I, • /,

I
, J)' )"--1 ,'1(.) yip /~.~ " '0',' /.) )-{ -< I: \ r 0.
). ,.I "/ J
I , 'I?..JO////J(J .~): Y J/.i
,?t:'i <, c-r« .... c,11'-
. ..)
r:
L, 1--' l ,,<... '" ~.,.." I \ / .il/!
-J l ., /" -,' c.'" ~
,,r! ''2
"; .
--I
.•. "-- - ....
,..,.-..-.---
...
-~=--
.----- ...
---._------. ----------- -------. -_ ... - -
_. ------~--- -- ---. -- ---- .....;..'--'-~-=- -==-- --.- --- --- . "'i
j p~ ~.--::
./1
•
- ----------_._--_.)'
 -.,,/

I. OPSTE NAPOMENE
-.- _..-
.. - . -----.-----
1.1. Definicija- f lu id a

Klasifikacija radne materije se vr§i prema osobinama koje

su znatajne za analizu procesa u kome radna materija ufestvuje.
Prema tome, pod pojmom fluida treba svrstati sve vrste radne ma-
te r i j'e k-e-j-e=m-~ I eo z l i-iS
ito:g=h effl~-js kG-a sa st a va; 1 i' -il.~c L~
n9-9 s-traII j a a 1 ;. k 0 j e i m a j u n eke zaj ed n if ke 0 sob i n e k 0 j e suo d
prvorazrednog znacaja za odvijanje odgovarajuceg procesa. Iz
d~fd.E;.g iskustva je poznato da se pri p r o u c a v a n j u kretanja
i anal i zi razl i c i t ih procesa s r e c u ugl avnom tri vrste
radne materije koje se razlikuju prema nek~.m fizifkim karakteri-
stikama.
-Tako npr. postoje radne materije koje veoma tesko mlJenja-
ju svoj oblik i zapreminu fak i pri dejstvu relativno velikih
sila odnosno napona, poznate kao cvr~ta tijela. Za njih su karakt
ristifne veoma velike medj~molekularne sileo ~oseban (i~ed15n)
sl~eaj fvrstug tijela, koji ne mijenja svoj oblik i zapreminu fak
nip r i n a j v e c im s i 1 am a ~ jet z v. k rut 0 t i j e 1 o. i'tu u iscl<-. g:J
--- a---s-e-b a v i
~ a _ [srgJ-ao j-a-ho ll J I( \ '4--h:c-+ i j e 1 eo g g l5 9 C :4p;:btiJ j k a~~fk e-

J~
Z a r a z 1 i k u . 0 d f v r s t i hod nos n 0 k rut i~ _ t i j e 1 a J t e f nos t i 1 a k 0
m i j en j a jus v 0 j 0 bl i k ._l p rid e j s tv una j man j i h tan 9 e n t n i h nap 0 n a
odnosno sila;npr. voda, alkohol, ulje i s1. Dovoljno je da ih
prelijemo iz posude u 'posudu pa da promjene svoj oblik pr~lagodj2
v ai u c i se obliku posude .. ~I~d I:cja· ~~ eo, !=n--ei:anj-efli()l/-if:~
t1jc1=d=:eli\i2 5: Hjdram:al'1anna-:· Ukoliko b i , medjutim, tecnost i iz-
'lo z i l i takvim naponima Kojima bi se t e z i lo p r ornri e n i njihove
zap rem i n e (n 0 r mal n i nap 0 n i) v i d j e lib i d a j e 0 v a -prom j e n a v e 0 m a
m a la f a kip r ire 1 a t i v n 0 vel i k im s i lam a 0 d nos non a p 0 n i m a ._.
Postoje i takve materije koje pored osobine da lako mije-_
njaju oblik veoma lako mijenjaju i zapreminu pod dejstvom najma-
njih sila. To su pare igasovi koji se, kao §to je poznato iz
i s k u s t v a , niogu veoma la k o sabiti. R::roblcrniro-a---d'Iretanja gasov~ SF

b a',' i f' 0 s e b II a 9 r:d tI d r i7-9..k 0 A,.ex--=Bffl c II a II i ~-;--

>MW
 - ( .

Na ovaj na~in bi sve vrste radnih materija odnosno tijela

•
: bile ~vrstane u tri grupe. Odmah je u o c l j i v o , 'na o s n ovu t z l o z s no
~~--~-~anal.iz~, __da_~_~ neka st!,09_a podjela vezana za'_ hemijski sastav ne
moz e iz vr s i t i jer rac n a -~~-terija mo z e da p r om j e ni a q r e qa tn o s t a -
nje ~ak i u toku jednog procesa koji se analizira. S druge stra-
ne maze se uoeiti jedna-zajednicka karakteristika teenosti i gas-
ova koja je od primarnog znacaja za niz procesau kojima oni
ueestvuju. To je veoma velika pokretljivost njihovih djelica.
Pri dejstvu cak i najmanjih tangetnih napona dolazi do njihovog
kretanja koje traje sve dotle dok traje i dejstvo napona. Kod
tvrstih tijela do intenzivnijeg kretanja dolazi tek kad n-apon
predje odgovarajucu granicu (oblast plastiene deformacije),
z a t i m se u s p o s t a v l j a r a v n o t e z a s po Lj a s n j i h i u n u t r a s n j i h sil~'"
~-
i1i do l a z i do kidanja. I
I
Ni ovaj nacin se moze postaviti jasna granica izmedju
tecnost i
juCi
i gasova sa jedne
to u vidu i -za tecnost·
i c v r s t e materije
i gasove
s druge
se upotrebljava
strane.
zajednieki
Irn a-
I
naziv fluid, tim prije sto osobine po kojima se oni medjusobno
r a zl i k u j u e est 0 n eld 01 a zed 0 i z r a z a j a. T a k 0 n p r • i a k 0 gas 1 a k 0
- -
mijenja svoju zapreminu pod"dejstvom normalnih napona on je u
mnogim procesima ne nijenja tj. ponasa se na slican naein kao
tecnosti i obratno .
• ,v ..•.<-,. k a z ala' s e p r a k tie n i m de fin i san j e mat em a tie k i h mod e la
P 0
,~/e:.~';J\'.:".A.j ~ "". ' .. -~ -" ..~- 'f""
~··7-. . ., - ~
~ ~I~':'-," v-'. t", ••• "':". " - ~- •• " .••••• -'" " •.••• ..,.._. - .••••

_.':~" ,I{(e.t?- f1,.8,c,:; go a' 5 'ci~lJ'a ~ '~'ri(js:1itl-'p:ti,ra'.f~~i -'~o:.d.~.n_"i;iili-b~.v:~:~cia~jj~·Q·i

w'o_· ••• -J •.

