~ -" t~.

•
,
I I
i
1
L .. \
~
.{~
~
-.
I ••
-4 .' : I •
! l . ,
~
" ~ ..'.
". :~.--.I
': P, ~
1
 ,!.,.

~.

~
·------:tr·r~-slATIKA~ F-CUTD-jf-- ---~=-.-- ~.~-= - _. -- -,-"=-- --------

Smatra se da je fluid u stanju rnirovanja ukoliko su

svi njegovi
rnirovanja
djelici
ukoliko 5e svi
nepokretni,
djelici
odnosno
u datom
u stanju
trenu~ku
relativnog
vremena
.
r:',: •
:"
~~'

;];
l"'-'
krecu istirn brzinama u odnosu na neki nepokretni kordina-
,"
tni sistem. ~:.
8
~?...-
U ~lu~aju relativnog mirovanja moguce je odabrati
j:::'
takav pokretan koordinatni sistem, koji se krece odgovara-
~~
jucom bzrinom i ubrzanjem, u odnosu na koji ce sve ~estl~e
fluida mirovati. Relativna brzina jednih ~estica u odnosu.
na druge jednaka je nuli u oba slu~aja.
:1

,"
3.1. Naponi u stanju mirovanja ,"
~
S o~zirom da fluid karakteri§e velika pokretljivost r~~~'
i.'
djelica cak i pod dejstvom najmanjih tangentnih nap0~~ ~li-
t·z,
t:
jedi zakljucak da su tangentni naponi koji djeluju na flu- ,

id u stanju relativnog ili apsolutnog mirovanja jednaki

~uli. Fluid se. prema tome. u oba slu~aja pona§a kao da je
savrsen. S obzirom da sutangentni naponi jednaki nuli,
normalni naponi moraju biti isti·u svirn pravcima (jedna od
f;
osnovnih karakteristika tenzora napona (~od A-2). Od nor- :f~
~.
malnih napona prisuCan je s~rno pritisak jer, zbog malih
kohezionih-sila koje djeluju izmedju fluidnih djelica, u
fluidu prakti~no ne postoje naponi na istezanje. Pritisak
u mirnom fluidu je, kao §to je navedeno, stati~ki pritisak p.
1z njegove definicije, takodje, proizilazi da mu intezitet
ne zavisi od pravca.
...., --,. ,

Elementarna sila dfp na neku povr§inu dR usled dej-

stva stati~kog pritiska ce biti
dFr=-fldR 3-1.1
S obzirom da intezitet pritiska ne zavisi od pravca
ni intezitet
tarne pov rs i ne
ove
-sile
d f1 .
nece zavisiti od orijentacije elemen~-

•
 ,.-,r
~-?'ti
,.!

010.-·;" '!'"', ••••••••• -..'"):-,-.r." ,,;-,:''''':'~~~.~"j~.~

--.~ ~ == .-- --- -- ---==-~ -- -~-

~--.-~ ----=---~..;;.....~-.-.----. ~-~.~-==-
Ojlerove jedna~ine za fluid u st~a~~ mirovanja
I

-Neka V predstavlja zapreminu proizvoljne fluidne

-----. mase ogrnai~ene povrsinom A s1.3.1. \, " ~ f-Ji
!, W.,
~~.
----" -----
\..::~l~:..;'"~:':~.
~
r: ,'-
I- ;.;'
~~ -....•
...•

-: \,y
~'d

~I!
""'·1

~:.;;
'''-.'
&;;
~jJda . R ~.~

fZl / r.~
I~,I

d~~r[O
--1-
:, -f
I)'I I -JJd R
'cic: _ k ~~:i
\ \ " P f]ftciff .~1
t:.~~
1":4
,<'.•
\\
~ ~
.. .: (. .' ~-
~~-
-:!~
(:~:~:I
.-:..:~~ r---- i~;~::~~~~~;l'~: i;::;'
~fij

5L 3.1
:-:---:~:: iJ
~
t~i
:-:[
-~ -;--.-
~ '1.
(> ~.'~,
r ':....

