You are on page 1of 12

Саобраћајни факултет, Београд

Катедра за друмски и градски транспорт

Изводи из изабраних предавања

Брзине у систему јавног градског транспорта путника

Београд,
Београд, 2009. године

КAРАКТЕРИСТИКЕ ПОТОКА ВОЗИЛА

Кретање возила на транспортној мрежи назива се транспортним


потоком и оно је тесно је повезано са транспортним захтевима
путника.

Кретање возила на мрежи у том смислу може се посматрати као сам


физички процес, као социјални процес, али и као системски
психофизички однос учесника у саобраћају.

Основни квантитативни показатељи кретања возила као динамичког


(физичког) процеса су:
- брзине,
- интензивност потока возила,
- густина - nf
- линијска густина потока возила.

1
БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Брзина возила у циклусу
Физички процес кретање возила у току одвија се као низ циклуса између два
заустављања, у којима возила имају различите режиме кретања (режим
убрзавања, режим вожње константном брзином, режим вожње по инерцији и
режим успоравања возила кочењем до заустављања).

Које од ових режима ђе бити коришћени у оквиру појединих циклуса зависи од


дужине циклуса, карактеристика потока возила, услова пута, густине саобраћајног
тока, времнских услова, стила вожње од стране возача, итд...

Циклично кретање возила у току приказано је шематски на слици:


Vc [km/h]

Vmax3
Vmax1
Vmax4
Vc1 Vmax2 Vc3
Vc2 Vc4

БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Брзина возила у циклусу
Из напред реченог произилази да су основни параметри којима се може описати
кретање возила у току су параметри простора, времена и динамике, а то су:
растојање (дужина циклуса) - lc, време трајања циклуса - tc, средња брзина возила
у циклусу – Vc, и средње убрзање (а) и успорење (б).

Све остале брзине у транспорту и саобраћају су композиција појединачног


цикличног кретања возила. Детаљно разумевање утицаја ових параметара је
значајно са аспекта управљања кретањем возила у транспорту у смислу
максимизације средњих брзина (саобраћајне, превозне, обрта, експлоатационе),
максимизације учинка и производне ефикасности транспортних средстава,
минимизације енергетске ефикасности ТПС, итд...
Ови параметри значајни су и са аспекта саобраћајног процеса у смислу
минимизације временских губитака корисника ТМ, оптимизације управљања
токовима, оптимизације капацитета.

2
БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Максимална – највећа брзина возила

Максимална брзина возила представља највећу могућу брзину


коју возило може да постигне и одржи на равном хоризонталном
путу дужине 1 км, без ветра, највећег подужног нагиба до 1.5 %.
Мери се у оба смера и израчунава као средња вредност за оба
смера:

lo + l0 2 ⋅ lo
Vmax = =
t1 + t 2 t1 + t 2

БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Пројектна (рачунска) и дозвољена брзина

Пројектна –рачунска брзина представља максималну брзину којом


возило може безбедно да се креће на једној деоници пута у
зависности његових пројектованих геометријских карактеристика,
као што су радијуси кривина, подужни и попречни нагиби и др.
Дозвољена брзина представља највећу прописану брзину кретања
возила која је дозвољена на одређеној деоници пута.
Ова брзина се обично одређује на основу кинетичке енергије - Е,
коју возила развијају при кретању и која утиче на последице у
случају удеса возила:

m ⋅V 2
E=
2

3
БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Дозвољена брзина

Полази се од тога да у тренутку евентуалног судара, кинетичке


енергије путничког возила – ЕPA и теретног возила – ЕTV треба да су
jеднаке:
EPA = ETV
а како је
mTV
mPA =
10
произилази
2
mPA ⋅VPA mTV ⋅ VTV2
= VPA = 10 ⋅ VTV
2 2

БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Саобраћајна и превозна брзина

Саобраћајна брзина представља средњу брзину коју возило


оствари на путу одређене дужине, а добија се као однос дужине
пређеног пута - L и времена проведеног у вожњи -Tv укључујући
временске губитке због саобраћајних услова (губици времена
услед загушења, губици времена на светлосним сигналима, и сл.)
L
VS =
TV
Брзина превоза је средња брзина којом се возе путници на линији
ЈГТП и зависи од дужине вожње - LV и времена превоза – TP, које
укључује времена проведена у вожњи између, и стајања на
станицама ЈГТП. L L v
VP = =
TP Tv + TZ

4
БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Брзина обрта

Брзина обрта је средња брзина која се оствари током обрта


возила на линији, узимајући у обзир време у вожњи,з адржавања на
станицама и на терминусима. 2 ⋅ L L1 + L 2
Vo = =
To Vo
900000
810000
m=190
720000
630000 m=160
TRp (dinara)

540000 m=110
450000
360000
270000
180000
90000
0
0 10 20 30
Vo (km/h)

БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Експлоатациона брзина

Са слике се види, да су за веће вредности брзине обрта и укупни


трошкови функционисања транспортне мреже већи за различите
капацитете возила, односно што је већи капацитет возила и већа
брзина обрта, већи су и укупни трошкови функционисања
транспортне мреже.

