OSNOVI RADIO TEHNIKE

Radio tehnika se bavi prenošenjem audio signala na daljinu, bežičnim putem.

Da bi se ostvario radio prenos potreban je predajnik i prijemnik.
_______________

Radio predajnik

Radio predajnik emituje elektromagnetne talase u etar da bi zvuk poslao na daljinu.

Da bi se zvuk pretvorio u elektromagnetne talase potreban je uređaj koji se naziva

mikrofon.

Mikrofon je uređaj koji akustičnu energiju pretvara u električnu.

U mikrofonu se zvuk pretvara u električnu signal pomeranjem membrane mikrofona.

Oscilovanje membrane izaziva oscilovanje struje u kolu mikrofona.
Broj promena u jedinici vremena je mali, odnosno dobijeni signal je niskofrekventni
signal (NF).
Ovakav signal se ne može preneti kroz prostor na velike daljine, pa mu se frekvencija
povećava postupkom koji se zove modulacija.

Modulacija je utiskivanje niskofrekventnog signala (NF) u visokofrekventni signal (VF).

Modulacija može biti amplitudska (AM), kada se niskofrekventnom signalu menjaju
amplitude ili frekventna (FM), kada se signalu menja frekvencija.

[to je modulisan visokofrekventni signal više pojačan, to će on stići na veću daljinu.

Kada se niskofrekventni signal pojača, pa se izvrši modulacija i dobije visokfrekventni
signal, pa se i on pojača, onda se taj pojačani modulisani signal preko predajne antene
predajnika šalje u etar (sl.1).

Oko antene se stvara promenjivo magnetno polje koje šalje elektromagnetne talase u
prostor brzinom svetlosti.
Ovi talasi putuju kroz prostor do određene daljine i preko radio prijemnika mogu se
ponovo pretvoriti u izvorni audio signal, ukoliko se taj isti prijemnik nalazi u opsegu
(dometu) koji talasi određene stanice pokrivaju.

Kako bi radio stanice mogle emitovati program bez komplikacija i ometanja svaka radio
stanica emituje signale sa različitim frekvencijama visokofrekventnog nosećeg signala.

Dobijanje frekvencija, odnosno prava na emitovanje programa, svaka država reguliše za

svoje područje, i emitovanje radio programa bez frekvencije odobrene od strane države je
zakonom kažnjivo i zabranjeno.
_______________

Radio prijemnik
Radio prijemnik preko antene prima elektromagnetne signale koje emituje predajnik.
Pošto radio prijemnik preko antene prima sve visokofrekventne signale, izbor pojedine
stanice vrši se izborom odgovarajuće frekvencije na kojoj ona emituje svoje signale.
Izbor pojedinih stanica vrši se pomoću oscilatornog kola koje se sastoji od
elektromagneta i kondenzatora.
Radio prijemnik primaće samo visokofrekventne signale koji su jednaki frekvenciji
oscilatornog kola (sl.2-gore).

Rezonantna (unutrašnja, sopstvena) frekvencija oscilatornog kola u prijemniku zavisi od

kapaciteta kondenzatora i induktivnosti kalema.
Promenom rezonantne frekvencije prijemnika menja se i frekvencija signala koji on može
primati, a ova promena ostvaruje se mehaničkim delovavanjem na oscilatorno kolo, bilo
promenom kapacitativnosti kondenzatora, bilo uvlačenjem ili izvlačenjem jezgra
elektromagneta.

Ovu mehaničko delovanje na oscilatorno kolo izvodimo kada na prijemniku obrćemo (ili
pritiskamo-kod digitalnih birača) dugme za biranje stanica.
Obratnjem dugmeta mi zapravo menjamo frekvenciju oscilatornog kola u prijemniku, ali
pošto time zapravo regulišemo frekvenciju stanice čiji program nas zanima, mi ovaj
postupak nazivamo biranjem stanica.

