1

ТЕХНИЧКИ ИЗВЈЕШТАЈ
Увод
На основу уговора закљученог између Града Бањалука, Административна
служба, и предузећа „Роутинг“д.о.о. из Бањалуке, урађен је Главни пројекат
санације оштећења дијела писте хелиодрома унутар комплекса клиничко
болничког центра Бањалука.

Пројекат је урађен након што су се поново појавила оштећења на коловозној

конструкцији хелиодрома.

1. Кориштена документација
Пројектант санације имао је на увид:

 Главни пројекат Хелиодрома у насељу Паприковац у Бањалуци, урађен од

стране Института за грађевинарство из Бањалуке, из априла 2007. године.
 Грађевински дневник, књига 1 и књига 2, вођен од стране Извођача радова
„Интеграл Инжењеринг“ д.о.о. из Лакташа, потписан од Надзорног органа
испред Завода за изградњу, Бањалука.

Осталу релевантну документације која укључује резултате контролних испитивања

и податке о изведеним санационим радовима, Пројектант није био у могучности да
користи.

2. Геотехнички истражни радови

Концепција истраживања терена прилагођена је постављеном задатку, односно

санацији дијела писте хелиодрома, да се на основу релевантних геотехничких
података одабере такво техничко рјешење које ће обезбједити трајну стабилност
терена на којем је лоцирана писта хелиодрома.

Обзиром да је шири простор локалитета углавном откривен и довољно

илустративан, гдје су видљиви сви примарни елементи структурног склопа терена,
основна метода истраживања сведена на геотехничку проспекцију.

У поступку дефинисања геотехничких карактеристика терена који су од значаја за

избор санационих рјешења кориштени су подаци раније проведених геотехничких
испитивања за објекте комплекса клиничко болничког центра.
 2

Регистровани су сви егзогени геолошки процеси и појаве које угрожавају локалну

стабилност терена, ерозиони процеси, процеси пузања и течења материјала, појаве
локалног клизања и специфичности тла на којем је објекат изграђен.

У припреми израде пројектне документације извршено је фотографско и геодетско

снимање дијела терена од значаја за избор санационих радова.

3. Инжењерско геолошке карактеристике ширег простора

локације хелиодрома
Локација на којој је изграђен хелиодром налази се сјеверо западно од централног
подручја града Бањалуке на узвишењу званом Паприковац. Терен је брдског
рељефа са котама од 220 – 245 мнм.

Кота хелиодрома је на коти од ≈ 243,0 мнм.

Основну геолошку грађу ширег локалитета чини комплекс језерских неогених

седимената, глина, лапора, лапоровитих глина са прослојцима слабо везаних
лапоровитих пјешћара.

На хипсометријски вишем дијелу локације у нивоу локације хелиодрома присутна

је тераса изграђена од шљунковито пјесковитих седимената, док су падине
прекривене делувијалном распадином основних стијена, које су претстављене
највећим дијелом високопластичним глинама и прашинасто пјесковитим глинама,
рјеђе прослојцима заглињених шљунковито пјесковитих материјала.

На основу теренске проспекције ширег простора постоје оправдани разлози за

претпоставку да је објекат хелиодрома лоциран дијелом на основном терену а
дијелом на насутим материјалима из ископа темељних јама код изградње објеката
клиничко болничког центра који обзиром на вријеме извођења радова и
депоновања материјала имају карактеристике колувијума.

У геотехничком смислу доминантни материјали у конструкцији терена од значаја

за геотехничке услове локације хелиодрома чине лапровите глине у површинском
дијелу, до лапоровите глине са уклопцима дробине трошних пјешчара на супстрату
у измјени лапоровитих глина, лапора, глинаца и лапоровитих пјешчара.

Насип чине материјали из ископа у наведеним геолошким срединама.