:/~~:?'~;:.~)~ ii·k(~··-9~~'.o.b,i.
-
·:··::·:;.tJ.~:~\:'.
:....., .."-~ I.•. ~ ,-(.,,: ::: •••.••••
.: ••
:~._' __ ~'.:...:. .',!: "~'\~:~•...
: •.
; ', ; _.~,.:.,:~.I..' < . . ••.•<:>-:~: ·~':': ..J •. ~t~...:
"!..~-".",.., ;'''''''.: .~~;'.~'.. -..... .
, :' ne '\vel i k a po k r e t 1 j i v 0 s t d j e 1 i C a) u z po s e b n u a n a 1 i z u s 1 u e a j e.va --
kada se promjena zapremine ,mora uzeti u obzir. Imajuci to u vidu
z a j e d n i c k t n-aziv "fluid" za tecn~s_tij q a s o v e i pare je o p s t e pri-
hVrlr:el1_ Za f l u i d _o~.re_dj_~l1_evrste no z e se rec; da je:
..//- idealan (ut i c a j m e d j umo l e ku l s k i h sila ;- z e p r em i na mole-
--------
kula zanemarljivi),
.~rS{J.9/>·:-:-~,-'>'. }v:·~ ,:S'~v:r,5~n •
:,,(-.t:~:e_n
...,
s l~ 9 ~e-yQ' ~.f.~~,~~.1;9_a:,
4,~·-fz'm..e:~j.~.:
• , ' • \
,pr i..n j.i h ov 0 ,~!:·~8:_r.·e-
•••• ~ .,; '. ,. ,',' I/O ••••• • •• ' '. T"· • \, .' •

tanju r a z Li c i t i m brzinama z a n eme r l i i v o ), - '.

w- v;skoza..!l (trenje se ne mo z e z a n em a r i t t.) ,
;

v/ - realC!J1 (stvaran fluid kod koga se i t r e n j e "i medjumoleku-

lske sile moraju uzetf u obzir),
~/- ~tisiji~ (promjena zapremine odnosno gustine se mora
uzeti u obzi r),
vi - n est i s 1 .i i v (g u s tin a 0d nos no zap r em i n a s e n e m ij en j a Ju) .

;;.)i! ::ax 6*A .. $i5'Qf$6;:;iiS!wsp ..a44$'=~:W;;~'IJ'!£IB}WA!·;mgs e;w;;:s: i Ii at •• eJtSA.~ ....

 3.

Fluid maze biti istovremeno idealan i savrsen, idealan

•
i viskozan
:
Jli idealan i stisljiv itd. Ukoliko za rieku vritu f1uida, pod odre-
~~Lv
, - d-jFQ"hnhdL~lQv-illl:a-'_PJ1.s __ eL~_9-=~(P )~--'o.nd.a..s ~t-a k-a....v-~-£lui d----s-nl-a-t-ba="'=-==-'c~
__
bdrotFpnim. U suprotnom je baroklin. Barotropnost fluida ne znaci
da je gusti-na funkcija same pritiska, vet da se pod odredjenim L~
f'~
uslovima moze izraziti kao funkcija pritiska.

1.2. Fluid kao neprekidna sredina

Uvijek se predpostav1ja da fluid neprekidno' ispunjava pro-

stor koji zaprema. To je neophodan uslov da bi se formira1i matema-
ticki modeli kretanja f1uirl~ i na taj nacin opisale mnbge pojave
)-; .
karakteristice za strujanje odnosflO mirovanje f1uida.
rake j e s v a k i fluid
i sastavljen i z mo l e k u l a koji s u u .s t a-
1nom kretanju analizira se same njihov zbirni uticaj ne ulazeti
u pojedinacno kretanje svakog molekula (makroanaliza). Matemati-
cki modeli se formiraju ia sred~jeefekte velikog broja moleku1a
~ njihovi' zbirnt uticaju se odredjuju teorijskim i eksperimenta-
1 n i-m put em.
Eksperimenta1nim putem je potvrdjena opravdanost ovakvog
prilaz~ u svim slucajevima gdje ~u karakteristicne dimenzije pro-;
stora u kome se odvija praces mnogo vece od slobadne putanje male-
K U 'l.a, (6, 3 .1 0 - 5 m m z a v a z d 11 h }. S lob 0 d nap uta n jam ale k u 1 a z a r a z r e -
djene gasove je daleko veca, taka da za gornje slojeve atmosfere _
pre t pas t a v k a 0 n e pre kid nos tin e va z i .. K a 0 po s 1 e die a pre d po s t a v ke
o neprekidnosti slijedi da svaka karakteristika fluid~ (pritisak,
gustina itd.) ima konacnu vrijednost u svakoj tacki prostora koju
zauzima fluid tj .da ~.€ neprekidna... f u n k c i j e, koordinata i vremena.
a

':' .1.3. Pofam fluidnog djel t c a

Pod f1uidnim djelicem se podrazumijeva tako mala kolicina
fluida a m koja zauzima dovoljno malu z a p r-em i nu A.V unutar koje je
pro m j e n~. f i z i c k i h s v oj s t a v a flu i dam 0 gut e z a n em a r i t i i 1 i i h sma-
trati linearnim.'Oblik djelica je potpuno proizvoljan i bifa se
onaj koji je najpogodniji za analizu odredjenog problema. Npr.
neku proizvoljnu masu fluida koju analiziramo moiemo da podijelimo
. ..
u bezkonacno mnogo ma1ih kockica ili prizmi i sl. i da zakljucke
 4.
,_.
•
do kojih dodjemo razmatrajuci jedan ovakav djelic prosi~imo na
citavu fluidnu masu. Ipak uvijek treba voditi racuna da dimenzije
,C:__ -~-.-6- - - d'j-e='Fi-'~m-o-ra-j-~-'b-i=ti~~-'Fe-C'e=--~,~d--i-m-e'n-z4
-j-a--s+e-b-e-d-IFE:=-I3-tJ--t-a-rT--j
e- IllO l-e-kul-a .
,U s~protnom bi se, umjesto srednjeg efekta velikog broja molekula; t £,

J-'.~'i
m 0 r a 1 o. _p r 0 u c a vat i k r eta n j e mol e k u 1 a po j e din a c no, s top red 5 t a v 1 j a ; ..~-;
( .~
.J

predmet kojim se bavi kinematicka teorija molekula. Pri analizi

tehnickih problema, koji se najcesce srecu nije potrebno posebno
YOditi racuna 0 molekularnom kretanju f1uida jer npr. u jednoj
kockici vode cija je stranica dimenzija 1/1000 mm ima prib1iino
3,4.1010 m01ekula pri temperaturi od OOC i pritisku od 1 bar odno-
sno 2,7.107 mol'eku1a vazduha u ~ockici iste zapremine pod istim
uslovima, Minimalne dimenzije f1uidnog djelica reda velicine 1 mm
u potpunosti zad~voljavaju pri resavanju najveceg brbja tehniEkih
problema s obzirom na red velicine dimenzija prostora u kome se
proces odvija. Dovoljno je, prema tome, posmatrati samo kretanje
djelica kan da' je on potpuno ispunjen materijom i ana1izirati sre-
dnje efektevelikog broja mo1ekula koje on sadrii.

