You are on page 1of 18

Универзитет Источно Сарајево

Педагошки факултет
Разредна настава

СЕМИНАРСКИ РАД

Хан Пијесак

Ментор: Студент:

др Стево Пашалић Маја Витомир

Бијељина 2019. год.


САДРЖАЈ
Увод .................................................................................................................. 1
1. Проучавање локалне средине – географски положај ................................ 2
2. Клима ............................................................................................................ 4
3. Воде .............................................................................................................. 5
3.1. Ступачица ..................................................................................... 5
3.2. Жепа.............................................................................................. 6
4. Култура.......................................................................................................... 6
4.1. Манастир Пјеновац ...................................................................... 8
4.2. Пошијак тврђава........................................................................... 9
5. Туризам ......................................................................................................... 9
6. Демографске карактеристике .................................................................... 10
6.1. Укупан број становника ............................................................. 10
6.2. Природни прираштај становништва ......................................... 11
6.3. Миграције становништва........................................................... 12
7. Пољопривредни потенцијали и производи ............................................. 13

Закључак ......................................................................................................... 15
Литература...................................................................................................... 16
Увод

Хан Пијесак је градско насеље и сједиште општине Хан Пијесак која се налази
у источном дијелу Републике Српске, Босне и Херцеговине. Налази се на
развођу ријека Ступчанице и Жепе.
Хан-Пијесак се налази на надморској висини од 1.100м што га чини градом
(насељем) са највећом надморском висином у Републици Српској. Окружен
је висовима и бујним четинарским и листопадним шумама које су
допринијеле да ово мјесто постане позната климатска и ваздушна бања.

1
1. Проучавање локалне средине - Географски положај

Општина Хан Пијесак смјештена је у сјевероисточном дијелу Републике


Српске и Босне иХерцеговине, са крајњим координатама 43º58' и 44º18'
сјеверне географске ширине те 18º45' и 19º09' источне географске дужине.
Граничи се са општинама Соколац, Олово, Власеница, Милићи и Рогатица.
Заузима површину од 34.227 ха, што представлја 1,2% површине Републике
Српске и 0,6% површине Босне и Херцеговине.
У поређењу са сусједним општинама, једино Милићи заузимају мању
површину, док су све остале општине веће по површини (Соколац и Рогатица
појединачно заузимају дупло већу површину од општине Хан Пијесак). С
обзиром да припада дијелу унутрашњих Динарида, општина Хан Пијесак има
одлике брдскопланинског подручја, гдје доминирају површине изнад 1000
метара надморске висине.

Средња надморска висина износи 1070 метара, док се највише коте налазе
на висини Великог Жепа са 1537 метара, Трешњевца са 1245 метара,
Јаворника са 1219 метара и Височника са 1250 метара. Само населје Хан
Пијесак се налази на надморској висини од 1100 метара и смјештено је на
ширем платоу планине Јавор.

2
Географски положај и релативно велике надморске висине условили су
присуство планинске климе, са мањим утицајем континенталне климе у току
године, која се одликује дугим и снијежним зимама и кратким лјетима.
Најхладнији мјесец у години је јануар, са средњом температуром од -4,5
степени Целзијуса, а најтоплији јули, са средњом температуром од 19
степени Целзијуса.
Средња годишња температура ваздуха је 7,4 степени Целзијуса и најмања је
за насељена мјеста (општинске центре) у Републици Српској. Просјечна
годишња количина падавина је релативно ниска и износи 108,9 мм³/м², али
су падавине равномјерно распоређене у току године, тако да их ово подручје
има доволјно. Од укупних количина падавина, 30% отпада на снијежне
падавине, а снијег се задржава преко 110 дана у години, са просјечном
висином од 30 до 40 цм.
По количинама падавина зимски мјесеци су сиромашнији од лјетних, а
падавине су најобилније у периоду март-август, односно у току вегетационог
периода, када су најпотребније за раст и развој шумског дрвећа и остале
шумске вегетације. Фебруар је мјесец са најмањом количином падавина.

Географски положај Хан Пијеска

3
2. Клима

Преко овог простора крећу се и сударају поларне и суптропске ваздушне


масе. Климатске одлике условљене су како великом надморском висином
тако и географском ширином и континенталношћу.
Најхладнији мјесец је јануар са средњом температуром -4,5 °C и фебруар -3,7
°C, а најтоплији мјесец је јул са 15,7 °C. Средња годишња температура веома
је ниска и износи 6,5 °C. Што се тиче падавина зимски мјесеци су
сиромашнији од љетних. Средња годишња количина падавина на подручју
Хан-Пијеска износи око 1.085-1.433 мm³/m².
Од укупног броја дана са падавинама 30% отпада на сњежне падавине a
снијег се задржава преко 120 дана у години. Број вјетровитих дана
преовладава над данима без вјетра.
Најзаступљенији су сјеверац и јужни вјетар. Најјачи вјетрови су у фебруару и у
априлу, а вјетровитост у великој мјери умањује влажност ваздуха. Средња
годишња облачност је 5,9 десетина, најоблачнији мјесец је децембар са 7,4
десетина. Гледано у цјелини клима је субпланинска, одликује се дугим и
сњежним зимама и кратким љетима и кратким вегетационим периодима.
Карактеристично је да је јесен топлија од прољећа.

