4. Procvat i Sirenje najstarije kineske kulture pod dinastijom Han, Koreja i Japan KINEZI SAMI SEBE NAZIVAJU sinovima Hana, a dinastija Han je videla potetak kineskog svetskog, carstva. U stvari, prvo carstvo, nazvano Cin, pod jednom kratkovetnom dinastijom (221206. pre ne.), koja je neposredno prethodila dinastiji Han, osnovao je Si Huang-di (umro 210. g. pre ne.) dik tator koji je naredio podizanje velikog kineskog. zida, koji je sagradio carstvo na leSevima svojih neprijatelja i koji je spalio knjige Klasika, Njegova, dinastija trajala je samo do njegove smrti, jer je njegov sin nije mogao nastaviti. A u borbi za vlast koja je potom nastala pobedio je hrabri ratnik seljak Lin Bang, koji je postao car Gao Dsu i osni: vaé dinastije Han. On je bio u stanju da prihvati, odréi i uévrsti ono S10 je SiHuangdi sjedinio. Granice Kine proiirile su se od Indokine ma jugu do Koreje, ukljuéujuci i nju, na severu, i od Ki- neskog mora na istoku do duboko u srednju Aziju na zapadu. Tako to nije bilo najvece prostranstvo koje su Kinezi osvojili — pod dinastijom Tang doprli su i dalje — ovo je bilo njihovo prvo veliko carstvo. U umetnosti i filozofiji carstvo dinastije Han uévrstilo je ono Sto je dalo najmlade razdoblje Dio. Skolovani Ijudi su ponovo proutili i izgradili Konfucijevski sistem, Taoizam, Koji su tumaéili dvorski vraéi, izrodio se u splet mitova, éuda i ma- gije; konlucijevei i tavisti borili su se medu so- bom 7a naklonost prestola. Moze se reéi da je carstvo dinastije Han ustanovilo kineske kulturne obrasce, koji su trajali sve do modernih vremena. Dodiri s inostranim zemljama bili su mnogobrojni Ni made razdoblje Do, naravno, nije ostalo bez tudih uticaja, ali dinastija Han je imala mnogo vise dodira sa svetom Sredozemlja, sa Indijom i jogoistotnom Azijom, Severna Kina bila je urban’ zovana i civilizovana, dok su u juznoj jo8 uvek bili, oguvani egzotiéni elementi — tradicionalna magija i primitivni narodni obitaj U arhitekturi, na koju éemo se samo ukratko osvrnuti, ouvana je tradicija grobne athitekture, premda su u prvo vreme korigéene velike humke 2a sahranjivanje careva ili plemstva, Najstarije grob- nice kraljeva dinastije Sang su podzemnog tipa. Taj tip se zadriao i za vreme dinastije Han; a za neke od najlepsih predmeta ovog razdoblja imamo da zahvalimo iskopavanjima grobnica u Koreji. Mi sada raspolazemo izvesnim podacima koji nam omoguéuju da shvatimo i poneSto od kineske dvorske arhitekture. To nisu stvarni arhitektonski spomenici, veé spomenici u vidu glinenih modela Koji su sluAili kao zamena za stvarne objekte, pri sahranjivanju, Jedan veoma veliki model kuée — oko 1,30 m visok — izraden je od sive gline, pre- kriven belom i obojen crvenom bojom (sl. 55). Ima i drugih primeraka istog tipa, od kojih neki imaju i olovno zelenu gled. Svi oni zajedno dovoljni su da stvorimo dosta jasnu sliku 0 arhitekturi dina- stije Han. Kineska arhitektura razvila je konstruk- ciju &iji su glavni elementi stub i greda sa krovom od crepa; sistem koji se saéuvao sve do danas. Te#inu krova kod veéine kineskih gradevina ne nose zidovi, veé etvrtasti ili okrugli stubovi, odakle se ona rasporeduje nadole preko sistema konsola. ‘Sami zidovi su samo pregrade od bambusove asure olepliene glinom zategnute izmedu stubova, ispod greda, Ovakva konstrukcija morala je biti dosta masivna jer je imala da nosi znatnu tezinu krova od crepa, Buduéi da je bila gradena po sistemu stuba i grede, kineska gradevina povecavala je di menzije dodavanjem, Osnovna jedinica je »tr vejja to Ge reci da Getiri stuba poverana sa éeti grode tako da obrazuju kvadrat predstavljaju jednu, ‘osnovnu jedinicu. Jedinica je ograniéena, jer, na kraju krajeva, drvece najéesée ne daje vise od 12 do 18 m drveta upotrebljivog za veliku gredu. Dimen- zije gradevine moraju se prema tome postiti doda- vanjem drugih traveja osnovnoj jedinici od jednog traveja. Palata je prosto veca gradevina od dvo- rane, 5 vetim i visim travejima; ali ona je ipak sloZena od iavesnog broja spojenih traveja. Deko- racija stubova i greda bila je veoma vaina, a izvo- dena je umetanjem metala, dragog kamenja i Zada, {li slikanjem bojom i lakom. Opisi nekih dvoraca 