Professional Documents
Culture Documents
Педагошки факултет
Разредна настава
СЕМИНАРСКИ РАД
Хан Пијесак
Ментор: Студент:
Закључак ......................................................................................................... 15
Литература...................................................................................................... 16
Увод
Хан Пијесак је градско насеље и сједиште општине Хан Пијесак која се налази
у источном дијелу Републике Српске, Босне и Херцеговине. Налази се на
развођу ријека Ступчанице и Жепе.
Хан-Пијесак се налази на надморској висини од 1.100м што га чини градом
(насељем) са највећом надморском висином у Републици Српској. Окружен
је висовима и бујним четинарским и листопадним шумама које су
допринијеле да ово мјесто постане позната климатска и ваздушна бања.
1
1. Проучавање локалне средине - Географски положај
Средња надморска висина износи 1070 метара, док се највише коте налазе
на висини Великог Жепа са 1537 метара, Трешњевца са 1245 метара,
Јаворника са 1219 метара и Височника са 1250 метара. Само населје Хан
Пијесак се налази на надморској висини од 1100 метара и смјештено је на
ширем платоу планине Јавор.
2
Географски положај и релативно велике надморске висине условили су
присуство планинске климе, са мањим утицајем континенталне климе у току
године, која се одликује дугим и снијежним зимама и кратким лјетима.
Најхладнији мјесец у години је јануар, са средњом температуром од -4,5
степени Целзијуса, а најтоплији јули, са средњом температуром од 19
степени Целзијуса.
Средња годишња температура ваздуха је 7,4 степени Целзијуса и најмања је
за насељена мјеста (општинске центре) у Републици Српској. Просјечна
годишња количина падавина је релативно ниска и износи 108,9 мм³/м², али
су падавине равномјерно распоређене у току године, тако да их ово подручје
има доволјно. Од укупних количина падавина, 30% отпада на снијежне
падавине, а снијег се задржава преко 110 дана у години, са просјечном
висином од 30 до 40 цм.
По количинама падавина зимски мјесеци су сиромашнији од лјетних, а
падавине су најобилније у периоду март-август, односно у току вегетационог
периода, када су најпотребније за раст и развој шумског дрвећа и остале
шумске вегетације. Фебруар је мјесец са најмањом количином падавина.
3
2. Клима
4
3. Воде
3.1. Ступчаница
Ступчаница, Жеравице.
5
3.2. Жепа
4. Култура
7
4.1. Манастир Пјеновац
Манастир Пјеновац налази се у селу Пјеновац, општина Хан-Пијесак основан
у 14. вијеку.
На подручју општине Хан Пијеска, као предјели природних љепота који имају
рекрациони, културни и научни значај, утврђени су и заштићени:
• Меморијални паркови-средњовјековни локалитети: стари град-
утврђење „Пошијак“,
• насеље „Мачковац“ и насеље „Маћеха“; десет локалитета са укупно
176 некропола стећака; Гробља- два муслиманска стара гробља (Поџепље и
Невчка брда).
8
4.2. Пошијак тврђава
Пошијак је тврђава у Републици Српској подигнута на брду стрмих падина на
мјесту које се зове град, недалеко од Пјеновца у општини Хан Пијесак.
Представља најзначајнији објекат старе архитектуре на подручју општине.
Пошијак је средњевјековни град – утврђење, саграђен у 11. или 12. вијеку на
гребену Пошијак, недалеко од Пјеновца.
Смјештен је на брду стрмих падина који као клин лежи изнад потока
Пиштице и Бјеснице уз пут Хан Пијесак - Олово. Од масива је одвојен
расјелином дубоком 15 м, на источној страни, док се остале три стране стрмо
обрушавају.
На источној и западној страни су веће гомиле камења које потичу од
рушевина кула. У унутрашњости града су видљиви остаци једне грађевине,
прислоњене уз живу стјену, а уз сјеверну страну налази се јама затрпана
камењем за коју се претпоставља да је била цистерна. Површинским
налазима нађени су фрагменти средњовјековне керамике и жељезне троске
на падинама.
Грађен је у облику лађе, а поред њега се налази православна некропола са
стећцима. Археолози су 1962. године обишли Пошијак и констатовали
вријеме градње. Од тада није ништа озбиљније учињено на његовом
археолошком истраживању
5. Туризам
Пошто подручје општине Хан-Пијеска нема нити једног природног чиниоца
који би ограничавао његов туристички простор, овај континентални дио
омогућава развој више врста туристичког привређивања.
Ово је подручје морфолошки и климатски погодно за зимски туризам и
зимске спортове, док планине представљају најснажније обиљежје
туристичке понуде простора. Основне предуслове за развој боравишног и
викенд туризма дају природне љепоте, клима, лов и риболов,
културноисторијске вриједности, развој планинског и зимског туризма.
9
Од великог значаја за развој стационарног туризма има развој специфичног
здравствено-климатског туризма- ваздушна бања.
Неки од туристичких потенцијала су:
Локације на падинама Великог и Малог Жепа, Јаворника и Игришта за
планински рекреативни туризам.
Атрактивне локације села и заселака за развој сеоског туризма у
комбинацији са аутохтоном гастрономском понудом.
Богатство дивљачи, управљање ловиштима, узгој и заштита дивљачи
као потенцијал за ловни туризам.
Квалитет ваздуха, по чему се налази на водећем мјесту у Европи, те
исто тако представлја значајан ресурс-основ за развој здравствено-
рекреативног туризма.
Градитељско насљеђе као потенцијал за развој културно-историјског
туризма.
6. Демографске карактеристике
10
социјалних фактора (незапосленост, неадекватна социјална и друштвена
инфраструктура, лоши климатски услови итд).
Становништво је данас у општини просторно организовано у 5 мјесних
заједница у којиме егзистира 24 насеља.
11
6.3. Миграције становништва
12
Званична миграциона статистика показује да је укупан миграциони салдо у
периоду 2012-2016. година -16, а подаци су добијени на основу званичних
пријава/одјава пребивалишта. Међутим, када се узме у обзир укупно
смањење дјеце у основној и средњој школи и смањење укупног броја радне
снаге, долазимо до закључка да је миграциони салдо (негативни) много већи
и да износи најмање -100 (смањење радне снаге за 80 и дјеце минимално 50
што показује и број о укупном кретању становништва), а да је у миграционом
корпусу највиталнији и најпродуктивнији дио друштва, тј. радно способно
становништво, дјеца и млади.
13
Под природним околностима пољопривредно-производна концепција
полјопривредних произвођача са подручја општине Хан Пијесак усмјерена је
на сточарску производњу, тј. говедарску и овчарску, оријентисану на
производњу меса и млијека.
У неколико задњих година повећано је интересовање за повећање броја
музних грла а самим тим и производњу млијека. У 2016. години на подручју
Хан Пијеска продато је сировог млијека (кроз откуп) у количини 735.330
литара.
У посљедњих неколико година повећано је интересовање за комерцијални
узгој кромпира. Постоји неколико комерцијалних газдинстава која су у
значајном обиму засијала површине под кромпиром, од којих је највеће
газдинство произвело преко 1000 тона у посљедње три године на укупно
култивисаних 30 ха земљишта. Потенцијал за развој кромпира постоји како
на страни природних услова тако и због чињенице да је кромпир са подручја
романијског платоа (коме припада и општина Хан Пијесак) веома тражен на
тржишту.
14
Закључак
15
Литература
-https://bs.wikipedia.org/wiki/Han-Pijesak
-https://bs.wikipedia.org/wiki/Han-Pijesak#Geografski_polo%C5%Beaj
-https://www.hanpijesak.org/
16