Zaledivanje provodnika u Vojvodini u sezoni 1981/82. godine B, ZIVLAK U Clank sv prikazana dosadainja iskustva 1 resultati merenja i ispitivenja wtieaja otezanih meteoraloskih prilika na zaledivanje provodnikana dalekovodima na podrudju Vojvodine. Uvod Razvoj_savrementh elektroenergetskih. si- stema raz! udgover na pitanja Roja su pos Vezina sa uticajem meieoroloskih pojuva na ckonomicnost koriscenja _ elekiroenergetskih postrojenje. Ovde posebun zniéa) imaju op: sne i vanredne meteoruluske pojave, url ko- Jih treba posebno pratiti i prouditi utieaj ine tonzivnih atmosferskih elekiriénih praznjenia Velikih koligiaa padavina, grada, zaledi provodnika, ekstremnih temperatura, suse i hlujnog vetia, Ove pojave imaju rusilacki ka- rakter i osim Steta Koje nanose one u isto vreme olezavaju ili onemoguévjy prilaz ji uptavku oSte¢enng objekta. ‘Tim je veéi zna- a} pravilnog. cimenzioniranja elektropriveed~ nih objekatn uw odnosu na Klimaiske uslove i sroloske pojave. jeteoruloskasluzha raspolaze sa_velikin brojem meteoroloskih podataka za veéimu os novnih meteoroloskih elemenata. Na nekim stanicama u Vojvodini podaci postaje za periad duzi od pola veka Medutim, zbog sve veéih zahteva privrede, merenja usnovnih meteoroloskih elemenat:t postaln su nedovoljna, tako da seu savre- mene meteorulatke sluube sve vise uvode spe cljalna merenja> atmosterskih elektrienih pre injenja, zaledivanja provodnika acrozagade ja, gradijenina merenja, mikrometeorolotka metenja, osmatranja radiavima i satelitima itd za potrebe clektruprivrede najznagajnija su me= renja _zaledivanja provodnikta, —atmosferskth Clektignih pramjenja, vetra i padavina, Merenje ledenih nasinga i mokrog snega na provodnicima potelo je u SR Srbiji od 1964, godine. Na Crnom vrbu je organizovena ogledno isirazivacka staniea na kojoj se pro- ucavaju promene dodatnih optereéenja usled zaledivanja aw zavisnosti od visine i pret nika provodnika. Podaci 0 pojavi zaledivanja koriste se osim u elektruprivredi i za potrebe a projektovanja P ja vexe, Zeara, TV tor- njeva i sliénih objekata izlozenih vetru i za ledivanju. Merenja zaledivanja provodnika wiSe se na glavnim meteoroloskim stanicama i rede na specijalnim meteoroloskim stanica- ma koje se pestavijaju na mestima koja najizlozenija dejsiva zaledivanja i jakog ve tra, Za potrebe izgradnje vaénijih privrednih objekata organizuju se terenska merenja za. Iedivanja uporedy sa merenjem, zavisno ad potreba, neiih drugih meteorologkib parame- tara, lact_ 0 zaledivanju naroéito su vauni kada se radi» izboru trase dalekovida i di- menzioniranju stubova dalekovoda, R je polrebnu na osnova dugogodién. Podataka reonizirati gestine pojave hjaprovednika u SAP Vojvodini, odredili maksimalne tezino naslago i povratne periode Javljanja velikih naslaga, a takode sakupiti podatke 0 svim dosada zabelezenim hava jama dalekovoda usled zaledivanja i jakog ve- tra u zimskim mesecima, Viste zaledivanja provodnika Zaledivanje provodnika nadzemnih vodo- va U Velikoj meri uti¢e na trajnost nadzem- nih linjja veze. prenos elektritne energije i ut veliko] meri otezava njenu eksploataciju Talozenjom atmasferskog leda na provodnike stvara se dopunsko optereéenje. poveéava se otper prema vetru i vibracijama tako da na- staju pojave kao Sto su rigranje« i izvijanje provodnika. Cesto te pojave dovede do pre- vremenog habanja provodnika i njihovog ki- danja ili éak do rugenja stubova. Usled pole- dice nastaje poremeéa) u radu telefonsko-te- legrafskih veza iu snabdevanju elektriénom cenergijom. Naslage poledice, narodito lake kristalaste, sem mehanickog dejstva, naglo menjaju_us- BLEKTROPRIVREDA. br $10, 1984,th love proticanja struje visoke frekvencije iza~ yivajuéi gusenje telefonskih kanala visoke frekveneije i prekid telefonskih razgovora, U ovo radu bie opisane samo glavne osobine svih vesta zaledivanja i naslage mo- krog snega na provodnicima kao i njihov uti- caj na