Istrazivanje Trzista Knjiga PDF

Istraživanje tržišta knjiga u Srbiji
septembar – oktobar 2006.
Kvantitativno istraživanje tržišta knjiga

Kvalitativno istraživanje metodom fokus grupa
Istraživanje knjižarа
Istraživanje javnih biblioteka
Istraživanje izdavačkih kuća
MC Most - KnjigaInfo.com
Ovo Istraživanje trišta knjiga naručila je Narodna biblioteka Srbije.

Istraživanje je finansijski podržano od strane fondacije Next Page.
Istraživanje je organizovalo, sprovelo i koordiniralo preduzeće MC Most.
Tim istraživača:
MC Most – Aleksandar Drakulić

Organizacija i koncept celokupnog istraživanja
Istraživanje javnih biblioteka
Istraživanje izdavačkih kuća
Synovate – Dejan Velimirović

Kvantitativno istraživanje tržišta knjiga
Aquagroup – Ljubica Jerotijević

Kvalitativno istraživanje metodom fokus grupa
Prema našim saznanjima ovo je najveće i najsveobuhvatnije istraživanje o knjigama,

knjižarama, izdavačima, bibliotekama, kupovini knjiga i čitanju, do sada sprovedeno u
Srbiji.
Istraživanje se sastoji iz pet odvojenih i srazmerno nezavisnih delova:

Kvantitativno istraživanje tržišta kupaca knjiga realizovano telefonskom anketom na
1000 ljudi starijih od 14 godina u Srbiji.
Kvalitativno istraživanje realizovano metodom fokus grupe na šest, po polu i godinama
selekcionisanih, uzoraka Beograđana
Istraživanje knjižara, realizovano telefonskom anketom na uzorku od 117 knjižara u
Srbiji.
Istraživanje izdavačkih kuća, realizovano telefonskom anketom na uzorku od 104
najveće izdavačke kuće u Srbiji.
Istraživanje biblioteka, realizovano telefonskom anketom na uzorku od 124 javne
biblioteke u Srbiji.
Mnoge od rezultata smo očekivali, neke smo predvideli, ali su nas neke informacije i prilično
iznenadile. Važno je da sad imamo osnovu, ili dobar početak, pa ćemo, nadamo se, ovo
istraživanje sa minimalnim izmenama, sprovoditi u pravilnim vremenskim razmacima,
tako da ćemo pored zatečenog stanja moći da pratimo i trendove.
Kvantitativno istraživanje tržišta

kupaca knjiga i čitanja knjiga
STRUKTURA IZVEŠTAJA
Ciljevi i metodologija istraživanja

Uvod
Detaljni nalazi
Rezime istraživanja
Ciljevi ovog istraživanja su:
Zastupljenost kupovine knjiga u nacionalno reprezentativnom
uzorku populacije Srbije starijih od 14 godina
Mesto kupovine knjiga
Godišnja učestalosti kupovine i broja kupljenih knjiga
Cena po kojima su knjige kupljene
Zastupljenost čitanja knjiga u nacionalno reprezentativnom uzorku
stanovnika Srbije starijih od 14 godina
UVOD
Struktura upitnika
Uvodni deo
Î METODOLOGIJA
CATI (telefonski intervju
Kupovina knjiga
automatizovan uz pomoć računara)
Nacionalno reprezentativan, Čitanje knjiga
stratifikovani uzorak od 1000

Demografija
stanovnika Republike Srbije (bez
teritorije Kosova), starijih od 14
godina
Kraj
Struktura uzorka
Struktura uzorka (1)
Baza: svi ispitanici, n = 1.000
Pol
Muški Ženski
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
47% 53%
Godine
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
8 11 17 20 21 24
Obrazovanje Ispitanika
Bez škole Osnovna škola Srednja škola - dvogodišnja

Srednja stručna skola Gimnazije, tehničke i ekonomske srednje škole Viša škola
Fakultet
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
5 20 2 26 26 9 11
Obrazovanje glave domaćinstva
Bez škole Osnovna škola Srednja škola - dvogodišnja

Srednja stručna skola Gimnazije, tehničke i ekonomske srednje škole Viša škola
Fakultet Poslediplomsko obrazovanje
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
3 12 4 28 24 11 18 1
Region
Beograd Vojvodina Zapadna Srbija Centralna Srbija Južna Srbija Istočna Srbija
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
21 27 14 17 13 8
Tip Naselja
Selo Grad do 20000 stanovnika Grad do 50000 stanovnika

Grad do 100000 stanovnika Grad do 500000 stanovnika Grad veći od 500000 stanovnika
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
42 13 12 12 7 15
Ukupni mesečni prihod domaćinstva
Manje od 8000 din 8001 - 16000 din 16001 - 24000 din 24001 - 36000 din 36001- 48000 din
48001 - 64000 din 64001 - 80000 din Više od 80001 din Ne zna, odbija da odgovori
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
10 21 20 15 8 6 3 2 14
Veličina domaćinstva
1 osoba 2-4 osobe 5+ osoba
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
7 67 26
Detaljni nalazi
Kupovina knjiga
Kupovina knjiga
Da li s te kupili knjigu u poslednjih godinu
dana?
45 Da
55% ispitanika
nije kupilo ni
jednu knjigu u
poslednjih godinu
dana.
55 Ne
Baza: ispitanici koji su kupili knjigu u poslednjih godinu dana, n = 454
Koliko ste knjiga kupili u poslednjih godinu dana? 60 knjiga
1 50 knjiga
11
Broj kupljenih knjiga 2
1 40 knjiga
6
30 knjiga
2
0 1
25 knjiga
16 20 knjiga
15 knjiga
2
2
12 knjiga
7
11 knjiga
12 10 knjiga
Ispitanici koji kupuju knjige 8 knjiga

u proseku kupuju 8.6 11
7 knjiga
knjiga godišnje.
6 knjiga
13
5 knjiga
4 knjiga
12
3 knjiga
2 knjiga
8
1 knjiga
Prosečan broj kupljenih knjiga u poslednjih godinu dana 8.6

Učestalost kupovine knjiga
Učestalost kupovine knjiga
3 7 16
19
28
26
Jednom mesečno Jednom u 2-3 meseca

Jednom u 4-6 meseci Jednom godišnje
Ređe od jednom godišnje Drugo
Prosečna godišnja učestalost kupovine knjiga 4.5
U knjižari 47
Na sajmu knjiga 15
U kiosku 15
Od uličnog prodavca 8
Od trgovačkih putnika 7
U prodavnici, supermarketu 2
Preko interneta 1
U klubovima knjiga 1
Drugo 4
47% ispitanika koji kupuju knjige to čine u knjižari, dok po 15% kupuje knjige na sajmu knjiga i u kiosku.
Razlog za kupovinu poslednje kupljene knjige

Razlog za kupovinu poslednje kupljene knjige
Zbog sadržaja knjige 41

Posao / Obrazovanje 15
Poklon 11
Preporučio mi je poznanik 8
Reklama 5
Sam sam pronašao u knjižari 4
Prikazi u medijima 2
Lektira 2
Bio je veliki popust 2
Preporučio mi je knjižar 1
Zbog istaknutosti knjige u izlogu / na štandu 1
Zbog nagradne igre 0
Drugo 7
Za 41% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, glavni razlog za
kupovinu je sadržaj knjige, za 15% MCje toMost
posao/obrazovanje,
- KnjigaInfo.comdok 11% kupuje knjigu kao poklon.
Vrsta knjiga koje obično kupuju (1)

Vrsta knjiga koju obično kupuju
Beletristiku
41 Stručne knjige
Publicistiku (memoari, kvazi Od ispitanika koji kupuju

istorija, kvazi politika)
knjige, 41% kupuje
beletristiku dok 24% njih
Knjige za decu
24 kupuje stručne knjige.
Rečnike, Enciklopedije, Atlase

11
10 Drugo
8
4 Religijske knjige
3
Da li kupujete nove ili polovne knjige?
4%
Nova
Polovna
96%
Od ispitanika koji kupuju knjige, 96% kupuje nove knjige.
Baza: ispitanici koji su kupili knjigu u poslednjih godinu dana, n = 454 Baza: ispitanici koji kupuju knjige na stranom jeziku, n = 87
Da li kupujete knjige na stranom Na kom stranom jeziku

jeziku? kupujete knjige?
Engleskom
19
Da
Nemačkom
84
Ruskom
81
Ne
Francuskom
6
10 Italijanskom
8
3
12 Nekom drugom
Od ispitanika koji kupuju knjige, 19% kupuje knjige na stranom
jeziku i to u najvećem broju slučajeva na Engleskom jeziku.
Autor
Da li kupujete knjige domaćih ili

stranih autora?
Od ispitanika
koji kupuju Domaći autor
knjige, 54% 54
kupuje knjige
domaćih
autora.
46 Strani autor
Cena poslednje kupljene knjige
Cena posle dnje k uplje ne k njige
29
Preko 800 din.
44% ispitanika koji su
kupili bar jednu knjigu
u poslednjih godinu
dana platili su manje
od 400 dinara po 26
knjizi.
Od 400 do 800 din.
44
Do 400 din.
Baza: ispitanici koji su kupili knjigu u poslednjih godinu dana, n = 454 Baza: ispitanici koji pri kupovini knjige
obraćaju pažnju na izdavača, n = 98
Izdavač
Da li pri kupovini knjiga obraćate Koliko Vam je važno da znate izdavača?

pažnju na izdavača?
12 Jako mi je bitno
22 Da
54% Bitno mi je
42
Po malo mi je bitno
78
Ne
30 Uglavnom mi nije bitno
10 Uopšte mi nije bitno

6
22% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana obraća pažnju na izdavača pri kupovini
knjiga.Od tih 22% koji obraćaju pažnju na izdavača, 54% ispitanika je bitno da zna izdavača.
Baza: ispitanici koji su kupili knjigu u poslednjih Baza: ispitanici koji pri kupovini knjige
godinu dana, n = 454 obraćaju pažnju na ediciju, n = 98
Edicija
Koliko Vam je važno da znate ediciju

Da li pri kupovini knjiga
knjige koju kupujete?
obraćate pažnju na ediciju?
Jako mi je bitno
17
22
Da
Bitno mi je
62%
45
Po malo mi je bitno
78
Ne
Uglavnom mi nije bitno
22
12 Uopšte mi nije bitno

3
22% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana obraća pažnju na ediciju pri kupovini
knjiga.Od tih 22% koji obraćaju pažnju na ediciju, 62% ispitanika je bitno da zna koja je edicija knjige koju kupuje.
Kupovina knjiga
Da li pri kupovini knjiga obraćate pažnju na:
Povez knjige 64
Vrsta papira 54
Kvalitet prevoda 43
Pravopisne / štamparske greške 37
Ništa 6
Nešto drugo 9
0 10 20 30 40 50 60 70
64% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana obraćaju pažnju na povez
knjige, slede vrsta papira (54%) i kvalitet prevoda (43%).
Kupovina knjiga
Kada udete u knjižaru sa željom da kupite
određenu knjigu, da li:
10 Uvek nađete ono što

tražite
47% Često nadete ono što

37
tražite
Ponekad nađete ono

što tražite
32
Retko nađete ono što
tražite
20 Nikad ne nađete ono

što tražite
1
47% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana kada
uđe u knjižaru često ili uvek nađe knjigu koju želi da kupi.
Kupovina knjiga
Šta bi Vas navelo da kupujete više knjga?
Niža cena 54
Bolja ponuda 25
Više slobodnog vremena 23
Bolje snabdevene i opremljene knjižare 13
Više promocija knjiga 10
Preporuke ljudi u čiji sud imam poverenje 8

54% ispitanika koji su kupili bar
Više novca/ Veća primanja/bolji standard 6 jednu knjigu u poslednjih godinu
dana bi kupilo više knjiga kada bi
Više knjižara 6 cene bile niže. Kao faktori
Veća stručnost prodavca knjiga 4 povećanja kupovine knjiga slede
bolja ponuda sa 25% i više
Bolji dizajn i uređenost knjiga 3 slobodnog vremena sa 23%.
Nešto drugo 3
Ništa me ne bi navelo da kupim više knjiga 8
Kupovina knjiga
Da li ste kupili knjigu sa popustom?
22.2
Iznos popusta
3
1
Popust - 50%
14.9
Analiza
77.8 po podgrupama
Popust - 40%
Da Ne 20.8
Popust - 30%
19.8
Popust - 20%
Popust - 10%
40.6
Ne seca se
Kupovina knjiga (1)
Da li ste kupili knjigu u poslednjih godinu dana?
60
59
57
55
53
50
49
47 47 49
45 45
44
43
43
40 39 39
35
34
32
30
ja
ja
ija
l
ki
+
ki
d
8
a
ta
bi
56
bi
-1
-2
-3
-4
-5
ra
in
uš
ns
rb
To
Sr
od
Sr
og
M
Že
S
14
19
25
35
46
jv
a
Be
a
a
ln
žn
Vo
dn
tra
Ju
pa
en
Za
C
Procenat ispitanika koji su kupili knjigu u poslednjih godinuDadana raste sa porastom godina do tridesetih godina,
zatim stagnira u četrdesetim i potom naglo pada.Knjige se značajno više kupuju u Beogradu nego u ostalim
regionima Republike Srbije.
Kupovina knjiga (2)
100 100
90
80 80
70
64
60
52
50
45
40 39
30
28
20
17
13
10
0
To tal B ez sko le Osno vna sko la Srednja sko la - Srednja strucna Gimnazije, tehnicke Visa sko la Fakultet P o slediplo msko
dvo go disnja sko la i eko no mske o brazo vanje
srednje sko le
Da
Procenat ispitanika koji su kupili knjigu u poslednjih godinu dana raste sa porastom obrazovanja i najviši je kod
ispitanika sa fakultetskim i poslediplomskim obrazovanjem.
Kupovina knjiga (3)
100
90 91
80
72 73 71
70
60 60
50
45
42
40
30
27
20
14
10
0
To tal M anje o d 8000 din 8001- 16000 din 16001- 24000 din 24001- 36000 din 36001- 48000 din 48001- 64000 din 64001- 80000 din Više o d 80001din
Da
Knjige značajno više kupuju ispitanici sa višim mesečnim prihodima.

