Хемија

-Основни појмови-

Хемија је природна експериментална наука која проучава материју и њене промене.

Можемо рећи да се проучавања у хемији у првом реду односе на: састав материје, промене
кроз које материја пролази, односе промена у материји и промена енергије.
Хемија се као наука може поделити на 4 групе: органска хемија, физичка хемија,
аналитичка хемија и биохемија.
Основни појмови који се везују за хемију су: наука, материја, супстанца, физичка промена,
хемијска промена, хемијска реакија.

Историјат

Емдокле је тврдио да се свака материја састои од 4 елемента: ватре, воде, ваздуха и земље.
Његова теорија је била значајна за развијање научне мисли (492-432 пне).
Демокрит назива веома мале делове материје „атомос“ што значи недељив.
Пристил, Лаозије и остали су поставили темеље данашње модерне хемије. Из њихових
истраживања произишла је прва дефиниција хемијског елемента.
John Dalton 1803 године даје прву модерну атомску теорију, која гласи:
Атом је најмања честица хемијског елемента, која има исте хемијске особине тог
елемента.
Хемијски елемент је супстанца која се састои од атома истих хемијских особина.

Материја
и појаве кроз које материја пролази

Материја је све што има масу и заузима простор.

Супстанце су различити појавни облици који се разликују и препознају на основу
њихових посебних особина облик супстанце може бити физички и хемијски.
Физичке особине: карактеристичне супстанце које опажамо или меримо без промене
идентитета супстанце називамо физичким особинама
Хемијске особине: карактеристике супстанци које опажамо или меримо уз промену
идентитета супстанце називамо називамо хемијске особине.
Физичке промене: дефинишемо као промену при којој недолази до промене идентитета
супстанци. Промене стања супстанци: чврсто (топљење) течно (мржњење) чврсто, течно
(испаравање) гас (кондензација) течно.
Хемијске промене: дефинишемо као промене при којима долази до промена идентитета
супстанци. Хемијске промене се одвијају кроз хемијске реакција.

-хемијске реакције-
У хемијским реакцијама једна супстанца одговара на присуство друге супстанце, на
промену температуре или на неку други утицај.
Супстанце које доводимо у контакт да би дошло до хемијске реакције називамо
реактанти.
Супстанце које добијамо након завршене хемијске рекције називамо продукти хемијске
реакције.
Реагенс је супстанца или раствор који реагује са другим супстанцама.
Хемијска реакција приксзује се хемијским једначинама. Хемијска једначина је
квантитативна и квалитативна сажет приказ хемијске реакције.
Ако у хемијској реакцији учествују јони онда такве реакције називамо јонске реакције, а
ако учествују молекули онда их називамо молекулске реакције.
Све хемијске реакције могу се поделити на 3 групе:
- Реакције у којима се мења оксидациони број елемената
- Реакције у којима се мењају лиганди
- Реакције при којима долази до дисоцијације и асоцијације атома, јона, молекула.
Хемијско једињење супстанца која се састои од атома два или више хемијских елемената у
дефинисаном сталном односу.
Хемијска једињења се приказују хемијским формулама. Постоје три врсте хемијских
формула:
- Емпиријска формула: приказује релативан број атома сваког елемента у једињењу.
- Молекулска формула: приказује стваран атом сваког елемента у молекулу.
- Структурна формула: приказује распоред и начин повезивања атома у молекулу.

Молекул

Молекул је одређена и посебна, електрично неутрална група, позитивних атома; то јест

најмања честица хемијског једињења која има исте хемијске особине тог једињења.

Јон

Поред атома и молекула, материју чине и честице које називамо јони.

Јон је позитивно или негативно наелектрисан атом или група атома. Јони представљају
атоме или молекуле код којих укупан број електрона није једнак укупном броју протона.
Ањон је јон који има више електрона него протона и негативно је наелектрисан, катјон је
јон којиима више протона него електрона па је позитивно наелектрисан.