1,4. Osnovni zakoni imetode analize

-, Analiza b i l o .ko q problema u mehanici f1uida p o c i n j e dire-

ktnom i1i indirektnom upotrebom osnovnih zakona koji definisu kre-.
~ - t a,n j e fl u i d a. T i ,_~a k 0 n i k 0 j i va z e z a b i 10k 0 j u v r s t u f 1 u i d a, s u :
Zakon 0 odrzavanju mase iz koga s1ijede razni oblici
Jednacine kontinuiteta.
-Drugi Njutnov zakon iz koga s1ijede razni oblici jedna-
cine kretanja (dinamicke jednacine).
- Zakon 0 odrzavanju energije iz koga slijedi prvi princip
termodinamike odnosno energijska jednacina.
- Drug; zakon termodinamike.
Ovi zakoni su isti kao .i. zakoni koji se primjenjuju u Meha-
n.ici krutog tijela i Te r-mo d i n am i c i . Potrebno ih je, m e d j u t im , formu-_
lisati u ob1iku koji je najpogodniji za resavanje problema kojim~
s e b a v i- M e h ani k a flu i d a. U m n 0 9 im s l u c a j e vim a j e n e 0 p hod nap . r i rn.ie n a
'.

sa,mo nekih od ovih zakona, dok se pri resavanju pojedinih problema,

primjenom ovih 'zakona, dobijaju jednacine koje se ne mogu rijesiti.
V t a k vim s 1 u c a j e vim a s e _t r a z e p rib 1 i Z n a r j e ~.en j a u pot r e b 0 m r a z n i h
formula d o b t j e n l h eksperimentaln..im putem. Ponekad je neophodno ~nalizi-
rati dodatne relacije koje opisuju pona~anje fizi6kih osobina fluid~ pod odre-
r( -dj~nimUslovima, kao sto su : jednacina st an ja , razne hi pot.eze itd.
 <:1"
5.
•
P r v i k a r a k p r,; res a van j u n e k a 9 pro b 1 em a j e d e fin i san j e s is-
,~~~':':"~.::.'Y •..-;O-~::i-.c.,;;i.._
'~l...~~ ..~!:!::~~~:..~~~ J • _

~~~~ott~d~rtl=~a==i==·~~, - rw=14-z-i-r-a
- '- ':::- m'0-;---'-P-o-s~j-e-=~a-bl~i-&-i=t-~<ie-f
i n-i c=i".j-e s--~toe-Ht--&=-LL I
.,--- ". ~ -
Meh~hici fluida i Termodinamici. Najpogodnijim su se, pokazale
sJed e c e:
- Sistemkao kontrolna masa,
~ Sistem kao kontrolna zapremina.
U prvom slucaju se analizira fluid mase m. Granice siste-
ma su povrsine koje odvajaju taj fluid ad okoline. One mci~u biti
pokretne ili nepokretne, ~li fluid. ne struji kooz njih. Prema
tome, ana1izir'a se uvijek ista ko1icina f1uida koj~ se krece 222

---- -
m i r u j e 'a 1 i k 0 j a 'ne p r a 1 a Z i k r a z 9 r a Djj~ Q€:- P 0 v r sin _e. R a z m j en a r a d a
- -- -
top 1 o t e s e' -rn a z e a d v i j a t i k r a z 9 ran i c n e p o v r sin e .
-
------:--:--:------:---
U drugom sl~ca~u
- -
se ana1izira f1ujdna
----
masa koja se na1azi
u ~dr~dj!noi k~nt:..r~lnoj zapreminiu datom trenutku vremena. Grani-
'-'" ~e siste~a su stvarne ili zamisljene povrsine koje ogranieavaju
~ul~'pr,eminu i njihov -ob-lik se ne mijenja'u- tOku vremena. Brzina
$'truja-nja ~s~u'glavn;m odredjuje u odn~os~~ nakontrvlnu zapreminu
1- m9~e p,iti a p s o l u t n a ili relativna u zavisnosti ~d toga da li
je kontrolna zapremina' nepokretna ili se krece kroz prostor,
Flutd~,gtruji kroz povrsine kantrolne zapremine taka da je koli-
ci'n~ fluida k o j a se nalazi u njoj u opstem s luca.iu funkcija vremena.
Rontralna~!~premina je najeesce nepakretna medjutim, maze se kre-
tati krozprasto praizvoljnom brzinom i ubrzanjem. Osnovni zakoni
m 0 9 ubi t i for m u 1 i san i z a e 1 e men tar nom a 1 u k 0 n t r'o T n u -mas U· 0 d nos n 0
zapreminu
,
ili za kontrolnu masu odnasno zapreminu cije su dimen- ,

zije istog reda velicine kao cjelokup~n prostor koji fluid zauzima
u datom slucaju. Prvi prilaz je poznat pod nazivom "diferencija-
'l n i p r i l a z " i iz njega slijede diferencijalne j e d n a c i n e a drugi
-tzv. "j n t e q r a l n i -prilaz"" vodi ka dobi.janju integralnih j ednac ina
k~jima se opisuje dati problem. Biferencijalne jednacine su s10-
zenije ali mmm§ucavaju inalizu fluidne mase djelic pe ~jelic.
_U drugom slucaju se dob1jaju podaci a zbirn~m uticaju svihdjel.i-
~~
t.D~.
"

c a odnosna dj e l o k u p n e f1uidne ma s e na o k o l inu i abratna.

;.~~r ~, '"
.: ;
~.:}
~-:::,.;.:.~:;:'
1.5. Nap e n s k e s t a nj e :,;~:,~,~>,
'~;<\'.,
Uti c a j 'ak a 1 i n e n ,a n e kat i j e 1 e (f 1 u i dJ m a z e 5 e z ami j e nit t~:<.
o d 9 a v a r a j u c im s i 1 am a k a j e "d j e 1 u j una 9 ran i c n imp a v r 5 i n a m a.. >'"

U c i1j u a na 1 i ze 0 vi h s i 1 a' po s m a t r a s'e-e l~'m en t bAg ran i en e po v r - ,

,-:,\1:
~,

s:in.e ne ko q tite,la, .ka o s t o je prikazano na s l. 1.1 .1

 • l", •
' ..
'~
Or-
UI n
____
~dF
n.

.....~.,.~'~
~~~/J~'--- :.. - - .---
'.,' SL. I. f
- :!" ...'.....•.
;-
.:.~ ..•.-,~ ~
- ..
,. ~I·~£.••
;, "
N~ crvaj element,u opstem slucaju, djeluju rezu1tujuca si1a ~ F
-> ~
.....

spreg L1--M. Kad element p o v r s i n e Ll A t e z i b e s k o n a c n o ma1aj v r i j e+

I
I
d n o s t i dA, p o l j e sila na tako malaj p o v r s t n i p o s t a j e unifarmnor i t
paralelna sem ~ rijetkim, specija1nim slucajevima kojine~e biti I
~nalizirani. Prema tome, spreg sila iscezava tj.~astaje jednak
i
nul i, d a k r e z u 1 t u j u Cu s i 1 U, m0 z em 0 r a-z 1 a zit i u d v i j e k 0 mpan e n t e ; I
narmalnu i tangentnu, kaa sto je prikazano na sl. 1.1. (b).
Nor mal n i ' nap 0 n ~ n n i ,t a n 9 e n t n i nap 0n Ln t- u d a t0j t ac- I
ki'~~ pavrsini tijela su definisani sledecim izrazima: t
i
I
C5nn -
) _ (~'" AIh _
,1117
111\->o!lA
-- ddFo /7
/T
) ·1- s. 1
I!'
"--" "
-;>--' c
Ll,c _ 0 IF;6 /- 5",2
dH
I ~'.

