Suna frcdel Dr. Azem Kozar HISTORIJA BOSNE I HERCEGOVINE Tuzla, 2007.SADRZAI str, 1 MISTORUSKA NAUKA 1.1.0 NAUCE DOPCE . 7 3 12. PREDMEL IZADATAK HISTORUE 7 4 1 PODIELA sus TORE : ” H4 PROBLEM AIETODE U HISTOR 7 O26 15. SIRUKTURA IISTORUSKE MEIUDOLOUUE oe 2B 16, POMUCNE IUSTORISKE NAUKE 7 29 M_ PROSTOR BOSNE I HERCEGOVINE U PRETHISTORULTANTICL 2. FRETHISTORUSKO DOBA verses ne Seite 35 22. ANTIKA a 7 22.1. Misha taedobije« 2 ; 2.2.2. Rimhr= ihski aon “4 i 2.2.3. Raadublje riuske slalavine 46 j ML SREDNJOVIJERONNA BOSNA “3. RANI SREDNA VIIEK o : 34 ‘ 32. CRKVA BOSANSKA E 6 i 33 USPON BOSANSKUU FEUDALEMA eet 6 Ja. BOSNA NA VRITUNCU SVOIE MOCT aa) 35. SLABLIENIE I PAD OSANSKOG KRALIEVSTVA ~ 74 3.6, OSYRT Na 12VORE | ILSTORIOGRAFUU 0 SREDNIOVIEROVNO! i BOSNT...,. i 8 i IV MOSNA I HERCEGOVINA U OSAMANSKO DOA (Lis3-1878) 7 4) OSMANSKOVARSIVO. ees 8 42. VERITORHALNO SIRLNIE DOSANSKOG SANDZAKA U 15.116. STOLIECU ” 43. OSNIVANIE BOSANSKOG EIALETA 1560, GODINE 102, 44. SIRENIE ISLAMA 1 ORIENT ALNE CIVILIZACHE cons 1 45. BOSANSKI LJALEI U 17. STOLIECU 109 “M6 BOSANSKI EJALET OD KARLOVACKOG BO SVISTOVSKOG MIRA, oy-179) aus site 124 47, BOSANSKI EJALET U 19. STOLIECU.. 1s 47.1 Prve decenije Z sno 128 4772, Pokret za sutononiju Bosne | Heccoyovine : Ba 474 Stamanje vipora sehr 140 ‘ 47-4. Vtijeme donosenja i provodenya tancimatskih rere rai 47-5 Rosansbanersegovathi ustana (1875-1875) “7 47.6. Ktaj osmisuske uprave u Bosni i Hereegurini MB ¥ BOSNA I ERCEGOVINA U VRIJEME AUSTROUGARSKIE VLADAVINE (1878-1918) 5. OKUPACA, eee 151 52. USPOSTA\ LIANJE ORGANA VLASTI ves SS 53. DEMOGRAFSKE I SOCLALNE PRUMULNE, 138 Zabranjeno preStampavanje i kop. 34 HERCEGOVACKIUSTANAK ~ 162 55 KALAIEVA ERA : 164 S6ORGANIZACIIA VIERSKIN ZAIEDNICA 168wl vu vu 1 5.7. KULTURNO-PROSVIETNE PRILIKE .. sens 5.8, BORBA SRBA ZA CRKVENO-SKOLSKU I MUSLIMANA ZA WERSKU T VAKUFSKO MEARIFSKU AUTONOMDU, 59.OSNIVANIF POLITICKIH STRANAKA 5.10. ANEKSIIA BOSNE 1 TERCEGOVINE 5.11, BOSANSKO - HERCEGOVACKLUSTAV I SABOR 5.12, BOSNA I HERCEGOVINA 1 PRVOM SVIETSKOM RATU (1914-1918). BOSNA T HERCEGOVINA 0 MONARIISTICKOJ JUGOSLAVEIT (1918-194) 6.1, OSNOVE NACIONALNITT I POLITICKIH STREMIIENIA 62. ORGANIZACIA VLASTI I NIENO DIELOVANTE U PERIODU, LAZNOG PART AMENTARIZMA, 63. STANOVNISTVO 6.4, PRIVREDA 65, KULTURNO-PROSVIETNE I VIERSKE PRILIKE (66, SESTOTANUARSKA DIKTATURA 67. OKTROIRANIUSTAV . 6.8, POKUS/\MT FEDERALIZACHE ZEMLIE 69. SPORAZUM CVETKOVIC - MACEK : BOSNA I HERCEGOVINA U DRUGOM SVJETSKOM RATU (1941-1945) TL OKUPACTIA 7.2. BOSNA | HERCEGOVINA U OKVIRINIA NEZAVISNE DREAVE. HRVATSKE. 173, AUTONOMINE TENDENCUE 74. CETNICKI POKRET. 