- ....--~- Na--dJe1ic zapremine dV deJst:vuje zapreminska sila 9FdV-- kr

l;:)
~;.
~i
a na fluid u cije10j zapremini V, si1a ?~
".'
:z,
;{ = 5 ~FdV. 3 -2.-/ t~~.-
~;
- v
Povr~inske sil~ unutar f1uida'uzajamno se ponistavaju
.- ,
L~:
jern a sva k i e 1 em e n t d 0 d i r ne po v r s i n.e d v i je e Iem e n tar ne 1.-'
-c-

su s j ed ne zapremine dje1uju pritisnesile-pdCl. ipd.C(iste

r;
-,.-.

po prav~u i intezitetu a1i suprotnog smjera (jedna je usmje ~~

~:'"
> ~

rena prema unutrasnjosti jedne a druga prema unutrasnjosti ;;~

S:
druge zapremine). Preostaju jedCno pritisne si1~ koje dje- ~
-~>- 'c

1uju na e1emente dA grani6ne ~povrsine oko f1uid~~ mase. ~

-+ ..,
i-:!"

E1ementarna si1a pritiska ce bit~ -pdA. a rezu1tanta '"

~fr
~ -->
~:=- Sl:Jdfl. 3- -':; .... 1")
A-
Transformacijom povrsinskbg int~gra1a u zapreminski
\koristeci Gousovu teDremu) dobija se da je

~ =: - S fJro.~,/?dV; 3 -..:::.J
f) -r
~.
-

st~slijedi i iz izraza 1-6_14 za povrsinsku sitU.

~.
Iz uslova
.~~
ravnoteze fluidne mase proizilazi:
. r11, (I r:r: - I) r'r).;:
.. I,« _V '...
I,,,) Of "\.1.
('i ... " ()
c.:-\' ~/ ' ~'
')
,
 .,.... '''-. fi.':. .
.
,I :::., ~-
~'-.
,
.._._:·.i:~i.'~'>~
-w'----- ........-; II
"
~

_
~.I'

.• _._
, ...
~,

~
Zap r-em i na V je pro i z vol j nap a ~ dab i 0 va j i n t eg ra L~:_.
-'
,.' -"'~;..,..~.::::,,,,~-:rWT'~;-~.
bio jednak•. Quli, . pod integ~alna
__ _ _
funkcija_ ___.mora biti jednaka
.

,.
- --~. ~''----se--Llslovravno-teZe svodi n a 6b-iik :----'~--.
-~.--"~-----

F=';
->- /

9rQO~p, 3-2,5

Jednacina 3-2.5 predstavlja Ojlerovu jednacinuza fluid r.!'

~
;:
u stanju mirovanja. Ovoj vektorskoj jednacini odgovarcjju ~ ..
tri skalarne:
)r

. ,~
("-

"-'"
v--
1 cJ{J
-
/\- ? 'ax
,/ ::
5 oY'
/. C),(J Z -::!. () 4:J
.? az
;-'

o~~.'~
.~

f,~-_'"
.....

"
".1
~~:
tt-
r'-
if
Ako se p r e o p s o t av i da je fluid barotropan tj. da se u datom ',>~' 1~
..•. :

s Lu c a j u gustina mo z e izraziti kao funkcija pritiska (.f=f<iJ)) ~1

slijedi da je: 1
~t
J
;,()roc-'/_)
t ,: -
-/
z: C;l'()._~/C'),
'..
! . (
'.
1=
"n, dri..12r..J ~l'/I'·/2··,/11
r-. ., L
, <.. ~ '/ ~ ,- ,:-~- -'-.~'.'. -!
if
~.
;.:
/ tt~
odnosno: d I
g$2 - : ..
I
---.:",

;..•.../.,.:;,)
- )r\ ::-'
.)'.('-,,'
-. _."
-")
'~~
()
;,'i-

d P -'" J-' / . "' .•)

,-, •.. ( ) t,':!

rij
t,

Imajuci to u vidu jednacina 3-2.5 se moze napisati U obliku

." . ·",.·/r' . D_0
"
;=::._y /'(2 ',:,) > >"
\
I 2-(.1(, ,) - ~ (P--, ;, oJ
"" -
Odavde slijedi da na barotropan fluid u stanju'mirova
;J
nja dj e Lu j u s arno konzervativne s i I'e. Drugim r i j e c Lrna , ;:;amo
./ . d;'i
pod dejstvom konzervativnih sila moze barotropan fluid miro ",.
'i
t,
vati. Ako fluid nije barotropan ili sile nijesu konzervati- ~;
vne doci ce do kretanja fluidni~ djelica.
i