provodnike. Uz svaku vrstu zalediva- nja uertan je i zak koji je opste prihvaéen u meteorologiji za upisivanje u dnevnike os- matranja. Istiznaci bie upotrebljeni u svim tabelama prilikom analiza pojave zaledivanja i naslaga mokrog snega u sezoni 1981/82, go- dine. ‘Stana 7 Bela naslaga nezne kristalaste strukture. Slana se obravuje na provodniku obiéna noéu, na niskoj temperaturi (najéesée izmedu 10°C do —25°C) pri vedrom nebu ili pri maloj oblacnosti kad je tiSina ili duva slab vetar, sublimacijom vodene pare. Naslage slane na provedniku od 5 mm_ ne prelazi 1—2 mm i ne wi mehaniéki uticaj na provodnike ali zato menja uslove proti- vanja struje visoke frekveneije. U zavisnosti_ cd_uslova ubrazovanja kod slane se izdvajaju dve podvrste: slana tihog vremena i navetrena slana, Kristalno inje Bela naslaga koja se sastoji iz ledenih keri- stala vrlo neme, fine sirukture. Kristali Teda Imaju najéeSée listast oblik, Nastaja pri tem- peraturama od 11 do —25°C pri vedrom vremenut ili kada je slaba oblaénost za vreme {i8ine ili slabog vetra kad ima sumaglice ili retke magle. Na provodniku debljine 5 mm naslaga Kristalastog inja moze dostici debljinu od 70. mm. Kristalaste inje, zbog svoje grade i dimen- ija u znatno vecoj meri nego slana utiée na normalno funkcionisanje vera, izazivajué gu Senje telefonskih kanala visoke frekveneije. Osim toga usled naslage kristalastog inja, do- sta Gesto nastaje vibracija provodnika sto skraéuje vek trajanja provodnika i spojeva na provodnicima, Po spoljaénim znacima i po uslovima obrazovanja, kristalasto inje se deli na dve podvrste: na listasto I mekano. Zrnasto inje Zrnasto inje je snegu slitna naslaga leda, rasiresite zrnaste grade obiéno mutno bel boje. Naslaga inja se talozi pretezno na na- velvenoj strani provodnika u vidu gustog per~ Ja, lepeza, iglica, plogiea i dragih oblika. Ob- razuje se za vreme magle pretezno kad je ELEKTROPRIVREDA, br. 9-10, 1084 vetrovito i najéeSée na temperaturi od —8* do —3*. Dimenzije zrnastog inja na plani- nama mogu dostici do Im debljine naslage, u brdovitim predelima 150 mm au niziji 50 mm. Zrnasto inje, zajedno sa jakim ve- trom dovodi éesto do kidanja provodnika pa éak i do rusenja stubova, Po spoljainjem iz~ gledu i po uslovima obrazovanja razlikuje se 3 podvrste zrnastog inja: igliéasto, lepezasto i plogasto. Poledica ~ Sloj gustog (prozraénog ili_mutnog) leda staklaste grade. Poledica se najéese talozi za vreme slabog mraza (—3°C do 0°C) na ni trenoj strani Zice, ali se moze taloziti celom obimu. Poledica je najopasnija zaledivanja. Sloj leda “nastalog mrénjenja moze dostiéi nekoliko cm i izaziva pri poja- éanju vetra od 10 do 17 misee najteze kv« rove vazdusnih linija veze i prenosa clek- trigne energije. Podvrste poledice razlikuju se jedno od druge u zavisnosti od uslova njihovog obra~ zovanja, oblikom naslage na provodniku a neke od njih i svojom gustinom. Na: javijaju sledece podvrste poled éeéelj, ovalna, futrolasta i talasava, ve- Naslage mokrog snega 4 Sloj_snega koji se postepeno obrazuje na gornjem delu Zice iu isto vreme klizi na dole pri tihom vremenu. Naslaga mokrog sncga obrazuje se na temperaturi iznad 0° (0°C do 1C), a na temperaturi iznad 1°C naslaga ra- ste lagano ili éak i otpada Naslaga mokrog snega jé opasna vista za- ledivanja, Ona poveéava optereéenje provod- nika, poveéava njihovu povrsinu a osim toga Gini da se znaci signalizacije ne mogu rezli- kovati. Mrdnjenjem naslage mokrog snega nastaje sledena naslaga mokrog snega Oblik i _grada ove viste zaledivanja mogu biti razni i zavise od hoda temperature, ka~ raktera padavina i delom od brzine vetra. U vezi sa razligitom gradom sledene naslage mokrog snega, gustina ovog zaledivanja jako varira: od 0.2 do 0,6 kg/dm? Sledene naslage mokrog snega malo po- veéavaju svoje dimenzije i mogu dugo da se zadrze na Zici i pri jakom vetru, Na kraju ovog kratkog opisa vrsta zale- divanja navedimo i tri vrste iz