
- Вежба VIII: - уме да израчуна ХЕ.3.1.5. лако може изазвати ријским
процентну концентрацију ХЕ.3.1.8. вежбама домаћи
Водени раствори кристализација растворене
раствора; ХЕ.3.1.9. задаци
у природи супстанце. Демонстрирање Лаборатори-
- уме да направи раствор ХЕ.3.6.1. да у води има раствореног јски прибор,
- Вежба IX: одређене процентне ХЕ.3.6.2. кисеоника. Растварање посуђе,
Испитивање концентрације; ХЕ.3.6.3. калијум-перманганата и хемикалије
растворљивости
- разликује воду као ХЕ.3.6.4. јода у води и неполарним Радна свеска
супстанци са
једињење (чиста растварачима („хемијски
јонском и кова- Графоскоп
супстанца) од примера коктел“). Дестилација воде
лентном везом
вода у природи које су (изворске, минералне). Графофолије
смеше (изворска, морска, Испитивање растворљи-
речна, језерска, подземна, вости супстанци у разли-
минерална вода, читим растварачима. Прав-
атмосферска и отпадна љење раствора одређене
вода); процентне концентрације.
- разуме да је вода Испаравање воде из раз-
растварач за супстанце са личитих узорака вода, воде
јонском и поларном из водовода, флаширане
ковалентном везом и зна воде, речне воде,
значај воде за живот;
Испитивање и упоређи-
- зна да је вода за пиће вање растворљивости
драгоцена и да је чува од различитих супстанци са
загађења. јонском и ковалентном
везом у води (калијум-
хлорид, калијум-јодид, јод,
сумпор, глукоза, скроб,
ацетон).
Географија: Хидросфера (живи свет у води и заштита воде)
Математика: Проценти, пропорције
12

Наставна тема: ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА

- Хемијске једначине. Ученик треба да: ХЕ.1.1.6. Монолошка Шеме посматрање

Анализа и синтеза. - зна да се хемијским симболима и ХЕ.1.6.1. Дијалошка Слике праћење
Закон о одржању формулама представљају ХЕ.1.6.2.
Огледи ангажовања
масе. Закон сталних супстанце, а једначинама хемијске ХЕ.2.1.8. Уџбеник
Лабораторијски ученика
односа маса. промене (реакције); ХЕ.2.6.1. Хемијска
Количина супстанце. ХЕ.2.6.2. рад продукти
- разуме квалитативно и кван- читанка
Мол. Моларна маса. ХЕ.2.6.3. Метода читања ученикових
титативно значење симбола, Занимљива
Израчунавања у ХЕ.3.1.8. Метода писања активности
формула и једначина хемијских хемија
хемији. ХЕ.3.1.9.
реакција; Графички радови Збирка белешке
ХЕ.3.6.1.
- Вежба X: - примењује знање о Закону Проблемска задатака из
ХЕ.3.6.2. задовољство
Састављање одржања масе при писању хемије са
ХЕ.3.6.3. Састављање ученика на
једначина хемијских једначина хемијских реакција; лаборато-
ХЕ.3.6.4. модела молекула часу
реакција ријским
- разуме Закон сталних масених реактаната, од тих
вежбама домаћи
односа; модела задаци
- разликује два најопштија типа састављање Лаборатори-
хемијских промена: реакције модела молекула јски прибор,
анализе и синтезе; реакционих посуђе,
- разликује појам масе од појма производа, а затим хемикалије
количине супстанце као и њихове писање једначина Радна свеска
основне јединице; хемијских
реакција
- разуме однос масе и количине
супстанце;
- зна на основу формуле да изра-
чуна моларну масу супстанце;
- зна да хемијским једначинама
прикаже једноставне хемијске
реакције;
- зна да на основу хемијске јед-
начине објасни Закон о одржању
масе;
- изводи једноставна израчунавања
на основу једначине хемијске
реакције – стехиометријска
израчунавања која не обухватају
број честица;
- зна да су све промене супстанци
праћене променом енергије.
Математика: Пропорције, примена процента, степен чији је изложилац природни број
13
Временска структура годишњег програма

Р.бр.
Рад. Р.бр.
наст. Месец Назив наставне јединице Тип часа
нед. нас. јед.
теме
Предмет изучавања хемије.Хемија у склопу природних наука и обрада

ЊЕН ЗНАЧАЈ
1.
ХЕМИЈА И
њена примена
1
вежба
2. Увођење ученика у самосталан рад у хемијској лабораторији
вежба
3. Мерење у хемији масе,запремине и температуре
2
обрада
Септембар
4. Материја и супстанца
обрада
5. Физичка и хемијска својства супстанци
3
вежба
6. Испитивање физичких својстава супстанци
ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ
понављање
7. Материја и супстанца.Физичка и хемијска својства супстанци
4
обрада
8. Физичке и хемијске промене супстанци
понављање
9. Физичке и хемијске промене супстанци
5
вежба
10. Испитивање физичких и хемијских промена супстанци
обрада
11. Чисте супстанце:елементи и једињења
6
понављање
12. Чисте супстанце:елементи и једињења
Октобар
обрада
13. Смеше
7
обрада
14. Раздвајање састојака смеше
понављање
15. Смеше.Раздвајање састојака смеше
8
16. Прављење смеша и њихово раздвајање вежба
контролна
17. Основни хемијски појмови
9 вежба
18. Атом обрада
СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ -
понављање
АТОМ И СТРУКТУРА
19. Атом
10 обрада
20. Хемијски симболи
Новембар
АТОМА
21. Хемијски симболи понављање

11
Грађа атома .Језгро атома обрада
22.
23. Грађа атома .Језгро атома понављање
12
24. Атомски и масени број.Изотопи обрада
14
25. Грађа атома.Атомски и масени број.Изотопи понављање

13
26. Релативна атомска маса обрада
27. Електронски омотач обрада

14
28. Електронски омотач понављање
вежба
Децембар
29. Модел структуре атома

15 контролна
30. Атом и структура атома
вежба
31. Периодни систем елемената обрада
16 понављање
32. Периодни систем елемената
33. Систематизација градива I полугодишта понављање

17
34. Молекул.Хемијске формуле обрада
ИЗГРАЂУЈУ СУПСТАНЦЕ: АТОМИ, МОЛЕКУЛИ, ЈОНИ
СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ - ОСНОВНЕ ЧЕСТИЦЕ КОЈЕ
35. Молекул.Хемијске формуле понављање