Za slucaj relativnog mirovanja, na fiuidnu masu zap- :1

'l

rem i n e V', po red zap rem ins k i h s i La , m 0 g U d je 10 vat i j 0 S i in e -

J
rcijalne sileo Ukoliko se fluidni djelici krecu konstantnom
I
I
brzinom onda su inercijalne sile jednake nuli, a ako je ;oj

brzina funkcija vremena onda na svaki djelic djeluje S~~d

-" -_'A _.,.
,,:,:',. :-:,.. <!.. . U b r za n j e a je L s to za sv e flu id n e d je 1 ice ,
.inace bi se djelici kretali jedn~ u odnosu na druge pa se
ne bi mogao naci takav kordinatni siste/~ u odnosu na koji
bi fluid kao cjelina mirovaa..polazeci od uslova ravnoteze,
n a sL'i c an n a c i n kao u prethodnom s Lu c a j u , dobija se Ojle-
rova jednacina za fluid u stanju relati~nog_rnirovanja
'-~ ._""
-'.':>, -,
j ;if d'i'
-- --- -
Q..-- l'''') ,./ :.
,--:'; ':.~'.

Ova -
jednacina se moze svesti na oblik _':10
analogan _.~ .,""
jednacini
3- 2 . 5. z ami ran flu i d. u v 0 d j e n j ems m j e ne F l2.zz: -/c' -I. !(,n;
. ,,- ,( , }
,-' ,"
"
~.-- I••J '" '!} :) /',:'~'.j .
/L.,i
' •'I ." , .
 ~, ~ •...• ~ __ .•.•. •. ..: DC'S ',. , _.' --, .~-_._ .•. _

. '-;'
f~:'
•
U ~lucaju ob'f'tanja fluidne -._>
mase-':. konstantnom
2 ~ -•...
ugaonom brzinom W ..,'
~~".,~_:
...
,,~~~~~.-~Al~t'cijalna_sila ce biti hn (~LUJJ) o dno s no !

-»0~--'--~"--.-.-.
=10..)

-_.. -- -c - ;:;- ~ F ---- ---"'-- -3--:1.-1-2~---

z i sed
Po La z e c i o d p r ed po s t ay k e da je fluid
0 .z a k 1 ju c k a d a s i 1 a fP m 0 r a bit i k 0 n z e r vat i v na dab
barotropan dola-
i .0
I~
,~t
?::~:
.:.. ,--

fluid bio u stanju relativnog mirovanja_

Mnozenjem Ojlerove jednacine 3-2.5 za fluid u stanju

I

mirovanja i1i 3-2- 11 za fluid u stanju relativnog mirovanja

. -? . -
sa proizvoljnim elementom dl bilo koje linije u prostoru koji
zauzima fluid. d ob t j a s e osnovna i jednacina za statiku 'fluida u
obliku
X d;;c f )/ dy f L dz .: f d!.:J, 7.
,:,;-./_ "J J--
./. ':'j
-

X. Y i Z su komponente zapreminske sile u pravcu pojedinih osa

.:
z~slucaj fluida
,
u stanju -mirova~ja
.._- .... ,
odnosno komponente rezu-
Itujucesile za fluid u stanju relativnog mirovadja.

3.3 F_luid u ..
~!:.a_n.J~_._f!1:.,ir.~,!a~j~_~
polju zemljine t eze

-,
Zapreminska sila koja djeluje na flui~ koji miruje
. ~
'U polju zemljine teze je konzervativna sila polj~ teze
.:5-. .~ .' !
- >
(-:-::-:
!lrC~dl./' - :,..>
-(~~, -:'-.--'. I Za k 0 0 r din ant n i sistem ta k 0 0 dab ran d a j e 0 sa z us m j ere na . ~_._. t·.
r;~
•....•.,.,.r:;..
.;-.=:.:~~~. \/Q.rr.i 1.c::ll n().n;L._v..i.se......LunkcLi.~..J)..Q.t_eJ)ctj_ala
LL.,ima sleaecl ~f~,
, '. obllk. ,~~~,
~11:~ .: ~
------, ,
",.,,.' ":.'.' - :./ z; -
,"
p;/ -.;'
r.•
3- 3.2 .-

pa su 'komponente zapreminske sile u pravcu pojedinih osa [

!