Kupovina knjiga (3)
60
58
56
54
53
52 51
50
50
48
46 47
45 46
44
42
40
1 dete 2 deteta 3+ deteta 1 dete 2 deteta
Total Deca do 14 godina Deca od 15 do 18 godina
Da
Ispitanici koji imaju troje ili više dece mlađe od 14 godina više kupuju knjige od ispitanika koji imaju dvoje dece
mlađe od 14 godina.
Kupovina knjiga – u odnosu na pol (4)
70
65 65
60
56 57
55 54
51 51 52
50
49 48
50
45 46
44 43
40
35 35
30
25
20
Total 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Muški Ženski
U mlađim uzrastima žene više kupuju knjige od muškaraca, u srednjoj dobi su izjednačeni, dok, u uzrastu preko
56 godina, muškarci kupuju knjige više od žena.
60
55 55 55 55
51 53
52
51
50
49
48
47 49
45 45 45 45
40
35
30
Total Beograd Vojvodina Zapadna Srbija Centralna Srbija Juzna Srbija Istočna Srbija
Muški Ženski
70
65
66
60
55
51 57
52 52 52
50 51
50
49 48 48 48
45
43
40
35
34
30
Total Selo Grad do 20000 Grad do 50000 Grad do 100000 Grad do 500000 Grad veći od
stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika 500000 stanovnika
Muški Ženski
Broj kupljenih knjiga (1)

12
11
11
10
9 9
9 9 9
8
8 8
8
7
7
6
ki
ki
+
l
5
ta
56
us
-1
-2
-3
-4
-5
ns
To
Ze
14
19
25
35
46
Prosečan broj kupljenih knjiga
Godišnji broj kupljenih knjiga je MC Most

najveći - KnjigaInfo.com
kod ispitanika uzrasta između 35 i 45 godina (11).
12
10 10 10 10
9 9
8
7
6
4
2
2
je
a
l
t
ja
ta
lte
ol
n
šn
je
To
va
sk
ku
zi
di
na
zo
Fa
ša
go
ra
im
Vi
vo
ob
G
-d
o
sk
la
o
m
šk
lo
ip
ja
td
dn
s
e
Po
Sr
Prosečan broj kupljenih knjiga
MCnajveći
Godišnji broj kupljenih knjiga je Most -kod
KnjigaInfo.com
ispitanika sa visokom obrazovanjem.
13
12 12
11 11
10
10
9 10
9 8 8
8
8
7
6 6
5
4
Total Manje od 8000 8001 - 16000 16001 - 24000 24001 - 36000 36001 - 48000 48001 - 64000 64001 - 80000 Više od 80001
din din din din din din din din
Prosečan broj knjiga
Godišnji broj kupljenih knjiga je najveći kod ispitanika sa nešto višim

prihodima.
12 12
11 11
10
9
9 9 9 9
8
8 8 7 7
7
7 7 7
6
5
4 ja
ka
ka
ja
ka
lo
ija
ka
ka
l
a
ta
bi
bi
ra
in
Se
ni
ni
rb
ni
To
ni
ni
Sr
od
Sr
og
ov
ov
ov
ov
ov
S
jv
a
Be
an
an
a
a
an
an
an
ln
žn
Vo
dn
st
st
st
tr a
st
st
Ju
pa
00
en
00
00
Za
00
00
00
C
20
50
50
10
50
do
do
do
do
od
d
d
ra
ra
ci
d
d
ra
ra
ve
G
d
ra
G
Prosečan broj knjiga
Godišnji broj kupljenih knjiga je najveći kod ispitanika iz Beograda.

Prosečan godišnji broj kupljenih knjiga
14 13.9
12
10 9.1 9.6
9.9
8.6 9.1
8
2
1 dete 2 deteta 3+ deteta 1 dete 2 deteta
Total Deca do 14 godina Deca od 15 do 18 godina
Prosečan godišnji broj kupljenih knjiga
Ispitanici koji imaju dvoje dece između 15 i 18 godina nešto više kupuju knjige od ispitanika
koji imaju jedno dete.
Broj kupljenih knjiga – u odnosu na pol (6)
Broj kupljenih knjiga u poslednjih godinu dana
14
13 13 13
12
11
10 10
10 10
9 9 10 9 8 9 10
9 8 9
8 9 8 8
8 7
7 7 8 7
6 7 7
5
4
e
...
t
l
a
8
5
ta
lte
nj
je
56
ol
ol
-1
-2
-3
-4
-5
To
va
ku
zi
šk
šk
na
zo
14
19
25
35
46
Fa
na
sa
im
ra
Vi
ov
ob
G
sn
o
O
sk
m
lo
ip
ed
sl
Po
Muški Ženski
14
13 13
12
12 11
11
11
10 10 10
9 9 9 9 9
9
8 8
8
7 7
7
6
5
5
4
Total 8001 - 16001 - 24001 - 36001- 48001 - 64001 - Više od
16000 din 24000 din 36000 din 48000 din 64000 din 80000 din 80001 din
Muški Ženski
13
12 12
12
11
11 11
10 9 11 10
9 9 9 8 8
8 8 8
8 8
7 7 7 7 7 7 7 7 7
6 7 7
5 5
4
ja
ka
ka
ja
lo
ka
ka
ija
l
a
ta
bi
bi
ra
in
Se
ni
ni
rb
To
ni
ni
Sr
od
Sr
og
ov
ov
ov
ov
S
jv
a
Be
an
an
a
a
an
an
ln
žn
Vo
dn
st
st
tra
st
st
Ju
pa
00
00
en
00
00
Za
00
00
C
20
50
10
50
do
do
do
do
d
d
ra
ra
d
ra
ra
G
G
Ženski Muški
Učestalost kupovine knjiga (1)
Godišnja učestalost kupovine knjiga
5
4.9
4.7
4.6 4.4
4.5 4.5
4.4
4.3
4.2
4 4
3.5
5
l
+
ki
ki
ta
-1
-2
-3
-4
-5
56
ns
uš
To
Ze
M
14
19
25
35
46

5.5
5 5.1
4.8 4.6 4.9
4.7 4.7
4.5 4.5
4.3
4 4.1 4 4.1
3.9
3.5
3.2
3
ja
ka
ka
ja
lo
ija
ka
ka
l
a
ta
bi
bi
ra
in
Se
ni
ni
rb
To
ni
ni
Sr
od
Sr
og
ov
ov
ov
ov
S
jv
a
Be
an
an
a
a
an
an
ln
žn
Vo
dn
st
st
tra
st
st
Ju
pa
0
en
00
00
Za
0
00
00
C
20
50
10
50
do
do
do
do
d
d
ra
ra
d
ra
ra
G
G
6.5
6 6
5.5 5.4
5.3 5.3 5.2
5
4.5 4.6
4.4 4.4 4.3 4.3
4 3.9 3.8
3.5
3
2.5
2 2.1
t
. ..
n
n
n
a
n
lt e
je
di
di
di
di
di
di
di
di
ol
je
n
ku
šk
zi
va
1
00
0
0
00
na
0
Fa
zo
ša
60
80
40
60
80
40
00
80
im
ra
Vi
-1
-2
-3
-4
-6
-8
od
G
ob
od
01
1
je
00
00
00
00
00
o
se
an
80
sk
16
24
36
48
64
Vi
M
om
pl
di
st
Po
5.5
5.2
5
4.9
4.7
4.6
4.5 4.5
4.3
4
3.9
3.5
3.1
3
2.5
2
1 dete
deteta
1 dete
deteta
deteta
osoba
osobe
osoba
2-4
5+
3+
1
2
Veličina domaćinstva Deca od 15 do 18 godina Deca do 14 godina
Mesto kupovine knjiga (1)
U knjižari
35 38
47 45
50 50 50 U kiosku
54
67 U prodavnici, supermarketu
Na sajmu knjiga
21
20
17 Od trgovačkih putnika
15 10
13 15 3
11 1
1 4 Od uličnog prodavca
2 3 10
2 15
15 14 17 U klubovima knjiga
16 11
17 11
24 10
5 Preko interneta
7 9 5
9
10 2 9 11 14 Drugo
8 3 6 10
1
1 7 3 3 1
1
1 1 2 1 2 3
4 5 1 5 4 2 3 5 4
2 2
Total Muški Ženski 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Ispitanici od 19 do 24 godine najviše kupuju knjige u knjižarama, dok ispitanici od 14 do 18 godina u odnosu na
ostale podgrupe najviše kupuju knjige na sajmu knjiga.
Mesto kupovine knjiga (2)
U knjižari
23
U kiosku
37 39
47 46 44 46 45
51 50 54 U prodavnici, supermarketu
56 58
23
Na sajmu knjiga
11
21 3
10 3 12 Od trgovačkih putnika
15 21 18
13 15 16 2
4 11
2 13 2 21 11 Od uličnog prodavca
2 10 22 3 3 2
2 6 22 1
15 13 12
15 16 3 19 U klubovima knjiga
18 12 12 19
7 7 9 3
7 12 15
7 11 7 6 9 8 Preko interneta
8 3 5 1 8 4
1
2 7 2 5 2
1 7 3 2
1 10 7 2 8 6
4 2 5 3 2 2 5 3 5 1 Drugo
ja
ka
a
ja
lo
ka
ija
l
a
ta
ik
ik
bi
bi
ra
in
Se
ni
rb
ni
To
vn
vn
Sr
od
Sr
og
ov
ov
S
no
no
jv
a
Be
an
a
a
an
ln
ta
žn
Vo
dn
ta
st
tra
st
s
s
Ju
pa
00
en
00
00
Za
00
00
C
20
50
0
10
50
do
do
do
do
d
d
ra
ra
d
ra
ra
G
U selima, Istočnoj i Centralnoj Srbiji knjige se više kupuju u kioscima u odnosu na druge podgrupe, dok se u
Beogradu knjige najviše kupuju u knjižarama.
Razlozi za kupovinu knjiga (1)
47 47 Posao / Obrazovanje
45 44
41 41
Poklon
35
32 Zbog sadržaja knjige
30
27 Bio je veliki popust
26
Preporučio mi je poznanik
19
17
15 15 15
14 14 Sam sam je pronašao u
12 13 13
11 11 11 11 11 knjižari
10 10
8 9
7 7 7 8 Prikazi u medijima
5 6 5 6 6
4 5 4 5 5
4
3
3 3 4
2 2 2 2 2 3 3
1 1 1 Reklama
0
l
ki
+
ki
5
ta
56
-1
-2
-3
-4
-5
uš
ns
To
Že
14
19
25
35
46
Po svim podgrupama, osim kod najmlađih ispitanika, sadržaj knjige je glavni razlog za kupovinu. Kod ispitanika
između 14 i 24 godine, pored sadržaja knjiga, glavni razlog za kupovinu je i unapređivanje obrazovanja što je
očekivano jer većina ispitanika tog uzrasta pohađa školu ili fakultet .
47 Posao / Obrazovanje
41 41 42 42
Poklon
39
33 Zbog sadržaja knjige
Bio je veliki popust
20 Preporučio mi je poznanik
16 17
15 15 15 Sam sam je pronašao u
13 13
11 12 11 knjižari
9 10 10 10
7 7 7
5 5 5
4 3 3 3
2 2 2 2 2 2 Reklama
1 1 1
ja
ja
l
ija
d
a
ta
bi
ra
in
bi
To
rb
Sr
od
og
Sr
S
jv
a
Be
a
a
ln
Vo
žn
dn
tra
Ju
pa
en
Za
62 Posao / Obrazovanje
Poklon
Zbog sadržaja knjige

43 41
41
39 38 Bio je veliki popust
31
Preporučio mi je poznanik
22
19 Sam sam je pronašao u
18 knjižari
15 15
13 14
10 10
8 8 9 8 9 8 8
6 6 7 5
5
4 5 4
2 3 3 3 Reklama
2
1 2 2 2 2 2
1
o
l
ta
ka
ka
ka
ka
a
l
Se
To
nik
i
i
i
vn
vn
vn
vn
ov
no
no
no
no
an
sta
sta
sta
sta
st
0
00
00
00
00
00
00
00
00
20
50
10
50
50
do
do
do
do
d
io
d
d
ra
ra
c
ra
ra
G
ve
G
d
ra
G
Vrsta knjiga koju obično kupuju (1)
Beletristika
27
36 38
41 43 Stručne knjige
46 46 48 48
Knjige za decu
27
29 23 Publicistika (memoari...)
24 19
19 16
24
35 17 Rečnike, Enciklopedije, Atlase...
8 13 6
10 10 9
8 7 6
9 Religijske knjige
11 2 12 19
14 8
6 11
8 14
8 6 9 4
8 3 9 7 Drugo
3 3 1
4 2 7 5 4 6 3 1 6
2 2 3
Total Muški Ženski 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
I muškarci i žene najčešće kupuju beletristiku, zatim stručne knjige, publicistiku i knjige za decu. Muškarci više
kupuju stručne knjige od žena, dok žene u odnosu na muškarce više kupuju beletristiku.

14 Beletristika
35 33 31
41 14 44 Stručne knjige
47 50
Knjige za decu
29
21
24 13
25
21
14 14 Rečnike, Enciklopedije, Atlase...
15 5
10
5 8 7
11 14 Religijske knjige
12 12 11 7 17
33
3
8 7 8 5
14 8 7 Drugo
3 4 1 7 0
4 5 2 4
... 5
t
ja
l
a
ta
lte
je
ol
ol
ol
šn
To
ku
šk
zi
šk
sk
di
na
Fa
go
na
z
ša
Be
im
vo
Vi
ov
G
-d
sn
O
a
ol
šk
a
nj
ed
Sr
Ispitanici sa srednjom i višom školom najviše kupuju beletristiku, dok se sa porastom obrazovanja sve više kupuju
stručne knjige.

Beletristika
28
32
36
41
Knjige za decu
30
26
17
19 24 3
12
10 Rečnike, Enciklopedije, Atlase...
10 7 13
10
10
10 12 13
15 7
5 3
8 11 7 2
10
3 5 3 10 13
1 7 Drugo
4 2 3 4
Total Beograd Vojvodina Zapadna Centralna Južna Srbija Istočna
Srbija Srbija Srbija
Beletristika se najviše kupuje u Beogradu, Centralnoj i Južnoj Srbiji, dok se stručne knjige više kupuju u Vojvodini
i Zapadnoj Srbiji.

Beletristika
38 36 35
49
Knjige za decu
19 26 30 Publicistika (memoari...)
24 27 22
20
8 Rečnike, Enciklopedije, Atlase...
5
10 14 11
17 10 10
18 Religijske knjige
11 8
14
7 15 12
8 8
5 6
3
3 3 5 5 Drugo
4 8 7 1
4 2 5 3 3
Total Selo Grad do Grad do Grad do Grad do Grad veći od
20000 50000 100000 500000 500000
stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika
Vrsta knjiga koju obično kupuju – u odnosu na pol (1)
Beletristika
90
80 81
70
64
60
56 54 55 54
50
44 46 45 46
40
36
30
20 19
10
0
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Uzrast ispitanika
Muški Ženski
MC Most - KnjigaInfo.com Mala baza podataka

Stručne knjige
80
70 69
62 63
60 58
57
50
53
47
43 42
40 39 37
30 31
20
10
0
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Uzrast ispitanika
Muški Ženski

Publicistika
80
70 71
67 67 67
60
54 56
50
46 44
40
33 33 33
30 29
20
10
0
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Uzrast ispitanika
Muški Ženski

Rečnici, enciklopedije, atlasi
100
90
80 80
70
67
60 63
56
50
44
40
38
33
30
20 20
10
0
19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55
Muški Ženski

Detaljni nalazi
Čitanje knjiga
Baza: ispitanici koji su pročitali knjigu
u poslednjih godinu dana, n = 574
Baza: svi ispitanici, n = 1.000 Kada ste počeli da čitate knjige koje nisu
deo obavezne lektire?
Čitanje knjiga Od 1. do 4. OŠ
18
Od 5. do 8. OŠ
Da li ste pročitali knjigu u
poslednjih godinu dana? U srednjoj školi
38
Na fakultetu
Kada sam počeo/la da

radim
57 Da 32
U srednjem dobu
Baza: ispitanici koji nisu pročitali knjigu
2
u poslednjih godinu dana, n = 426 5 Nešto drugo
2 2
Kada ste prestali da čitate knjige?