Према лабораторијским геотехничким испитивањима проведеним за објекте

клиничко болничког центра констатовано је да су глиновити материјали
доминантно високе пластичности а мањим дијелом средње пластичности са
основним геотехничким параметрима:

 w = 17,2 – 26,3%,
 3

 е = 0,46 – 0,6,
 γ = 19,9 – 21,4 кН/м3,
 γд = 16,2 – 18,2 кН/м3,
 φ = 130 30΄ - 180 30΄
 ц = 30,0 – 35 кН/м2,

Лабораторијским испитивањем на узорцима из лапоровите глине са уклопцима

дробине трошних пјешчара смеђе до сиво смеђе боје, мале влажности са локалним
већим учешћем пјесковите компоненте, као послиједица распадања трошних
пјешчара добивени су слиједећи параметри:

 w = 13,8 – 19,9%,
 е = 0,34 – 0,52,
 γ = 19,9 – 21,4 кН/м3,
 γд = 20,5 – 21,9 кН/м3,
 q = 400 – 525 кН/м2,
 Е = 1540 – 3280 кН/м2,

Насип који чини дио локације хелиодрома изграђен је од наведених материјала с

тим да су му геотехничке карактеристике након ископа, транспорта и депоновања у
функцији времена и климатских услова значајно измјењене и према искуству са
сличним материјалима смичућа чврстоћа опада до резидуалних вриједности од:

 φ = 80 - 150
 ц = 2,0 – 8,0 кН/м2,

За разумјевање процеса понашања тла у површинским зонама битно је навести и

понашање издвојених слојева тла основног геолошког комплекса у промјењеним
условима, односно у контакту са атмосферским приликама као површински
слојеви.

Постоје околности при којима долази до знатних деформација и без практичне

промјене ефективних напона услијед промјене услова средине или неких других
физичких утјецаја.

Овакве појаве су карактеристичне за дјелимично засићене глине, када укупна

запремина пора није испуњена само водом већ има и ваздуха а саме поре су
довољно ситне да образују уске капиларне цијеви, а истовремено има довољну
пропусност која омогучава брзу циркулацију воде за вријеме дејства мраза. Оваква
тла су и насута глиновита тла недовољно збијена, која су углавном заступљена на
теренима у подручју локације хелиодрома.

Један од негативних ефеката који утјећу на понашање повринских слојева тла је

дејство мраза кад се слободна вода без тока мрзне на температури испод 00 Ц и при
томе се шири за 9% своје запремине. Вода мрзне равномјерно при чему се у порама
 4

образују ледени кристали чије повећање запремине не узрокује значајније промјене

деформација тла. Међутим у површинском слоју тло је увијек растреситије са
крупнијим порама у којима се вода мрзне и образује ледене кристале. Ови кристали
привлаће себи воду из уских капилара великом снагом. Када тако привучена вода
дође у додир са леденим кристалима и сама се заледи повећавајући запремину
ледених кристала, који постају ледена сочива. Образована ледена сочива
проузрокују знатну деформацију тла за вријеме дејства мраза.

Приликом отрављивања, најприје се отопе ледена сочива у горњем дијелу

површинског слоја, док непосредно испод њега остаје смрзнути и као такав
водонепропусни слој . Пошто отопљена ледена сочива дају велику количину воде
која неможе да продире у нижи смрзнути слој то ова повећана количина у
површинском слоју презасичује тло и ствара од њега течну масу, која нема никакву
чврстоћу.

Деформације у тлу услијед открављивања могу бити значајне и у конкретном

случају њхов утјецај на подтло и на косину оптерећену насипом је један од фактора
који су утјецали на понашање тла у дијелу објекта.

У периодима дјеловања виших температура, услијед ефеката сушења, развија се

процес скупљања гдје дјелимично засичене високопластичне глине постају
преконсолидоване.

Уколико се на оваква тла при ниском или никаквом нивоу напона дјелује са
додавањем воде, развија се процес бубрења који утјеће на величину смичуће
отпорности која се у зонама утјецаја сезонских промјена приближава доњој
граници.

4. Грађевински пројекат хелиодрома

У техничком опису грађевинског дијела пројекта наведени су сви релевантни
пројектантски захтјеви и услови за извођење грађевинских радова.

Нивелационо рјешење хелиодрома и приступних саобраћајница приказано је на

графичким прилозима: нивелациони план, подужни профили и попречни профили.

Остварена рјешења су у складу са важећом законском регулативом за хелиодроме.

Нивелационо рјешење хелиодрома за површинеТЛОФ, ФАТО и СА усвојена су на

основу снимљених кота на платоу терена предвиђеног за изградњу хелиодрома,
али и из услова рјешавања одводње површинских вода са хелиодрома.

Површина ТЛОФ пројектована је у подужном нагибу од 0,5%, и попречном нагибу

0д 1,5% ка спољним ивицама зоне. Површине ФАТО у нагибу 2,5% у свим
 5

правцима ка спољним ивицама зоне и површина СА у нагибу 3% у свим правцима

ка спољним ивицама зоне.