4
3. Воде

Хан Пијесак се налази се на развођу ријека Ступчанице и Жепе.

3.1. Ступчаница

Ступчаница је ријека у источном дијелу Босне и Херцеговине, која настаје


пред Пјеновцем у општини Хан Пијесак гдје Пиштица и Бјесница чине
Ступчаницу која даље тече испод села Невачке и Жеравица према Олову.
Водотоци Ступчанице, њен изворишни дио са потоцима Пиштица, Кривача,
Бјесница, Варошница, Селински поток и други поточићи припадају сливу
Криваје, која од Олова иде ка Завидовићима и улива се у ријеку Босну. Воде
Ступчанице су највишег квалитета, погодне су за риболов и спортско-
риболовни туризам. Ове воде су сврстане у салмонидне воде високог
квалитета.

Ступчаница, Жеравице.

5
3.2. Жепа

Жепа је ријека у БиХ. Лијева је притока Дрине и заузима дио централног


сливног подручја ове ријеке. Настаје 6 километара јужно од Хан Пијеска у
подножју планине Жеп.
Укупна дужина ријеке Жепе износи 25 км, а правац пружања њене долине је
сјеверозапад-југоисток. Кроз подручје које припада Мјесној заједници Жепа
протиче у дужини од 10,5 км. Њено ушће у Перућачко језеро на Дрини, код
села Слап, налази се на 291 метара надморске висине. Најзначајније притоке
Жепе су Радавски поток и Будучин поток.
На ријеци постоје два моста која потјечу из Османске владавине. Један од
њих је национални споменик уврштен на Листу угрожених споменика.
Саграђен је у 16. вијеку, те представља једну од најљепших и
најелегентанијих грађевина османске владавине.

4. Култура

Народна Основна школа у Хан-Пијеску отворена је 1908. године на


иницијативу Српског просвјетног друштва у Сарајеву. То је била прва школа
на Романији. Почела је са радом са 45 ученика и први учитељи су били
Стјепан Крстић и Крсто Савић.
Школа није радила за вријеме Првог и Другог свјетског рата. 1943. године
школа је запаљена. Школа данас има 389 ученика распоређених у 18
одјељења, наставу изводи 24 наставника а укупно је запослено 35 радника. У
току последњег рата школа је остварила сарадњу са Грчком и атинском
општином Вуле. Ова сарадња се и данас одржава. Средња школа у Хан-
Пијеску почела је са радом 1964. године као гимназија „Светозар Косорић“.
Данас у школи постоје гимназија, шумарска и саобраћајна школа.
Народна библиотека у Хан-Пијеску основана је 1923. године, руководилац
библиотеке био је прота Љубомир Јакшић. Свој развојни пут наставила је од
1950. године. Више пута је новчано награђивана као најбоља библиотека
6
сарајевског среза, а предани рад библиотекара Гроздана Георгијевског,
добитника награде најбољи библиотекар 1961. године, носиоца Медаље
заслуга за народ 1962. године, Анђе Симић, Сузане Голић и Станоја Голића,
који су се несебично залагали у раду библиотеке био је препознат. Баштини
традицију Народне читаонице и књижнице, Општенародне библиотеке и
Народног универзитета.
Библиотека има веома занимљиву прошлост, и одиграла је значајну улогу у
образовању, васпитању и културном животу свих њених корисника и шире
друштвене заједнице. Библиотека, од 2010. године носи име истакнутог
књижевника Бранка Чучка.
Сваког марта у Хан Пијеску одржавају се Чучкови књижевни сусрети, које
организује библиотека под покровитељством Министарства просвјете и
културе Републике Српске и општина Хан Пијесак.
Центар за културу и спорт „Поглед“ Хан-Пијесак основан је априла мјесеца
2001. године. Центар располаже са два објекта изузетне вриједности- кино
двораном прилагођеном потребама мале сцене, капацитета 250 мјеста и
спортском двораном прилагођеном за такмичења у малим спортовима.

7
4.1. Манастир Пјеновац
Манастир Пјеновац налази се у селу Пјеновац, општина Хан-Пијесак основан
у 14. вијеку.