Doba dana kada najviše čitate?
43 Ne
5
Od 1. do 4. OŠ 9
Tokom noći
13 Od 5. do 8. OŠ
Uveče
U srednjoj školi
17
57% ispitanika je pročitalo bar jednu knjigu u poslednjih 62
1 Na fakultetu godinu dana.
Posle podne
38% je počelo da čita knjige koje nisu obuhvaćene
19
Kada sam počeo/la da radim obaveznom lektirom na uzrastu između V i VIII razreda
osnovne škole, dok je 32% počelo da čita knjige koje nisu Oko podneva
U srednjem dobu školska lektira u srednjoj školi.
20 21
62% ispitanika najčešće čita uveče, dok 21% najčešće čita
Kada sam otišao/la u penziju
popodne. 4
Pre podne
8 Najviše ispitanika koji nisu pročitali ni jednu knjigu u 4
Nešto drugo
8 MCgodinu
poslednjih Mostdana
- KnjigaInfo.com
prestao je da čita u srednjem dobu i
8 kada su počeli da rade, 36% njih je prestalo da čita tokom
Nikada ih nisam ni čitao
školovanja, a 8% njih nikada nisu čitali knjige.
Čitanje knjiga
Vrsta knjiga koje pozajmljuju iz biblioteke
Da li ste član biblioteke?
Beletristiku
Stručne knjige
33 59
Da
Publicistiku (memoari, kvazi

istorija, kvazi politika)
Rečnike, Enciklopedije, Atlase

39
67
Ne
Knjige za decu
13
10
7 Religijske knjige i knjige o
5 pravoslavlju
Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 33% njih su članovi biblioteke.
Ispitanici koji su članovi biblioteke najčešće pozajmljuju beletristiku i stručne knjige.
Baza: ispitanici koji su pročitali knjigu Baza: ispitanici koji pozajmljuju knjige
u poslednjih godinu dana, n = 574 od drugih ljudi, n = 376
Čitanje knjiga
Da li pozajmljujete knjige od drugih
Osoba od koje pozajm ljuje knjige
ljudi?
Prijatelja
Da
85
66 Rođaka
Komšije
24
Ne
34 14
Kolege sa posla
12
Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 66% pozajmljuje knjige od drugih
ljudi. Knjige se najčešće pozamljuju od prijatelja, zatim slede rođaci, komšije i kolege sa posla.
Baza: ispitanici koji su pročitali knjigu Baza: ispitanici koji ne čitaju knjige
u poslednjih godinu dana, n = 574 preko interneta, n = 527
Čitanje knjiga
Da li čitate knjige preko interneta?
Da li biste čitali knjige preko

8 interneta ako biste imali
Da mogućnosti?
52
Da
92
Ne
48 Ne
Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana 8% čita knjige preko interneta.
Polovina ispitanika koji ne čitaju knjige preko interneta bi ih čitala kada bi imali mogućnosti.
Kupovina knjiga
Da li ste kupili knjigu sa popustom?
22.2
Iznos popusta
3
1
Popust - 50%
14.9
Analiza
77.8 po podgrupama
Popust - 40%
Da Ne 20.8
Popust - 30%
19.8
Popust - 20%
Popust - 10%
40.6
Ne seca se
Čitanje knjiga (1)
Da li ste pročitali knjigu u poslednjih godinu dana?
100 100
90 89
80 77 81
70
60
64 63 63
57 57 58 58
50 52 49
48 46
40
30 33
20 19
10
...
e
t
ja
l
ki
e
+
ki
a
8
5
ta
lte
nj
je
56
ol
ol
ol
-1
-2
-3
-4
-5
šn
uš
ns
To
va
ku
šk
zi
šk
šk
di
M
Že
na
14
19
25
35
46
zo
Fa
go
na
z
ša
Be
im
ra
vo
Vi
ov
ob
G
-d
sn
o
O
sk
a
ol
om
šk
pl
a
di
nj
e-
ed
sl
Sr
Po
Da
Najmlađi ispitanici najviše čitaju knjige. Sa porastom obrazovanja raste i procenat ispitanika koji su pročitali knjigu
u poslednjih godinu dana.
Čitanje knjiga (2)
100
90
80
70
75
68 67 64
60 60 61 63
57 57 54
50 49
47 45
40
30
20
10
ja
ka
ka
ja
lo
ka
ka
ija
ja
l
a
ta
bi
bi
ra
in
bi
Se
ni
ni
rb
ni
ni
To
Sr
od
Sr
og
Sr
ov
ov
ov
ov
S
jv
a
Be
an
an
a
a
an
an
a
ln
žn
Vo
dn
šn
st
st
tra
st
st
Ju
to
pa
00
00
en
Is
00
00
Za
00
00
C
20
50
10
50
do
do
do
do
d
d
ra
ra
d
ra
ra
G
G
Da
Čitanje knjiga (3)
100
90 91
84
80 79
70 71
66
60
56
50
40 40
33
30
20
M anje od 8000 din od 8001 do16000 din od 16001 do 24000 din od 24001 do 36000 od 36001do 48000 din od 48001 do 64000 od 64001 do 80000 Više od 80001 din
din din din
Ukupan mesečni prihod domaćinstva
Da
Sa porastom mesečnih prihoda domaćinstva raste i procenat ispitanika koji su pročitali knjigu u poslednjih
godinu dana.
Čitanje knjiga (4)
80
70
68
66
64
60 61
54 55
50 50
40
35
30
20
1 osoba 2-4 osobe 5+ osoba 1 dete 2 deteta 1 dete 2 deteta 3+ deteta
Veličina domaćinstva Deca od 15 do 18 god Deca do 14 god
Da
Prestanak čitanja knjiga (1)

Vreme kada su prestali da čitaju knjige
5 2 2 2 1 Od 1. do 4. OŠ
7 6 4
12 12
17
13 Od 5. do 8. OŠ
14 33 23
35
37 28 18
17 20 U srednjoj školi
15 1 25
1 2 1 5 2
24 Na fakultetu
7 7 17 29
19 21 18
7 26 17 Kada sam počeo/la da radim
14
20 7 20 24 U srednjem dobu
20 21 33
2 24 25
18
7 8 Kada sam otišao/la u penziju
8 8
10 30 8 6 6 18
8 7 Nešto drugo
17 7 9 17
8 7 9 11 6
5 2
ja
...
a
e
t
a
ki
ki
l
šn
lte
ta
je
ol
ol
ol
uš
ns
To
šk
di
zi
šk
ku
šk
M
Že
na
go
Fa
na
z
ša
im
vo
Be
ov
Vi
-d
G
sn
a
O
ol
šk
a
nj
ed
Sr

Od 1. do 4. OŠ
5 6 8 4 4
11 8
7 Od 5. do 8. OŠ
13 14
10
18 11 U srednjoj školi
5
17 20 7 Na fakultetu
34
1 24 Kada sam počeo/la da radim

61 0
38 30 U srednjem dobu
19 3
35 Kada sam otišao/la u penziju
28 Nešto drugo
20 36
10
23
17
10 3
8 15
6 5 7
8 10 17
7 5
11 12
8 8 4 5 7
Total 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+

5 5 2 4 6
11 8 12
13 10 Od 1. do 4. OŠ
9 17
1 29 40 Od 5. do 8. OŠ
26 18 4 50
17 29
U srednjoj školi
1 29
27
14 20 12 Na fakultetu
19
6
8 24 Kada sam počeo/la da radim
19 24 21 U srednjem dobu
20 15
35 60
6 18 50 Kada sam otišao/la u penziju
11 9 8
8 5
6 6 Nešto drugo
8 13 15
17 6
8 10 12
4 4 6 Nikada ih nisam ni čitao
Total Manje 8001 - 16001 - 24001 - 36001- 48001 - 64001 - Više od

od 8000 16000 24000 36000 48000 64000 80000 80001
5 2 4 3
7 9 10 Od 1. do 4. OŠ
10 13 17
13
16 17 16 Od 5. do 8. OŠ
18 12
17 3 19 U srednjoj školi
1 16
1 3 20
27 20 Na fakultetu
20
19 13 19 1
Kada sam počeo/la da radim
17
22 U srednjem dobu
20 20
20 25 22
9 5 10
8 7
9 11 7 Nešto drugo
8 10
8 7 7
7
8 10 9 6 7 10 Nikada ih nisam ni čitao
4
Total Beograd Vojvodina Zapadna Centralna Južna Istočna
Srbija Srbija Srbija Srbija
2 Od 1. do 4. OŠ
5 7 4 3 3
3
12 11 16
13 16 Od 5. do 8. OŠ
17 22
16 U srednjoj školi
17 18 5
16 2 28
1 4 26 Na fakultetu
20
19 16 30 Kada sam počeo/la da radim
17
20
18 U srednjem dobu
20 17 24 34
11 20
7
8 8
8 Nešto drugo
8 8 13 8 5
11 14 8 3 Nikada ih nisam ni čitao
8 7 8 5
3
Total Selo Grad do Grad do Grad do Grad do Grad veći od
20000 50000 100000 500000 500000
stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika stanovnika
Članstvo u biblioteci (1)
45
43
40 39 39
38 39
36 37
35
33 33
30 30
28 28 29 29
25
23
20
ja
ka
ka
ja
ka
lo
ka
a
ija
l
ki
ki
a
ta
ik
bi
bi
ra
in
uš
ns
Se
ni
ni
rb
ni
ni
To
vn
Sr
od
Sr
og
ov
ov
ov
M
Že
ov
S
no
jv
a
Be
an
an
a
a
an
an
ln
žn
Vo
dn
a
st
st
st
tra
st
st
Ju
pa
0
00
00
00
en
00
00
Za
00
00
00
C
20
50
50
10
50
do
do
do
do
od
d
d
ra
ra
ci
d
d
ra
ra
ve
G
d
ra
G
Da
55
50 50
45
42
40
35 35 34
33
32
30
27
25 24
20
15
12
10
Manje od 8000 8001 - 16000 16001 - 24000 24001 - 36000 36001- 48000 48001 - 64000 64001 - 80000 Više od 80001
Total Ukupni mesečni prihod domaćinstva
Da
70
64
60
50
47
40
33
30 30
27 25 26
20
10
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Total Godine ispitanika
Da
Vrsta knjiga koja se pozajmljuje u biblioteci (1)

Koje knjige pozajmljujete iz biblioteke?
20
Beletristika
50 50
59 55
71 71
50 80 Knjige za decu
50
24 Publicistiku (memoari...)
39 43
25 26 11 73
6 36 Rečnici, Enciklopedije, Atlasi
7 25 18 22 14
13 13 10 40
10 25 9 19 14
5 9
5 4 8 3 5 5
Total Manje 8001 - 16001 - 24001 - 36001- 48001 - 64001 - Više od
od 8000 16000 24000 36000 48000 64000 80000 80001
41 67 Beletristika
59 52 77 59 60
54 69
Stručne knjige
Knjige za decu
32 48
39 17 37 Publicistiku (memoari...)
48 42
33 56
15 14
Rečnici, Enciklopedije, Atlasi
7 11
3 24 26 10
13 5 24 Religijske knjige
10 18
3 15 12
10 8 6 15 7
10 7
5 3 3 6 4 3
Total 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+ Muški Ženski
Najmlađi ispitanici (14-18 god.) pretežno pozajmljuju beletristiku iz biblioteka,

nešto stariji više stručnu literaturu, a onda, sa porastom godina, ponovo raste
udeo beletristike, a pada udeo stručne literature.
Beletristika
59 68
66 57 54
Knjige za decu
Publicistika (memoari...)
39 Recnici, Enciklopedije, Atlasi

39 46 48 23
36
29 Religijske knjige
10
7 8 8
7 4
13 20 14 14 15 15
14
10 8
10 13 11 10 7 8
5 2
Total Beograd Vojvodina Zapadna Centralna Južna Istočna
Srbija Srbija Srbija Srbija
Detaljni nalazi
Internet
Internet
Da li imate računar kod kuće?

Da li imate sopstvenu e-
mail adresu?
Da
61 36
Da
64
Ne Ne
39
Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 61% poseduje računar
kod kuće, dok 36% poseduje sopstvenu e-mail adresu.
Internet (1)
100 100
90
80 79
70 70
60 61 62 60 60
50 50
40 40 46
30
20
10
0
a
l
t
ki
ki
a
e
ta
...
lte
...
ol
...
ol
ol
ns
uš
je
To
go
šk
ku
šk
ra
šk
zi
Že
M
vo
ob
Fa
na
na
z
ša
Be
-d
im
ov
o
Vi
sk
G
sn
om
ol
O
šk
pl
a
di
nj
sle
ed
Po
Sr
Da
Internet (2)
100
90
85 86
80 78 81
70
64
60 61
50 50
40
34
30
20 18
10
0
Total Manje od 8000 8001 - 16000 16001 - 24000 24001 - 36000 36001- 48000 48001 - 64000 64001 - 80000 Više od 80001
Da
Internet (3)
80
78
75 74
70 70 72
65 67 66
63 62
60 60.8
55
53
50
45 44 46
40 42
ja
ka
ka
ja
lo
ka
ka
ija
l
a
ta
bi
bi
ra
in
Se
ni
ni
rb
To
ni
ni
Sr
od
Sr
og
ov
ov
ov
ov
S
jv
a
Be
an
an
a
a
an
an
ln
žn
Vo
dn
st
st
st
st
tra
Ju
pa
0
00
00
en
00
00
Za
00
00
C
20
50
10
50
do
do
do
do
d
d
ra
ra
d
ra
ra
G
E-mail (elektronska pošta) (1)
Da li imate sopstvenu e-mail adresu?
80
75
70
60 58
50
40 42 42
36 32
30 30
26
20 20
10 10
0 0
e
...
t
ja
l
ki
e
ki
a
ta
lte
nj
je
ol
ol
ol
sn
uš
ns
To
va
ku
šk
zi
šk
šk
di
M
Že
na
zo
Fa
go
na
z
sa
im
Be
ra
vo
Vi
ov
ob
G
-d
sn
o
O
sk
a
ol
m
šk
lo
ip
a
nj
ed
ed
sl
Sr
Po
Da
80
70
65 67
60
53 55
50
40
36
30 32
25
20
12 13
10
0
Total Manje od 8001 - 16000 16001 - 24001 - 36001- 48000 48001 - 64001 - Više od
8000 din din 24000 din 36000 din din 64000 din 80000 din 80001 din
Da
80
70 69
60
50 51
40 36 36 36
30 30
20 21
10
0
lo
l
ta
..
..
...
...
Se
o.
o.
To
an
an
an
an
st
st
st
st
00
00
0
0
00
00
00
00
20
50
10
50
do
do
do
do
d
d
ra
ra
ra
ra
G
G
Sopstvene e-mail adrese u većem broju poseduju ispitanici iz većih nego iz manjih gradova i sa sela. Ispitanici iz
gradova od 100.000 do 500.000 stanovnika najčešće poseduju sopstvenu e-mail adresu.
50
45 47
40 38
35 36 35 36
30
25 25
20 21
15
10
5
0
na
ja
ja
ad
l
ja
ta
bi
bi
bi
di
To
r
og
Sr
Sr
Sr
jvo
Be
a
a
Vo
dn
ln
žn
ra
Ju
pa
nt
Za
Ce
Sopstvene e-mail adrese u većem broju poseduju ispitanici iz Beograda.
Sažetak 1
45% ispitanika nacionalno reprezentativnog uzorka Republike Srbije (bez Kosova) je