Јануар
18
36. Ковалентна веза обрада
обрада
37. Грађење молекула елемената и једињења
19
38. Ковалентна веза. Грађење молекула елемената и једињења понављање
39. Модели молекула и хемијске формуле вежба
20
40. Јонска веза обрада
понављање
Хемијка веза
Фебруар
41.
21
42. Валенце елемената у ковалентним и јонским једињењима обрада
понављање
43. Валенце елемената у ковалентним и јонским једињењима
22
44. Релативна молекулска маса обрада
45. Релативна молекулска маса-израчунавање понављање
23 обрада
46. Атомске, молекулске и јонске кристалне решетке
47. Атомске, молекулске и јонске кристалне решетке понављање
24 контролна
48. Релативна молекулска маса.Хемијске везе и хемијске формуле
вежба
49. Раствори и растворљивост обрада
25 понављање
Март
50 Раствори и растворљивост
ХОМОГЕНЕ СМЕШЕ –
обрада
51. Процентни састав раствора
РАСТВОРИ
26
52. Процентни састав раствора понављање
понављање
53. Процентни састав раствора -задаци
27
54. Растворљивост супстанци и процентна концентрација раствора вежба
обрада
Вода
Април
55.
28
обрада
56. Значај воде за живи свет
15
Водени раствори у природи.Испитивање растворљивости вежба

57.
супстанци са јонском и ковалентном везом
29
58. Хемијске једначине обрада
понављање
59. Хемијске једначине
30
60. Анализа и синтеза обрада
ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА
понављање
61. Анализа и синтеза
31
62. Састављање једначина хемијских реакција вежба
обрада
63. Закон о одржању масе
32
Закон сталних односа маса обрада
64.
Мај
65. Закон о одржању масе. Закон сталних односа маса понављање

33 обрада
66. Количина супстанце.Мол.Моларна маса
понављање
67. Количина супстанце.Мол.Моларна маса
34
68. Израчунавања у хемији обрада
понављање
69. Израчунавања у хемији
35
контролна
70. Хемијске реакције и израчунавања
вежба
Јун
71. Садржаји обрађени у току године евалуација

36 евалуација
72. Садржаји обрађени у току године
16
ХЕМИЈА (додатни рад) – 7. разред
Наставна Назив наставне јединице Тип часа

тема
Развој хемије као науке обрада
њен значај
Хемија и
Хемија у савременом животу обрада

Мерења у хемији:мерење масе,мерење запремине мензуром и утврђивање
пипетом
Методе раздвајања смеша обрада
Основни хемијски
Раздвајање чврсто-чврсте смеше натријум-хлорида и јода утврђивање

сублимацијом и селективним растварањем
појмови
Хроматографија као метода раздвајања обрада

Раздвајање зелене боје лишћа хроматографијом на колони од прах утврђивање
шећера
Раздвајање боје из фломастера кружном хроматографијом на утврђивање
папиру
Раствори-екпериментална провера снижења температуре мржњења обрада
Хомогене смеше-раствори
раствора натријум-хлорида у односу на воду

Растварање калијум-перманганата,бакар(II)-сулфата и гвожђе(III)- утврђивање
хлорида у води
Колоидни раствори-растварање желатина обрада
Израчунавање масеног процентног садржаја у поступку утврђивање
разблаживања раствора
Израчунавање масеног процентног садржаја у поступку мешања утврђивање
раствора различитог садржаја
Синтеза алуминијум-јодида из елемената утврђивање
израчунавања на основу
Електролиза воде у електрохемијској ћелији од кромпира обрада

хемијских једначина
Хемијске реакције и
Израчунавања на основу релација количина супстанце ,маса утврђивање

супстанце и бројност честица
Израчунавање на основу хемијских формула утврђивање
Израчунавања на основу хемијских једначина утврђивање
Егзотермне и ендотермне реакције обрада
Растварање натријум-хидроксида и амонијум-хлорида у води утврђивање
17
ГОДИШЊИ ПРОГРАМ
Циљеви и задаци
Циљеви
Циљеви наставе хемије јесу:
 развијање функционалне хемијске писмености;
 разумевање промена и појава у природи на основу знања хемијских појмова, теорија,
модела и закона;
 развијање способности комуницирања коришћењем хемијских термина, хемијских
симбола, формула и једначина;
 развијање способности за извођење једноставних хемијских истраживања;
 развијање способности за решавање теоријских и експерименталних проблема;
 развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу;
 развијање способности за тражење и коришћење релевантних информација у различитим
изворима (уџбеник, научно-популарни чланци, Интернет);
 развијање свести о важности одговорног односа према животној средини, одговарајућег и
рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у свакодневном животу;
 развијање радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и
позитивног става према учењу хемије;
 развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној
оријентацији.
Задаци
Задаци наставе хемије јесу:
 омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије и научни метод којим се у
хемији долази до сазнања;
 омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој
различитих технологија и развој друштва уопште;
 оспособљавање ученика да се користе хемијским језиком: да знају хемијску терминологију
и да разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и
једначина;
 стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и
њиховим променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које
самостално изводе, развијати при том аналитичко мишљење и критички став у мишљењу;
 стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне вештине,
правилно и безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и
супстанцама;
 оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања;
 стварање ситуација у којима ће ученици примењивати теоријско знање и експериментално
искуство за решавање теоријских и експерименталних проблема;
 стварање ситауција у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава и
промена у реалном окружењу;
 омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни аспект
хемијских промена и његову практичну примену.
18
Глобална структура годишњег програма

Понављање вежбање
Евалуац. самоевал.
Систематизација
Ред.
Назив наставне теме/целине Стандарди
бр.
утврђивање
Обрада
Укупно
Увод
ХЕ.1.2.1. ХЕ.1.2.3. ХЕ.1.2.5. ХЕ.1.2.6.

ХЕ.1.2.8. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.2.1.
НЕМЕТАЛИ,ОКСИДИ ХЕ.2.2.2. ХЕ.2.2.3. ХЕ.2.2.4. ХЕ.2.6.1.
1 6 5 1 1 13
НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.2.1. ХЕ.3.2.2.
ХЕ.3.2.3. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3.
ХЕ.3.6.4.
ХЕ.1.2.1. ХЕ.1.2.3. ХЕ.1.2.2. ХЕ.1.2.5.
8 ХЕ.1.2.6. ХЕ.1.2.8. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2.
МЕТАЛИ,ОКСИДИ МЕТАЛА И ХЕ.2.2.1. ХЕ.2.2.2. ХЕ.2.2.3. ХЕ.2.6.1.
2 4 3 1
ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ) ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.2.1. ХЕ.3.2.2.
ХЕ.3.2.3. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3.
ХЕ.3.6.4.
ХЕ.1.2.5. ХЕ.1.2.6. ХЕ.1.2.9. ХЕ.1.6.1.
5 ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.2.1. ХЕ.2.2.2. ХЕ.2.6.1.
3 СОЛИ 3 1 1
ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.2.5. ХЕ.3.2.6.
ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.
ЕЛЕКТРОЛИТИЧКА
ДИСОЦИЈАЦИЈА 3 ХЕ.1.2.8. ХЕ.1.2.10. ХЕ.3.2.3. ХЕ.3.2.4.
4 1 2
КИСЕЛИНА,ХИДРОКСИДА И ХЕ.3.2.6.
СОЛИ
5 УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ 1 1 2
ХЕ.1.3.1. ХЕ.1.3.2. ХЕ.1.3.3. ХЕ.1.6.1.