Недалеко од данашњег манастира постојао је мали манастир, који је падом


старе српске државе Босне и доласком Турака срушен.
Посвећен је Усјекованију главе светог Јована Крститеља. Обнова је од
почетка мјесеца маја 2001. до почетка јуна 2002. године.
Градњу су финасирали вјерници и привредни субјекти са простора општине
Хан Пијесак и општина широм Републике Српске, као и дијаспоре. Иконостас,
иконе и живопис радио је академски сликар Николић Милан из Шапца.
Звоно за цркву поклонио је епископ Лонгин.

На подручју општине Хан Пијеска, као предјели природних љепота који имају
рекрациони, културни и научни значај, утврђени су и заштићени:
• Меморијални паркови-средњовјековни локалитети: стари град-
утврђење „Пошијак“,
• насеље „Мачковац“ и насеље „Маћеха“; десет локалитета са укупно
176 некропола стећака; Гробља- два муслиманска стара гробља (Поџепље и
Невчка брда).

8
4.2. Пошијак тврђава
Пошијак је тврђава у Републици Српској подигнута на брду стрмих падина на
мјесту које се зове град, недалеко од Пјеновца у општини Хан Пијесак.
Представља најзначајнији објекат старе архитектуре на подручју општине.
Пошијак је средњевјековни град – утврђење, саграђен у 11. или 12. вијеку на
гребену Пошијак, недалеко од Пјеновца.
Смјештен је на брду стрмих падина који као клин лежи изнад потока
Пиштице и Бјеснице уз пут Хан Пијесак - Олово. Од масива је одвојен
расјелином дубоком 15 м, на источној страни, док се остале три стране стрмо
обрушавају.
На источној и западној страни су веће гомиле камења које потичу од
рушевина кула. У унутрашњости града су видљиви остаци једне грађевине,
прислоњене уз живу стјену, а уз сјеверну страну налази се јама затрпана
камењем за коју се претпоставља да је била цистерна. Површинским
налазима нађени су фрагменти средњовјековне керамике и жељезне троске
на падинама.
Грађен је у облику лађе, а поред њега се налази православна некропола са
стећцима. Археолози су 1962. године обишли Пошијак и констатовали
вријеме градње. Од тада није ништа озбиљније учињено на његовом
археолошком истраживању

5. Туризам
Пошто подручје општине Хан-Пијеска нема нити једног природног чиниоца
који би ограничавао његов туристички простор, овај континентални дио
омогућава развој више врста туристичког привређивања.
Ово је подручје морфолошки и климатски погодно за зимски туризам и
зимске спортове, док планине представљају најснажније обиљежје
туристичке понуде простора. Основне предуслове за развој боравишног и
викенд туризма дају природне љепоте, клима, лов и риболов,
културноисторијске вриједности, развој планинског и зимског туризма.

9
Од великог значаја за развој стационарног туризма има развој специфичног
здравствено-климатског туризма- ваздушна бања.
Неки од туристичких потенцијала су:
 Локације на падинама Великог и Малог Жепа, Јаворника и Игришта за
планински рекреативни туризам.
 Атрактивне локације села и заселака за развој сеоског туризма у
комбинацији са аутохтоном гастрономском понудом.
 Богатство дивљачи, управљање ловиштима, узгој и заштита дивљачи
као потенцијал за ловни туризам.
 Квалитет ваздуха, по чему се налази на водећем мјесту у Европи, те
исто тако представлја значајан ресурс-основ за развој здравствено-
рекреативног туризма.
 Градитељско насљеђе као потенцијал за развој културно-историјског
туризма.

Туристичка инфраструктура у општини Хан Пијесак није развијена. У


званичној статистици нема регистрованих долазака и ноћења туриста. Према
одређеним сазнањима постоје два регистрована угоститељска објекта и
један планински камп који имају организован смјештај и пружају услуге
ноћења

6. Демографске карактеристике

6.1. Укупан број становника


Општина Хан Пијесак је у задњих 25 година, односно од почетка ратних
дешавања на овим просторима доживјела огроман популациони пад. Према
Попису становништва из 2013. године данас у општини Хан Пијесак живи
мање од 4000 становника.
Највеће смањење броја становништва се десило почетком 90-их година
прошлог вијека, али се оно и даље наставља усљед низа економских и

10
социјалних фактора (незапосленост, неадекватна социјална и друштвена
инфраструктура, лоши климатски услови итд).
Становништво је данас у општини просторно организовано у 5 мјесних
заједница у којиме егзистира 24 насеља.

Као што се види из графикона, у 2016. години се број укупног становништва


дупло смањио (50%) у односу на 60-те и 70-те године прошлог вијека и
износи 3376 становника. У односу на 1991. годину, број становника је мањи
за 47%.