-Честице супстанце и смеше-

Целокупна материја око нас се састои од атома хемијских елемената. Хемијски елементи
се комбинују у хемијска једињења која се могу састојати од молекула или јона. Хемијска
једињења и елементи у природи се ређе налазе у чврстом стању,а веома често у
различитим мешавинама – смешама. Елементи, хемијска једињења и смеше чине огроман
број појавнх облика материје, које препознајемо по њиховим специфичним особинама то
су супстанце.
 Атом
и структура атома

Атом је најмања честица хемијског елемента, која има исте хемијске особине тог
елемента, атом је основна јединица материје од које је изграђен свет око нас.
Далтонов модел атома (теорија 1803) па све до задњих година 19 века, модел атома
подсећа на малу чврсту лопту.
Ароми су веома ситне честице то јест још нико није успео да види атом, нити је
конструисан такав микроскоп који омогућава да се види атом. Најбољи резултати су
постигнути скенирајућим тунелским микроскопима где су се видели обриси појединих
низова атома. Да би могли разумети особине и структуру атома, научници користе моделе
(поједностављена представа неког објекта, или процеса из реалног света).
Од првобитног старогрчког концепта атома па до данас научници су стално
надограђивали и мењали постојеће моделе о структури атома.

-откриће електрона и протона-

Физичари су испитивали појаве које настају при пролазу електричне струје кроз гасове
затворене у цев под снажним притиском (Круксова цев). Тако је енглески научник
Tompson да при пролазу електричне струје кроз разређене гасове у Круксовој цеви, долази
до појаве светећих снопа зрака који се крећу од катоде ка аноди, па су названи катодни
зраци. На основу тога је закључено да катодни зраци представљају струју наелектрисаних
честица (имају набој и масу). На основу правца скретања Thompson је доказао да су они
негативно наелектрисане честице. Па је тим негативно наелектрисаним честицама дао име
електрони (представљају део атома који носи негативно наелектрисање)
Године 1886. открива протон и доказује да атоми имају и позитивно наелектрисање.
Утврђено је да кроз отворе у катоди која се налази у Круксовој цеви пролази нова врста
зрака која се креће супротно од катодних зрака и називају се канални зраци. Ови зраци
представљају сноп позитивно наелектрисаних честица, карактеристике каналних зрака су
зависиле од врсте гаса који се налазио у Круксовој цеви.
Обична материја се у јаком магнетном и електричном пољу понаша индиферентно. То
указује на чињеницу да атоми као најситније честице не поседују набој, односно да су
они по својој природи електронеутрални.

-структура атома-

Према Rederfordu који је предложио револуционарну нуклерну структуру атом, код кога је
позитиван набој и главна маса сконцентрисана у језгру атома (нуклеус),док електрони
заузимају околни простор.
Према томе позитивно наелектрисање концентрисано је у унутрашњости атома, на врло
малом простору, у коме се налази језго.
Димензије атома можемо најлакше објаснити на примеру: атом би био попут величине
лопте од 1 м, у чијем би се средишту налазило језгро величине врха чиоде, и практично
цела маса атома је сконцентрисана у том сићушном језгу.
На основу ових открића Redeford 1911. године поставља свој планетарни модел атома:
атом се састои из позетивног наелектрисања језгра који садржи одређени број позитивно
наелекрисаних честица, протона, око кога круже негативно наелелктисани електрони као
планете око сунца, при томе је број електрона који круже око језгра једнак укупном броју
позетивног наелектрисања у језгру.
У наредном периоду више научника је предпоставило и доказало, нову честицу, по маси
једнаку са протоном али без набоја, и која је названа неутрон. Протон и неутрон који су
главни носиоци масе атома се називају заједничким именом и нуклеони.

Атомски број: атомски број елемената је једнак броју позетивних наелектрисања

(протона) у атомском језгру. Атомски број се означава са Z.

Хемијски елемент: хемијски елемент је чиста супстанција чији атоми имају исти атомски
(редни) број, односно сви атоми садрже исти број протона у језгру.
Маса атома појединих хемијских елемената зависи од броја протона и неутрона у језгру,
па се збир протона и неутрона у језгру назива масени број. Масени број елемента се
означава са А.
А
ZX

А-масени број (број протона и неутрона)

Z-атомски број (број протона)
Х-симбол хемијаког елемента

*Пример
40
18Ar
Број протона у језгу: 18
Број неутрона у језгру: 40-18=22

Изотопи
Атоми једног истог елемента који имају исти број протона у језгру, и показују исте
хемијске особине, а разликују се по атомскиој маси називају се изотопи.

Борнов модел атома:

Нилс Борн 1913. године поставља свој модел атома, омогућава успешно тумачење
линијских спектара атома водоника изражен целим позитивним бројевима.
Борнов постулат:
1. Електрон кружи око језгра атома по одређеним, допуштаним, путањама, а да при
томе не емитује енергију. То је стационарно стање, најнижа од тих путања је
основно или нормално стање атома.
2. Апсопрције и емитовање енергије од стране атома се дешава само приликом скока
електрона са једне допуштене путање на другу.