kupilo knjigu u poslednjih godinu dana. Ispitanici koji kupuju knjige u proseku kupuju
8.6 knjiga godišnje.
41% ispitanika koji kupuju knjige to čine u knjižari, dok po 15% kupuje knjige na
sajmu knjiga i u kiosku.
Za 41% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana glavni
razlog za kupovinu je sadržaj knjige, za 15% je to posao/obrazovanje, dok 11%
kupuje knjigu kao poklon.
Od ispitanika koji kupuju knjige, 41% kupuje beletristiku dok 24% njih kupuje
stručne knjige.
44% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana platili su
manje od 400 dinara po knjizi.
57% ispitanika je pročitalo bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana.
38% je počelo da čita knjige koje nisu obuhvaćene obaveznom lektirom na uzrastu
između V i VIII razreda Osnovne Škole, dok je 32% počelo da čita knjige koje nisu
školska lektira u srednjoj školi.
62% ispitanika najčešće čita uveče, dok 21% najčešće čita popodne.
Sažetak 2
Najviše ispitanika koji nisu pročitali ni jednu knjigu u poslednjih godinu dana prestao
je da čita u srednjem dobu i kada su počeli da rade, 36% njih je prestalo da čita
tokom školovanja, a 8% njih nikada nisu čitali knjige.
Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 33% njih su
članovi biblioteke. Ispitanici koji su članovi biblioteke najčešće pozajmljuju
beletristiku i stručne knjige.
Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 66%
pozajmljuje knjige od drugih ljudi. Knjige se najčešće pozamljuju od prijatelja, zatim
slede rođaci, komšije i kolege sa posla.
Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana 8% čita
knjige preko interneta. Polovina ispitanika koji ne čitaju knjige preko interneta bi ih
čitala kada bi imali mogućnosti.
Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 61%
poseduje računar kod kuće, dok 36% poseduje sopstvenu e-mail adresu.
Kvalitativno istraživanje
metodom fokus grupa
Knjige
stavovi i mišljenja Beograđana
oktobar 2006.
Ciljevi istraživanja
Osnovni cilj ovog istraživanja bio je prikupljanje kvalitativnih podataka

vezanih za stavove, mišljenja i očekivanja Beograđana na temu kupovine,
čitanja i oglašavanja knjiga
Podaci dobijeni na ovaj način pomoći će nam da pravilnije sagledamo
preferencije, poznatost, kao i odnos prema različitim edicijama,
izdavačima, i žanrovima knjiga
Saznaćemo, takođe, koji su stavovi Beograđana u odnosu na mesto i
načine kupovine i pozajmljivanja knjiga
Ukratko, ovi podaci trebalo bi da nam pomognu da preciznije procenimo
stavove prema knjigama i čitanju.
Metodologija
Za prikupljanje podataka korišćen je polu-standardizovani intervju (sve

informacije dobijene su u ličnom kontaktu ispitanika i moderatora)
Sve teme je čitao moderator i nijedan odgovor nije bio ponuđen
Trudili smo se da pitanja ne budu sugestivna, da ne izazivaju društveno
prihvatljive odgovore, kao i da upitnik ne sadrži vrednosne sudove i
procene
Istraživanje je obavljeno u Beogradu na šest grupa selekcionisanih po
polu i godinama
Uzorak je po obrazovanju i prosečnim prihodima bio u proseku i iznad
njega.
Svi ispitanici su birani među ljudima koji čitaju i kupuju knjige
Instrument i obrada podataka
Standardizovani, polustrukturirani upitnik, posebno konstruisan za ovu

namenu
Grupa je snimljena kamerom (da bi sačuvani dokument bio naknadno
detaljnije analiziran)
Istraživanje je vodio moderator, diplomirani psiholog
Podatke dobijene na ovaj način izložili smo u narednom delu projekta,
trudeći se da se (koliko je to moguće), uzdržimo od preteranih tumačenja i
ličnih predrasuda
Rezultati istraživanja
U prvom delu projekta trudili smo se da analiziramo podatke koje smo

dobili, zadržavajući se nešto detaljnije na informacijama koje smo smatrali
posebno upadljivim, važnim ili na bilo koji način značajnim
Prvi deo je dakle, neminovno, zavisan od ličnosti analitičara, pa smo zato,
u cilju objektivnosti, u prilogu dostavili kompletno istraživanje na DVD-u
Na kraju se nalazi i primerak upitnika, kako bi se zainteresovani mogli
upoznati sa konkretnim formulacijama i redosledom tema
Kriterijumi izbora
Pri izboru knjiga većina ispitanih oslanja se na preporuke koje dobije od

prijatelja i to nezavisno od uzrasta ili pola
Skoro isto toliko važan je i sažetak koji se nalazi na kraju knjige ili na
zadnjoj korici i njega većina učesnika obavezno pročita.
Ne mali broj kupaca knjiga, knjigu i otvori sa namerom da proveri da li ima
svih stranica i da li su dobro odštampane (većinom muškarci), ili sa željom
da nasumično pročita neki pasus i ustanovi koliko im je knjiga zanimljiva
(uglavnom žene)
Stavovima kritičara ili izvodima iz novina (koji se, takođe često štampaju
na korici) većina učesnika ne veruje kao ni navodima da je knjiga bestseler
ili dobitnik neke više ili manje poznate nagrade. Veoma je zanimljivo da je
najmlađa grupa (uzrasta od 14 do 18 godina) bila najskeptičnija prema
navodima kritike i kvalitetu nagrađenih knjiga.
Muškarci češće proveravaju šta o knjizi koja ih zanima i koju nameravaju
da kupe piše na Internetu, a žene češće i radije odlaze u knjižare i tamo
traže i listaju ili se obaveštavaju u časopisima (prikazi u Yellow Cab i Elle)
Kriterijumi izbora
I ženama i muškarcima su jednako važni dizajn i opema knjiga ali

muškarcima je važnije da stručna knjiga ima dobar povez a ženama da to
bude neka draga beletristika.
Univerzalno za sve učesnike fokusa je da se definitivna odluka o kupovini
knjige donosi na mestu kupovine i to posle detaljne i često duge potrage,
(znatno je ređe da se u knjižaru uđe sa jasnom idejom šta se hoće i da se
kupi samo ta knjiga)
Zanimljivo je da nijedan od učesnilka nije među prva tri kriterijuma po
kojima bira knjigu naveo cenu, a na direktno pitanje koliko im je važna
cena knjige koju nameravaju da kupe, većina je odgovorila da cena nije
važna
Čak i oni učesnici kojima je cena knjige važna, uglavnom su dodali da
besparica može da odloži kupovinu, ali da će za knjigu koju zaista žele
uvek skupiti pare
Mlađima je cena važnija nego starijima i to nezavismo od pola
Kriterijumi izbora
Paradoksalno, iako gotovo nikome nije važna cena, ipak svi radije kupuju na
popustu ili u knjižarama gde na osnovu kartice imaju popust (ili bar čekiraju
da li željena knjiga postoji u knjižari u kojoj imaju popust, pa tek ako ne
mogu tamo da je nađu kupuju je drugde po punoj ceni)
Dakle cena nije važna, ili bar nije presudna, ali je mogućnost popusta veoma
bitan faktor pri izboru knjige
Svi učesnici preferiraju tvrd povez, ali mnogima je (naročito ženama i
mlađima) nebitno kako je knjiga opremljena, (“važno je samo da se ne
raspada pri listanju”, “samo da se ne dezintegriše”, “da može da stoji
rasklopljena dok je čitam na stolu”)
Povez, takođe, dobija na značaju ako je u pitanju važna i draga knjiga, koja
je kupljena da traje, kao i ako se knjiga kupuje za poklon
Kvalitet prevoda je po mišljenu svih (nezavisno od pola i uzrasta) veoma
važan i značajno utiče na ugođaj pri čitanju, ali većina nije spremna da
zaobiđe knjigu koja ih zanima samo zato što je prevod loš.
Manji broj učesnika će, u slučaju da im se prevod učini veoma lošim, kupiti
original i nastaviti sa čitanjem na stranom jeziku
Kriterijumi izbora
Većina učesnika (naročito starijih od 25 godina), imala je velike primedbe na

kvalitet prevoda mnogih knjiga koju su kupili poslednjih godina i preovlađuje
mišljenje da je osnovni razlog za to veoma niska nadoknada koju dobijaju
prevodioci, što dovodi do toga da se time bave ljudi koji loše znaju jezik.
Pored toga mnogi izdavači nemaju lektora ni korektora, što dodatno snižava
kvalitet knjiga
Na direktno pitanje da li pri kupovini knjiga obraćaju pažnju na autora,
izdavača ili ediciju, većina učesnika odgovorila je da im ništa od navedenog
nije presudno, ukoliko im se knjiga dopadne po sadržaju ili ukoliko su dobili
preporuku od pouzdane osobe.
Autor je najvažniji starijoj populaciji ali je važan i mlađima (ukoliko pročitam
knjigu koja mi se jako dopadne, tražim još dela istog autora”) a edicija i
izdavač su gotovo potpuno nebitni i većina učesnika na to ne obraća pažnju
Među starijim muškarcima nekolicina ipak obraća pažnju na izdavača ili
ediciju „jer su nekim izdavačima spremni da oproste i pokoji promašaj”
Kriterijumi izbora
Zanimljivo je i mišljenje jednog od učesnika „mlađe” muške grupe (od 29-

24 godine) „Autor je važan za beletristiku, a edicija za stručnu literaturu”,
kao i mišljenje jedne devojčice od 14 godina „Edicija mi je važna ako vidim
da izdaju samo dobre knjige, ali više kao preporuka a ne kao obaveza da
kupim”
Na pitanje šta im uopšte nije važno pri izboru knjige koju će kupiti,
muškarci su uglavnom odgovarali „format, gabarit, broj strana, i dizajn” a
žene „ kvalitet papira i cena”
Veći broj žena je odgovorio sa „sve mi je bitno i na sve obraćam pažnju”
kao i nekoliko starijih muškaraca
Najveću tolerantnost pokazala je najmlađa grupa. Njima nisu važni ni
dizajn korica, ni autor, ni naslov, kao ni ilustracije. Ukoliko im je knjiga
preporučena od nekog kome veruju kupiće je bez obzira na sve.
Kupovina knjiga za sebe i druge
Svi učesnici sebi kupuju više knjiga nego drugima osim najmlađe grupe
(14-18) koji u proseku više knjiga kupuju na poklon
Pri izboru knjiga za poklon većina žena ima iste kriterijume kao za sebe
(“pa ako se knjiga ne dopadne, uvek mogu da mi je vrate” ili “biram kao za
sebe, pa je posle pozajmim da i ja pročitam”)
Muškarci uglavnom za poklon biraju lepše, skuplje i tvrdo koričene knjige,
a niko od učesnika (nezavisno od pola i godina), ne poklanja polovne
knjige, mada ih mnogi manje ili više rado kupuju sebi.
Što se teme i vrste knjiga tiče, izgleda da se mlađi kupci knjiga više trude
da pronađu adekvatnu knjigu za poklon, ili da “pogode” ukus osobe kojoj
je poklon namenjen, dok stariji učesnici (koji uglavnom knjige kupuju sebi)
retko kupuju knjige za poklon i to samo ako veoma dobro poznaju osobu
kojoj će dati knjigu, ili ako dobiju preciznu narudžbinu
Zanimljivo je da su se žene svih uzrasta izjasnile kao sebičnije, (ili
opreznije – zavisi od tačke gledišta), naime žene češće knjige za poklon
biraju “kao za sebe” i mnogo više kupuju sebi nego drugima za poklon
Povećanje broja kupljenih knjiga
Mišljenja Beogradjana o tome šta bi ih navelo da kupuju više knjiga se
razlikuju više po polu nego po uzrastu
Žene bi se više radovale popustima i slobodnom vremenu, a muškarci većem
izboru knjiga (naročito stručnih)
Svi bi rado bili bolje informisani, od strane izdavača i knjižara, i smatraju da
bi bolja informisanost i čak reklama verovatno povećala broj knjiga koje
kupuju, a samo jedan učesnik je rekao da on ni pod kojim uslovima ne bi
kupovao više knjiga
Nekoliko puta pomenuto je da je izbor stranih knjiga nedovoljan, kao i da fali
više dobrih prevoda, a najsimpatičniji odgovor dobili smo od jedne učesnice
najmlađe grupe koja je rekla da bi još jedan raspust sigurno doprineo da ona
kupi više knjiga
Zanimljivo je da je poboljšanje materijalnih uslova (“kada bi knjige bile
jeftinije” ili “kada bih imao/la više novca”) prilično retko navođeno kao razlog
za povećanu kupovinu knjiga, a gotovo nikad na prvom mestu, što je prilično
drugačije od podataka dobijenih na kvantitativnom istraživanju. Razlog za
ovo je verovatno što je uzorak samo beogradski (a ne obuhvata
reprezenativnu Srbiju), kao i što je selekcionisano “čitački” (dakle
obrazovaniji i verovatno bogatiji od proseka)
Omiljene knjige
Najmlađa grupa (14-19 godina) načešće kupuje avanturističke, “horor” i
“krimi” knjige, i to nezavisno od pola, omladina (19-24) najradije kupuje
istorijske, “krimi”, SF, epsku fantastiku, popularnu psihologiju, i stručne
knjige potrebne za fakultet.
U ovom uzrastu polne razlike u omiljenim knjigama su već prilično
upadljive, da bi se tokom kasnijih godina sve više produbljivale
Muškarci od 25 -34 godine najčešće kupuju stručne knjige, zatim naučnu
fantastiku, istoriografiju, epsku fantastiku i putopise slično kao i muškarci
od 35-54, s tim što starija grupa rado kupuje i knjige o umetnosti, kao i
“što duže romane” i klasike
Žene 25 -34 godine kupuju stručne knjige ali mnogo radije “knjige
razbibrige”, romane sa savremenom tematikom, fantastiku i krimiće
Starija grupa žena (35-54) kupuje romane, ljubavne i istorijske, kratke
priče, savremene novele
Još se bolje vidi razlika među polovima u odgovoru na pitanje “kakve
knjige nikad ne biste kupili?”. Žene nikad ne bi kupile knjige sa političkom
tematikom, a retko bi kupovale SF, dok su muškarci definitivno protiv
ljubavnih romana, poezije i horoskopa.
Omiljene knjige
Učesnici oba pola saglasni su da knjige “samospoznaja u tri koraka”,