12 ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.3.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3.
6 УГЉОВОДОНИЦИ 7 4 1
ХЕ.3.3.1. ХЕ.3.3.2. ХЕ.3.3.3. ХЕ.3.6.1.
ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.
ХЕ.1.3.1. ХЕ.1.3.2. ХЕ.1.3.3. ХЕ.1.6.1.
ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА 9 ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.3.1. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2.
7 5 3 1
КИСЕОНИКОМ ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.3.1. ХЕ.3.3.2. ХЕ.3.3.3.
ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.
ХЕ.1.4.1. ХЕ.1.4.2. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2.
БИОЛОШКИ ВАЖНА 7 12 ХЕ.2.4.1. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3.
8 4 1
ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА ХЕ.3.4.1. ХЕ.3.4.2. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2.
ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.
9 ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 2 1 1 4 ХЕ.1.5.1.
Свега 1 37 22 7 1 68
19
Тематска структура годишњег програма

Наставна тема: НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И ЊИХОВА И КИСЕЛИНЕ

- Заступљеност
Ученик треба да : ХЕ.1.2.1. Посматра Модели Посматрање
неметала у природи
ХЕ.1.2.3. Закључује Хемикалије Праћење
и њихова основна - зна о заступљености
ХЕ.1.2.5. Пише формуле Слике ангажовања
физичка својства неметала у природи,у
ХЕ.1.2.6. Решава задатке Шеме ученика
елементарном виду и у
- Водоник,његова ХЕ.1.2.8. Бележи резултате Кристалне Продукти
једињењима
својства и примена ХЕ.1.6.1. Монолошка структуре ученикових
- разуме основна физичка ХЕ.1.6.2. Дијалошка Уџбеник активности
- Кисеоник,његова
и хемијска својства ХЕ.2.2.1. Демонстративна Хемијска Белешке
својства и примена
важнијих представника ХЕ.2.2.2. Експериментална читанка Домаћи
- Сумпор,његова неметала(водоника,кисе ХЕ.2.2.3. Демонстрациони Занимљива задаци
својства,оксиди и оника,сумпора,азота и ХЕ.2.2.4. огледи: хемија
киселине угљеника) ХЕ.2.6.1. Добијање и испитивање Збирка задатака
ХЕ.2.6.2. својстава водоника и из хемије са
- Азот,његова - повезује структуру
ХЕ.2.6.3. кисеоника. лабораторијским
својства,оксиди и атома неметала са
ХЕ.3.2.1. Добијање сумпор(IV)- вежбама
киселине.Амонијак њиховим својствима и ХЕ.3.2.2. оксида ,реакција Компјутер
положајем у Периодном ХЕ.3.2.3. насталог оксида са Лабораторијски
- Угљеник,његова систему елемената
својства,оксиди и ХЕ.3.6.1. водом и испитивање прибор и посуђе
угљена киселина - зна која својства ХЕ.3.6.2. својстава настале Радна свеска
неметала одређују ХЕ.3.6.3. киселине помоћу
- Вежба I:Физичка ХЕ.3.6.4. лакмус-хартије.
њихову практичну
својства неметала Демонстрација
примену
- Вежба II:Својства правилног начина
- зна да неметали реагују разблаживања
оксида са кисеоником и граде
неметала.Испитивањ концентроване
оксиде сумпорне киселине.
е киселости
- саставља формуле Добијање угљеник(IV)-
оксида неметала оксида и испитивање
применом знања о његових својстава(не
валенци неметала подржава
горење,густина у
- зна да оксиди односу на ваздух)
неметала,који реагују са
водом,са њом граде
киселине
- уме да докаже киселине
помоћу индикатора
Физика:електрична струја
Географија:унутрашнја грађа и састав земље
20

Наставна тема: МЕТАЛИ, ОКСИДИ МЕТАЛА И ХИДРОКСИДИ

- Заступљеност Ученик треба да: посматрање

ХЕ.1.2.1. Посматра Шеме
метала у природи и
- зна о заступљености метала ХЕ.1.2.3. Закључује Слике праћење
њихова основна
у природи,у елементарном ХЕ.1.2.2. Пише формуле Уџбеник ангажовања
физичка својства
виду и у једињењима ХЕ.1.2.5. Решава задатке Хемијска ученика
- Калцијум.Калцијум- ХЕ.1.2.6. Бележи резултате читанка
- разуме основна физичка продукти
оксид и калцијум- ХЕ.1.2.8. Монолошка Занимљива
својства метала ученикових
хидроксид,својства и ХЕ.1.6.1. Дијалошка хемија
активности
примена - повезује структуру атома ХЕ.1.6.2. Демонстративна Збирка задатака
метала са њиховим ХЕ.2.2.1. Експериментална из хемије са белешке
- Гвожђе,алуминијум, ХЕ.2.2.2. Демонстрациони лабораторијским
својствима и положајем у
бакар-својства на ХЕ.2.2.3. огледи: вежбама задовољство
Периодном систему
којима се заснива ученика на
ХЕ.2.6.1. Реакција метала Лабораторијски
примена ових метала - разликује својства хемијски часу
ХЕ.2.6.2. друге групе прибор , посуђе,
изразитих метала од ХЕ.2.6.3. Периодног система хемикалије
- Легуре које се домаћи
технички важних метала ХЕ.3.2.1. елемената са водом. Радна свеска
најчешће задаци
примењују(бронза,м - зна својства метала која ХЕ.3.2.2. Реакција оксида Компјутер
есинг,челик,дуралум одређују њихову практичну ХЕ.3.2.3. метала друге групе
инијум,силумини) примену ХЕ.3.6.1. са водом и
ХЕ.3.6.2. испитивање
- ВежбаIII:Физичка - зна да метали у реакцији са ХЕ.3.6.3. својстава насталог
својства кисеоником граде оксиде ХЕ.3.6.4. раствора помоћу
метала.Реакција метала лакмус-
метала са хартије.Испитивање
- саставља формуле оксида
киселинама корозије гвожђа у
метала применом знања о
- валенци метала различитим
условима
- зна да оксиди метала,који
реагују са водом
дајухидроксиде(базе)
- зна да је хидроксидна група
једновалентна
- саставља формуле
хидроксида на основу
валенце метала
- уме да помоћу индикатора
докаже базна својства
раствора хидроксида
- зна да у реакцији неких
метала са киселинама
настаје водоник
Географија:распрострањеност метала у земљиној кори
Техничко образовање: технологија грађевинског материјала
21