Површина хелиодрома постављена је у односу на терен тако да својим дијелом

према болници остварује насип до 1,0 м, а дијелом према Улици др Јована
Рашковића усјек.

Нагиб косине трупа хелиодрома у односу на коте терена и коте нивелете је 1:2. На
контакту са тереном предвиђена је бетонска канализација која би примила и
одвела воду до предвиђених решетки.
4.1. Коловозна конструкција
наведено је да је терен на којем је предвиђена локација хелиодрома је претежно
раван, тј плато на насипу висине око 2,0 м. На основу испитивања грађевинских
услова при избору локацие за изградњу хелиодрома утврђено је да је терен
повољан обзиром да је подлога већ насипана. Временом дошло је до затравњивања
простора, па је процјењено да је на локацији првенствено потребно уклонити
хумусни слој у висини од око 20 цм.

Након скидања хумуса и евентуалног ископа приступа се обради подтла на коме ће

се директно извршити темељење насипа и коловозне конструкције уз претходна
испитивања како би се са сигурношћу осигурао тражени квалитет подлоге након
ћега би се приступило обради.

У случају да састав тла из било којих разлога не задовољава, потребно је извршити

санацију према одредбама надзорног органа.

Подтло се обрађује набијањем до мин. 95% по модификованом Процторовом

опиту.

Обраду извршити до дебљине од 15 цм са којим се мора обезбједити ЦБР > 5%.

На припремљену подтлу потребно је извршити евентуално насипање до

пројектованих кота.

Израду насипа радити од пјесковито – шљунковитих материјала 0 – 60 мм. За

завршни слој, постељицу одрадити планирање тла према котама и нагибима датим
у пројекту и збијање тла до захтјеваних збијености.

Примјењена конструкција за хелиодром састоји се од слиједећих елемената:

 Доњи носећи слој од пјесковито – шљунковитог материјала 31/63 мм: 20 цм,

 Доњи носећи слој од туцаника:
15 цм,
 Битуменизирани камени агрегат БНС 32: 6 цм,
 6

 Асфалт бетон АБ 11ц – хабајући слој.

4 цм,

Укупна асфалтна површина је 40 x 40 м.

4.2. Одводња
Пројектована је кишна канализација која је предвиђена да прихвати атмосферске
воде са платоа хелиодрома путем бетонских каналета, сливника и одговарајућих
сливничких веза до пројектованог шахта КШ1, те путем колектора Φ 200 мм, до
постојећег оборинског колектора Φ 500 мм у Улици др Јована Рашковића.

Дренирање тампона врши се ПВЦ цијевима профила Φ 100 мм, које се спајају на
пројектоване сливнике.

5. Извођење радова
Увидом у грађевински дневник констатовано је да су радови на изградњи објекта
Хелиодром започели су 02.11.2007. године увођењем Извођача радова и предајом
техничке и друге документације која обезбеђује регуларно извођење радова.

Од битнијих радова из уписа у грађевински дневник по датуму извршења издвојени

су радови који се односе на плато хелиодрома:

14.11.2007.: Ископ хумуса д = 15 цм.

15. – 27. 11.2007.: Радови обустављени због лоших временских прилика и
геолошког
састава тла.
29.12.2007.: Ископ на пројектовану коту постељице са продубљавањем на
појединим мјестима због лошег геолошког састава.
Насипање шљунковитог материјала д 20 цм.
Извршено испитивање Мс на коти постељице.
01.12.2007.: Насипање дробљеног материјала на плато хелиодрома.
06.12.2007.: Планирање тампона на платоу хелиодрома д = 15 цм.
Ваљање тампона на платоу хелиодрома.
07.12.2007.: Планирање тампона на платоу хелиодрома.
Ваљање тампона на платоу хелиодрома.
08,10,12.2007. Није се радило ради кише.
11.12.2007.: Довоз, разастирање и ваљање тампона на платоу хелиодрома.
13. – 24.12.2007. Није рађено због снијега (24 цм).
24.12. – 16.05.2008.: Радови су обустављени.
26.05.2008.: Извођач се поново уводи у посао по постојећој пројектној
документацији.
31.05.2008.: Ваљање, збијање материјала на платоу хелиодрома.
 7