“psihotripovi” i “instant sreća ili bogatstvo” ne žele da kupe.
Najmlađa grupa nikada ne bi kupovala knjige na političke i istorijske teme, kao
ni “srpsku narodnu poeziju”.
Devojke od 14 do 19 godina ne žele da kupe tinejdžerske knjige jer su sve
“pisane isto”. (Što je u skladu sa podatkom da je najmlađa grupa najskeptičnija
kada su u pitanju pozitivni stavovi kritike ili navodne književne nagrade)
Većina učesnika radije kupuje nove nego polovne knjige, nemali broj isključivo
kupuje nove jer “voli miris novih knjiga” ili “mora da bude prvi koji čita knjigu”
Svega par starijih muškaraca, reklo je da radije kupuje polovne knjige, a većina
pristaje da kupi polovnu knjigu samo kad je “ista takva samo nova” nedostupna
Među našim ispitanicima (Beograd i nadprosečno obrazovanje) svi bar
povremeno kupuju knjige na stranim jezicima, a neki češće kupuju knjige na
engleskom nego na srpskom, čak i u najmlađoj grupi
Ovo se ne može uzeti kao prosek populacije, ali se može posmatrati kao dobar
trend, ali i kao tržišna niša za strane knjige (vekliki broj učesnika žalio se da je
ponuda stranih knjiga premala i preuska)
Muškarci više kupuju stručne knjige od žena, dok žene u odnosu na muškarce
više kupuju beletristiku.
Motivi kupovine
Najrazličitije razloge zbog kojih kupuju knjige navodile su žene od 25- 54

godine: “Volim da čitam”, “Imam naviku”, “Bežim od realnosti”, “Vežbam
mozak”, “Obrazujem se”, “Uživam u traženju knjige, kupovini i čitanju”
Preovlađujući motivi među ženama su ipak uživanje, zabava i nova
saznanja, i to izgleda tim redosledom, a možda najbolje objašnjenje je
“Kupujem knjige da bi ih čitala, jer dok čita čovek je dobar sa samim
sobom”
Mlađi muškarci knjige kupuju iz dva osnovna razloga, da bi se obrazovali i
sticali nova saznanja i da bi se opuštali
Stariji muškarci (35-54) pored informisanosti i uživanja navode i još jedan
bitan trazlog kupovine i čitanja knjiga “To je jedino vreme samo za mene”
Grupa (19-24) prevashodno kupuje knjige da bi se obrazovala i naučila
nešto novo, što je sasvim logično jer većina ispitanika tog uzrasta ide na
fakultet, ili da se razonodi (što je takođe očekivano od ovog godišta)
Najmlađi učesnici kupuju knjige najčešće da bih poklonili nekome, a zatim
da bi ih čitali jer žele da se obrazuju, jer vole da čitaju, ili da bi prosto
“ubili vreme”
Izdavači i edicije poznatost i lojalnost
Na pitanje kojih sve izdavača možete da se setite, najmlađa grupa (do 18

godina) navela je Narodnu knjigu, Stubove kulture, Plato, Laguna, Solaris
Na isto pitanje mladi, uzrasta 19-24 godine rekli su: Reč i misao, Gradac,
Geopoetika, Laguna, Samizdat, Plato, Mikroklnjiga, Nolit, Mono i Manjana
Mlađa ženska grupa 25-34 navela je Samizdat, Klio, Stubove kulture,
Geopoetiku, Plato, Deretu, Narodnu knjigu, Lagunu i Nolit
Starija ženska grupa 35-54 prvo je navela Lagunu, Deretu, Prosvetu, Vuk
Karadžić, Mono i Manjana, Geopoetika, Plato, Paideia, Libreto, Nolit,
Narodna knjiga, Ezoterija, Klio, Rad
Mlađa muška grupa 25-34 navela je Deretu, Stubove kulture, Bigz,
Lagunu, Anlari, Nolit, Samizdat, Jugoslovensku knjigu, Privredni pregled,
Plato, Polaris, Narodnu knjigu, Draganić, Geopoetiku, Lagunu
Starija muška grupa 35-54 prvo se setila Nolita, zatim slede Stubovi
kulture, Klio, Dereta, Narodna knjiga, Prosveta, Rad, Laguna, Draganić,
Gradina
Izdavači i edicije poznatost i lojalnost
Izgleda da se Stubovi kulture, Plato, Laguna i Narodna knjiga pominju u

svim grupama, a Klio, Geopoetika i Samizdat su poznati u grupama
starijim od 19
Od “stare garde” najbolje je prošao Nolit
Starije grupe pominju Prosvetu ili Vuka Karadžića, ali njih niko nije naveo
u grupama mlađim od 34
Izdavača stručnih knjiga setili su se samo u muškim grupama, a tipičnih
“dečjih” izdavača niko
Omiljene izdavače i edicije ima mali broj učesnika, osim što je par starijih
muškaraca navelo Klio jer “jedini imaju nešto bolji izbor knjiga iz oblasti
društvenih nauka”, a neke od žena iz starije grupe najradije pogledaju
novu ponudu Samizdata, Geopoetike, Mono i Manjana
Među mladima su najomiljenije knjige Lagune, Geopoetike, Samizdata i
Stubova kulture nezavisno od pola
Samo jedan od svih učesnika ima omiljenu ediciju i to je Alef izdavača
Gradac, i to je definitivno izuzetak koji potvrđuje pravilo da edicije kupcima
knjiga uopšte nisu važne niti se za njih vezuju na bilo koji način
Stav prema novim naslovima, klasicima, prema
bestselerima ...
Na pitanje da li radije kupuju klasike ili nove naslove dobili smo od svih
učesnika mahom slične odgovore (stariji su odgovarali – klasike sam
kupovao i kompletirao davno, a mlađi – klasike sam uglavnom nasledio od
roditelja)
Ukratko klasici se samo retko dokupljuju – praksa kupovine “na metar”
izgleda da je prestala – bar u Beogradu
Svi se radije opredeljuju za savremene autore, koji god žanr da je u pitanju
Stav prema bestselerima više zavisi od pola i godina.
Starija muška grupa nema ništa protiv bestselera, ali bi pre kupovine
proverila u kojim zemljama je knjiga bestseler, a mlađa muška grupa
bestselere radije kupuje na poklon ili prvo pročita pa ako im se knjiga
dopadne tek onda je kupe i sebi
Starija ženska grupa je najtolerantnija prema bestselerima (“Pomalo
zazirem, ali povremeno i kupim”, “poneki bestseleri to i zaslužuju da budu,
kao knjiga Orhana Pamuka koju sam nedavno pročitala”
Mladje grupe, su, izgleda, manje sklone da kupuju bestselere, jer su “više
puta bili razočarani” i jer “na svakoj drugoj knjizi piše bestseler” – dakle
ponekad pročitaju, ali veoma retko kupe, osim za poklon
Kupovina stručnih knjiga beletristike, dečjih knjiga...
Sudeći po učesnicima u fokusu svi Beograđani češće kupuju beletristiku

nego stručne knjige
Mlađi od 19 kupuju samo beletristiku, zatim u studentskom dobu i mladim
godinama naglo raste broj stručnih knjiga, pa mnogi mladi profesionalci
kupuju gotovo jednak broj knjiga za nauku i onih za opuštanje
U kasnijim godinama muškarci nastavljaju da kupuju veliki broj stručnih
knjiga, dok je kod žena situacija drugačija utoliko što one sa godinama
povećavaju udeo beletristike u ukupnom broju knjiga
Dečje knjige ne kupuje samo grupa od 14-19 godina, (ili bar ne priznaje
pred svojom starosnom grupom), a svi ostali kupuju za poklon svojoj ili
tuđoj deci.
Najčešći kupci dečjih knjiga su žene 25-34 godine, ali ni muškarci ne kupuju
znatno manje
Osnovna razlika je što mnoge žene (i iz starije i iz mlađe grupe) dečje knjige
obavezno pročitaju pre nego što ih poklone, za razliku od većine muškaraca
Izuzetak je naravno Hari Poter, koga izgleda da su svi čitali i koji je
mnogima u grupi 14-18 najomiljenija knjiga
Kupovina publicistike, poezije, atlasa, rečnika,
enciklopedija ...
Publicistiku najmlađi ne čitaju uopšte, a onda negde posle dvadesete

muškarci počnu da se zanimaju za te teme i interesovanje im sa godinama
raste.
Žene (bar u Beogradu) izgleda da se nikad ne zainteresuju za knjige iz
oblasti publicistike (samo jedna žena mlađa od 35 rekla je da povremeno
voli dobru knjigu ovog žanra)
Što se poezije tiče ne samo da većina i muškaraca i žena odbija i samu
mogućnost da kupi knjigu poezije, nego je većini ona pri vrhu knjiga koje
“nikada ne bi kupili”
Svega par ljudi stidljivo je priznalo da ponekad pročita neku pesmu
Atlase na našem jeziku i školske rečnike sistematski kupuju svi đaci, atlase
na stranom jeziku stariji muškarci (oni isti koji vole i kupuju putopise) a
enciklopedije su neki (uglavnom stariji) želeli da skupe uz Politiku i,
duboko razočarani kvalitetom odustali već posle prve sveske.
Enciklopedijom koju su skupljali uz Zabavnik svi su bili mnogo zadovoljniji
(čak i do 25 godina)
Inače većina mladih smatra da je vreme enciklopedija prošlo jer sve što
čoveka može da zanima mnogo se brže i lakše nađe na Internetu.
Mesto kupovine
Svi učesnici knjige najradije kupuju u knjižarama (samo povremeno na sajmu

zbog velikog broja izdavača i popusta) što je u skladu sa podacima dobijenim
kvantitativnim istraživanjem.
Knjižare treba da budu dobro snabdevene, svetle, prostrane i pregledno
organizovane, dobro je i da budu velike (da bi traženje i biranje knjiga moglo da
traje)
Svega par učesnika (poneko u svakoj grupi) radije bira male, prašnjave i skučene
knjižare pune kutija sa polovnim izdanjima gde se može pronaći neki neočekivani
naslov
Ono oko čega se svi učesnici slažu je važnost prodavaca za atmosferu u knjižari.
Od prodavaca u knjižari se očekuje da budu informisani o knjigama, po
mogućstvu i “načitani”, ljubazni i diskretni, da “ne smaraju” i ne smetaju, a
naročito da ne stoje kao policajci budno pazeći da se nešto ne ukrade.
Po dobrim ocenama naročito se izdvojio Plato, zatim IPS u zgradi Akademije
nauka, Mamut, Maccado, Apropo i Papirus i knjižara u RU Đuro Salaj
Plato i IPS su najčešći izbor jer su dobro snabdevene, prostrane i rade do kasno i
nedeljom
Nekoliko učesnika starije grupe je kao primer odlično snabdevene i organizovane
knjižare navelo Batu u JDP-u
Mesto kupovine
Na pitanje šta fali knjižarama u Beogradu najčešći odgovor je bio obrazovani

prodavci a zatim “stolice da čovek može da sedne dok lista”, kafa i čaj...
Na pitanje “Gde nikad ne bi kupili knjigu” najmlađa grupa (do 18 godina) bila
je najtolerantnija- knjigu koju žele kupili bi bilo gde (svega par njih reklo je
da bi nerado kupili knigu na ulici)
Na isto pitanje mladi, uzrasta 19-24 godine rekli su da knjigu ne bi kupili na
kiosku (jer to degradira knjigu i nije pravi ugođaj birati knjigu par sekundi
između ljudi koji kupuju novine i cigarete), zatim na ulici, ili u kafiću.
Mlađa ženska grupa 25-34 navela je da knjigu ne bi kupila na ulici, kiosku,
samoposluzi, Internetu (zato što mora da opipa sve što želi da kupi)
Mlađa muška grupa 25-34 knjigu ne bi kupila na ulici, na kiosku, u Maxiju,
Merkatoru, Merkuru “to je bizarno malo alat a malo knjige”, ali ni u Mamutu
jer ne žele da “kupuju knjige uz priveske”
Starije grupe, pored svih prethodno navedenih mesta nerado kupuju i
pouzećem, u Garden centru i na mestima gde su prodavci dosadni i
neobrazovani, kao i u knjižarama gde između knjiga i kupca stoji tezga.
Ukratko što su potencijalni kupci stariji to im je teže udovoljiti i to su
mušičaviji pri izboru mesta u kome će kupiti knjigu, a sve se ređe sreće
odgovor “sve mi je jedno gde ću kupiti knjigu, važno je da želim da je kupim”
Kiosci kao mesta za kupovinu knjiga
Mlađa muška grupa 25-34 povodom prodaje knjiga na kioscima ima

podeljena mišljenja, neki akciju zdušno podržavaju (iako sami nisu
kupovali), neki su protivnici zbog toga što knjigama nije mesto na kioscima,
a neki akciju smatraju lošom jer su izdanja loše opremljena
Starija muška grupa 35-54 nerado kupuje na kioscima, prodaju knjiga na
takav način smatra degradacijom knjige, a motive akcije vidi u bogaćenju
izdavača
I mlađa i starija ženska grupa su dosta tolerantnije od muškaraca po pitanju
prodaje knjiga na kioscima: iako većina učesnica nije nikada kupila nijednu
knjigu na kiosku (svega par ih je kupilo po knjigu ili dve – i bile su uglavnom
nezadovoljne opremom, papirom i prevodom), žene podržavaju ovu akciju
mnogo više nego muškarci, kao mogućnost da knjiga uđe i u kuće u kojima
je manje ima.
Ipak ispitane žene će nastaviti da radije kupuju knjige u knjižari jer je
“važan ritual”, “odličan provod” i “jer na kiosku nemaš ni mesta ni vremena
da knjigu prelistaš kako treba”
Mladi su češće kupili knjigu na kiosku i više podržavaju ovakav način prodaje
(mada je primetno da što su stariji imaju više primedbi
Sajam knjiga
Što se tiče Beogradskog sajma knjiga situacija je dosta jasna i

jednoobrazna – osim par izuzetaka (iz grupe starijih muškaraca koji “mrze
masovne manifestacije” i iz grupe starijih žena koje “ne podnose gužvu”)
svi ostali jedva čekaju Sajam i iz godine u godinu mu se verno vraćaju
Motivi su različiti, neki vole tu gužvu, nekima je važno što su na Sajmu
prisutni svi domaći izdavači, uključujući i one čije se knjige inače retko
mogu naći u knjižarama, pa dolaze, uprkos gužvi, većina se raduje
popustima
Retki čekaju Sajam da bi kupili knjigu koju žele na popustu, mada ima i
takvih, naročito među mlađima, ali svi ponesu neki fond i niko ga odande
ne vrati.
Nekolicina štedi pare namenski za Sajam knjiga ne bi li ih tamo nemilice
trošila
Pored Sajma, postoji još nekoliko manjih gradskih sajmova u Domu
sindikata, Domu omladine i slično i sudeći po našim učesnicima svaki je
dobro prihvaćen i zbog ponude i zbog popusta
Kupovina preko Interneta
I mlađa i starija ženska grupa imaju malo iskustva sa kupovinom knjiga

preko Interneta, smatraju da je takav način koristan , ali istovremenoo
sumnjaju da će ga lično upražnjavati jer kada kupuju vole da “opipaju,
pregledaju i omirišu”
Svega par žena kupovalo je preko Interneta i to “iz belog sveta” , uglavnom
stručnu literaturu
Mlađa muška grupa 25-34 često kupuje stručne knjige ali i beletristiku, preko
Interneta ali ih još mnogo češće “skida” ili “down-load-uje” besplatno
Starija muška grupa 35-54 kupuje preko Interneta, “skida”, a jedan od
učesnika samo tako i dolazi do novih izdanja (on naime već godinama čita
samo sa kompjutera)
Muškarci su očigledno mnogo skloniji da koriste kompjuter pri kupovini (i ne
samo kupovini) knjiga
Informisanje i uticaji pri kupovini knjiga
Zajedničko za sve učesnike je da se o knjigama najradije obaveštavaju od

