државе. Македонија је врхунац доживела у време Филипа II и Александра Македонског Великог у IV впне.
• Македонија се налазила северно од грчких
полиса. Настала је још у VIII впне.
• Успон Македоније почиње у време Филипа
II средином IV впне. У то време грчки полиси били су слаби од последица ратова у V впне и поново им је претила опасност од Персије. Филип II Македонски Територија Филипа II Македонског • Филип II је понудио грчким полисима заштиту од Персије која им је поново претила у замену да признају његову власт.
• Неки полиси су то прихватили, а неки као
што су Атина и Спарта нису.
• У Атини су говорници ватрено иступали
против Филипа представљајући га ка дивљака. Посебно се у томе истицао говорник Демостен, познат по својим говорима Филипикама. Демостен • Године 338. пне у бици Херонеје Филип II je победио Атину и Тебу чиме је обезбедио превласт над свим полисима.
• Док се припремао да удруженим снагама
нападне Персију, изненада 336. гпне Филип је убијен у атентату који никада није разјашњен. • Филипа је наследио деветнаестогодишњи син Александар. Због великих освајања Александра су назвали Велики. • У периоду од 334 – 331. гпне Александар је после победа у биткам код Иса, на Гранику и код Гаугамеле покорио Персију.
• Народи Персије који су трпели сурову власт
Персијанаца подржавали су Александра сматрајући га ослободиоцем, а не освајачем.
• Александар је терао своје војнике да
поштују све народе, чак и Персијанце. Сам је био пример оженивши се персијском принцезом Роксаном – свадба Европе и Азије. Империја Александра Македонског Битка код Иса Битка на Гранику Битка код Гаугамеле • Године 325. пне Александар осваја Пенџаб у Индији.
• Због умора и болести војници отказују
послушност Александру, због чега је приморан да прекине освајања.
• Године 323. пне Александар је умро
највероватније од последица маларије. • Огромна Алексндрова држава се брзо после његове смрти почела распадати. Пошто није имао законитог наследника за власт су се почеле борити војсковође. • Године. пне Александрова држава се распала на више делова које ће касније постати лак плен Римљана. • ХЕЛЕНИСТИЧКА КУЛТУРА: представља мешавину култура свих народа који су живели у Александровој држави. Најзначајнији примерци те културе су чувена библиотека у Александрији у Египту и светионик Фарос.