C /1 t:= L; /d 11 1/ - r7 )
!1P70 un r

:~:~~(.::~~ dak je vektor napona u datoj tacki

-'>
,..

~
.".- .- + ."> '> -'':> -;» --') dF //-s. 3
" ..
"
/
c n= C /.l U /;
'J
a -1- C /) ( r 0
/-
= d if
Pokazalo se prakticnim razlaziti tangentnu komponentu
-> '
sile ~/r-t u dva pravca 11Ft" i 4FI:.2 ' o d n o s n o s i 1 u L1 r::. u t r i k amp a n e - ,.> ct\:~\

T~~~~
:," ~-;'-~'"
• .'fl'
n t e. AFj,.' '.1 --/lFJ:jL' -
~ , ,I.
J' -
1-
$\,F-'-------
.r
Ijj,
,(0 ~~:
~
... ,:,.1,_1_,2'
(, /-
() h 11 ,

iT:
--'~

---..
'-1'\
. '-

:.!~\
/;.~\~~
" "'/jl:!":

i< /~j!- ! (( l:». "~'~

ud~~ • CD rnt~',
s , -,

,'~/-:~'
tJ .•.•••• _ .• ,.
-,

~~~~:::;!r.~
.. .!
f'~'J"; ~.~
~·i.··~I:""'~
,
!-<~ .~,
!' -'I'" ,", 'I
I ..
f;~·~.0·~:~:-·J \'
.-- ••. -;1

~~ 5L.1.2,
I. '~f~~~ . ..
Sprovodjenjem ana1ize na isti nac in i k a o u p r e t h o o o om
s'l u c a j u , dab i j a j .~ sed v i j e k 0 mp 0 n e n t eta n get n 0 9 nap a n a {;; t'l i 1;~(2
i jedna ·kampanenta norma 1 nag napona c6f){J, odnasno 'tri komponente
--- ~)

v e k t a r..a na pan a [ n u da t 0j t a c k i ;' n a d a t 0 j e 1 e men tar n0 j p0 v r 5 i n i .

~ / ~ ~ r ~ ~ /
;i~'i~l:N ' t/]:: 0/) /) / Jo I- C /l"ij L~O 1- l17t2 C20 /-s <../
;e,§?;",?~J
-'--'Ii..;;.···;J j '\
Z a n e k u e 1 em e n tar n u po v r 5 i n u k a j a .l.e z i u j e d n a j -
ad k a a r - .'
..<~:~~·r,f~;{~j~inantnih ra~~i na .. primjer Lay c e biti _ ..... "
, ' , :,:-.\:.,~"'. ,:,:'j .L - ....J 7">...) ~.J 1/ / r r
,
I"
'.;',~)
~]~,j
. '"
'~.~:'~{:,:" •• ::,
L
)<
-
-
LJ -: ,-'
. ..-'
G --I c5 /X u
J
d 1- LJ Y
"L-.
:7. /: 7 -:J, .;:1
------;-::r ---- - ----------- .. ,

·.>f·~
:t.I.·,·,....
d a k z a preostale'dvije koordinatne ravni slijedi:
'.'~:~~'~t·~t~
!

• !•.••

-~~·~1·~3 ',_ I
;i-r-:'
 .'r-

'"
..J -~ ...-
•
, --"'l>
-->
-'«" {-~-:::6 ':J '/ I f 0')') d-... +- 6 'jr- !:.,' /-s 6
7'
{z::: 6zX L -J 6z'Jj .f c5z:? }~.
t,
"-==-=----c I-cfl=-Elc&~i-&n=k---~~&bt1=kt-a-t-----,:i~-ec-Ei-e--l:ri -j a---j·1;j---u- ko-:oi-i-ko---
S~ -u-m---j-e-S""'e:o--='-s--p--o-l--
j-rre---~~=i
• I··
. I
p o v r s in e posrna-tra neka u nu t r a s n a j povrsina ..k o j a razdvaja data ti--- .
jelo na dva dijela. Sile odnosno naponi u torn slucaju definisu
u t t c a j jednog dijela na d r u q ] . To z n a c t da na bilo k o j o j. beskona-
eno maloj povrsini u tijelu ili na njegovoj spoljasnjosti postoje,
U opstem slucaju, jedna komponenta normalnog i dvije kDrnponente
ortogonalnih tangentnih napona,
s n 0 v u i z 1 0 z e n 0 g_ s 1 i j e did a nap 0 nip red s t a v 1 j a jus i 1 u
Na 0

po jediniti povrsine u datoj tack; na tijelu, S obzirom da se kroz

d a t uta c k u m 0 Z e po vue i; b~ s k 0 n a c nom n 0 9 0 po v r sin a n e 0 p hod n 0 j e p o -
znavati vektore napona na tri ortogonalne beskonacno male povrsine
da bi se mogao odrediti napon na bilo &ojoj, proizvoljrroj, povrsi---
ni koja prolazi kroz tu taeku (dodatak A.2 ): Prema tom~, napon
u datoj tacki je odredjen sa devet kompDnenti (tri komponente na
svakoj od tri ortogonalne
s lLL.J.
u,. toj t a c k i )_
beskonacno male povrsine sa presjekom
rZ-
1,,,-- -

-, i~ n~-~'~-)

/~~I.:
.. 1
.
()~
)

~ YI - /
4
---r I
/"
l">':
~-7' -<-
Y
LX'}

~ --- ---- ------

I
<,
-(
-,

'j' ('X_~
~
/7
/ Gxx-

"''''-->.- Y
~

7';~l:}~t
i... \I tr"'"""' _ .:»: (? ;Y
~- - C? '-) },-___

.::r _.,~-: J 673

~~:.{~.j
koje d e f i n i s u tenzor naponacJij,Komponente ovog t e n.z o r a Sir oFlte

izrazom
6 1..J =dF
I

J
.ldA.,
1
1-S 7
(i ,j redOm predstavljaju koordinate x,y z), odnosno sledecom
matricom. / -

f"
c5x/ d :<y 6.'( t
','" ?

[dGJJ
) )

z: U') "
(j ,:/\-~I
- /

(]'Ii . I-S 8
) 1
1
u.:~ ''"
./ UJ- \/ /
U C' (

Prvi znak u indeksu n a p o n a o z n a c av a r a v a n u--kojoj napon d j el u j e ,

a drugi o z n a c a v a pravac d e j s t v a (dodat.ak Ac t Ltlsvo jeno je da je komponenta
napona poziti~na ~koliko su vektor povrsine na kojoj napon dje-

~ ..--~~-------------------------~
 8.
...•.

1uje i sam napan u istam pozitivnam ili negativnam smjeru. Mje~a- •

_v_i_t a ', k a m bin a c i j a z n a k a vas m j era a d 9 a v a ran e gat; v n a j k a In p 0 n e n t i
-..,...~-. .~ ---
-c: --:--- "~~ii..:ijW..~~.-hnQtLo n..
-----
i p r j k a z ani n a _sl .1 .3 su , R-rem a u s v 0 j e n 0 j k a nee --
--. - - -- - - - - - - .. - 0-.--_ - _ ._ _ -.'=_ ------"'-.- ~~

P c ij t . p 0 zit i v n i. Ma z e s e p 0 k a z a ~_~_ (d ad. A.2) d ate n z a r nap 0 n aim a