prijatelja, rođaka i kolega sa posla.
Nemali broj učesnika je rekao da najviše veruje samo sebi, bilo tako što
poseti knjižare i sam potraži, prelista, i pročita poneki deo, bilo tako što se
obavesti na više strana, pa sam donese zaključak.
Klubovi čitalaca Klio, Laguna, Plato, Solaris, Samizdat, Knjiga i mi, Market
print – obaveštavaju svoje članove o novim izdanjima bilo tako što im šalju
kataloge na kuću ili obaveštenja na e-mail i svi koji ih prime kažu da se i
na taj način i informišu o knjigama
Knjižara.com takođe obaveštava zainteresovane o novim izdanjima svih
izdavača i nekolicina učesnika (naročito mlađih), koristi i tu mogućnost
Muškarci se češće informišu na Internetu, a žene iz časopisa.
Čitanje
Svi učesnici se, uglavnom slažu da su im kriterijumi za kupovinu knjiga

stroži nego kriterijumi za čitanje, što znači da povremeno pročitaju i neku
knjigu koju ne bi kupili.
Svega par učesnika (među starijima, nezavisno od pola) poštuje ista pravila
za čitanje i kupovinu i to su uglavnom oni koji čitaju samo knjige koje kupe,
jer im je veoma važno da knjige budu sasvim nove
Svi učesnici koji više ne idu u školu čitaju uveče ili noću, više vikendom
nego radnim danom.
Đaci čitaju kad nisu u školi, a studenti kad nisu rokovi
Više se čita tokom odmora, ali kao doba godine preovlađuju jesen i zima a
ne leto.
Među starijim grupama ima dosta onih koji već godinama čitaju svakog
dana u manje više isto vreme, nezavisno od doba godine, (često posle
ručka ili pred spavanje)
Nekoliko učesnika najradije čita u prirodi ili bar na terasi, mnogi (uglavnom
mlađi) u prevozu, ali najveći broj čita u fotelji ili krevetu. Ovo važi za
beletristiku, stručna literature se uglavnom čita za stolom
Doba života i čitanje
Neki od muškaraca i žena iz starije grupe (35-54) čitali su najviše u školi i

tokom fakulteta, ali većina sada čita najviše, ili oduvek čita mnogo, ili
povremeno pravi pauze od po nekoliko meseci, ili “ne čita kad je
zaljubljena” ili “ne čita u septembru jer je to divan mesec za šetanje”
Muškarci (i stariji i mlađi) primećuju da sa godinama čitaju sve više
stručnu literaturu, a srazmerno manje beletristiku, a žene imaju veće
pauze vezane za materinstvo, ali sudeći po starijim učesnicama, kad deca
porastu dolazi najbolje doba za čitanje.
Izgleda da su žene uglavnom čitale “oduvek”, a muškarci su čitanje “otkrili
“ kasnije.
Ovi podaci nisu sasvim u skladu sa podacima dobijenim na kvantitativnom
istraživanju, ali se različitost u rezultatima verovatno može objasniti
činjenicom da su u fokusima učestvovali selekcionisani i pasionirani “čitači”
Biblioteke i stavovi prema pozajmljivanja knjiga
Na temu biblioteka, najviše je imala da kaže najmlađa grupa (do 18 godina) Oni su svi,
uglavnom učlanjeni i (s obzirom da je reč o pasioniranim “čitačima”) ogorčeni na
činjenicu da se knjige vraćaju sa zakašnjenjem i da to prolazi nekažnjeno, užasnuti
time što druga deca žvrljaju i cepaju knjige pa su one u “katastrofalnom stanju” i što
“osim lektire, nema ničeg drugog”
Na istu temu mladi, uzrasta 19-24 godine, koji su, takođe, uglavnom učlanjeni u
biblioteke, rekli su da su biblioteke “jadne”, da propadaju, da se knjige raspadaju, da
nema novih naslova i ima malo stručnih knjiga
Niko ni iz mlađe ni iz starije ženske grupe nije učlanjen u biblioteku (osim jedne
devojke kojoj majka radi tamo i par devojaka koje su učlanjene u British Council).
Razlozi su višestruki, dobrih i novih knjiga nema i ne mogu se videti ni dodirnuti, čovek
mora da zna šta želi ili treba da se snađe među karticama a ne među knjigama (kakva
je situacija u mnogim bibliotekama na Zapadu). Pored toga neke od učesnica nerado
čitaju tuđe i polovne knjige, pa samim tim i knjige pozajmljene iz biblioteke
Muškarci nisu članovi biblioteka uglavnom zato što radije čitaju svoje knjige, ili ih
“smara” da moraju da misle koji je rok za vraćanje knjiga. Samo nekolicina ne
pozajmljuje knjige iz biblioteke zato što je slaba ponuda stručnih knjiga ili nema
dovoljno novih naslova pa se čeka na red
Svega par učesnika (među starijima, nezavisno od pola) nikad ne pozajmljuje knjige i
to su uglavnom oni koji čitaju samo knjige koje kupe, jer im je veoma važno da knjige
budu sasvim nove
Svi ostali rado i često pozajmljuju knjige od prijatelja, rođaka i kolega
Praćenje medija i poverenje u medije
Podatak da starije grupe nemaju poverenja u medije ne iznenadjuje, koliko da

medijima ne veruju ni oni mlađi od 18.
Na pitanje koje medije pratite najmlađa grupa (do 18 godina) navela je modne
i teen časopise (devojčice) i sportske i komjuterske časopise (dečaci). Gleda se
Veliki brat, Simpsonovi, Korak napred i Prijatelji. Jedino oko čega se većina
slaže je Politikin zabavnik – on se čita i veruje mu se.
Na isto pitanje mladi, uzrasta 19-24 godine rekli su da gledaju Dizanje na B92 i
South Park, vesti na RTS-u i B92, čitaju Elle, Cosmopolitan, Blic, Press,
Večernje novosti, slušaju B92, TDI i Top FM. U velikoj meri informišu se na
Internetu.
Mlađa ženska grupa 25-34 čita uglavnom ženske časopise, Yellow cab i Blic a
gleda filmove i emisije na kablovskoj (History, Discovery...)
Starija ženska grupa 35-54 gleda RTS 2, i TV B92, čita politiku (naročito
vikendom)sluša radio JAT i Art radio, a čita Prestup i Elle
I mlađa i starija muška grupa 25-34 najradije “vrte kanale” i gledaju sport i
ponekad vesti na B92 čitaju dnevne novine (bez naročite lojalnosti i često zbog
toga što im je informisanost profesionalna obaveza) a najviše veruju “
taksistima i kafanskim pričama”
Sažetak
Pri izboru knjiga većina ispitanih oslanja se na preporuke koje dobije od prijatelja
i to nezavisno od uzrasta ili pola, a skoro isto toliko važan je i sažetak koji se
nalazi na kraju knjige ili na zadnjoj korici i njega većina učesnika obavezno
pročita.
Stavovima kritičara ili izvodima iz novina (koji se, takođe često štampaju na
korici) većina učesnika ne veruje kao ni navodima da je knjiga bestseler ili
dobitnik neke više ili manje poznate nagrade.
Univerzalno za sve učesnike fokusa je da se definitivna odluka o kupovini knjige
donosi na mestu kupovine i to posle detaljne i često duge potrage, (znatno je
ređe da se u knjižaru uđe sa jasnom idejom šta se hoće i da se kupi samo ta
knjiga)
Nijedan od učesnilka nije među prva tri kriterijuma po kojima bira knjigu naveo
cenu
Paradoksalno, cena nije važna ili bar nije presudna, ali je mogućnost popusta
veoma bitan faktor pri izboru knjige
Svi učesnici preferiraju tvrd povez, ali mnogima je (naročito ženama i mlađima)
nebitno kako je knjiga opremljena, (“važno je samo da se ne raspada pri listanju”,
Kvalitet prevoda je po mišljenu svih (nezavisno od pola i uzrasta) veoma važan i
značajno utiče na ugođaj pri čitanju, ali većina nije spremna da zaobiđe knjigu
koja ih zanima samo zato što je prevod loš.
Sažetak
Na direktno pitanje da li pri kupovini knjiga obraćaju pažnju na autora,

izdavača ili ediciju, većina učesnika odgovorila je da im ništa od navedenog
nije presudno, ukoliko im se knjiga dopadne po sadržaju ili ukoliko su dobili
preporuku od pouzdane osobe.
Autor je najvažniji starijoj populaciji, a edicija i izdavač su gotovo potpuno
nebitni i većina učesnika na to ne obraća pažnju
Svi bi rado bili bolje informisani, od strane izdavača i knjižara, i smatraju da
bi bolja informisanost i čak reklama verovatno povećala broj knjiga koje
kupuju,
Izgleda da se Stubovi kulture, Plato, Laguna i Narodna knjiga pominju u svim
grupama, a Klio, Geopoetika i Samizdat su poznati u grupama starijim od 19
Omiljene izdavače i edicije ima mali broj učesnika, osim što je par starijih
muškaraca nevelo Klio jer jedini imaju nešto bolji izbor knjiga iz oblasti
društvenih nauka, a neke od žena iz starije grupe najradije pogledaju novu
ponudu Samizdata, Geopoetike, Mono i Manjana
Među mladima su najomiljenije knjige Lagune, Geopoetike, Samizdata i
Stubova kulture nezavisno od pola
Sažetak
Svi se radije opredeljuju za savremene autore, nego za klasike, koji god

žanr da je u pitanju
Sudeći po učesnicima u fokusu svi Beograđani češće kupuju beletristiku
nego stručne knjige
U kasnijim godinama muškarci nastavljaju da kupuju veliki broj stručnih
knjiga, dok je kod žena situacija drugačija utoliko što one sa godinama
povećavaju udeo beletristike u ukupnom broju knjiga
Publicistiku najmlađi ne čitaju uopšte, a onda negde posle dvadesete
muškarci počnu da se zanimaju za te teme i interesovanje im sa godinama
raste a žene se (bar u Beogradu) nikad ne zainteresuju za tu oblast
Svi učesnici knjige najradije kupuju u knjižarama (samo povremeno na
sajmu zbog velikog broja izdavača i popusta)
Knjižare treba da budu dobro snabdevene, svetle, prostrane i pregledno
organizovane, dobro je i da budu velike da bi proces biranja trajao što duže
Sažetak
Ono oko čega se svi učesnici slažu je važnost prodavaca za atmosferu u

knjižari.
Od prodavaca u knjižari se očekuje da budu informisani o knjigama, po
mogućstvu i “načitani”, ljubazni i diskretni, da “ne smaraju” i ne smetaju, a
naročito da ne stoje kao policajci budno pazeći da se nešto ne ukrade.
Po dobrim ocenama naročito se izdvojio Plato, zatim IPS u zgradi Akademije
nauka, Mamut, Maccado, Apropo i Papirus i knjižara u Đuri Salaju
Plato i IPS su najčešći izbor jer su dobro snabdevene, prostrane i rade do
kasno i nedeljom
Mladi su češće kupili knjigu na kiosku i više podržavaju ovakav način prodaje
(stariji učesnici imaju mnogo primedbi na ovakav način prodaje)
Što se tiče Beogradskog sajma knjiga situacija je dosta jasna i jednoobrazna
– osim par izuzetaka (iz grupe starijih muškaraca koji “mrze masovne
manifestacije” i iz grupe starijih žena koje “ne podnose gužvu”) svi ostali
jedva čekaju Sajam i iz godine mu se verno vraćaju
Sažetak
Zajedničko za sve učesnike je da se o knjigama najradije obaveštavaju od

prijatelja, rođaka i kolega sa posla.
Nemali broj učesnika je rekao da najviše veruje samo sebi, bilo tako što
poseti knjižare i sam potraži, prelista, i pročita poneki deo, bilo tako što se
obavesti na više strana, pa sam donese zaključak.
Klubovi čitalaca Klio, Laguna, Plato, Solaris, Samizdat, Knjiga i mi, Market
print – obaveštavaju svoje članove o novim izdanjima bilo tako što im šalju
kataloge na kuću ili obaveštenja na e-mail i svi koji ih prime kažu da se i na
taj način i informišu o knjigama
Knjižara.com takođe obaveštava zainteresovane o novim izdanjima svih
izdavača i nekolicina učesnika (naročito mlađih), koristi i tu mogućnost
Muškarci se češće informišu na Internetu, a žene iz časopisa.
Sažetak
Svi učesnici se, uglavnom slažu da su im kriterijumi za kupovinu knjiga stroži nego
kriterijumi za čitanje, što znači da povremeno pročitaju i neku knjigu koju ne bi kupili.
Muškarci (i stariji i mlađi) primećuju da sa godinama čitaju sve više stručnu literaturu, a
srazmerno manje beletristiku, a žene imaju veće pauze vezane za materinstvo, ali
sudeći po starijim učesnicama, kad deca porastu dolazi najbolje doba za čitanje.
Izgleda da su žene uglavnom čitale “oduvek”, a muškarci su čitanje “otkrili “ kasnije.
Na temu biblioteka, najviše je imala da kaže najmlađa grupa (do 18 godina) Oni su svi,
uglavnom učlanjeni i (s obzirom da je reč o pasioniranim “čitačima”) ogorčeni na
činjenicu da se knjige vraćaju sa zakašnjenjem i da to prolazi nekažnjeno, užasnuti time
što druga deca žvrljaju i cepaju knjige pa su one u “katastrofalnom stanju” i što “osim
lektire, nema ničeg drugog”
Na istu temu mladi, uzrasta 19-24 godine, koji su, takođe, uglavnom učlanjeni u
biblioteke, rekli su da su biblioteke “jadne”, da propadaju, da se knjige raspadaju, da
nema novih naslova i ima malo stručnih knjiga
Podatak da starije grupe nemaju poverenja u medije ne iznenadjuje, koliko da medijima
ne veruju ni oni mlađi od 18.
Muškarci se o knjigama obaveštavaju na Internetu i u nedeljnoj Politici a žene u
časopisima Elle, i Yellow Cab. Mlađi čitaju Zabavnik
Primerak upitnika
Struktura tržišta – awareness, odnos prema kupovini knjiga,