11.06.2008. Довоз тампона, насипање, планирање (грејдер) те ваљање

материјала на платоу хелиодрома.
12.06.2008. Насипање тампона и ручно разастирање-нивелисање на
платоу.
13.06.2008.: Киша цијели дан.
16.06.2008.: Пеглање-ваљање материјалаза асфалтирање на платоу.
18, 19.06.2008.: Радови обустављени ради падавина.
20.06.2008.: Довоз тампона, планирање ручно материјала те збијање
ваљком на
платоу хелиодрома.
25.06.2008.: Збијање тампона на саобраћајници и хелиодрому.
26.06.2008. Поновно геодетско исколчавање тачака, те подизањетампона
просјечно 15 цм по висини. Нивелисање тачака за досипање
материјала и поновно довођење падова на пројектовано стање.
27.06.2008.: Довоз тампона, истовар те ручно планирање на платоу
хелиодрома.
28.06. – 04.07.2008.: Збијање материјала на платоу хелидрома вибро ваљком

05.07.2008. Послиједњи упис у дневник.

6. Анализа узрока првог оштећења

На основу прегледа терена и анализе пројектованих услова, услова извођења
радова и геотехничких карактеристика локације, може закључити да се оштећења
на дијелу писте хелиодрома највећим дијелом везана за геотехничке
карактеристике конструкције терена на локацији хелиодрома и услове извођења
радова.

Прве деформације на дијелу писте хелиодрома појавиле су се у јесен 2008. године.

Манифестовале су се у форми континуиране лучне пукотине ширине од 2 – 8 цм, са

денивелацијом на дијелу асфалтне површине писте хелиодрома за висину у
средишњем дијелу од цца 10 – 15 цм (према сјећању аутора овог текста и
извршеног прегледа децембра мјесеца 2008. године).

Регистроване су и деформације ограде око хелиодрома у форми која је указивала на

покрете у терену, односно на косини према саобраћајници.

Настале деформације објашњавају се појавом сложеног клизања на косини које се

састоји од помјерања у хетерогеном тлу при извјесној, обично скоковитој промјени
нагиба терена.

Формирана је клизна површина, ограничавајући клизно тијело, чија су помјерања у

знатној мјери отступала од једноставне транслације или чисте ротације клизне
масе. Према појави и форми облика спада у ред клизања типа пузања, као ране
 8

фазе, са слабо израженим логитудиналним затежуим пукотинама на површини

терена.

Услови нестабилности се појављују из најмање два разлога; услијед повећања

оптерећења природне падине новим оптерећењем од депонованих и распланираних
земљених материјала на неадеквано припремљену површину терена у горњем
дијелу косине и услијед измјењених услова дренирања и евапорације влаге из
падине, што може изазвати повећање порних притисака.

Поред ових директних утјецаја у значајној мјери развоју процеса на косини

допринијели су неповољни физичко механичка својства површинског покривача на
косини и смањење отпорности на смицање услијед процеса површинског физичког
и хемијског распадања карактеристичних за тло на којем је лоциран објекат
хелиодрома..

Стабилност терена зависи од квалитета тијела насипа (у мањој мјери) од

параметара чврстоће материјала у косини и од почетног природног стања подземне
воде. Обично се појаве нестабилности косине догађају након извјесног времена по
наношењу оптерећења у облику подножничког клизања када дође до повишења
нивоа подземне воде.

7. Изведени радови на санацији

Санационим радовима који су услиједили, дјеловало се прије свега на основни
узрок појаве гдје је извршено растерећење горњег дијела косине са отстрањивањем
дијела депонованог насипа и формирање шкарпе према саобраћајници у стабилном
нагибу.

Извршена је и оправка оштећеног дијела писте. Како и на који начин није познато
обзиром да извођачка документација није била доступна.

Извршена је и оправка ограде око хелиодрома довођењем у правац.

8. Поновна оштећења
Непосредно након извршене санације, а након изразито кишног периода, на
асфалтном дијелу писте хелиодрома појавиле су се поново оштећења изражена
пукотином истог облика у ширини од 2 - 3 цм, као првобитно оштећење, са нешто
мање израженом верикалном денивелацијом од 2 – 4 цм.
 9

Оштећени дио асфалтне писте је благо заталасан што указује на проблеме са

квалитетом изведених радова на коловозној конструкцији односно припреми
подтла.