~lede~e karakteristike:
'l. Sp req iut t (konjugovani) naponi su medjusobno jednaki:
<6x y ::ci0 X I c5X?:::6 i!-)(, I ~ YZ ::; 6 'z-)I # 1- ~ <3
2. Prosjecna vrijednost- norma1nih napona (trecina zbira.
tr~ norma~na napon~) je jedna ad invarijanti naponskog stanja
(ne mijenja s~kad se koordinatni sistem rotira):

; (d X X -I- (jy 'I I- 6)3::-) ={:( 6x" X I f 6Yt' ':J f d z-- z.) (- 5 f 0
1

3. Aka ne djeluju tangentn; naponi normalni napon u datoj

t~~k~je ia sye pravce isti

_ 6x X z: 6';/';/ s: 62-3. 1- 5. //
< (e/It-)~
f-r:~B'~Ao-a
c~ v r i j e d nos t nor mal n i h n ap a n a j e p o z n a t a k a 0
pritisak i oznacava se sa -p, odnosno

"
-:r,( (...J '( '(
(J"
-f ~y
0"
\.I -1_
I
r-..:;I::7
<:» -
7)- - 1'-.....1
.::/ -
P, . /
_ J.
r: .!~)
.:-.

Negativan znak je uveden zata sto se u f1uidu ne javlja

istezanje ve~ samo pritisak, pa ce normalni naponi biti usmj~rpni
k a e 1 e men tar n i i!1 p a v r 5 i__
~_~
mat j. b ice, n a a s n ov u u s v a j e n e k-one e:..e. c i j e ,
negativn~.
Na 0 s ~ a v u i z r a z a 1 - 5,{ 1 i 1 - 5 ./2 s 1 i j e did ace u f 1 u_i d Li _Ll

-kame nema tangerttnih napona biti

6x ){.:= 6':J Y dit? -/P . x: z: 1- s: /3

Prema odgovarajucim deformacijama koje izazivaju naponi
sed ij e l e n a sf ern i ide v i Ja tor ski d i o. U sf ern i d ion a pan a u 1 a z i
anaj dio koji tezi da pramijeni zapreminu (sfera ostaje sfera) a
u devijatorski onaj dio k o J i t e z i da promijeni oblik fluidnog
d j e l ic a .
 9•

•
Ako se normalni naponi napi~u kao zbir prosjeEne vrijed-
~~-~;~~,.:-n-o·s,..ti i 0 s ta t ka u a b 1 i k u :
-.---- •••.• =-=:.- ... ; ... '.cf== .. .~. .>0(.: :. . :.~. . ..~. . - u.l

-~-~;~~::-.)xx::_/J f
./'3-, // cfYX 1./,7
d\lu.~-/)
"/-'
f dYl'
./ /
c5z?; ---fJ-Id.?~·, 1-511; .
-

onda postaje oEigledno da pritisak p 'predstav1ja sferni dio napona

jer je u svim
,
pravcima 'isti, .
pa pod njegovim dejstvom mo2e do~i
samo do,promjene zapremine f1uidno~ djeli~a. Preosta1i djelovi na-
0' 0' ,)d ' .
po n a 6/..;( / 6Y'f C 077 sum e d jus 0 b nor a z liE i t i (E a kip 0 z n a k u) pac e
pod njihovim dejstvom doci do promjene oblika fluidnog dje1ica jer
ga deformi~u razliEito u raznim pravcima. ani su, prema tome, de-
vij~torskog karaktera. U devijatorski dio napona oEig1edno spadaju
i svi t a n q e t n i n a p o n i .
Upotrebom tenzorskog r a c u n a (dod.A-1-) i z r a z za napon se
moze napisati u skra~enom obliku -
-::» d.
r!Nd'z: -;P Sed' f d 0' . 1- S.15

1.6. Vrste s i l a . koje dejstvuju na fluid

",

Sile koje dejstvuju na fluid mogu se svrstati·u dvije

osnovne grupe i to povrs;nske i zapreminske sil~. Povrsinske sile
q~j~tyuju n a ..,g.ranicama f l u i d n e m a s e k r o z kantakt s a=d r u q t m fluidom
ili E,rstom povr~inom. Ove sile su rezultat direktnog-fiziEkog kan-
takta. To su npr. si1e pritisk~i trenju. Za,preminske sile dejstyuju
na cjelokupnu
,

fl·uidnu masu, bez nekog direktnog kontakta i uslov1jgne

-'
s u s pol j as n j 0 m s red i nom u k 0 j a j s e flu i d. n a 1Q"Z. i . To s u s i let eze ,
e1ektr9magnetske sile i s1. Sve zapreminske sile po jedinici mase
, ' ->
Ce btti,u daljem tekstu, oznaEene sa F. Taka npr. u palju zemljine
t e ~e j e : - =-»_ dm if- () _ 1
F-d!77-dl /6.
-, ~
gdje je 9 ubrzanje zemlj~ne teze. Kamponente sile F su X,Y i Z odno-
s no, -->0.
'F = X -~
L
f v
f:J
-? I
~.~.
.
7;;"':' / ,.- r:
1- 0 ..:

Pored n~vedenih postoje jos i inercijalne sile koje se

~ojavljuju kao rezultat kretanja fluida promen~jivom brzinom·

.-- ~- .....
 10 . ,

• . II
f
Uticaj tikoline na neki djeli~ oblika koji paralelopipeda
...__.~~·e_l<.re~e
4_ •••• ~~':.-t,.;;,..:.:;.. -::"""'''''"!r
-;>
p r o i z v o l j n om b r z l n om Y se mo z e d.e f t n l s a t i preko kompone- I
::..'~···-·:1T~~-a-!J=o~r-i-k-&-z·a~fl"'lh=n-·a-~+t+--i4-).-~~~-tb&lb-u.z-e-t-:i===u.~o.b 7 it j p.r.:L;-

,rqstaji napona dui pojedinih osa sa tacnoscu do malih velicina .

"of' -'~'" ... ""'-: •.•.:~.. '. - It.."•.

~~ , .:.:.;~~~
r v 0 gar e~. ~ - ,~.:'~~'t~
',,: .., I
lZ .•• .'
·';·i.[·••~;.)
_101' .•..• ',-

...\ I . 06Z7d '.:"~~'/

/ ' G?r + 02 --.!.
- ---'
I
I a(.~.x
'>'
-
,~, ' ()w~
l~':1+ , ,,'7
vz:
'd..
«:". /
LlX+ oz:. d __ ..( &x / 10 (";z.
" :,", I, /=f c~z+ -,-dy
l~x I lxy I", ~ [)'J '
, /~ ,',{-, .• OlXZd.'v" r_-·'~,,,,.' ~ u6'J'Id
/ --4- I', L;Q: OX :A ,. LxZ '" O'j'::J + o:J 5J
--- Gyy

/
I .
ylyi:/
/
.

,
'
~

V""-

__
-
~~~r\-rd;(
-(
oc.:'1-
-