Експлоатациона брзина представља средњу брзину возила


остварену у току радног времена возила и представља однос
између пређеног пута – LDN и времена возила проведеног на раду -
Hr

L DN
Ve =
H r

5
Брзине у зависности од основних карактеристика
подсистема

PODSISTEMI Nezavisnost Širina Međustanično Maximalna Explataciona


TIP brzina brzina
JAVNOG GRADSKOG trase trake rastojanje
TRASE (km/ h) (km/ h)
TRANSPORTA PUTNIKA (%) (m) (m)

PARATRANZIT C 0 3.00-3.65 200-500 40-80 10-20

AUTOBUSKI C 3.00-3.65
0-10 200-500 40-80 8-15
PODSISTEM B

TROLEJBUSKI C 0 3.00-3.65 200-500


PODSISTEM 40-70 8-15

BRT B 40-90 3.65-3.75 500-800 70-90 15-40


(Bus Rapid Transport) A

TRAMVAJSKI C
B 0-40 3.00-3.35 250-500 60-80 12-20
PODSISTEM

LRT B 40-90 3.40-3.60 350-1600 60-120 18-50


(Light Rail Transport) A

METRO A 100 3.70-4.30 500-2000 80-120 25-60

PRIGRADSKA A 100 1200-7000 80-130 40-75


4.00-4.75
ŽELEZNICA

NAPOMENA: U tabeli su dati tipični opsezi po podsistemima JGTP. Neke vrednosti se mogu naći i van opsega

Eксплоатациона брзина система ЈГТП у Београду

50
40.00 km/h

40

32.80 km/h

30

14.72 km/h

20 24.50 km/h

17.84 km/h

10 11.93 km/h

0
TROLLEYBUS TRAMWAY CITY BUS MINI BUS SUBURBAN BUS SUBURBAN RAIL

6
БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Режими кретања и њихов утицај на брзине

V, a, b фаза кретања са V=Vconst

фаза инерције

Vma x=Vco nst. Vi n


фаза убрзања Vc
фаза успорења
Vb

lc – дужина циклуса
Vmax – максимална брзина
ta – време убрзања
tcst – време кретања при
V=Vmax=Vcst
t tin – време кретања по инерцији
ta tcst tin tb tb – време успорења (кочења)

БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Пређени пут и брзине у појединим фазама вожње

Фаза убрзања Фаза V=Vcst Фаза убрзања Фаза убрзања


1 1
la = a ⋅ t a2 lin = Vin ⋅ tin lb = b ⋅ tb2
2 lcst = Vcst ⋅ tcst 2
lin
la = V a ⋅ t a Vcst = Vmax Vin = lb = V b ⋅ tb
tin c
Va = a ⋅ t a Vb = b ⋅ tb

amax = 1.3 m
s2
bmax = {1.8;2.5}m
s2

7
Режими кретања возила и њихов утицај на брзине
брзине и
енергетску ефикасност

V, a, b
V, a, b

Vin
Vc2
Vc1
Vb

t
t ta tin tb
ta tb

режим 1. режим 2.
најповољнији са аспекта енергије
E Emin

БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Режими кретања возила и њихов утицај на брзине

V, a, b V, a, b

Vmax =Vconst. Vma x=Vco nst. Vi n


Vc Vc

Vb
Vb

t t
ta tcst tin tb

режим 3. режим 4.
при овом режиму отвари се
највећа средња брзина у циклусу

8
БРЗИНЕ ВОЗИЛА
Утицај параметара кретања (a
(a,b,Vmax)
Vmax) на средњу
брзину у циклусу