grupe sloze- nih naslaga leda to su: Zrnasto inje na_po- ledici poledica na zrnastom inju [V i naizmenitni slojevi poledice i inja [~V~Zajedni¢ko za ove tri veste zaledivanja je Sto nastaju usted smene vremenskih uslova Koji pogoduju stvaranju ili inja iti, poledice, Sto im gustina varira u zavisnosti od preovla~ dujuée koligine poledice ili inja i dostiéi velike dimenzije. Najvedt 150 do 200 mm mogu imati naizmeniéne na- slage poledice i inja i one ujedno predsta jaju najvecu opasnost za linije veze 1 prenosa clektrigne energije. obrazovanje i odréavanje ove vrste naslage traje ponekad nckoliko ne- delja. Merenje_zaledivania i period zale provodnika u sezoni 1981/82. godini U toku zimskog pevinda 1981/82. redovna mevenja zaledivanja vrSena su na sledecih stanica_u Vojvodini: Sr. Mitrovica. Sombor, Pelié, Kikinda i Zrenjanin. Svaka od ovih staniea snabdevena je uredajem za osmatra- nje zaledivanja Zcd. Uredaj sacinjavaju {ri vertikaino postavljene metalne cevi i dva para izmedu njih horizontalno zategnutih de- lenin Zica na visini od 2 m. Pravac protezanja jednog para sa praveem protezanja drugog para zaklapa prav ugao. Jedan par je usmeren ka sever, drugi ka istoku, éeliéme Zice sa du- 2ine 104 em { pretnika 0.5 em, Tokora sezone 1981/82, na gore opisanom uredaju zaledivanja provodnika u_Vojvodin zabelezena su u periodu od 18. 11. 1981 24, 2. 1982. i to na stanici Sr. Mitrovica, 0: nosno najdudi period zaledivanja iznosio je 99 dana tab. 1. Period zaledivanja traje od datuma pryog do datuma poslednjeg zaled’ vanja i to je period u kome se moze otckivati pojava zaledivanja. Najkraéi period zaledivanja zabelezen je u Zeenjaninu (82 dana). Medutim, po usmenom izveStaju na meteoroloskoj stanici aerodroma VrSae period zaledivanja bio je jo8 kraci jer su ostotrene simo ti pojave inja w janvara mesect Na teritoriji Vojvodine u sezoni 1981/82 period zaledivanja opada iduéi od severa i za~ pada prema jugoistoku, Jedini mesee u kome je zabelezeno zaledivanje na svim stanicama je januar. U tom mesecu su zaledivanja bila i najintenzivnija i najéesca, Broj dana sa zaledivanjem i broj sluéajeva zaledivanja provodnika uw sezoni 1981/82, godine U tabelama 2 i 8 prikazana su zaledivanja po wrstama u sezoni 1981/82. god. Potrebno Je napomenuti da se broj slutajeva zalediva- nja i broj dana sa zaledivanjem razlikuju zbog toga Sto u jednom danu mode biti i 2 sluéaja zaledivanja a isto tako jedan sluéaj zaledivanja moze trajati vise dana, kao Sto Je i bilo w januaru. Broj dana sa pojavama zaledivanja provodnika w Sexoni 1981/82. godine rab 2 Stanica Sr. Mit. Som. Palié Ki. Zrony. \U Stena ee reece creer V. Kristalasto inje Fd VY Zenasto ‘nje 6 41 ~ Poledica 1 & Mokar saog 2 2 ~V. Slozena paslaga, 3 ‘Ukupne 10 i Najvige dana sa pojavom zaledivanja u se- zoni 1981/82. god. zabeledeno jeu Somboru & Seu po neproverenim podacima bilo joS manje dana sa pojavom zaledivanja provodnika. Po- red malog broja mernih mesta moze se zaklju- Giti da Je broj dana sa pojavom zaledivanja provodnika bio najvedi na severozapadu Vo}- vodine i da je opaciao prema jugu { istoku Vo}- vodine, 2), a najmanje u Zrenjaninu (7) dok je u Vr- Najduze vremena su se na provodnicima vadviavalislana a zatim kristalasto i zrnasto inje. Opasnije naslage, poledice, mokrog snega i slozene naslage poledice i inja bile su rede. Jedina je na Palieu slozena naslaga poledice i inja bila zabelezena éak 10 dana neprekidno. Na meteoroloskim stanicama Palié i Zrenjanin nije zabelezen ni jedan shia) naslage mokrog snega. Poledica nije zabeleécna u Kikindi dok je uw Zrenjuninu poledica zabelezena samo za- jedno sa injem kao slozena naslaga. Period zaledivanja provodnika u Vofvodini u sezoni 1981/82. god. Stanica sr. Mitr, Datum prvog zaledivan)s UBL 1k Datum posl. zaledivanja 2 It, Trajonje perlada zated somb Palié Kilkinda Tabela 1 Zrenjanin 11 BL 28 LAL La, & 1 2a Ik 2m a 1 32 ELEKTROPRIVREDA, br. 910, 1984.