«t»;
ZJ(
l?'" .',',
--
L 'jX + --

"
-
OL'dXd
0 'J
}j
>-
'-j

()6 Lz:;· /
/ Gxx+'-:°cbc ' --' /
/' 'Ox . Y C2Z

/ Jt

'~;~~~i
oj ~""""-

;'~~}i/.. :( si.« LI
.;~~
··......,.!.I
.~.-I •••
·~·r~
Poyrsinske sile koje djeluju na prikaza~i element u
prqYcu pojedinih osa ce biti:

t:';FpX .= (o6xr a6;;x o2f;:)dV; 1-

aX f c)';/ o~
ol/::p\) ~ (0 Lx,) o6YYf- 0 "CoY) dv, /-
7 6. Z,
-- ,_
..::\ r
uX BY oZ-
d hp-s: ='(CJLXZ o (;{;r.,'0 6;Z-i) d V
ax 'I
8y '0 2 '

Rezultanta ovih povrsinskih sila je:

-,~
.' .I r:- / r: ,,~ I· - -
CY / i:.J /y L r: .0' r)7y J -I 0';- p
-'7 /

;'-'/..:.
s- ' ":>

. l'f / (J z: /-6 ..(/

Upotrebom pravila (konvencija) obelezavanja primijenjenih
na tenzorske v e l i c i n e (dod.A.l) gornji izrazi se mogu napisati u
skracenom obliku:

\
 f-Ie
\..¥ __
. ()d('(. c·,
r o I -"
~I/
t -,
. -_-.' ....
() )cc -'
.,»:__
CJ6C2d /
CJ
_I

/ -' -
-.

:;c c
- .r \
~ I
Q!
k----.0.- ._.
I
._- _.
.:» -
a d{5-0 l
CJ x ('.
1/_
// \...... r;,'
1_ ,:~'

-
11.