Kada se podesi frekvencija koju naš prijemnik može primati prijemnik prima
visokofrekventni signal u kojem se nalazi već umetnuti modulisani niskofrekventni
signal.
Da bi ovaj signal pretvorio u izvorni, a to je zvuk, potrebno je izvršiti njegovu
demodulaciju.
Demodulacija je postupak suprotan modulaciji, odnosno demodulacija je izdvajanje
niskofrekventnog signala iz visokofrekventnog.
Niskofrekventni signal se zatim dovodi do zvučnika.
Zvučnik je uređaj koji električnu energiju pretvara u akustičnu.

Na kraju mi primamo zvuk koji se emitovao ispred mikrofona.

Objašnjenje je dugo, ali u praksi, pošto se sve odvija ogromnom brzinom, mi preko
prijemnika zvuk čujemo gotovo istog trenutka kada ga je predajnik i emitovao.

Demodulacija u prijemniku izvodi se diodom i konenzatorima.

Dioda propušta električni signal samo u svom propusnom smeru a kondenzatori "peglaju"
signal(slika 2.-dole).
OSNOVI TELEVIZIJSKE TEHNIKE

Televizija predstavlja sistem za prenos video medija na manje ili veće udaljenosti
pomoću elektromagnetnih talasa.
Da bi se ostvario televizijski prenos potreban je TV predajnik i TV prijemnik.
_______________

TV predajnik

Video signal dobija se pomoću video kamere u kojoj se slika, zvuk ili pokret pretvara u
električne impulse.
Zatim se ovi električni impulsi (video signali) pojačavaju i modulišu u visokofrekventne
oscilacije, koje se preko predajne antene šalju u etar u obliku elektromagnetnih talasa.
Antena TV prijemnika prima ove talese i pretvara ih u električne impulse, koji se u TV
prijemniku demodulišu, i dovode do ekrana (slika-video signal) i zvučnika (ton-audio
signal).
Na ekranu TV prijemnika demodulisani video signali pretvaraju se u sliku,
osvetljavanjem velikog broja tačkica koje zajedno čine sliku-površinu ekrana.
Slika se na ekranu pojavljuje onakva kakvu ju je snimila kamera, odnosno onakva kakvu
ju je određena TV stanica pripremila za emitovanje (uvek treba imati na umu da to nije
isto).
Pomenute svete tačke pojavljuju se na ekranu prijemnika za 1/25 s (za evropski standard
TV prijemnika PAL i SECAM*), odnosno za 1/30 s (za američki standard NTSC*).
Ljudsko oko ovo kašnjenje formiranja slike na ekranu nije u stanju da registruje i
doživljava pojavljivanje slika kao trenutno i istovremeno.

Prikaz šeme rada TV predajnika dat je na slici 1.

* Razvojem računarske tehnike danas svaki korisnik kompjutera može bez problema
obrađivati svaku vrstu video medija, montirati video i audio zapis, podešavati veličinu ,
rezoluciju, ubacivati tekstualne i razne druge efekte u svoj video itd, te rezati sve moguće
vrste video dokumenata u raznim formatima, koje DVD plejeri mogu čitati.
Programi za obradu video dokumenata nude opcije podešavanja video dokumenata za
razne vrste prijemnika (ekrana) pa je korisno znati i nazive standarda ekrana TV
prijemnika.
_______________

Televizijski prijemnik

Na slici 2. prikazana je pojednistavljen princip rada TV prijemnika.

Visokofrekventne oscilacije koje prima antena TV prijemnika sadrže i video i tonski

signal.
U TV prijemniku se ove komponente razdvajaju te se vrše posebne demodulacije video
signala, koji se dovodi u kineskop-ekran, i tona koji se šalje u zvučnik.
Kineskop, ili katodna cev ujedno je i najvažniji deo TV prijemnika.
_______________

Kineskop

Kineskop je stakleni balon iz kojeg je izvučen vazduh.

Prednja strana kineskopa premazana je specijalnim luminiscentnim materijalom i naziva
se ekran (sl. 3).
U grlo kineskopa smeštene su još katoda, upravljačka i ubrzavajuća elektroda.
Katoda kineskopa izbacuje snop elektrona prema ekranu.
Na mestima gde padaju elektroni (ekran) zasvetli luminscentni materijal, raznim
nijansama, što zavisi od inteziteta snopa poslatih elektrona.
Ubrzavajuća elektroda daje snopu elektrona ubrzanje a upravljačka reguliše intezitet
snopa.

