ZNANJE

»U ovom društvu, znanje je primarni resurs i za pojedince i za sveopštu privredu. Zemlja, rad i
kapital – tradicionalni faktori proizvodnje – nisu nestali, ali su postali sekundarni« (Drucker,
1992).

Globalne promene kroz vreme – potreba za doživotnim obrazovanjem

 posedovanje materijalnih stvari sve manje važno
 cena roba na svetskom tržištu opala 5x u odnosu na pre 150 godina.
 nematerijalne i neopipljive vrednosti

Nova društvena paradigma

 globalizacija,
 rastući značaj znanja,
 ICT.

Mnoga znanja neminovno zastarevaju – ne zastareva proizvod – već znanje koje je u njega
ugrađeno.

Vrste obrazovanja
1. Formalno (koje se ostvaruje u obrazovnim institucijama i institucijama za osposobljavanje i
koje se završava dobijanjem priznatih diploma i kvalifikacija)
2. Neformalno (koje se realizuje izvan glavnih sistema obrazovanja i ne obezbeđuje na kraju
formalne sertifikate) i
3. Informalno (svakodnevno učenje – iz časopisa, knjiga, interneta, vaspitanjem ...)

Obrazovanje definicije
 Mere, instrumenti i metode koji vode ka promeni ponašanja ljudi, kroz povećanje znanja i
promenu stavova.
 Izgrađivanje stavova i vrednosti kroz sticanje teorijskih i praktičnih znanja koji
omogućavaju menjanje sopstvenog života i sredine u kojoj se živi.

Obrazovanje i vaspitanje u vezi sa:

 Smanjenjem zločina,
 Povećanjem zdravlja i smanjenje bolesti,
 Smanjenjem gladi i siromaštva,
 Povećanjem političke svesti i stabilnosti,
 Povećanjem društvene kohezije,
 Smanjenjem verovatnoća za stvaranje konflikata i nemira u društvu,
 Povećanjem prihoda i BDP po stanovniku,
 Povećanjem nacionalne kompetentnosti u svetskoj ekonomiji.