Наставна тема: СОЛИ

- Соли.Формуле и Ученик треба да: посматрање

ХЕ.1.2.5. Повезује Шеме
називи соли.
- усвоји знања о појму соли ХЕ.1.2.6. Пише формуле соли Слике праћење
Добијање соли.
ХЕ.1.2.9. Саставља формуле Уџбеник ангажовања
- саставља формуле соли на
- Физичка својства ХЕ.1.6.1. соли Хемијска ученика
основу валенце метала и ХЕ.1.6.2. Решава задатке читанка
соли(агрегатно
валенце киселинског остатка ХЕ.2.2.1. Монолшка Занимљљива продукти
стање,растворљи
ученикових
вост) - саставља формуле соли на ХЕ.2.2.2. Дијалошка хемија
основу назива соли и ХЕ.2.6.1. Демонстративна Збирка задатака
- Хемијске
обрнуто ХЕ.2.6.2. Експериментална из хемије са белешке
реакције соли и
ХЕ.2.6.3. Демонстрациони лаборатоторијск
њихова примена - зна да соли могу настати у ХЕ.3.2.5. огледи:Рекција им вежбама задовољство
хемијским ХЕ.3.2.6. неутрализације Лаборски ученика на
- Вежба IV:
реакцијама:киселине и ХЕ.3.6.1. хлороводоничне прибор,посуђе,хе часу
Добијање соли и
базе,метала и ХЕ.3.6.2. киселине и раствора микалије
утврђивање домаћи
киселине,киселог оксида и ХЕ.3.6.3. натријум-хидроксида. Радна свеска
растворљивости задаци
базе ХЕ.3.6.4. Реакција између Компјутер
соли
- уочава међусобну повезаност метала и киселине.
оксида,киселина,хидроксида Хемијске реакције
и соли соли:између
калцијум-карбоната и
- предвиђа производе реакција хлроводоничне
у којима учествују хемијски киселине,раствора
елементи и једињења која су гвожђе(III)-хлорида и
представници одређених натријум-хидроксида,
класа неорганских једињења раствора сребро-
- зна о заступљености нитрата и натријум-
натријум-хлорида и хлорида
калцијум-карбоната у
природи
- зна о значају и примени
важних соли
Биологија: исхрана
22

Наставна тема: ЕЛЕКТРОЛИТИЧКА ДИСОЦИЈАЦИЈА КИСЕЛИНА,ХИДРОКСИДА И СОЛИ

- Електролитичка Ученик треба да: посматрање

ХЕ.1.2.8. Пише реакције Слике
дисоцијација
- разуме како под утицајем ХЕ.1.2.10. дисоцијације Шеме праћење
киселина,
поларних молекула воде ХЕ.3.2.3. Монолошка Уџбеник ангажовања
хидроксида и
дисосују ХЕ.3.2.4. Дијалошка Занимњива хемија ученика
соли.
киселине,хидроксиди и ХЕ.3.2.6. Демонстративна Збирка задатака из
продукти
- Мера киселости соли Демонстрациони хемије са
раствора-pH- огледи: лабораторијским
- зна да киселине у води активности
скала Електропроводљивост вежбама
дају као позитивне јоне H
дестиловане воде, Лабораторијски белешке
+јоне хлороводоничне прибор, посуђе,
киселине, раствора хемикалије задовољство
- зна да у воденим
натријум-хидроксида и Радна свеска ученика на
растворима база постоје
раствора натријума- часу
хидроксидни јони,OH -
хлорида. домаћи
- разуме да је реакција Доказивање базних задаци
неутрализације реакција својстава воденог
између H+ и OH- јона раствора амонијака
- разуме да се доказивање
кисело-базних својстава
раствора помоћу
индикатора заснива на
постојању одређених јона
у раствору
- познаје pH-скалу и на
основу Ph-вредности
разврстава растворе у
киселе,базне и неутралне
- разуме међусобну
повезаност оксида,
киселина, хидроксидаи
соли
Физика: извори струје
23

Наставна тема: УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ

Повезује Периодни
- Општа својства - Ученик треба да: посматрање
Посматра систем
органских једињења
- зна да су једињења Монолошка Уџбеник праћење
у односу на
угљеника ,изузев Дијалошка Хемијска ангажовања
неорганска. Својства
оксида,угљене киселине и Демонстративна читанка ученика
атома угљеника.
њених соли(карбоната и Демонстрациони Занимљива
Многобројност продукти
хидрогенкарбоната)органск огледи: Упоређивање хемија
органских једињења. ученикових
а једињења својстава органских и Радна свеска
неорганских једињења:- Компјутер
- зна да су угљеникови атоми
растворљивост у води белешке
у молекулима органских (натријум-хлорид,
једињења четворовалентни скроб, бензин, уље) задовољство
-понашање при ученика на
- разуме да се угљеникови
загревању (натријум- часу
атоми могу међусобно
повезивати у отворене и хлорид и скроб) домаћи
затворене низове Доказивање угљеника у задаци
(прстенове),да веза између органским супстанцама
атома угљеника може бити
једнострука,двострука и
трострука ,те да је то узрок
многобројности органских
једињења
- разуме да угљеникови
атоми у молекулима
органских једињења могу
бити повезани и са атомима
других елемената
једноструком,двоструком
или тросруком везом
Биологија: животни процеси, фотосинтеза
24