. = VI
• /1' \/ -
J -
0 I -
-:-
zi >

-/'
c)
, -=) - - -:,~ --;.~
1'-
;.
\
••. '. I
-.- '-".v I.: r

Osnovna jednacina za statiku fluida (3-2.13) svodi se na

oblik
~
Ci~/Jz: - f [l ci.-: --
-? -
., .•
,'j.

S obzirom da je sila zemljine teze konzervativna

fluid koji miruje u polju zemljine teze je barotropan tj
,
...
~
,',\\ Prema tome, na istoj visini z e co os t . priti- ,.~'

sa k i g u s tin a e e bit ita k 0 d j e k 0 n s ta i.-"\ .t-y'-.A, I z j e d na c i n est a nja

slijedi da ce i temperatura na toj visQj biti konstantna. I

Ukoliko, medjuti~, dQdje do neravnomjernog zagrijavanja ~lu-

ida na~povr~ini z~const (usled dejstva sunca ili ne~og:dru-
gog izvora) fluid vi§e nece biti barotropan (gustina je fun-
kcij~pritiska i temperature) ravnoteza ee biti naru§ena i i
,,.
doei ce do kretanj~ (vazdu8ne struje, morske struje i 31).
. ~., ...•.. "..~.-A
f ....;:.,.:~.~.~<t',:"4·;:~lJ
 '.',t
:..:~'}..~
I:-
f":=r..,,,_
:;~..... -;

'r

~- - - - -
- -
~' ._,~-,:~~,:.-::.- :""'IT,,:-rflc-rY~po-V·r-s~ine~dva-~ITulaa
razTrITtihgustTna-~C~-~~~,<
,- -- St i, <: k 0 j i s e ne m i jes a j u m 0 r a jut a k 0 d je bit i po v r sin e ;:<.J:
z=const., jer za oba fluida vazi izraz 3-3.4 , iz kojeg
-
slijedi: ~~~r
,7 \'•. ':f
t'
- _~.)
-
d •.7-.- z: 0 ;.r.
.,. --,- ~~..;:::-:
"'~L
r'
:;,-:;.J
o d no s no z e c o ns t , jer je ,'f", ~ .~'2 ~il,
~~
Razlika pritisaka izmedju dvije ta6ke na razli6itim
visinama se moze odrediti iz jedna6ina 3-3.4 ~' obliku ~Zl:
~.
:::;.: .
,):J _ I J :: _5r-~,:)f/:=
i~! -; '/
Zr
~ (! •.1 •.. ,; 0·-3.6 ~~::I'-
~:-

odnosno
~:'.. /....,.
,D'_.f.)
/:: I';
:: 5 -f( ,:
-:;',
C) '..) .7:. J
3-3. -(
ff;j
>--;·1
1.:f~~
za slu6aj kada je z osa ~smjerena vertikalno na nize.
Iz ovih izraza se vidi da je razlika pritisaka upravo
proporcijalna tezini fluidnog stuba izmedju dvije ravni
z=z1 i z=z2'
....,

3-3.\1. Ne s t i s Lj i v fluid "~·n

"
-Fluid se moze smatrati nestisljivim ukoliko je pro- F~l
,mjen a g us t in'e flu id a' zan em a r 1 j i vat j. ~:::
con st. U tom s 1u c a-
. ju se izraz3.3.6 svodi na oblik ~~,~l
.
21 - Z2) ,
3-:;' c.••••
pi'
,
J.~ -'/:) ~ () Q ( .). (l

/f ",./ ) d

i)obijeni rezultat se moze koristiti za odredjivanje

~;\~C
razlike
fluid
ukoliko
pritisaka
odnosno
je p~znat
za odredjivanje
u raznim

pritisak
ta6kama

na slobodnoj
pri0saka
prostora u kome
na raznim
povrsini.
se nalazi
dUbinama I .~'"1:;:.;
::(f

If.k 0' je .:-,"vis i nit a c a k a k 0 je p rip a da jus lob 0 d no j po v -

vrsini tecnosti (slika 3.2) na kojoj vlada atmosverski pri-
tisak pb, z visina bilo koje proizvoljne ta~keonda se, iz
'{:"'--"~"
..-:-. jed na C in e
..!~:.;~;r~.\~~;.~ 3-3 . 8 ,m 0 ze 0 d red i tip r i tis a k u to j ta c k i . f,~0.:>~>,
., .~ .. .: .,:.':,
.::~:~\ .~
"---'~ ~t~~""':'-'"