Анализирајући могуће разлоге поновног оштећења дијела писте хелиодрома не

треба занемарити ни процес у тлу који је услиједио након што је уклоњен насип на
тјеменом дијелу косине када се порни притисци повећавају до стабилног
стационарног стања а фактор сигурности опада до одговарајуће константне
вриједности условљене параметрима смичуће чврстоће за ефективне напоне.

Коначан распоред порних притисака одређен је стањем стационарне филтрације,

када фактор сигурности достиже минималну вриједност јер се завршио процес
промјене запремине услијед промјене стања напона. Вријеме потребно да се овај
процес заврши може трајати неколико дана до више година зависно од
карактеристика тла, геометрије пресјека и услова дренирања, тако да се процес
лаганог кретања, односно пузања може наставити и након дужег времена по
завршетку њеног формирања. Према томе за стабилност косине мјеродавни су
трајни услови и параметри смичуће чврстоће за ефективне напоне.

Као један од фактора који доприноси поновном оштећењу је дјеловање процеса

суфозионог испирања честица тла токовима подземних процједних вода, када
дефицит масе тла може изазвати слијегање површине терена, гдје се скупља
површинска вода и процјеђивањем кроз тло даље дјелује у функцији хидростатског
и хидродинамичког оптерећења на падини.

Проведеним санационим радовима и ови ефекти су требали бити отклоњени, иако

нису били пресудни у поновном оштећењу писте хелиодрома.

9. Санацииони радови поновљеног оштећења

Пројекат санације урађен је након што су анализирани услови локације,
геотехничке карактеристике терена на којем су извођени радови, поступак
извођења самих радова и услови извођења радова на санацији.

Пројекат садржи санационе радове у концепту санације као локалне појаве који
посредно дају допринос општој стабилности ширег локалитета, са грађевинским
захватима изводљиве локалној грађевинској оперативи.

У аргументацији оваквог става су чињенице:

 Да су оштећења регистрована на дијелу писте хелиодрома који је већ био

предмет санације.
 Да је оштећење писте у форми денивелације у односу на већи дио асфалтне
површине писте хелиодрома.
 10

 Да је површина оштећеног дијела асфалтне површине благо заталасана што

индицира на проблем са коловозном конструкцијом која укључује и стање
подтла.
 Да је у сливничким шахтовима регистрована дренирана вода, што указује на
присуство воде у тампонском слоју.
 Да су на површини терена изван ограде објекта хелиодрома регистровани
бројни трагови површинске ерозије.
 Да је терен на којем је лоциран објекат хелиодрома већим дијелом изграђен
од материјала који су по својим геотехничким карактеристикама
специфични и захтјевају адекватан третман у грађевинским активностима.

На основу напријед изложеног као елементи санације регистрованих оштећења

усвојени су и пројектом дефинисани:

 Замјена свих материјала у коловозној конструкцији укључиво и деградиране

материјале под тла.
 Коловозну конструкцију извести од материјала који одговарају уграђеним у
недеформисану конструкцију писте хелиодрома, како по квалитету тако и
по висини слоја.
 На претходно припремљениу постељицу изведену у нагибу према дренажи
положити филтер пластицу Тип 300гр/м2.
 Око асфалтних површина извести каналице за прикупљање и одвод
површинских вода у сливне решетке.
 Обновити дренажни систем на сјеверном дијелу хелиодрома, укључиво
извод у рецепијент и заштиту дренажа од оптерећења површинским водама.
 Извршити биолошку заштиту дијелова терена који гравитирају објекту
хелиодрома у смислу обезбјеђења од дјеловања процеса ерозије.

10. Технички услови извођења радова

Радовима на санацији несмију се изазвати нова оштећења на већ изграђеним
дијеловима и садржајима објекта или утјецати на стање стабилности терена шире
локације.

Радове на санацији започети укљањањем свих слојева до нивоа планума.

10.1. Коловозна конструкција

Коловозну конструкцију предвидјети по оригиналном пројекту, стим што
припреми планума посветити посебну пажњу.

Ако је у висини коте планума високопластична глина са Wл>45%, Ип >25%,

извршити побољшање планума са замјеном материјала у висини од 15 цм. Замјену
 11

извршити са некохарентним материјалима уз постизање збијености од Мс = 25

МН/м2.