Наставна тема: УГЉОВОДОНИЦИ

- Елементарни Ученик треба да: посматрање

ХЕ.1.3.1. Пише молекулске и Шеме
састав,подела и
- разликује алкане,алкене и ХЕ.1.3.2. структурне формуле Модели праћење
алкине на основу ХЕ.1.3.3. Решава задатке Слике ангажовања
угљоводоника
молекулске и структурне ХЕ.1.6.1. Саставља моделе Уџбеник ученика
- Засићени формуле и на основу ХЕ.1.6.2. молекула Компјутер
продукти
угљоводоници.Алка назива ХЕ.2.3.1. Монолошка Хемијска читанка
ни ХЕ.2.6.2. Дијалошка Занимљива хемија
- разуме структурну активности
ХЕ.2.6.3. Демонстративна Збирка задатака из
- Алкани(сагоревање,с изомерију
ХЕ.3.3.1. Експериментална хемије са белешке
упституција) ХЕ.3.3.2. Демонстрациони лабораторијским
- зна физичка својства
задовољство
- Незасићени угљоводоника(растворљи ХЕ.3.3.3. огледи: Испитивање вежбама
ученика на
угљоводоници.Алке вост,агрегатно стање на ХЕ.3.6.1. растворљивости и Лабораторијски
ХЕ.3.6.2. сагоревање n-хексана. прибор, посуђе, часу
ни и алкини собној температури)
ХЕ.3.6.3. Разликовање хемикалије домаћи
- Хемијска својства - зна да угљоводоници ХЕ.3.6.4. засићених и Радна свеска задаци
незасићених подлежу реакцији незасићених
угљоводоника.Поли сагоревања у којој се ацикличних
мери ослобађа топлота угљоводоника
- Ароматични - разуме разлике у (реакција са калијум-
угљоводоници.Бензе структури и реактивности перманганатом)
н засићених и незасићених
угљоводоника
- Нафта и земни гас-
извори угљеникових - разуме основне хемијске
једињења и енергије реакције
алкана(супституција),алке
- Вежба
на и алкина(адиција)
V:Састављање
модела молекула - зна да су главни природни
угљоводоника извори угљоводоника
нафта и земни гас
- зна важније деривате
нафте и да су то смеше
једињења сличних
физичких и хемијских
својстава
Географија:енергетика
Биологија:утицај угљоводоника на здравље и квалитет животне средине
25

Наставна тема: ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА КИСЕОНИКОМ

- Номенклатура и Ученик треба да: посматрање

ХЕ.1.3.1. Посматра Узорци
- зна функционалну групу ХЕ.1.3.2. Бележи супстанци праћење
алкохола.Добија
алкохола и како се алкохоли ХЕ.1.3.3. Пише формуле Уџбеник ангажовања
ње етанола
именују ХЕ.1.6.1. органских једињења Слике ученика
- Хемијска ХЕ.1.6.2. са кисеоником Компјутер
- разуме како хидроксилна група продукти
својства ХЕ.2.3.1. Решава задатке Занимљива
одређује физичка и хемијска ученикових
алкохола. ХЕ.2.6.1. Даје имена на основу хемија
својства алкохола активности
Примена ХЕ.2.6.2. структура Збирка задатака
- зна о добијању етанола ХЕ.2.6.3. Монолошка из хемије са белешке
- Карбоксилне ХЕ.3.3.1. Дијалошка лабораторијским
алкохолним врењем
киселине ХЕ.3.3.2. Демонстративна вежбама задовољство
- разуме основна физичка и ХЕ.3.3.3. Експериментална Лабораторијски ученика на
- Масне киселине
хемијска својства етанола ХЕ.3.6.1. Демонстрациони прибор, посуђе, часу
- Естри ХЕ.3.6.2. огледи:Добијање хемикалије
- зна о практичној примени домаћи
- Вежба алкохола(метанола,етанола,гли ХЕ.3.6.3. алкохола алкохолним Радна свеска задаци
VI:Физичка и кола,глицерола) ХЕ.3.6.4. врењем
хемијска својства Доказивање
- зна о штетном дејству етанола киселости
органских
на људски организам и о карбоксилних
једињења са
токсичности метанола киселина
кисеоником
- зна функционалну групу Лабораторијско
- добијање и
карбонилних једињења
испитивање својстава
- зна да оксидацијом примарних етилетаноата
алкохола настају алдехиди,а
секундарних алкохола кетони
- зна функционалну групу
карбоксилних киселина и како
се киселине именују
- зна да оксидацијом етанола
може настати етанска киселина
- зна које се карбоксилне
киселине називају масне
киселине
- зна да у реакцији алкохола и
карбоксилних киселина
настају естри и како се естри
именују
Биологија: болести зависности
26

Наставна тема: БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА

Посматра Слике
- Масти и уља Ученик треба да: посматрање
ХЕ.1.4.1. Поставља питања Узорци
- Угљени хидрати- - зна шта су масти и уља и њихова ХЕ.1.4.2. Закључује Компјутер праћење
подела и опште физичка свопјства ХЕ.1.6.1. Монолошка Уџбеник ангажовања
карактеристике - препозна формуле ХЕ.1.6.2. Дијалошка Занимњива ученика
триацилглицерола као главних ХЕ.2.4.1. Демонстративна хемија
- Моносахариди- састојака масти и уња продукти
ХЕ.2.6.1. Демонстрациони Збирка задатака
глукоза, фруктоза ученикових
- разуме хемијска својства масти и ХЕ.2.6.2. оглед: из хемије са
- Дисахариди- уља(реакције хидрогенизације и ХЕ.2.6.3. Сапонификација- лабораторијским
сахароза сапонификације) ХЕ.3.4.1. сапуни вежбама белешке
- зна да се детерџенти по хемијском ХЕ.3.4.2. Лабораторијски
- Полисахариди- ХЕ.3.6.1. прибор, посуђе, задовољство
скроб,целулоза саставу и својствима разликују од ученика на
сапуна,али је принцип уклањања ХЕ.3.6.2. хемикалије
ХЕ.3.6.3. Радна свеска часу
- Аминокиселине. нечистоћа исти
Протеини - зна о улози масти и уља у живим ХЕ.3.6.4. домаћи
бићима задаци
- Витамини
- зна шта су угљени хидрати и
- Вежба VII:Масти њихова физичка својства
и уља
- разликује
моносахариде,дисахариде и
полисахариде и зна да хидролизом
дисахарида и потпуном
хидролизом полисахарида настају
моносахариди
- разликује сахарозу од инвертног
шећера
- зна о практичној примени
угљених хидрата
- зна да молекули аминокиселина
садрже карбоксилну и амино
групу
- зна да су протеини природни
полимери протеинских
аминокиселина
- зна да се еснцијалне
аминокиселине морају уносити
храном
- наводи намирнице богате мастима
и уљима,угљеним хидратима и
протеинима
- зна да се неки витамини
растварају у води а неки у
мастима,што је условљено
њиховом хемијском структуром
- зна о значају и улози витамина у
људском организму
27

Наставна тема: ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНE

- Загађивачи Ученик треба да: ХЕ.1.5.1. Посматра посматрање

Слике
ваздуха, воде и
- зна о значају безбедног Поставља питања Шеме праћење
земљишта
поступања са супстанцама и Уџбеник ангажовања
Закључује Занимљива ученика
- Мере заштите значају правилног
складиштења Монолошка хемија
продукти
- зна о загађивачима Дијалошка ученикових
(неорганским и органским активности
супстанцама) ваздуха, воде и
белешке
земљишта и мерама заштите
задовољство
ученика на часу
домаћи задаци
28
Временска структура годишњег програма