Квантизована енергија
Укупна енергија електрона је збир његове кинетичке енергије и потенцијалне енергије
услед присуства позитивно наелектрисаног језгра. Укупна енергија електрона не може
имати било коју вредност, већ је по количини, тачно и прецизно одређена, квантизована.
Атом може апсорбовати или емитовати енергију при преласку електрона са једног
квантног нивоа на други, то јест приликом квантих скокова.

Модел атома изведен из таласне једначине зове се квентно-механички или таласно-

механички модел атома.

Квантно механички модел атома:

Немогује је истовремено тачно установити брзину и положај електрона у простору.

Таласно механички модел атома:

Таласном теоријом описан је положај електрона у атому, путем таласне фунгције. Квадрат
таласне фунгције, је пропорционалан вероватноћи налажења електрона на датом месту.
Што је квантна фунгција већа за неки део простора, већа је вероватноћа да ће електрон да
се налази у њему. Шредингер изводи таласну једначину која описује кретање електрона
као таласно кретање. Таласна фунгција описује кретање електрона и вероватноћу
налажења.

Принцип неодређености:
Електрону у атому се неможе преписати одређена путања. Електрон је у простору
распоређен између језгра и бесконачности. Уместо путање има вероватноћу налажења
електрона.

Путања електрона или орбита коју су у старој квантној теорији одређивала три броја,
заменила је таласна фунгција коју такође одређивају три квантна броја.
Орбитрала је простор око језгра атома где је највећа вероватноћа налажења електрона
(90%).

Квантни бројеви
Произилазе из решења таласне фунгције. Квантни бројеви дају општу локацију електрона
у атому и општи облик орбитрала у којима се налазе. По Шредингеру имамо три квантна
броја: главни квантни број n, споредни квантни број l, магнетни квантни број ml.

Главни квантни број n:

Одређује квантни ниво у коме се налазе електрони-укупнну енергију орбитрала. Одређује
растојање од језгра где је највећа вероватноћа налажења електрона. Има вредност
n=1,2,3,4,5,6,7...

Споредни квантни број l:

Дефинише квантне поднивое у оквиру главног квантног нивоа. Дефинише општи облик
орбитрале.

Магнетни квантни број ml:

Описује правац протезања, оријентацију орбитрале у простору.

Спински квантни број ms:

Дефинише обртање електрона око сопствене осе у опбитрали.
S орбитрале:
Имају облик опте (сфере), пречник сфере расте са порастом вредности n.

P орбитрале:
Вредност l=1, имају два режња и чвор између њих. Имају облик просторне осмице.

D орбитрале:
Вредност l=2, орбитрале са већим бројем режњева и прстенова, четири до пет орбирала
имају четири режња, а пета подсећа на p орбитралу са ћевреком око центра.

F орбитрале:
Вредност l=3, орбитрале са већим бројем режњева и прстенова.

Електронска структура и периодни систем

Постоје три основна правила:
1. Правило о енергији (принцип најмање енергије)
2. Паулијев принцип (принцип искључења)
3. Хундово правило

Паулијев принцип искључења

У истом атому два електрона не могу имати исте вредности енергија, односно два
електрона у атому не могу имати иста сва четири квантна броја. У једној орбитрали се
могу наћи највише два електрона који се разликују по спину.

Хундово правило
Електрони у поднивоу заузимају максималан број орбитрала, електрони попуњавају
поднивое тако да се добије максималан сумарни спин.

Валенцни електрони
Електрони ван попуњених и затворених нивоа, ови електрони учествују у хемијским
реакцијама

Унутрашњи електрони
Електрони у попуњеним и затвореним нивоима, ови електрони не учествују у хемијским
реакцијама.

Периодичност промена неких својстава елемената у периодном систему

Периодни закон: електронска структура и својства атома хемијских елемената периодна су
фунгција атомског броја, с тим што примарну фунгцију атомског броја представља и број
спољашњих електрона који учествују у формирању хемијске везе.

Енергија јонизације
Је енергија коју је потребно довести једном молу атома или јона, у гасовитом стању, да би
се одстрано један мол електрона. Односно енергија јонизације је енергија потребна да се
из атома у гасовитом стању издвоји електрон.
Електронски афинитет
Атоми неких елемената примају електроне и граде ањоне. Електронски афинитет је
енергија коју атом у гасовитом стању прима или одпушта кад прими електрон и постане
ањон.