6.2. Природни прираштај становништва


У послједњих неколико деценија, природни прираштај у општини Хан
Пијесак је изузетно неповољан. Годинама уназад број рођених у односу на
број умрлих је скоро дупло мањи, као што је приказано на графикону 6. У
периоду од 2012. до 2016. године рођено је 69 дјечака и 55 дјевојчица (56:44)

11
6.3. Миграције становништва

Миграције након 1992. године углавном су изазване ратним дешавањима на


овим подручјима, друштвеним промјенама и економском кризом.
Забиљежена су миграциона кретања из руралних у развијена урбана
подручја општине, али су присутне и миграције ка већим и мањим градским
центрима, па и у многе државе свијета.
У том смислу, према незваничним подацима познато је да општина Хан
Пијесак има значајну дијаспору у Сједињеним Америчким Државама
(Чикаго), Аустралији, а од европских земаља у Њемачкој и Шведској.
Сарадња са дијаспором није институционализована, непознато је да ли
постоје завичајна удружења и непознат је број особа у дијаспори, а који су
поријеклом из Хан Пијеска.

12
Званична миграциона статистика показује да је укупан миграциони салдо у
периоду 2012-2016. година -16, а подаци су добијени на основу званичних
пријава/одјава пребивалишта. Међутим, када се узме у обзир укупно
смањење дјеце у основној и средњој школи и смањење укупног броја радне
снаге, долазимо до закључка да је миграциони салдо (негативни) много већи
и да износи најмање -100 (смањење радне снаге за 80 и дјеце минимално 50
што показује и број о укупном кретању становништва), а да је у миграционом
корпусу највиталнији и најпродуктивнији дио друштва, тј. радно способно
становништво, дјеца и млади.

7. Пољопривредни потенцијали и производи


Општина располаже са око 8408 ха полјопривредног землјишта заједно у
приватном и у државном посједу, али те површине нису искориштене.
Подручје општине Хан-Пијесак може се окарактерисати као планинско
(ниско). Површине су мање више брежулјкасте са мјестимично благим и
мјестимично стрмим нагибима. Добар дио површина знатно је прошаран
камењем, тако да је рад механизације на њима отежан. Карактер климе
ограничава могућност узгоја више полјопривредних култура, а погодна је за
узгој природних и вјештачких ливада, пашњака, одређених врста житарица
(зоб, јечам, раж) и кромпир.

13
Под природним околностима пољопривредно-производна концепција
полјопривредних произвођача са подручја општине Хан Пијесак усмјерена је
на сточарску производњу, тј. говедарску и овчарску, оријентисану на
производњу меса и млијека.
У неколико задњих година повећано је интересовање за повећање броја
музних грла а самим тим и производњу млијека. У 2016. години на подручју
Хан Пијеска продато је сировог млијека (кроз откуп) у количини 735.330
литара.
У посљедњих неколико година повећано је интересовање за комерцијални
узгој кромпира. Постоји неколико комерцијалних газдинстава која су у
значајном обиму засијала површине под кромпиром, од којих је највеће
газдинство произвело преко 1000 тона у посљедње три године на укупно
култивисаних 30 ха земљишта. Потенцијал за развој кромпира постоји како
на страни природних услова тако и због чињенице да је кромпир са подручја
романијског платоа (коме припада и општина Хан Пијесак) веома тражен на
тржишту.

14
Закључак

Општина Хан Пијесак има специфичне природне, географске и климатске


одлике, које у међусобној повезаности дају одређене компаративне
предности, не само у односу на сусједне општине, већ и регију у цјелини.
Посљедично томе, владари из различитих епоха су били заинтересовани за
кориштење природних потенцијала (шума, остали природни ресурси, ваздух,
географска локација), што је резултирало богатим културно-историјским
насљеђем, како материјалним тако и нематеријалним и дало мјесту посебан
идентитет који никада није искориштен нити валоризован у пуном
капацитету.
Стратешки изазов представља кориштење потенцијала културно-историјског
и природног насљеђа у комбинацији са релативно добром географском
локацијом, близином и повезаношћу са већим центрима у окружењу. Ове
одлике су посебно значајне када се посматрају као туристички потенцијал у
контексту савремених трендова у туризму и њихове комбиноване
валоризације у један или неколико специфичних туристичких производа
(културноисторијски туризам, сеоски туризам, ловни туризам, планински
туризам, бањски туризам, авантуристички туризам). Када су природни
потенцијали у питању, велике могућности су и у домену кориштења
обновљивих извора енергије и могућности у вези са заинетересованошћу и
инвеститора за улагање (енергија сунца, вјетра и биомасе-шумски отпад).

15
Литература

-https://bs.wikipedia.org/wiki/Han-Pijesak
-https://bs.wikipedia.org/wiki/Han-Pijesak#Geografski_polo%C5%Beaj
-https://www.hanpijesak.org/

16