... ----
odnosno I
o /j...Jui:::'
-..,.J..
C) (7
;;.--~C
C~~l'
c , (
t-<)~
df:.J~ _.>
z: tJ' () (I
~)
0 - ,.
g,.
-..:>. dV ('- (). b--
_ _
--- -..
'--"''-'(
__ __ __ ~ ... ..__ _ -
- ,~'=----
~x·
~~:..J(:~=--
<"
~~~---==",,~~--==--=---c'=-~==="==-=~===-====-
-- -'>

pri cemu_jedinicni vektor {i , za

Co •• >- . '>
Dekartov
_:--. _
koordinatni
-.... .-~ ',. > ~ _ .
sistem,
ima redom vrijednosti ortova i,j i k ; 2(=-(., P:"~.j.e:::---~.::.

Ukupna- povrsinska sila koja djeluje na neku proizvoljnu

mas u flu i d a -zap rem i n e Vip 0v r sin e A (5 1 . 1 . 5) 5 e m0 zed 0 bit i i
"''\~:~~:~~'.\~'~<::;:
.\' ....
nJ_ e - f'
~l"
,;;:~..." .... 'i' .;~',!I' ", ~.;::l'
·:;.\;n:0..:···;~ra1JenJem
- --=-
~:e;r~:~~!'-Z'?~'
i z r a z a 1-6.4 1 1-6.6.
- -3~~-~1fE~
~', -'.'-"!'·'--~:~I.t~~",
t
. L .-;;,'
I

ri,
101 A1 \-
I I
-+- 1-
~:-
·A,)17,V ~:
}I;;;:
-

>-
'::J
~
-,

J--
,..- /
....
r
[
-
•~ -'C,

5L.IS :c -r:Y~.""1 ~ A,
-
;:~S;~:~·J·;,':·:~
.-: .i
5l..16
'.~; ~':;~~-~/\'
...-..• ,..""."

-'4=
~;
~:
S(dFpxtC> +dFpyf,Ld/Pzk)dV ;j- 6- 7 ,-,'
l
V I

o d nos no.. ,. ....> I ) . • _':>-

\

I
,.r/
r: __)
/J. -.
USc'J dl\v'/.
··.:tY'- I
;:-
/:
"\-= \ C)6 {rl
.• ,:::::,,-v.
('0.
"-oj
dV • 1-6,8
I
l:
j
(. V G",-"L V. u-,cL

tzdvoji
Ak 0 5 e i z u k u p n e fl u i d n e ma 5 e p r i k a z a n-e n a 5 1 . 1 _ 5
fluidni djeli~ Eiji je element dA dio 5po1jasnje povrs;ne
l
r
J
A f l u t d a 51.1.6, onda c e komponente p o v r s t n s ke si1e u pojedinim ~:I
pravcima ~a taj dje1ic biti:
~ t
\,:';;:;:,)~:~~~
-
dFi-x:·
/:
o //J ::J
<- 1/ / pz
! C.
-z: (dxx
/\,.../
--: ( (/'<. Y I Ix.
.- -,.:»
z: { ( .\',p- !}x
17]; +
I-~
C~JX
.>
+ (:) Y .Y l7 (j
").J
j)(J

YJl /7/J
f

~
(eX 17&) d/J

-I
~)
L? y 17 t-
))
0 ,.J;;1 ;~!~~.
J/!-,
.'
017.'
I

l--r
!..
/t-:
"., 1,.".,\ ..,:".

1
.

-6;0
,:.-::': ~

ir-:
'. ,'-:'1
~I
"-j:~ll;;",,- ! ~ ~- l
\~~l\~\~fl
••• ~_;~ .•.•••.. ~"T
-f '-

~ I
.' f(
t-
\,
,'~.:::,~
::'i~'\:I~I9,"1'-/,/. ;\' ''''~: ,ri_,' t" ( 'J 2 / '; ( ( (':. ( ':/ ) (' ,'"
i\~~~
J.: ". t ,: ; - \-
I
• • ' •• ~ M"

~~"h1" \" '-' -l - 1,,''; ••\:,\, \"","':<,.:';,11,' .• t:

.'\'J~"':'\ .... ,,'

t ll
,I." .~~~

'I .

--
\.~I t -". <f:'~!jl
. l,1 1 '.'."~ .

-;;.w _ - JE- _
$MAW_ !!U!J1fQ!A!!A1Q6J'£I
' .. --. --
... 12 .
..•
.. ...•
•
., __ ="""-,-,.R e z u 1 tan t a
~!!"-'1'~'::::~~ '
0 vi
;Z h s-i 1~-.,--
a je :
.,~ / c:. -7
. =~- m;J':;: z:f/~~~,J;:;·l·;rej.fP;r:;!~f-·7'~ab-;-~-l!..~~.~'/~- 6·.lO ..'.. .-
l

U gornjim -'.>
izrazima su ni _(i=l ,2,3), cas. uq l o v a koje
17 _
yekto~\povr~ine dA obrazuje sa pojednim koordinatnim osama:
.--~ .
//
--.
:': /)X (
. ._""
-j /1
. -~
J i'
, ~ /
));;)! ;.0 fi'=-170 Ii .
'1 ,-"" / n
·/··6. f/
.J f

Upotrebom tenzorskog racuna mogu se ovi izrazi napisati

u skracenom ob1iku:

d Fr-)~I - Dc·./ Ih' dIi / c/Fp.2': C5('2 ///ol!?,' d;Pb ~ ()~,j /7(·' 0.··.·.-

1-6.42
odnosno
(7IPJ
f.e.
z: Ci lJ
') . .
n{.0 1/ > f;j/
z:
t9
S dcj' II (.0 Ii) 1 (-- 6· -;.':.1

sto slijedi neposredno i iz izraza 1 - 5J i 1 - 5 .8.

Na osnovu 1-6.8 i 1-6.13 dobija se sledeca veza

, .

C '-
r l-o
== (
d j
_Qd~'i~
0)/ ('
d.\;/ z: ((<,'J' 1'7 ··dfJ
j u, 0 ( J I'
..(-_<
.'
II>
l}' I /

,. v fi
koja ustvari predstav1ja uopstenu Ga~ssovu teoremu.

1 . 7. Ra d p 0 v r sins k i h zapreminskih,si1a

A k 0 flu i d n i d j e 1 i cpr i k a z ann a s 1 .1 .4 im a u s v 0 III ~ t: L. ; s tu

brzinu ~ cije su komponente V x , v y iv, Z, onda ce komponenta brzine I ,-:-,"~' ,

nap red n j 0 j s t ran i flu i d n 0 9 d j e 1 i c a u p r a v C u 0 sex bit i V~·f :-~ 5<'· () \

CJ I
ad n j 0 js t ran i !~-.:ff, ;/ (J. \ . a dg_0 v a r a j u c e p 0 m j era
' •
a, n a, Z [1 j e 0 v i ~s t ra -
nica'u pravcu ose x je jednako proizvodu odgovarajucih komponenti
brzine i vremena:
'

(
•• ..1

Vx-
"
7)~X
~J
./

13
() I.v
X
dy I. I
,.
I ~ v
(v.x-
J
-2 8 ..
'\
l.fXrUJd_
0-O'f... 1..
L " I
I

1- T'>
-:-/I .

)
U pravcu ose x, - na ovim stranicama, dj~luju... sile
(rl, v v 1 DC;.'< \:u<\) 0/"1./ c/.:-' t ..JJ .•.. "It I (/:::. R ado v i h s i.] a nap 0 m j era n jus t ran i -
I..Q".\ '< '(1 CJ.,,\ L...' ..
ca u tom prav~u ~e bitt:
 13_
•. -. •
-.
::..;..-r
~.-~
- cc,
'::"~.
-(V x.. + -,
.
J

.. .-.~,
-( ()}!" ,
,

I ! "
-..,.),\-=-=....:-~ :'
"I,' ) ('11-:'/~)
'- {
'\
u S' \(
, .
,
.,...
)
C>O,y:{ j
0 x
a-.,'(.~,~c.
1/ 0 V
=7_~ __ -:'.-
d:z' _.'
, " .~ -, -=--=--~
.

')
( U X
,
/:, t-/
- ~
.I
((}
' "
~',,<
/___ 'v (/)<
"I) {/
I ((

6 xx
1 Iy {)I~)
_
cJ.... ~ -
__~_ ('-;J I

U »: X
"
'

! ~, v>
-
Il.-' \
7/,~:/ C7 \/
I .
()j
/
;:-
/

-<.. C' /, .' C/i'\ ,/ t

~,~
,/_-7
7 I' ._.
f/

Aka se na sl iEan naEin'odrede pamjeranja svih stranica

u adgavarajucim pravcima a zatim pamnaze sa pavrsinskim silama
kaje djeluju u tim pravcima dabice se ukupan rad pavrsinskih 'sila:

d0 y~,p)=:-
-.,-- d I. _1
u
( bX y l)x
V
1-
";--'
C y. y l Y
J.
)',
f- .c
~)
/'
,X:.?
',1;-
\,.

i. ~"]
/
)

dV d t f))< \ I ."

f
. '"")
_0__
'( "','
C u r; U,'<
'l oJ

!
)

c5:J:/ ~y ,.;.. ':I d· v-!