Р.бр.
Рад. Р.бр.
наст. Месец Назив наставне јединице Тип часа
нед. нас. јед.
теме
1. Упознавање ученика са планом и програмом 8.разреда увод

1
Заступљеност неметала у природи и њихова основна физичка
2. обрада
НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ
својства. Водоник, својства и примена
3. Кисеоник-својства и примена обрада

2
Септембар
4. Неметали - водоник,кисеоник понављање

Сумпор,својства и примена .СумпорIV-оксид,сумпорVI-
5. обрада
оксид,сумпорна киселина и примена
3
Азот,својства и примена.АзотV-оксид,азотна киселина и
6. обрада
примена.Амонијак,својства и примена
7. Сумпор,азот понављање
4 Угљеник,својства и примена.УгљеникII-оксид,угљеникIV-
8. обрада
оксид,угљена киселина и примена
9. Угљеник понављање
5
10. Испитивање физичких својстава неметала вежба
11. Испитивање киселости неорганских киселина индикаторима вежба

6 припрема за
12. Неметали,оксиди неметала и киселине
контролни
контролна
Октобар
13. Неметали,оксиди неметала и киселине

вежба
7
Заступљеност метала у природи и њихова основна физичка
14. обрада
својства
МЕТАЛИ, ОКСИДИ МЕТАЛА И
15. Калцијум.Калцијум – оксид,калцијум-хидроксид,својства и

15. обрада
ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ)
примена
8
16. Заступљеност и физичка својства метала.Калцијум понављање
Гвожђе,алуминијум,бакар- својства и примена. Корозија

17. обрада
метала.ГвожђеIII-оксид,алуминијум-оксид.
9
18. Гвожђе,алуминијум,бакар понављање
Новембар
19. Легуре бронза,месинг,челик,дуралуминијум,силумини обрада

10
Испитивање физичких својстава метала.Реакције метала са
20. вежба
киселинама
29
21. Метали,оксиди метала и хидроксиди .понављање

11
22. Соли,формуле и називи. обрада
23. Добијање соли обрада

12
СОЛИ
24. Својства и примена соли обрада
25. Соли понављање

13
26. Добијање соли и утврђивање растворљивости соли вежба
Електролитичка дисоцијација киселина,хидроксида и соли обрада

дисоцијација киселина,
27.
хидросида и соли
Електролитичка
14
28. Мера киселости раствора- pH скала обрада
Електролитичка дисоцијација киселина,хидроксида и соли. pH

29. понављање
Децембар
–скала
15
Соли.Електролитичка дисоцијација киселина,хидроксида и
30. контролна вежба
соли
Својства атома угљеника.Многобројност органских једињења.

31. Општа својства органских једињења,разлике у односу на обрада
16 неорганска једињења
32. Садржаји обрађени током I плоугодишта понављање
33. Елементарни састав,подела и физичка својства угљоводоника обрада

17
34. Засићени угљоводоници- алкани обрада
УГЉОВОДОНИЦИ
35. Алкани понављање

Јануар
18
36. Незасићени угљоводоници- алкени и алкини обрада
37. Незасићени угљоводоници- алкени и алкини понављање

19
38. Састављање модела молекула угљоводоника вежба
Хемијска својства угљоводоника

39. обрада
сагоревање,супституција,адиција
20
Хемијска својства угљоводоника
Фебруар
40. понављање
сагоревање,супституција,адиција
41. Ароматични угљоводоници.Бензен обрада
21
Нафта и земни гас- извори угљеникових једињења и
42. обрада
енергије.Полимери
Ароматични угљоводоници.Бензен. Нафта и земни
22 43. понављање
гас.Полимери
30
44. Угљоводоници контролна вежба
45. Алкохоли- номенклатура,подела,примена обрада

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА
23
46. Добијање и својства алкохола обрада
КИСЕОНИКОМ
47. Алкохоли понављање

24
48. Карбоксилне киселине.Масне киселине обрада
49. Физичка и хемијска својства карбоксилних киселина обрада

25
Карбоксилне киселине. Масне киселине понављање
Март
50
Реакција етанске и лимунске киселине са натријум-хидроген-
51. вежба
карбонатом
26
52. Естри обрада
БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА
53. Органска једињења са кисеоником понављање

27
54. Масти и уља обрада
55. Масти и уља понављање

28
56. Угљени хидрати-подела,улога у живим бићима обрада
Моносахариди-глукоза и фруктоза обрада

Април
57.
29
58. Дисахариди –сахароза и лактоза обрада
59. Полисахариди- скроб и целулоза обрада

30
60. Угљени хидрати понављање
61. Аминокиселине и протеини обрада

31
Испитивање растворљивости масти и уља и угљених хидрата у
62. вежба
води.Доказивање скроба
63. Витамини обрада
32 припрема за
64. Биолошки важна органска једињења
контролни
Мај
65. Биолошки важна органска једињења контролна вежба

33
66. Загађивачи ваздуха,воде и земљишта обрада
67. Мере заштите обрада

34
68. Садржаји обрађени током године евалуација
31
ХЕМИЈА (додатни рад) – 8. разред
Наставна тема Назив наставне јединице тип часа
Добијање хлора реакцијом хлороводоничне киселине са утврђивање

калијум.перманганатом
Неметали,
оксиди неметала Фосфор,његова својства и примена обрада
и киселине
Фосфор(V)-оксид,фосфорна киселина и примена обрада
Добијање фосфор(V)-оксида,реакција насталог оксида са водом утврђивање
Добијање амонијака и амонијачни водоскок обрада
Угљеник(IV)-оксид и симулација уређаја за гашење пожара утврђивање
Добијање пенушавог освежавајућег пића
Калијум и калијум-хидроксид,својства и примена обрада
Упоређивање реактивности метала исте групе(реакција натријума

и калијума са водом)и исте периоде(реакција калијума и утврђивање
калцијума са водом)
Метали, оксиди
метала и Понашање гвожђа,цинка и бакра у реакцијама са разблаженом
хидроксиди хлороводоничном и азотном киселином утврђивање
Испитивање физичких својстава олова и упоређивање са обрада

својствима других метала
Корозија метала и заштита од корозије обрада
Улога кисеоника у процесу корозије метала обрада
Природни кисело-базни индикатори обрада

Класе
неорганских Испитивање киселости раствора соковима од црвеног утврђивање
једињења купуса,цвекле,воћа и цвећа
Доказивање катјона:Ca2+,Cu2+,Fe3+ обрада
Доказивање анјона:Cl-,CO32-,SO42- обрада
Тврдоћа воде (стална и пролазна тврдоћа) обрада