75, NARODNOOSLORODIL ACK POKRET 116. RATNA STRADANJA TRAZARANIA i o BOSNA I HERCEGOVINA U SOCIJALISTICKOJ JUGOSLAVISI (1945-1992) 8.1. OSNOVE RAZVOIA DRUSTVENO-FKONOMSKOG ! POLITICKOG. SISTEMA, 8.2. STANIE RAZVOIA U SFERI DRISTVENO-EKONOMSKIIT | DRUGIIT ODNOSA . : 83, SLABIJENTE TUGOSLOVENSKE FEDERACDE 84, DEMOGRAFSKO STANIE PREMA POPISU IZ 1991. GODINE BOSNA | HERCEGOVINA U ODBRAMBENOM RATU (1992-1998) 9.4, DISOLUCUA SFR IUGOSLAVUE 9.2, REFERENDUM ZA NEZAVISNOST BOSNE | HERCEGOVINE 9.3, MEDUNARODNO PRIZNANIE 9.4. ODRRAMBENI RAT 9.5, DEITONSKI MIROVNI SPORAZUM 9.6. RATNA STRADANIA TRAZARANIA Literatura : 7 v0 m m4 176 179 8s 186 92 193 195 197 199 199 203 208 210 27 220 226 230 236 240 245 246 9 251 252 234 258 259 v= 261 THISTORIJSKA NAUKA 1.1. 0. NAUCT UOPCE, Da bi se adekvatno pojmila neka zasebna nauina di zasebna nauéna disciplina, ncophodno Je objasniti neka opéa pitanja koja sett svake nate: Ra se pranjine Pojma, strukture, Klasifikacije i metoda nauke, Naime, o ni se éesto govori, neSto mar c. TT N ri neSto mnanje pie, a ponajmanje se ona razumije. Koliko je vazno znati nauéne Einjenice, jot j= vaznie pravlvo th Fazumeli, sve w sinjenotksvanja naéne istine uli vader postejeih zabluda koje imaju status naugne jstine, Nauka se zastiiva na pretpostavkama, ined koja je ftozotsko tsa: da svijet post (da itna post), a se mode saznavat (i. dase itina mode saznali) | d's sagnanja Come sei) ima odreden vd eee eee szumijevunje nauke zahijeva razlikovanje rie} 1! pojma, te srl pin Rue mote dana ie cn spay ean) jam samo jedno (ito spada u logiku). Apstrakeia, pal i, pa, raza sli¢nost ized razisiin pojmove, a pojam osim sliéost task, Osim logs neophodno je prvii rate izmed opsnih (mot ralicorgnyy) | teorieien (moé sintetiziranja i sistematiziranja) pojmov. i: Nauka daje odgovore na logigke i te rc ‘ a lugiche i teoijske exnose fedu. pojavama (kaj se nanénom fogikom mogu prikazai sam hao odhost ged cued Pojmova), postavlienim u vidi nautnilshipoteza. cje se postjanjeotkelee Postupku nauenog istrativanja. To implicita otksivane odrclonh snueaih 2akonitosti koje se sadefe w opéem, stainom, miznom 1 sedtvehom sadanen med Pojavama (pojmovima). A uivedivanje zakona mora se temelit ispitivanju ogromoog broja dinjenica, ali wikada svih tajenica, pa we onda mote govorti da je nauka vie istnokdna (eds wvadivanye aprleune wer nego 8to je istinita (nemoguce je ispitati sve éinjenice), odnosno da su nantni Zakon smo verovan. Zbog ste tga namjrs s.ahog.nauein dees i ctkrivanja posehnih—drustvena ustostjenih. pravitnen (zakonitosti), ooo : Za nauku je od ogromnog znaéaja razuinjevanje odiosa izmedie teorije i Binjenica. Nema supotiostjzmed opieg (leone) pesebnog (injenten Na nauci je da dode do opéih stavova na osnow pejedinatnih po}