'7 IV Z./" r)
oY ~,
.;~
.;~
((7.
/' -, I
X 1/,,< -/- (z
r-' ~J.t
Yvy
1:-"
f-
),
(j Z 3- (/2
"Y) / /--::: ~
0,:,
aqnosna

-- -,
d(dwp) .: ~.
lv »: r:
•...•• ;::)x,
(d}{i LtJ), '/
/
.-
."
I'~. Y~
C
Ovi izrazi se, posl~je dife~enciranja mogu napisati u sledecem
ob l iku: ".

. d (d\,ij~)-=
dv d !:
~/~ ;':.0
l. ()
axx X
f- G LY X + U 0- X)
ay fa i!
,.
liJl..)·
.'--'

"-'
c' ()

'-c) x
C-< ".J.
lj

'
'a l5~JV
c'-:::-; V
- + ()
·.,:·l:;./
c:~_v)
\........
/ J. «--.
\:..-.

f- 'Ii;· (0 u:;; f 'd CJ-.J+ d dn I

'0 >< o-y ~~' J
-.~ 1 \..J
) Cr L,i,'< --;-J () 1/Y ---J
C) l)~
..1-
,
("')<
"--,,.
x -';) \:-:--
('0, '\ l xJ U ,'{ + C,<l
?IX
-f. t:y X .-..

:)!' /~:
t \,....'.

.s
,-J
c>yy UUy
~.\'
+ ?fl" »c:
(3
~~.J

(/ ..•.../

"')J
ll-X
0 v: : -I- lZ':)
<:» at '.' v ,.J
-I (1/;:.:
':J
u~Z/
"
r-'
~' J" ,-- j ....
_..J,

-::"l -7 .- -'-
U ..
_.
-.

~.. )
.-~ ..7
L ~. 0 --
d(dwp) =:. (.'(/ J', ~) .-J ,./ ..{) ' , ,
."), dC/; I '-
. - ;-0. ,'"",
r":

l.
('IV (i l. JI
(J >/;- 'I
-: \ <.
0 ':
-(I (j
- ('
'~J' -\-/ '-:-
('", (
,.

•
14 .
I
Svi c1 anovi u p r v a t r i reda i z r a z a 1-7.5" odnosno pry; ~J.;i;~
.'
,.. --' . -~-c_Lan.=...JI. .:._.i L~a-z-u-=-l:.1.Lj maiu.=o i-sLi~k ,ar.a.k.t e·f.- 0 n.i -pr:.ecLs.t aN-W Gc-j.U-=-!1~ O.-~_-
. ·;z:.C/i(~ - -::":~..J
.-,
izvod si1e po jedinici m.a"5'"'2 i odgovarajuce brzine odnosno rad ~~~
utro§en na pomjera~je fluidnog djelica (rad transformisan u kine- -;j
..-.~
ticku energiju). Za ovu vrstu rada se cesto upotrebljava naziv
motorni r ad , /zra.za.
/ziazCl U p r e o s t a l i m .clanovima-v"1-7.5 odrnosno poslednjem c l a nu
V 7 oV:: 8Y
1-. 6 f i.qu r i.-s u gra d it j e n t'1 b r z i.n a 0)(/ '0 Vx 1
. td ., k oi
OJl
d -
0 raza-

va j u pro m j en u 0 b 1 i k a flu i d n 0 9 dj e 1 i c a k 0 j a s e 0 d v ij a, pod de j s tv 0 m

odgovarajucih napona, odnosno deformaciju dluidnog djelica. Ima-
j u c i to u vidu ovaj dio ,rada je poznat kao d e f o rma c t o n i.;
Pod dejstvom sfernog dijela -p normalnih napona, u
izrazu za deformacioni rad, doci ce do sabijanja odnosno §irenja
fluidnog djelica, Ovaj dio deformacionog rada je poznat kao
'-" s f e r n i d io ;

d(d VVs) z: -P (CJ U; r' 0 V~ f- ;) u-;) , /j-77

dvdi ,CJX oY CJ;! )

i predstavlja dio deformacionog rada koji mo~e biti transformi-

san u'potencijalnu energiju. Preostali dio deformacionog rada
koji se o~vija pod dejstvom devijatorskog dijela normalnih i
svi~ tangentnih napona se tr~nsformi~e u toplotu i poznat je kao
d e v i j ato r s k i dio deformacionog rada;

d(C/Wde~1 .> d DUx:, / d 'OUt) d 019 uz.

dvdt o:<x ox. f LJyy 0 Y f- cl 0 i3.

~ (0 Ul) D v~-)fUXZ(1JX
__
) !CJ!/;: -To,~)-fOY2\7J"J
() 1/x) ;J (() l/'? [) 7/~)
f-LJXYl a){ -1
9 ,:)
-
o
-t ,2;/'
' /-78
Pod dejstvom zaprem;nskih sila dolazi do promjene pote-
ncijalne energije fluidnog djelica pri njegovom pomjeranju, taka
da je ~vaj, rad po svom karakteru motorni. Rad ovih sjla po jedi-
nici zapremine ujedinici vremena je:

dcdVVE)c: fFZ-; c= f Q C</ /-7 9

dVd-t
 1 5.
.,. o
- . -
~)J~L! !l n I r a d p0 v rSi n s U 11 51 1 J. 5 e Jll0'1
-
e ,
I) ~'j
- _I
III'J'
• _'
<:I',
c; ."
,.".,
'./ .• 1
(~ () '.: ;.::. - .. ":
".""'-'_"'.t'o

r ,
:.::::::-:----=---=- -:----~.-:-r- -"---:---. -.--.-::...-..-.---::.----:-~-~...;.:....=:.....:...:.:..-- ------:-=.,.-----.-:-r---:;

t i~ or 2111 2 , i z ~'i:. Z ! l: i pre !~\J P () If r :;\ n s k 0 9 i 11 t e9 r 0. l (\: 1~Yi:

!',-,-",
I ":-'.-it

1 :~~;
I~

d\'//·) (_:'~_-
------
'0 .~.'
I·
\
j.
(,(J{,j '~~~/)i.» ,,'
( I, \ n! \ / _ (
- )
,.J
U (J
. .::/ r
Col.)
.
II(
r-: /. ..../
U ,-;-,)
[7 ~:~
.:.r. ~:~.:

/ ' ) 1-':"', ,/.

CJ "'"
t j

\/
C: /\.( -'
(-J

d Q!~ j e to u r a d i t i Zll. III 0 t o r n i i cI 2 for 111a ci o r: 'j , ~ ~

n e 1110 a u (' '2 " "
j):' :;"-:

Rac..~ d..• Lz a c r emi n s ki h ,..··J1a

r, U I._ :.:>.
_ JI k o d j e ,'- p o d o dU r e di e n i !m IIc-l·'\'",~:·.",
J'O t ua r,
,) " I ••.• •..... I . oJ . \.. , ~. ; ,'.·,r:
.• r ,

i z r a zi t i p )' e k 0 p o V r sin s k 0 gin t e 9 I' a 1 a .

Ocil]!cdno je d a c e n a osnovu usvejene k f) nee! I ~:: .~ :~ :~ r :-,:'~

dO\'l2dr:ll fl 1I i rJ f1 i) in d j e 1 i cub i t i po z it i 'I nag Z n a k 5. i (1 I) !' '.~:. '1 (' j ~:'

IJ s v i rn t z r e z r m'c 1-7,2 do 1-7.10 r ad u z et s a. p o z rt.iv ni m :c.:!i}I:O,'1

k iH.:;c S '2 ' 5 1J!.j c: ,. s i 1~ i ,P 0 mj e r a n j a p o k 1 (1 P a j LI c d nos n ') :3: "' .~.S ~-~ :
U' c; I} Pr 0 t n om S '\ U C (1.j u. U!~ I) 1 i k 0 s e u s v 0 j i n e k a ell' u (j a '-::,G :-i !~~ ~:: :; ~ -j .;
••..•.........
......,., -, •...
-;-:'
n ~ p r i mj C r rj a ,j e '-II) 'i 2 cJC' ni r 2, cI n e gat i 'I L\ n a 0 d '" 3 dell i /

'I ,!
c,'-'''' " s_c 1/ .;,
,Zt, r ..7.11.1c"
.' 'I '" 1 - 7
,'_ ? r!.,0 1 - 7 ,. 1 0 morc, " p r o r:m i•..'),-"l,_
: '" ,.\ ' ~. ;

"

-:-.:.:~

.~-M~!.t'!,..~.tll!'djRf!""~':'~::""""~-'-'~.-- - '''''~l,,".~,>W' ,,,~,",,,.,~,,,,,~""""""~ c., ,... •.••••,._.....,..,.--