Vc Vc
V c = f (amax ) V c = f (Vmax )

amax1 Vmax1
Vc1 amax2 Vc1 Vmax2
Vc2 Vc2
amax3 Vmax3
Vc3 Vc3

amax1 ≥ amax 2 ≥ amax 3 Vmax1 ≥ Vmax 2 ≥ Vmax 3

lc lc
V c1 ≥ V c 2 ≥ V c 3 V c1 ≥ V c 2 ≥ V c 3

Слика а. Зависност средње брзине Слика б. Зависност средње брзине


у циклусу од убрзања у циклусу од максималне брзине

KAРАКТЕРИСТИКЕ
KAРАКТЕРИСТИКЕ КРЕТАЊА ВОЗИЛА У ТОКУ
Фреквенција-
Фреквенција-Проток возила

Интензитет потока возила представља број транспортних средстава - N


који прође кроз карактеристични попречни пресек, у јединици времена – Т:
N
f = [voz/h], [voz/dan], [voz/god]
T

Интензитет потока возила назива се проток возила или фреквенција.

Проток возила је стохастичка величина која се мења како у простору тако и


у времену. То значи да на различитим пресецима ТМ фреквенција возила
може у истом периоду времена бити различита, а такође на истом пресеку
ТМ у различитим периодима у току дана или месеца реализују се различити
протоци возила.

9
KAРАКТЕРИСТИКЕ
KAРАКТЕРИСТИКЕ КРЕТАЊА ВОЗИЛА У ТОКУ
Проток возила

Временски размак између проласка два узастопна возила у току


назива се интервал.

Из дефиниције интервала произилази да је он величина обрнуто


сразмерна фреквенцији возила:

60 T
i= =
f N [min]

Заједнички интервал на пресеку (карактеристичној тачки) кроз коју


пролази више линија: 1 1 1
iz = = = n
fz f 1 + f 2 + ... + f n
∑f
k =1
k

KAПАЦИТЕТ
KAПАЦИТЕТ ТРАНСПОРТНЕ МРЕЖЕ

У зависности од статичких и динамичких карактеристика, ТМ на


одређеним деоницама може да пропусти различит број возила.

Максимални број транспортних јединица који може у јединици


времена да прође кроз одређени пресек ТМ назива се капацитет или
пропусна способност транспортне мреже.
Карактеристични пресеци на којима се посматра капацитет су
деонице и чворови ТМ.
Из дефиниције за пропусну способност ТМ произилази да је
капацитет еквивалентан максималном протоку - фреквенцији возила -
fmax, односно минималном интервалу слеђења возила - imin
3600
Cmax = f max =
imin

10
KAРАКТЕРИСТИКЕ
KAРАКТЕРИСТИКЕ КРЕТАЊА ВОЗИЛА У ТОКУ
кaпацитет ТМ
Фактори од утицаја на кa

• Слика: Карактеристике кретања возила у току

V [km/h]

lrv lk lb lv

KAРАКТЕРИСТИКЕ
KAРАКТЕРИСТИКЕ КРЕТАЊА ВОЗИЛА У ТОКУ
кaпацитет ТМ
Фактори од утицаја на кa

Ако се пође од претпоставке да се сва возила у току крећу на


безбедном растојању које се назива још и динамички габарит возила
- ld, који представља растојање које возило пређе од момента када је
уочило препореку на путу до момента када се зауставило.

Oво безбедно растојање између возила у току садржи растојање које


оно пређе од момента уочавања проблема до момента реаговања на
кочницу - lRV, растојање које пређе од момента предузимања кочења
до момента заустављања возила - lK, резервног - безбедног
растојања између зауставне тачке возила који следи и претходног
возила у току - lb, и типа возила према дужини - lv односно:

ld = l RV + lk + lb + lv

11
KAРАКТЕРИСТИКЕ
KAРАКТЕРИСТИКЕ КРЕТАЊА ВОЗИЛА У ТОКУ
кaпацитет ТМ
Фактори од утицаја на кa

• и како су:
l RV = t RV ⋅ V V2 lb ~ lv
lk =
2b
• онда је:

V2
ld = t RV ⋅V + + 2lV
2b
где су:

V - брзина возила у току,


b - успорење возила при кочењу

KAРАКТЕРИСТИКЕ
KAРАКТЕРИСТИКЕ КРЕТАЊА ВОЗИЛА У ТОКУ
кaпацитет ТМ
Фактори од утицаја на кa

Ако се цео претходни израз подели са брзином добија се израз за


интервал слеђења возила у току:
ld V 2lv V OPT = lv .b
i= = t RV + +
V 2b V
f [voz/h]
• као и фреквенција
f=fmax
3600
f =
ld V 2lv
i= = t RV + +
V 2b V

Vopt V [km/h]
Зависност фреквенције-капацитета ТМ од брзине возила у току

12

You might also like