:~'7.0:7:] t:;:;.:;~~'
.'(
(" ,- - ".'7",,/
"" - \',Q l.'7 ; ./ -;,, \ - -.)
•• '7 -;
Q - J (, I.. -, - J = ». 'j ,
ili

f -.-
fl
J'.'"
,0" I
. ./J
./ "
~"
(,
- •.
'--t:)

S 3- .s.ro

•
F
 ('.'-:~': --. "'~~'
, .... ,.i
',",
.....',

AI " .
= ~-- -- ------=----/' --- -, .. -. ---
-~--

I,
~
/ I
".

.
I
!
,

'".,'
.

<,
/'
'
I

, I !' ~)i', j I \ ,:
"t Y I'! I ' r l
e,
'-- y , / ,-
--- : ~ »>
,
I
k
-. I
.;
Iv -..-:-
1/1 -. f1 fJ2'
I'If
I',,'~1 .
.-
-- ,
i / -:
_, __,
I
1
~·1. Jf i
I
~!-
_. ( I .(.1! - I
r r --~ . 7J_L f..\_
/~) g-
ty
"

/X·
t,
.'
, b
.5L.3.2 I~"

'-, ~ "-

/2- .- I) .. - .-------_.
-Od no s i -/- (' -"- .Lrna j u dimenziju duz ; i zovu se
\ (f ~
pritisne' ili pijezometriske visine.· Prema tome, zbir geode-
ziske (z ) i pojezomatarske v i si ne (p/fJ) u ~vim t a c kama
fluida koji miruje u polju ~emljine teze ce biti konstatdtl.
Razlika pritisaka izrnedju dvije proizvotjne tqcke
;:/
M1 i M2 koje se nalaze na visinama z1 i ,z2( L.;, -.~:= /,-7

c e b/ ({
.J
./:~ -,/~'~;:"'; '-:;),('; /.!.. f '5-3~1i
-'
~ i
I
Ako pretpostavirno da je doslo do poremecaja pritiska,
us 1ed d e j s tvan eke s p 0 ~ j h e s i 1e, uta ck i M 1 z a d11. 0 n d ace

se ovaj poremecaj prosiriti i doci ce do promjene pritiska

u t c a k i M2 za d)/:J
/ 2
. Lm a j uc i, u viduda
'
fluid i dalje miruje
bit ce: I)
.::-;_-,;.' / ,';1
,
. I:) I- C//
._)/1 )'
_.' - / " -
-: /......
I
,-Jr.:;)
hJ - ~ o 1"2
..._ -l_"
\'-' ~,I •...,
(/ _:2 ";" ,,' l.. - If" ,
.
o db'
nos no, S 0 Zl rom na - ~ .//
.~-,~):I
\.-) .-)/' I.....'J ~l
," L.r.( _ •.••.•. "I
/ -
'. p.1
~'·I..2 L• '-

.' ",
Promjena pritiska u nestisljivom fluidu se, prema
tome, prenosi u sve taeke podjednako. Ovaj zakon je prvi
formulisao' Paskal (Pascal) rijecima: ttKroz teenost u ravno-
" ~
- ••
".
. '."
-: .."':"."!:'-'
'Y
.- _. ':1
teii! svaka promjena pritiska u jendoj teaki prenosi se po-
r------
. --- ..........
.\
 -~ - --.-
--------~- -
: -.-
¥~~ ~
:-:;. .."..:
-~
d jed n a k 0 u s ve 0 s tal eta eke pro s tor a k 0 j i ~tee nos t zap rem a'" .
:l.~.it>·:.-=:~~"" ..,;;.~, ~-- - "
:':':::,-,:.::~~"':~:s:kad'0-v-e-m-ia-kon-u~.se Lv.a.-r.a.d, .h_i.cL~aulic..n.i.h-p.r'-e.s..a.p7a_~t1l.;;..-.-"
_z.as.n ,~cc-c~,-.--.,-·-~ ~
'!::."~:.:"""~£'"'''1:~~~'':=-: -
mobi1skih kocnica itd.
Zanim1jivo je ispitati na kojim 6e se visinama na1aziti ni-
~::--r'
.-"-'; -,:j
~ '

voi tecnosti u spoje~im sudovima sl.3.3. ~:': .~c~.