Увод у органску Експериментално доказивање угљеника и водоника у органским утвтђивање
хемију једињењима(скроб и етанол)
32
ИНДИВИДУАЛИЗОВАНИ НАЧИН РАДА
ХЕМИЈА – VII, VIII
Мере/врста подршке: ПРИЛАГОЂАВАЊЕ МЕТОДА, МАТЕРИЈАЛА И УЧИЛА (МЕРЕ

ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ)
Потребне мере/врсте
Реализује и
подршке (за које
Разред Кратак опис мере/врсте подршке и сврха тј. циљ пружања подршке прати (ко,
активности, односно
када)
предмете/области)
VII ПРЕДАВАЊЕ - УВОЂЕЊЕ НОВЕ ЛЕКЦИЈЕ: наставник

 Хемија и њен значај  обезбедити визуелна помагала, велика слова, хемије
 Основни хемијски филмове, шеме, графичке приказе
појмови директор
 предавати на начин који ангажује више чула
 Структура супстанце педагог
(визуелно, аудиторно, кинестетичко), уз коришћење
- атом и структура
атома
адекватног материјала за учење (слике, постери, тим за
 Структура супстанце шарени папир, пластелин, дрвени предмети и сл.) инклузивно
- основне честице  поновити упутства ученику пошто су дата одељењу, образовање
које изграђују затим тражити од ученика да понови и објасни
супстанце: атоми, упутства наставнику
молекули, јони  написати кључне ставке на табли и/или дати
 Хомогене смеше – адекватан преглед лекције са главним појмовима
раствори  тражити од ученика да писмено или усмено да
 Хемијске реакције и преглед кључних ставки
израчунавања
 поред усмених дати и писана упутства, како би дете
могло да их поново погледа касније
VIII  дати пример како би се помогло ученицима,
 Неметали,оксиди поставити пример тако да могу често да га погледају
неметала и киселине
 користити подвлачење, истицање за налажење
 Метали,оксиди
метала и хидроксиди
главних идеја/детаља у тексту
(базе)  поделити дужа предавања на краће делове
 Соли  додатна прилагођавања (пр. поделити ученике у
 Електролитичка парове да контролишу рад, обезбедити ученика који
дисоцијација помаже у учењу и сл.)
киселина,
хидроксида и соли ЗАДАЦИ:
 Увод у органску  дати додатно време за завршавање задатака
хемију  поједноставити сложена упутства
 Угљоводоници  смањити ниво штива у задацима
 Органска једињења  тражити мање тачних одговора за завршавање
са кисеоником (квалитет насупрот квантитета)
 Биолошки важна  скратити задатке, поделом рада на мање делове
органска једињења  дозволити компјутерски одштампане задатке које
 Хемија животне припреми ученик или које је диктирао ученик, а
средине
припремио неко други
 користити контролне листе, шеме, картице за
подсећање итд.
 смањити задате домаће задатке, посебно задатке који
захтевају пуно читања
 дозволити штампана уместо писаних слова у изради
задатака
33
 пратити задатке којима ученик сам одреди своју

динамику (дневна, недељна)
 организовати да оде кући са јасним, концизним
упутствима за израду домаћих задатака
 признати и наградити усмено учешће ученика на часу
 додатна прилагођавања (пр. обезбедити обуку из
вештина учења /стратегија за учење
ПРОВЕРА ЗНАЊА:
 дозволити контролне вежбе/тестове са отвореним
књигама
 дати усмене тестове
 дати тестове који се раде код куће
 користити објективнија питања (нпр. мање одговора
који траже дужа писања)
 правити честе кратке квизове, не дуге тестове
 дати додатно време за тест
 прочитати ученику питања из теста
 писати одговоре на питања из теста уместо ученика
 избегавати притисак на ученика у смислу времена
или конкуренције
ОРГАНИЗАЦИЈА УЧЕЊА:
 обезбедити помоћ око организације учења
 одредити један систем за повезивање белешки и
задатака
 припремити унапред распоред учења/задатака са
учеником
 направити систем награђивања за завршавање рада у
школи и домаћих задатака
 родитеље извештавати о напредовању
 додатна прилагођавања (пр. одредити једног друга-
добровољца који ће помагати око домаћих задатака)
 ставити ученика близу наставника
 ставити ученика близу позитивног узора
 стајати близу ученика приликом давања упутстава
или предавања лекција
 избегавати стимулације које одвлаче пажњу
 организовати више радних група у просторији
 допунска настава
ПОНАШАЊЕ:
 поједноставити правила у учионици тако да су јасна и
доступна за подсећање
 похвалити одређена понашања
 користити стратегије за самоконтролу
 дати посебне привилегије /позитивне подстицаје;
убрзати њихову примену
 "мудро искористити" негативне последице
 дозволити кратке одморе између задатака
 подсећати ученика да не прекида рад на задатку
(различитим невербалним сигналима)
34
 оценити тачне одговоре ученика, не његове грешке

 спровести систем управљања понашањем у учионици
 омогућити дозвољено кретање, време када ученик није на свом
месту (нпр. послати га да изврши неки налог)
 игнорисати неодговарајуће понашање које није
драстично изван граница дозвољеног у учионици
 направити уговор са учеником (и по потреби са одељењем)
 спровести разумне процедуре паузе

Мере/врста подршке: ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ПРОСТОРА/ УСЛОВА У КОЈИМА СЕ АКТИВНОСТИ

ОДНОСНО УЧЕЊЕ ОДВИЈА (напр. отклањање физичких баријера, специфична
организација и распоред активности и сл.)
Потребне мере/врсте подршке Реализује и

Кратак опис мере/врсте подршке и сврха тј. циљ
Разред (за које активности, односно прати (ко,
пружања подршке
предмете/области) када)
VII -  обавезни предмети  организација наставног простора, наставне наставник

VIII опреме за групни и индивидуални рад ученика хемије
 изборни предмети
 припрема и коришћење аудио-визуелних директор
 факултативни предмет
наставних средстава и помагала
 друштвене, техничке, педагог
 у што већој мери онемогућити негативне
хуманитарне, културне, тим за
утицаје који деконцентришу рад ученика и
спортске активности инклузивно
одвлачење пажње приликом наставног рада
образовање
 омогућити несметан превоз ученика ђачким
аутобусима у доласку и одласку из школе у
свим временским условима
 правовремена набавка материјала и
потрошних средстава за израду дидактичког
материјала (тестови, задаци, упутства,
обавештења родитељима, контролне листе,
шеме, картице, слике, цртежи, постери...)
 прилагођавање појединих учионица за
реализацију наставе физичког васпитања
поготово у зимским условима
35
Мере/врста подршке: ИЗМЕНА САДРЖАЈА АКТИВНОСТИ И ИСХОДА, ОДНОСНО САДРЖАЈА