Kako birate knjige kad ih kupujete, šta Vam je najvažnije
Zašto
Šta vam uopšte nije važno - zašto
Koliko je važna cena, a kvalitet, popusti, povez, kvalitet prevoda, edicija,
izdavač, autor...
Da li su ista pravila za knjige koje kupujete sebi i za knjige koje poklanjate –
zašto
Koliko često kupujete knjige sebi - a koliko često kao poklon,
Šta bi Vas navelo da kupujete više knjiga, (cena, popusti, asortiman,
knjižare, više novih izdanja, prodavci, lepše knjige, više vremena...)
Koje knjige kupujete po tematici, nameni, jeziku, nove ili polovne
Koji je osnovni razlog zbog koga Vi kupujete knjige
Primerak upitnika
Najzastupljeniji brendovi, omiljeni brendovi, (preferencije)
Kojih sve izdavača možete da se setite
Koje su Vam omiljene knjige, a edicije, a izdavači
Koje su Vam neomiljeni, (a ranije, a domaći, a strani)
Stav prema novim naslovima, autorima i prema bestselerima, klasicima?
Beletristika, stručna literatura,
Dečija,
Publicistika,
Poezija,
Atlasi, rečnici, enciklopedije
Knjige na stranom jeziku
Ako Vam je prvi izbor nedostupan – koji onda, (srodnost po ediciji, autoru, zemlji
porekla ili nešto drugo)
Koje knjige ne biste kupovali- zašto
Primerak upitnika
Mesto kupovine
Gde najradije kupujete knjige – Zašto
Kakva mesta volite – po veličini atmosferi, ambijentu
Gde nikad ne kupujete knjige – Zašto
Šta mislite o kioscima kao mestima za kupovinu knjiga, i kakva su vaša iskustva sa
tim, (da li ste kupili, da li ste čitali, i da li imate zamerke)
Sajam – da li posećujete, kupujete, da li čekate sajam, popusti, omiljeni štandovi
A kupovina preko interneta
Obaveštavanje od strane izdavača, knjižara – kako i koliko često
Uticaji
Kako se obaveštavate o knjigama, (reklama, prikazi u medijima – kojim, prijatelji,
knjižari, neki drugi način)
Ko na Vas najviše utiče kad kupujete knjige
Zašto ste kupili poslednju knjigu koju ste kupili
Primerak upitnika
Čitanje knjiga
Do sada smo pričali o kupovini knjiga – da li se stavovi prema čitanju
razlikuju
Da li ista pravila koja važe za izbor pri kupovini, važe i za izbor pri čitanju
Kome najviše verujete da Vam preporuči knjigu za čitanje - Zašto
Kada čitate (doba dana, situacija, doba godine),
Kada ste najviše čitali, a kada najmanje, sa čim je to u vezi
Gde čitate najviše i sa čim je to u vezi
Biblioteke – stavovi, zamerke, pohvale, da li ste član biblioteke, zašto da,
zašto ne,
Da li pozajmljujete knjige, i od koga,
Primerak upitnika
Informisanost
Koje medije pratite, koliko često
Kome najviše verujete – zašto
Kome ne verujete uopšte - zašto
Koju emisiju na TV ne propuštate
Kako se još informišete, (osim preko medija)
Istraživanje je sprovedeno telefonskom anketom na na uzorku od 117 knjižara u
Srbiji.
Status preduzeća Da li je knjizara deo izdavačke kuće?
% knjižara
Instituc.
5%
M e š o v it o
3%
Državno
13% Ne 47% Da
53%
Privatno
79%
Koliko je zaposlenih u knjižari? Kvalifikaciona struktura

zaposlenih u knjižarama
% knjižara
53.0%
Viša i
visoka
28.2% škola 18%
13.7%
2.6% 2.6%
Srednja
škola 82%
a
10
3
10
5
jn
4-
o
6-
ta
od
D
a
e
vn
iš
lo
V
os
P
Površina knjižare u m2 Starost knjižare
% knjižara
% knjižara
35%
25.6% 26.5%
30.8%
17.9% 17.9%
12%
16.2%
12%
6%
d.
d.
d.
d.
a
zn
go
go
go
go
e
5
10
15
15
N
o
o
D
o
Do 49 m2 Od 50 - 99 Od 100 - Preko 200 Ne zna
ek
Pr
m2 199 m2 m2
Kako se knjižari obaveštavaju o Koji su osnovni kriterijumi za

novim naslovima nabavku knjiga za knjižaru
% knjižara % knjižara
Katalog izdavača 73.5% Zahtevi kupaca 63.2%
Mediji 44.4% Sopstvena procena 47%
Kvalitet 25.6%
Preko Interneta 41.9%
Top liste 21.4%
Od posetilaca knjižare 34.2%
Promocija u medijima 18.8%
Posete sajmovima 26.5%
Ostalo 17.1%
Posete pred. izdavačkih kuća 5.1% Cena 14.5%
Broj naslova u prodaji Od koliko izdavača knjižare

prodaju knjige
%
%
40.0 36.8
25.0 21.4 21.4
19.7 35.0
20.0
12.8 30.0
15.0 10.3 Do 10
8.5 23.9
10.0 6.0 25.0 Od 11 do 50
19.7
5.0 20.0 Od 51 do 100
0.0 12.8 Više od 100
15.0
Ne zna
0
00
0
0
0
a
00
00
00
00
10.0
50
zn
6.8
.0
.0
1.
2.
5.
10
o
e
10
D
N
do
do
do
5.0
o
od
0d
0
0
50
00
00
še
00
0.0
1.
2.
Vi
d
5.
O
1
O
Većina (64,1%) knjižara smatra da na nabavku knjiga za knjižaru nema

uticaj oprema knjige (npr. tvrd/meki povez, šiveno).
Većina knjižara (67,5%) nije specijalizovana za neku oblast knjiga.
Oni koji jesu specijalizovani su za sledeće oblasti:
25.0 21.1
20.0
13.2 13.2
15.0 10.5 10.5 10.5
10.0 7.9
5.3
5.0 2.6 2.6 2.6
0.0
na
ici
.. .
a
ka
ra
ika
j ig
ed
en
tu
av
rs
st
kn
ra
Ve
,m
Pr
žb
tri
lite
na
le
Ud
st
Be
ra
la
a
sk
St
ob
in
a
ic
en
ed
tv
M
uš
Dr
Da li se knjižare osim prodaje Ako se bave dodatnom

knjiga bave još nekom delatnošću koliko prihoda
delatnošću i ako da kojom donosi samo prodaja knjiga
% %
70.0 65.0 63.2 60.0

48.7
60.0 50.0
50.0 35.5
40.0
40.0 35.0
27.6 30.0
30.0 15.8
20.0
20.0 10.5 10.5
9.2 7.9 10.0
10.0
0.0 0.0
or
a
ik a
a
Ne Da m m lo
a
om
od
od
rib stv o tvo a s l sta
od
tv P
ih
s
ih
š j
ih
a k. ar l ij O
pr
tite r
pr
v
pr
da š p ale
li m os
la
la
la
Iz i ja ta G
po
g
po
po
e r Š U
at od
ko
od
m
O
c.
je
še
n
an
Ka
Vi
M
Da li knjižare im aju računar Da li koriste Internet u poslovanju
Da, 67.5 % Da, 54.7%
Ne, 32.5 % Ne, 45.3%
Da li imaju računarski program prilagođen poslovanju

Da li imaju e-mail adresu knjižare
Da, 32.5% Da, 38.5%
Ne, 67.5% Ne, 61.5%
Da li knjižare imaju komisionu Kakvo je mišljenje knjižara o

prodaju popustima koje izdavači daju na
sajmovima, u izdavačkim
knjižarama i na druge načine.
Sve je komisiona prodaja 12.8% Misle da tako

39.3%
treba
Više od 60% od ukupne prodaje 23.1%
Svejedno 13.7%
Od 30 do 60% od ukupne prodaje 17.9%
Do 30% od ukupne prodaje 25.6%

Negativno 47.0%
Ne 21.4%
Da li knjižari misle da je srpskom tržištu potreban sistem jedinstvene

cene knjige
Da, 91.5%
Ne, 8.5%
*Lista najprofesionalnijih 18. Mikro knjiga 4

izdavača po mišljenju knjižara 19. Stubovi kulture 4
20. Zavod za izdavanje udžbenika 4
21. Book & marso 3
Izdavač br. glasova 22. Globosino Aleksandrija 3
23. Klet 3
1. Laguna 45 24. Predrag & Nenad 3
2. Kraeativni centar 43 25. Prosveta 3
3. Geopoetika 15 26. Beseda 2
4. Narodna kniga 15 27. Book bridge 2
5. Dereta 14 28. Finesa 2
6. Cet 13 29. IPS media 2
7. Evro 12 30. Knjiga komerc 2
8. Clio 12 31. Krug 2
9. Mono&Manjana 10 32. Mali princ 2
33. Svetigora 2
10. Plato 8
34. Zmaj 2
11. Draganić 7
12. Kompjuter biblioteka 7
*Lista je napravljena tako štoje svaki od
13. PAIDEIA 7 anketiranih knjižara mogao da navede tri
14. Samizdat B92 7 izdavača za koje smatra da su
15. Alnari 6 najprofesionalniji u poslovanju. Na listi
16. JRJ 6 su izdavači koji su dobili glasove iz
najmanje dve knjižare.
17. Solaris 5
Da li prodaju Da li učestvuju na sajmovima

polovne/antikvarne knjige knjiga
Ne, 80.3% Ne, 50.4%
1
Da, 19.7% Da, 49.6%
Istraživanje knjižarа – Sažetak (1)
Velika Većina kontaktiranih knjižara je pristala na saradnju i odgovorila na

postavljena pitanja. Na pitanja o prometu knjiga, broju prodatih primeraka
godišnje i obimu finansijskog prometa knjižari nisu odgovarali smatrajući to
poslovnom tajnom.
Knjižarstvo je delatnost koja je gotovo potpuno u privatnom sektoru. Samo
12,8%, od anketiranih knjižara je u državnom vlasništvu, odnosno
vlasništvu javnih preduzueća.
Većina anketiraih knjižara 53% pripada izdavačkim kućama.
Većina knjižara je veoma mala po površini, broju naslova i broju zaposlenih.
Od svih knjižara obuhvaćenih ovim istraživanjem 53% knjižara ima do 3
zaposlena i još 28% ima od 4 do 5 zaposlenih. Oko trećine knjižara ima
manju ukupnu površinu do 49m2, a još trećina je između 50 i 99 m2.
16,2% nije znalo da odgovori na to pitanje.
Većina, odnosno 61,5% knjižara je mlađa od 15 godina.
Zaposleni u knjižarama većinom 83.1% imaju srednje školsko obrazovanje,
a 16,9% visoko ili više.
Knjižari se o novim naslovima obaveštavaju pre svega peko kataloga

izdavača 73.5%, medija 44.44%, i Interneta 41% .
Sajamovi su izvor informacija za samo 26,5% knjižara što govori da naši
sajmovi ne vrše jednu od osnovnih funkcija a to je spajanje proizvođača i
trgovaca.
Izdavači ne obilaze knjižare i ne predstavljaju u njima svoje knjige jer je
samo 5.1% knjižara izjavilo da je o novim knjigama saznalo prilikom posete
predstavnika izdavačke kuće.
Prilikom nabavke knjiga najveći uticaj imaju zahtevi kupaca 63.2% i
sopstvena procena knjižara 47%. Top liste imaju veoma mali uticaj - samo
21.4% što govori o nepoverenju knjižara prema top listama koje se
povremeno objavljuju u medijima. Cena je knjižarima najmanje bitna -
samo 14,6% njih nabavljaju knjige u zavisnosti od cene, a ostali smatraju
da su drugi kriterijumi mnogo važniji.
Ponuda knjiga u našim knjižarama je siromašna u odnosu na tekuću
izdavačku produkciju. Čak 42,7% knjižara ima do 2000 naslova u prodaji,
odnosno 63,4% od svih knjižara ima do 5.000 naslova. Ako se uzme u obzir
da se u Srbiji godišnje proizvede oko 6000 novih naslova (koji su namenjeni
prodaji) i ako je prodajni rok knjige oko četri godine onda se može zaključiti
da se u dve trećine naših knjižara nalazi u najboljem slučaju 20% od svih
naslova koje izdavači imaju u magacinima.
Pristup policama u knjižarama ima veoma mali broj izdavača. 60.7%

knjižara ima knjige od manje od 50 izdavača. Narodna biblioteka Srbije ima
registrovanih više hiljada izdavača, a Knjiga Info u bazi podataka ima oko
850 izdavača koji u ovom trenutku imaju u ponudi barem jednu knjigu.
Razloge za ovako malu zastupljenost izdavača možemo naći u činjenici da
većina knjižara pripada izdavačkim kućama kojima je prvenstveni cilj
prodaja sopstvenih izdanja.
Kvalitet štampe, oprema knjige, povez i slično ima mali uticaj na izbor
knjiga u knjižari - 64,1% knjižara kvalitet knjige ne smatra za važnu
činjenicu pri nabavci knjiga.
Dve trećine knjižara nije specijalizovanoa za prodaju određene vrste knjiga.
Da se knjižare nalaze u teškom položaju i da teško mogu opstati samo
prodajom knjiga govori činjenica da samo 35% knjižara prodaje samo
knjige. Od ostalijh knjižara 48.7% veći deo prihoda ostvarujue preko druge
delatnosti , ili oko pola 15.8%, a 35.5% više od pola prihoda ostvaruje
prodajom knjiga. Dodatne delatnosti su štamparstvo, izdavaštvo,
ugostiteljstvo itd.
Većina knjižara ima računar 67.5% ali Internet u poslovanju koristi samo
45,3%. Samo 32.5% knjižara ima e-mail adresu. Na Internetu su, osim
retkih izuzetaka, predstavljene samo knjižare koje su deo većih izdavačkih
kuća. Računarski program prilagođen knjižarskom poslovanju ima 38,5%
knjižara.
Preovlađujući način prodaje knjiga je komisiona prodaja. Samo 21,4%
knjižara nema knjige na komisionoj prodaji. 25,6% knjižara na komisionoj
prodaji ima 30% svoje ponude. 17,9% knjižara ima 60% komisione prodaje.
23,1% ima preko 60% komisiona i 12,8% knjižara prodaje samo komisiono.
Uobičajeno je da izdavači daju popuste na svoja izdanja u svojim
knjižarama, na sajmovima i preko drugih kanala prodaje. 47% knjižara je
nezadovoljno takvim stanjem, 13.7% nema mišljenje o tome, a 39.3%
smatra da je to ispravno. Međutim, na pitanje da li je srpskom tržištu knjiga
potreban sistem jedinstvene cene knjiga kakav postoji u većini evropskih
zemalja gde će jedna knjiga imati istu cenu na svim prodajnim mestima čak
91,5% je odgovorilo potvrdno.
U ovoj anketi knjižari su dobili priliku da naprave rang listu
najprofesionalnijih izdavača. Lista je napravljena tako štoje svaki od
anketiranih knjižara mogao da navede tri izdavača za koje smatra da su
najprofesionalniji u poslovanju. Na listi su izdavači koji su dobili glasove iz
najmanje dve knjižare. Na prvih deset mesta te top liste nalaze se Laguna,
Kraeativni centar, Geopoetika, Narodna kniga, Dereta, CET, Evro, Clio,
Mono&Manjana i Plato.
Istraživanje izdavača
Istraživanje izdavačkih kuća, realizovano telefonskom anketom na uzorku od 104
najveće izdavačke kuće u Srbiji.
Status preduzeća Regionalna raspoređenost izdavača u