Svetle tačke koje se pojavljuju na ekranu obrazuju sliku.

_______________

Televizija u boji

Princip rada televizije u boji zasniva se na pojavi da se sve boje mogu dobiti mešanjem
crvene, zelene i plave boje.

Televizijske kamere za snimanje u boji sadrže tri CCD video čipa od kojih svaki reaguje
na jednu od tri osnovne boje (sl.4).

Po ulasku u kameru svaka boja razlaže se na osnovne i šalje u CCD čip za tu boju, nakon
čega se dobija električni impuls, odnosno video signal za određenu boju.

Ove informacije vezane za boje tako postaju sastavni deo visokofrekventnog

elektromagnetnog talasa koji prima antena TV prijemnika.
U TV prijemniku nakon demodulacije ove informacije, vezane za svaku boju posebno,
dolaze do tri katodne cevi, koje isijavaju elektronske snopove za svaku od osnovnih boja.
Na ekranu se svetlucanjem tačaka dobija slika sa nijansama boja, odnosno približno
onakva kakvu je i kamera snimila.
Intezitet obojenosti može se menjati i podešavati i na samom prijemniku.
_______________

Rezolucija ekrana

U dosadašnjem izlaganju bilo je dosta puta pominjano da se ekran TV prijemnika sastoji

od mnoštva tačkica, koje svetlucaju u zavisnosti od elektronskog snopa koji na njih pada
raznim nijansama boja i intezitetima osvetljenosti.
Dakle, ekran TV prijemnika možemo posmatrati kao šahovsku tablu, samo je na ekranu
broj polja mnogo veći.
Cela površina ekrana podeljena je poljima, i što je taj broj polja veći prijem slike biće
kvalitetniji.

Broj polja koja čine ekran nazivamo rezolucijom.

Veća rezolucija znači da se na istoj površini slike određene veličine ta slika predstavlja
većim brojem tačkica (polja).
Kada povećavamo rezoluciju slika se povećava( i dimenziono, i kvalitativno i
memorijski-povećava joj se veličina u bajtima) i obrnuto.

Monitor kompjutera radi na skoro istom principu kao i ekran TV prijemnika, s tim što se
njegova rezolucija vrlo lako može menjati spolja.
Na slici 5. prikazano je kako povećanje rezolucije utiče na povećanje slike.
Sa rezolucijom 200dpi slika je duplo veća nego sa rezolucijom 100dpi.

Veličina slika se može definisati milimetrima, centrimetrima, inčima i pikselima.

Kada sliku treba štampati onda nas zanima njena veličina u milimetrima, centrimetrima
ili inčima (SAD standard).
No, kada naz zanima prezentacija slike na monitoru kompjutera onda nas zanima njena
veličina u pikselima.

Ovaj program za učenje rađen je u rezoluciji 1024x768 pix(piksela), i ekran te veličine

ispuniće u potpunosti.
Ukoliko je ekran veći, van površine koja je programom određena (1024x768) biće
pozadina crne boje.
Veličina polja na monitoru je 1x1 pix.

Pojam rezolucije i regulisanje njenih parametara sastavni su deo svih grafičkih programa.
_______________

TV antena

Da bi TV prijemnik dobijao dovoljno jak signal potrebna je i dobra TV antena, koja je i

pravilno postavljena (sl.6).
Antenu treba postavljati dalje od provodnika struje, na najvišem mestu krova.
Pošto se nalazi na vrhu krova poželjno je njeno uzemljenje.
Danas se TV signal prenosi i preko satelita(sl.7), a sve češća je ugradnja kablovske
televizije, gde se prijem signala vrši iz specijalizovanog centra čije usluge prijema se
plaćaju.

Za spajanje antene i TV prijemnika koriste se koaksijalni kablovi.