738 @inastije Han otkrivaju nam da su ovi dvorci bili izvanredno bogati i raskosni. Isto tako, poznat nam je i op8ti urbanistitki plan gradova, pa je pogev od toga doba ovakav raspored postao tradicionalan. Grad kao celina bio je orijentisan po geometrijskom obrascu u éetiri lavna pravca. Car u prestonici ili carev predstay- nik u pokrajinskom gradu zauzimali su kraj na severu od gradskog sredita, i najuzvitenije zem| Ste. Sve je bilo upravljano prema sredinoj viasti, pa je grad u i2vesnom smislu prava slika vasione — u ovom slugaju carevine — u kojoj je car zau- zimao mesto sunca u njenom sredigtu. Plan je strogo geometrijski, 8to takode ima izvesno 2na- éenje. Videli smo iavesne geometrijske oblike u dadu — simbole neba i zemlje — i ukazali na skoro geometrijski red i logiku, tako vazne za konfuci- 55. Model kude, Bojena gracarija, vis. 132 cm. Dinastija Han, 'Nelsonova galerij ‘Aikinsow muzej, Kanzas Sith jevski sistem. Taj red bio je prenet i u projekto- vanje gradova, Ono nezvaniéno, slobodno i tako redi organsko projektovanje koje nalazimo u sred- njovekovnoj japanskoj varosi nije prisutno u kineskim gradovima, premda se moze naéi u ma- lim sclima po unutrasnjosti. Kula, onakva kakvu je vidimo u glinenim mode- lima, vazan je element koji je slusio ne samo za Guvanje gradova, veé i kao glavno pomoéno sred- stvo u lovu, Koristili su je kao lovagku kulicu strelei koji su bacali strele na ptice privugene uli mamcem. Sa Sirenjem budizma i razvojem hra- mova, kule se, sada nazvane pagodama, javijaju u raznim oblicima sa vigestrukim linijama krova. Ove su mozda nastale pod uticajem velike stupe kralja Kaniske, u blizini PeSavara wu severnoj Indiji, Koja ima trinaestospratnu konstrukedju. Slikarstvo dinastije Han nastavija i udvrScuje novine i napredine stilove mladeg razdoblja Dio. Uopéte wzev, mozemo razlikovati dva glavna stila, dok ée se treci, koji sada postaje ofigledan, mozda kasnije morati weti u obzir. Zvanigni, sluzbeni stil je dosta ukogen, geometrijski, skoro hijeratitni stil slikarstva koji naglagava siluetu. Primere shui- benog stila nalazimo u izobilju u vajarstvu. Slikar- ski stil se dri nagina koji smo veé posmatrali na lokovanoj zdeli i na slikanim Skoljkama mladeg rardoblja Dio. Pronalazak hartije 105. godine ne. bio je dora aj od izuzetne vainosti. Slikanje na svili, naravno, upraznjavalo se veé i ranije; imamo primere iz mladeg razdoblja Dio iz CangSaa. Ali je prona- lazak hartije morao predstavljati veliki podsticaj za razvoj slikanja kigicom, jer je hartija najpogod- nija podloga za ovo najelastiénije od sveg oruda za pisanje, kinesku kigicu, Na Zalost, nemamo sa- éuvanih kineskih slika na hartiji iz vremena dina: stije Han. Posedujemo samo nekoliko slika na lini, neSto slika radenih lakom i svedoéanstva koja modem da napabiréimo sa reljefa i kompozicija u metalu, Ima i pisanih pomena, koji se narodito odnose na zidnu dekoraciju po dvorovima Divni primeri zvanignog stila, s izvesnim utice jima slobodnijih slikarskih tradicija Juga nadeni su u grobnici u INanu, koja potiée sa kraja IT veka ne. Kameni reljefi koji su ovde nadeni vrlo dobro ée nam ukazati na prirodu zidnih dekora- cija u palati i o stupnju arelosti koju je umetnik iz doba dinastije Han dostigao u kompoziciji (sl. 56). Sudeéi po tim i drugim reljefima i po nekim slikanim crepovima, Ijudska figura je obra- dena s izvesnom neusiljeno8éu i razumevanjem,iz Nana, Santung, Mlade razdoblje Han, Hf. v. me. DESNO: 57. Detalj sa stike 56 proufavaju se obiéno sa tzv , dobijenth tako Sto se tanak sloj vlaine upijace hartije polozi na kamen i pritiskuje tako da pokrije sve pukotine i vajane povrsine, Tada se ovlas proviaéi ili tapka jastuéetom namotenim uw mastilo. Otisak koji se na taj natin dobija, »fro- taée, mode se preokrenuti fotografskim postupkom da se dobije otisak ernog na belom. Tz materijala i grobova [Nana vidi se lepo da je u IL v. ne. veé izgraden jedan vazan sistem — Koriiéenje organizovanog prostora i utvrden naéin izrazavanja dubine (sl. 57). Svi sistemi per- spektive, ma kako bili »prirodnie ili »stvarni« pak su sistemi. Ima ih manogo, a ovde vidimo jed- nu od najstarijih kineskih metoda. Dijagonalno 59