Srbiji
% knjižara Instituc.
Mešovito
4% % izdavača
2%
Državno
11%
Beograd
77.9%
Vojvodina
14.4%
Zapadna
Srbija, 2.9%
Centralna
Privatno Srbija 1.9%
83% Istočna Srbija
1.9%
Južna Srbija
1%
Starost izdavačke kuće Površina poslovnog prostora u m2
Ne zna 5%
% izdavača
Do 5 godina, Do 49 m2 32.7%
23%
Od 50 - 99 m2 18.3%
Preko 15
godina 40% Od 100 - 199 m2 17.3%
Do 10
godina 15%
Preko 200 m2 16.3%
Do 15
Ne zna 12.5%
godina 17%
U privatnom stanu 2.9%
Broj zaposlenih u izdavačkim Kvalifikaciona struktura zaposlenih u

kućama izdavačkim kućama
% zaposlenih
% izdavača Osnovna
škola
36.5%
33.7% 3%
Viša ili
visoka
12.5% 12.5% škola
37%
4.8% Srednja
škola
60%
Do 3 Do 4-5 Do 6-10 Više od 10 Poslovna
tajna
Ukupan broj izdanja do septembra Broj novih izdanja u proteklih 12

2006. meseci
% izdavača
% izdavača
27.9% 28.8%
Do 50 33.7% 26%
Od 51 do 100 13.5%
13.5%
Od 101 do 200 12.5%
Od 201 do 500 21.2% 3.8%
Preko 500 12.5%

Do 10 Od 11 do Od 21 do Od 51 do Preko 100
Ne zna 6.7% 20 50 100
Promene broja novih naslova u Prosečan tiraž

poslednjih tri godine
% izdavača % izdavača
Porast broja novih naslova 51.9% 47.1%
Ujednačeno 27.9% 31.7%
21.2%
Promenljivo 8.7%
Pad 11.5%
Do 500 500 - 1000 Preko 1000
Većina 57,7% od 104 najveća izdavača je specijalizovana za neku oblast

izdavaštva.
Oni koji su se specijalizovali izdaju knjige iz sledećih oblasti (broj
izdavača):
Većina 57,7% od 104 najveća izdavača se pored izdavaštva bavi jednom

ili više delatnosti.
Oni koji imaju dodatnu delatnost najčešće se bave:
% izdavača
Knjižarstvo
53.3%
Štamprstvo
28.3% Distribucija,
Uvoz knjiga,
23.3% Ostalo
18.3%
13.3% Ugostiteljstvo
5%
Izdavači u ogromnoj većini imaju računar 98,1%

U poslovanju koriste Internet 96,2%
Većina nema računarski program prilagođen izdavačkom poslovanju
59,6%

Kn
j
iž
ar
Na am
sa a
jm
ov
Bi im
bl a
io
te
ka
Di m
st a
rib
Kome prodaju knjige
ut 91.3% 91.3% 73.1%

er
im
Pr a
ek
50%
o
sv
og
Pr w
ek eb
o sa
trg jta
o
% izdavača
Pr v.
ek
o p
47.1% 41.3%
ut
kl n
u bo
ik
a
U va
su
32.7%
kn
p
er jig
m e
ar
ke
19.2%
t im
Pr
ek a
o
13.5%
ki
os
ka
7.7%
Izdavači u ogromnoj većini 78,9% izdavača daje popuste na

96,2% učestvuju na sajmovima knjige u maloprodaji (na
knjiga. sajmovima, svojim knjižarama,
Broj sajmova na kojima izdavači svojim klubovima knjiga i sl.)
učestvuju Visina popusta koji izdavači
daju u maloprodaji
% izdavača
Do 20% Više od
popusta 30%
Jedan sajam
daje popusta
33.7%
27% daje
Do 3 sajm a izdavača 29%
27.9% izdavača
4 do 5
sajm ova
Do 30%
15.4%
popusta
Više od 5
daje
sajm ova
23.1% 44%
izdavača
Istraživanje izdavača – Sažetak (1)
Izdavaštvo u Srbiji je ogromnom većinom u privatnim rukama 83,7%.

Od prvih 104 izdavača u Srbji čak 77,9% je u Beogradu.
Izdavačke kuće su male po broju zaposlenih - samo 36,5% ima više od 10
zaposlenih. Kvalifikaciona struktura je visoka jer 36,6% ima višu ili visoku
školu.
Izdavaštvo povećava obim proizvodnje knjiga jer od anketiranih izdavača
njih 51.9% izjavljuje da im se povećava broj novih naslova u poslednje tri
godine, što zajedno sa onima koji imaju ujednačenu produkciju čine 4/5 svih
izdavača.
Gotovo polovina izdavača knjige štampa u tiražu između 500 i 1000
primeraka.
Istraživanje izdavača – Sažetak (2)
Većina izdavača 57,7% je specijalizovana za neku oblast. Među njima su

najčešće Humanističke nauke, Beletristika, Dečja književnost, Stručna
literatura, Udžbenici, Računarska literatura, Medicina, Filozofija, Pravna
literatura, Lingvistika, Umetnost itd.
Samo 42.3% od najvećih izdavača se bavi samo izdavaštvom. Ostali se se
najčešće bave knjižarstvom i štamparstvom.
Izdavači su dobro opremljeni računarima 98.1% , koriste internet u
poslovanju 96,2% ali samo 40,4% ima odgovarajući računarski program za
poslovanje.
Izdavači knjige prodaju podjednako i knjižarama i pojedinačnim kupcima na
sajmovima.
Na sajmovima 79.8% izdavača daje popuste, a 73,5% njih daje veće
popuste od 20%.
Istraživanje biblioteka
Istraživanje je realizovano telefonskom anketom na uzorku od 124 javne biblioteke
u Srbiji
Starost biblioteke Površina biblioteka u m2
% biblioteka % biblioteka
34.7%
32.3%
Do 5 godina 0.8%
15.3%
Do 10 godina 3.2% 12.1%
5.6%
Do 15 godina 9.7%
2
2
a
Preko 15
2
m
m
m
zn
m
83.9%
0
0
00
e
10
00
30
godina
N
10
1.
o
do
D
do
o
ek
0
10
Pr
Ne zna 2.4%
30
d
O
d
O
Broj zaposlenih u bibliotekama Kvalifikaciona struktura zaposlenih u

bibliotekama
% biblioteka % zaposlenih
Osnovna
škola 8.6%
Više od 10 41.9%
Viša ili
visoka
Do 6-10 30.6% škola
40.9%
Srednja
Do 4-5 18.5% škola
50.6%
Do 3 8.9%
Broj knjiga u biblioteci Broj članova bibloteke

% biblioteka
% biblioteka
Do 1000 članova 51.6%
32.3% Od 1000 do 5000 33.9%

19.4% 21%
18.5%
Preko 5000 članova 14.5%
8.9%
Promene broja članova biblioteke u

poslednje tri godine
0
0
00
00
00
0
0
.0
.0
.0
.0
.0
20
30
50
% biblioteka
10
10
o
do
do
do
D
o
ek
20
30
50
Pr
d
Porast
O
38.7%
O
br.članova
Ujednačeno 29.8%
Pad br.
31.5%
članova
Koliki je godišnji budžet za nabavku Kako nabavljaju knjige

novih knjiga
% biblioteka
% biblioteka
Poklon 96.0%
0 din. 4.8%
Direktno od izdavača 87.1%
Do 100.000 din. 22.6%
Od 100 do 300.000 din. 28.2% Od distributera 14.5%
Od 300 do 500.000 din 11.3%

Od knjižara 13.7%
Od 500 do 1 milon 3.2%
Preko milion 9.7% Preko mat. bib. 9.7%
Deo gradske biblioteke 4.8%

Ne zna 15.3%
Na sajmovima knjiga 5.6%
Koji su osnovni kriterijumi za

Kako se obaveštavaju o novim
nabavku knjiga
naslovima
% biblioteka % biblioteka
Katalog izdavača 92.7%

Zahtevi članova 84.7%
Mediji 76.6%
Kvalitet 45.2%
Cena knjige 23.4%

Posete pred. izd. kuća 26.6%
Nema uticaj na
7.3% Na sajmu 2.4%
nabavku
Većina javnih biblioteka 58,1% se pored bibliotekarstva bavi još nekom

delatnošću
To su uglavnom (od onih koji imaju dodatnu delatnost) izdavaštvo 86,1%,
knjižarstvo 9,7%, ostalo (galerija, pozorište, muzej,
manifestacije, štamparija) 13,9%
96,8% biblioteka održava promocije novih knjiga
Od biblioteka koje se bave izdavaštvom do sada su izdale
- do 10 naslova 48,4% biblioteka
- od 11 do 30 naslova 25,8% biblioteka
- preko 30 naslova 14,5% biblioteka
- 11,3% zna da je nešto izdalo ali ne zna koliko
Biblioteke koje se bave izdavaštvom u poslednjih godinu dana izdale su
- 0 knjiga 11,3% biblioteka
- Do 5 knjiga 77,4% biblioteka
- Preko 5 knjiga 11,3% biblioteka
89,5% biblioteka ima računar

U poslovanju Internet koristi 58,9% biblioteka
E-mail adresu ima 54% biblioteka
Računarski program prilagođen potrebama biblioteke ima 60,5% biblioteka
95,2% bibliotekara misli da je tehnička oprema knjiga (npr. tvrd/meki povez,

šiveno) važna za upotrebu knjige u biblioteci
Tehnička oprema knjige ima uticaja na nabavku novih knjiga u 77,4%
biblioteka
Većina bibliotekara 54,8% nije zadovoljna kvalitetom štampe novih knjiga
Većina bibliotekara 72,6% nije zadovoljna prostorom u koji je smeštena
biblioteka
Položajem u lokalnoj zajednici je zadovoljno ili veoma zadovoljno 35,5%
bibliotekara, 29% misli da bi taj odnos mogao biti bolji, a 35,5% uopšte nije
zadovoljno.
Biblitekari većinom 52,4% smatraju da ne dobijaju dovoljne količine novih
knjiga
Ipak, u poslednje tri godine u 55,6% povećava se nabavka, u 37,1% ista je
kao i pretjodnih godina , a u 7,3% nabavljaju manje nego ranije
U 71% biblioteka smatraju da nabavka novih knjiga zadovoljava potrebe
članova biblioteke
Istraživanje biblioteka – Sažetak (1)
Većina biblioteka 58,1% ima manje od 10 zaposlenih i veliki procenat

visokobrazovanih 40,9%.
Većina biblioteka 60,8% ima do 50.000 knjiga. 51,6% biblioteka ima do 1000
članova, ali je trend u poslednje tri godine da se broj članova povećava u 38.7%
biblioteka.
Polovina biblioteka se nalazi u prostorima do 300 m2.
89,5% biblioteka ima računar, 58.9% koristi Internet i 54% ima e-mail adresu.
55,6% biblioteka ima godišnji budžet za nabavku novih knjiga do 300.000 dinara.
58,9% biblioteka je u poslednjih 12 meseci nabavilo do 2000 knjiga. 55,6% tvrdi
da u poslednje tri godine postoji porast broja novih knjiga.
Knjige se načešće kupuju direktno od izdavača 87.1% ili dobijaju na poklon 96% .
Mnogo manje nabavljaju knjige od distributera 14,5% ili od knjižara 13,7% .
Najveći uticaj na nabavku novih knjiga imaju članovi biblioteke 84,7%, kvalitet
knjige znatno manje utiče 45.2% a cena je najmanje važna 23,4%.
Glavni izvor informacija o novim knjigama su katalozi izdavača 92.7%, mediji
76,6% i Internet 49,2%. Mnogo manje se informišu od predstavnika izdavačkih
kuća 26,6% i na sajmovima knjiga 2,4%.
95.2% bibliotekara misli da je tehnička oprema knjige važna, 77,4% smatra da
ta činjenica ima uticaj na nabavku novih knjiga.
Istraživanje tržišta knjiga
MC Most
Terazije 12
11000 Beograd
Srbija
Tel. +381 11 2685155
Fax. +381 11 2685177
info@knjigainfo.com
Knjižno informacioni sistem
www.knjigainfo.com info@knjigainfo.com

Istrazivanje Trzista Knjiga PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istrazivanje Trzista Knjiga PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Istraživanje tržišta knjiga u Srbiji

septembar – oktobar 2006.

Kvantitativno istraživanje tržišta knjiga

Ovo Istraživanje trišta knjiga naručila je Narodna biblioteka Srbije.

Istraživanje je organizovalo, sprovelo i koordiniralo preduzeće MC Most.

MC Most – Aleksandar Drakulić

Synovate – Dejan Velimirović

Aquagroup – Ljubica Jerotijević

Prema našim saznanjima ovo je najveće i najsveobuhvatnije istraživanje o knjigama,

Istraživanje se sastoji iz pet odvojenih i srazmerno nezavisnih delova:

 Kvantitativno istraživanje tržišta

Ciljevi i metodologija istraživanja

Zastupljenost kupovine knjiga u nacionalno reprezentativnom

uzorku populacije Srbije starijih od 14 godina

Mesto kupovine knjiga

Godišnja učestalosti kupovine i broja kupljenih knjiga

Cena po kojima su knjige kupljene

Zastupljenost čitanja knjiga u nacionalno reprezentativnom uzorku

stanovnika Srbije starijih od 14 godina

stratifikovani uzorak od 1000

Bez škole Osnovna škola Srednja škola - dvogodišnja

Obrazovanje glave domaćinstva

Bez škole Osnovna škola Srednja škola - dvogodišnja

Selo Grad do 20000 stanovnika Grad do 50000 stanovnika

Ukupni mesečni prihod domaćinstva

1 osoba 2-4 osobe 5+ osoba

Koliko ste knjiga kupili u poslednjih godinu dana? 60 knjiga

Ispitanici koji kupuju knjige 8 knjiga

Prosečan broj kupljenih knjiga u poslednjih godinu dana 8.6

Učestalost kupovine knjiga

Učestalost kupovine knjiga

Jednom mesečno Jednom u 2-3 meseca

Mesto kupovine knjiga

Mesto kupovine knjiga

Razlog za kupovinu poslednje kupljene knjige

Zbog sadržaja knjige 41

Vrsta knjiga koje obično kupuju (1)

Publicistiku (memoari, kvazi Od ispitanika koji kupuju

Rečnike, Enciklopedije, Atlase

Vrsta knjiga koje obično kupuju (2)

Da li kupujete nove ili polovne knjige?

Od ispitanika koji kupuju knjige, 96% kupuje nove knjige.

Vrsta knjiga koje obično kupuju (3)

Da li kupujete knjige na stranom Na kom stranom jeziku

Da li kupujete knjige domaćih ili

Cena poslednje kupljene knjige

Cena posle dnje k uplje ne k njige

Da li pri kupovini knjiga obraćate Koliko Vam je važno da znate izdavača?

10 Uopšte mi nije bitno

Koliko Vam je važno da znate ediciju

12 Uopšte mi nije bitno

Da li pri kupovini knjiga obraćate pažnju na:

Pravopisne / štamparske greške 37

10 Uvek nađete ono što

47% Često nadete ono što

Ponekad nađete ono

20 Nikad ne nađete ono

Više slobodnog vremena 23

Bolje snabdevene i opremljene knjižare 13

Više promocija knjiga 10

Preporuke ljudi u čiji sud imam poverenje 8

Ništa me ne bi navelo da kupim više knjiga 8

Kupovina knjiga (1)

Kvantitativno istraživanje tržišta