УЧЕЊА И СТАНДАРДА ПОСТИГНУЋА ОБРАЗОВАЊА
Потребне мере/врсте подршке Реализује и

Кратак опис мере/врсте подршке и сврха тј. циљ
Разред (за које активности, односно прати (ко,
пружања подршке
предмете/области) када)
VII -  обавезни предмети  прилагођавање садржаја наставног плана и наставник

VIII програма за физичко васпитање условима рада хемије
 изборни предмети
школе с обзиром на климатске околности и
 факултативни предмет недостатак фискултурних сала директор
 друштвене, техничке,  прилагођавање исхода учења и стандарда педагог

хуманитарне, културне, постигнућа одређеним категоријама ученика и тим за
спортске активности појединим ученицима с обзиром на њихове инклузивно
развојне карактеристике и степен
образовање
когнитивног, емоционалног, физичког и
социјалног развоја – кроз оперативни
наставни план и програм за сваки наставни
предмет и ваннаставну активност
 прилагођавање садржаја рада и социјалних
облика рада ученика развојним
карактеристикама ученика
 прилагођавање система оцењивања сходно
потребама развоја ученика са сметњама и
тешкоћама у развоју
 реализовати наставу на начин који ангажује
више чула (визуелно, аудитивно,
кинестетичко), уз коришћење адекватног
материјала за учење (слике, постери, шарени
папир, пластелин, дрвени предмети и сл.)
36
МЕСЕЧНИ ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ
37
Месец: _______________ Број радне недеље: ______ Датум: од ___________ до _________
Раз- Р.б. Средства и

Тема Наставна јединица Тип часа Методе и облици
ред часа опрема
VII-1
VII-2
VII-3
Редовна настава: ХЕМИЈА
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
38
Допунска настава
Додатни рад
Индивидуални рад
ДТХСКА ОПЕРАТИВНИ НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ 2011/2012.
Стандарди: Напомена:
39

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
40
41

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
42
43

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
44
45

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
46
47

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
48
49

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
50
51

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
52
53

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
54
55

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
56
57

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
58
59

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
60
61

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
62
63

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
64
65

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
66
67

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
68
69

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
70
71

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
72
73

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
74
75

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
76
77

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
78
79

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
80
81

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
82
83

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
84
85

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
86
87

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
88
89

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
90
91

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
92
93

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
94
95

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
96
97

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
98
99

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
100
101

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
102
103

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
104
105

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
106
107

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
108
109

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
110
111

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
112
113

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
114
115

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
116
117

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
118
119

VII-1
VII-2
VII-3
VIII-1
VIII-2
VIII-3
Предмет:
120
121
ПЛАН И РЕАЛИЗАЦИЈА ЧАСОВА ПО МЕСЕЦИМА

Разред IX X XI XII I II III IV V VI Напомена
планирано
VII-1
реализовано
планирано
VII-2
планирано
VII-3
планирано
VIII-1
планирано
VIII-2
планирано
VIII-3
планирано
планирано
Допунска
настава
планирано
Додатни
рад
планирано
ДТХСКА
планирано
Час од.
стареш
Рад у планирано
стручним
органима реализовано
планирано
планирано
планирано
УКУПНО
122
123
124
125
126

Hemija Planovi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hemija Planovi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Основна школа „Станоје Миљковић“ - Брестовац

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

школска 2011/2012. година

ХЕМИЈА - OБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ

Ученик зна и уме

хемијских формула најважнијих предста- 3.1.6. значење следећих

зна: зна да: разуме:

својства угљоводоника, алкохола, 3.3.2. видове практичне

1.4.1. да наведе физичка својства 2.4.1. најважније улоге масти зна:

1.4.2. примере и заступљеност масти протеине

супстанцама, начине њиховог

правилног складиштења, a са циљем

1.6.1. безбедно рукује основном 2.6.1. прикупи податке 3.6.1. препозна

1.6.2. изведе експеримент према инструменте 3.6.2. постави хипотезе

Глобална структура годишњег програма

ХЕ.1.1.9. ХЕ.1.1.10. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2.

ХЕ.1.1.1. ХЕ.1.1.2. ХЕ.1.1.3. ХЕ.1.1.8.

ХЕ.1.1.6. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.6.1.

СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ - ХЕ.1.1.4. ХЕ.1.1.5. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2.

ХЕ.1.1.7. ХЕ.1.1.8. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2.

ХЕ.1.1.6. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.1.8.

Тематска структура годишњег програма

Предмет: Хемија – 7. разред

- Предмет - разуме шта је предмет ХЕ.1.1.9. Разговор Уџбеник посматрање

Предмет: Хемија – 7. разред

- Материја и - разуме разлику између ХЕ.1.1.1. Лабораторијски рад Уџбеник посматрање

Предмет: Хемија – 7. разред

Садржај Активности, методе, Евалуација,

Предмет: Хемија – 7. разред

Садржај Активности, методе, Евалуација,

- Молекул. Ученик треба да: ХЕ.1.1.4. Огледи Модели атома посматрање

Предмет: Хемија – 7. разред

- Раствори и Ученик треба да: ХЕ.1.1.7. Монолошка Шеме посматрање

Предмет: Хемија – 7. разред

Садржај Активности, методе, Евалуација,

- Хемијске једначине. Ученик треба да: ХЕ.1.1.6. Монолошка Шеме посматрање

Временска структура годишњег програма

Предмет изучавања хемије.Хемија у склопу природних наука и обрада

21. Хемијски симболи понављање

25. Грађа атома.Атомски и масени број.Изотопи понављање

27. Електронски омотач обрада

29. Модел структуре атома

33. Систематизација градива I полугодишта понављање

35. Молекул.Хемијске формуле понављање

Водени раствори у природи.Испитивање растворљивости вежба

65. Закон о одржању масе. Закон сталних односа маса понављање

71. Садржаји обрађени у току године евалуација

ХЕМИЈА (додатни рад) – 7. разред

Наставна Назив наставне јединице Тип часа

Хемија у савременом животу обрада

Раздвајање чврсто-чврсте смеше натријум-хлорида и јода утврђивање

Хроматографија као метода раздвајања обрада

раствора натријум-хлорида у односу на воду

Електролиза воде у електрохемијској ћелији од кромпира обрада

Израчунавања на основу релација количина супстанце ,маса утврђивање

Глобална структура годишњег програма

ХЕ.1.2.1. ХЕ.1.2.3. ХЕ.1.2.5. ХЕ.1.2.6.

5 УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ 1 1 2

ХЕ.1.3.1. ХЕ.1.3.2. ХЕ.1.3.3. ХЕ.1.6.1.

9 ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 2 1 1 4 ХЕ.1.5.1.

Тематска структура годишњег програма

Предмет: Хемија – 8. разред

Садржај Активности, методе, Евалуација,