Између кохерентног материјала и извршене замјене односно између планума и

доњег носивог слоја коловозне конструкције положити филтер пластицу Тип 300
гр/м2. Ово из разлога побољшања услова дренирања из кохерентних материјала без
њиховог мјешања.

Сваки слој који се насипа мора бити набијен у пуној ширини одговарајућим
механичким сретством.

Не смије се дозволити задржавање вода на земљаним радовима јер то може

изазвати знатно погоршање квалитета тла извршених радова.

Сва мјерења и контролна испитивања квалитета материјала и изведених радова

урадити према условима „Смјерница за пројектовање, грађење и надзор на
путевима“, ЈП „Путеви Републике Српске, Бањалука 2005. године.

10.2. Дренажа
На сјеверној страни хелиодрома између сливника С2 и С3 обновити дренажу.

Деформацијама у терену након првог оштећења писте хелиодрома постоји

основана вјероватноћа да је нарушена и пројектована функција дренаже што би се
на овај начин исправило.

Осим тога повећањем висине дренажног рова стварају се услови обарања

потенцијалог пјезометарског нивоа процједних вода и ефикасније дренирање из
темељног тла планнума.

Дренажу извести у рову ширине 0,8 м, и дубине од 1,5 м. на дну дренажног рова
извести бетонску тајачу са дренажном цијеви Φ 100 у филтерском материјалу.

Дренажу извести у сливник С3 а даље канализационом цијеви у природни

рецепијент у стабилном дијелу терена према одводном каналу уз саобраћајницу.

Дренажни ров завршити високопластичном глином ЦИ/ЦХ у висини од 30 цм, како

би се спријечило оптерећење дренаже површинским водама.

Изнад дренаже извести бетонску каналицу за прикупљање гравитирајућих

површинеких вода које се изводе у сливнике.

Бетонске каналице извести и на осталим странама хелиодрома, како је и

оригиналним пројектом предвиђено.
 12

Гранулација дренажног филтра треба да је таква да максимално зрно филтра, при

количини од 15% тежинских дијелова цијеле филтерске масе (Ф15), буде најмање 4
пута веће од најкрупнијих честица тла на који филтер налијеже, при количини од
15% тежинских дијелова базе, односно терена који се дренира (Б15), односно:

Ф15 / Б15  4

Овај однос осигурава водопропусност филтра.

Други услов захтјева да Ф15, небуде веће од четири пута Б85, тј. величини честице
при 85% тежинских дијелова базе, односно:

Ф15 / Б85  4

Овај услов обезбјеђује стабилност филтра.

Бетонске каналице извести на свим странама хелиодрома, како је и оригиналним

пројектом предвиђено.

10.3. Планирање терена

Као завршни елеменат у функцији санационих радова је планирање терена чиме се
обезбјеђује максимално ефикасно одвођење гравитирајучих површинских вода.

Планирање терена на косини према околним саобраћајницама врши се насипањем

глиновитим материјалима са збијањем лаганим статичким ваљком у форми која
обезбјеђује максимално ефикасно одвођење гравитирајућих површинских вода.

Завршни – површински слој обрадити са хумусом како би се извршила ефикасна

биолошка заштита.

11. Заштита на раду

Обзиром на радове који су предмет пројекта и извођења санација клизишта,
потребно је примјенити мјере заштите на раду које су прописане за овакве радове.

Основни услов који се мора испоштовати је безбједност радника у фазама рада у

грађевинским јамама и отвореним ископима, који морају бити обезбјеђени од
обрушавања.

12. Опште напомене

 13

Санација оштећења у датим теренским условима је сложен проблем и подразумјева

стручност и обученост свих учесника у поступку санације.

Из разлога сложености проблема у конкретним теренским условима, односно на

чињеницу да су радови извођени у дужем временском периоду са већ изведеним
санационим радовима који нису поправили стање објекта и да нису извођени са
довољно поузданим подацима о изведеном квалитету материјала и самих радова,
реално је очекивати и одређене промјене у односу на пројектовано рјешење.

У том смислу за препоруку је као минималан услов обезбједити компетентан

стручни надзор, који би осим стандардног прачења извођења радова, имао
квалификацију да врши и евентуалне корекције пројектованих рјешења у смислу
повечања ефикасности санације.

Пројектант

Икановић
Санела,дипл.инг.грађ.

Консултант

мр Рајак
Срђан,дипл.инг.грађ.