l-J
rJ· '¥~
~-r.:;'
v • '

,'>
-, ,'G:d r::
i\o~

...,
/
A1
i'
~.
:;£./
f( li. f;r
e-1l
~;
~4
1 ._.----[CL.I
-;--r-r-Y...,- rr r :
I • IA1
;:...
or
IT
.U...I .!. I .I ... .J ~:_r:
'--1-
'I •
AJ
.l{ I 2

11
I'fl,---------=----7
::;:,
~..
h~-"'-
~i,
;
Y _ Z
." 0_ I 1 I ~f

~~ ':j
~
r.:.:;,
~'C
~l
~:r
ff?;f'
SL,3.3 ...•...-, f;·'
f<-}.'
~,,~': ~:..
" . ~_.6'-

Ako se predpostavi da na oba nivoa dje1uju r-a z Li c i t ; pritisci' ~:,~~.

;,-
-·1
-.',-1
;":-i
,j
P1 i P2' na nek~~ nivou koji se nalazi na visini Zo pritisak p mora
biti, S obzirom da fluid miruje, isti u svim tackama. Iz izraza ~.
~
<.-.
3-3.8 slijedi da je: ~~."'!
i-~~
:~-\
Po -//0-{ = )9 (Zf .-2,,) I /I~ ~2::f9(Z2'-Z). 3-3,1~ l::1
f' ,
~J~~:;"
,,;:"_'>"'i~l
I __ ·~:;;

--'------- .- - _ _. .di~.
L
:r-;
Aka je P1=P2 o nd a je, na osnovu 3-3.14' L Zt:::2.2 .•.. ::
;~ .: f
Znaci, da se slobodni nivoi nestis1jivog fluida (nivoi iz-
i;
loieni istom pritisku npr. barometarskom) nalaze na istim \.-:

visinama. ~_ -I

~"-'

3-3.2. Stisljiv fluid k.£\

~
""I
Da bi se jednacine 3-3~4 mogla integraliti za slu- :._,'!
I.'

caj fluida promenlj~ve gustine koji miruje u polju zemljine !,

t ez e , mora biti po z na t a veza f= r.;?(;fJ) ili"zavisnost pri- ~
.1
;

tiska ili gus~ine od visine z. Od ~vih fluida promenljive

(
gustine, koji miruju u~olju zemljine teie, najvainiji je
-L~-:~I
v_azduh koji se moie smatrati idealnim gasom za.koji vaii ~i
t,-i
/-- ~'l
j ~d na~ i na s tan j a 2 ...2. 4. "., ~
,.;

".,..:,-?,-c0
i:~"-\, ,0.,f.~ ,'rs-i: i
~,::;,·~::=~·~·~:~t] ~'l

) ~
 ~~
..•,-::
~
.~. -;
.- ,r·
~
.-.....:? .., •
I
J.
•
• ••.
~ ••
x.
.L.o.,.,.
I
-.--.--
,-. --
Irna j u c L u v i d u da k on s t a t n Lm visinama odgovaraju - -'-.- 1---
- - I
KonstECnTne-=--g-usrlrie"I~p-rrt-isc-~(s~-o
bZ-:lFom~~ no s-t=)=;=-----
na--tra=ro-t;r-op ~_-~.:.._~i==_

slijedi da 'ce pri z e co ns t , biti kaO s t o je na v ed e no . i te-

mperature konstantne tj. T=const.
Izra~i 3-3.4 i2-2.4 nijesu 'dovoljni za odredji-_ :(~.

vanje po1ja pritiska i gustine jer je u njima nepozpata i

temperatura T. Promjena temperature sa visinom je odredj~n?
eksperimenta1nim putem (mjerenjem). Dobijeni su rza1i6it1
rezu1tati z~ razne ta6ke na zem1ji i razli6ita gOdisnja doba.
Oni, medjutim, nijesu mnogo odstupali do nekih srednjih vri-
;.
jednosti za najzna6ajnij~ djelove zem1jine povrsine. Ove
srednje vrijednosti su poznate kao standardne, odnosno us1- =
ovi ~oji njima odgovarjau kao standardna "
atmos1era.
-
Prom-
';.:
,

jena temperature sa visinom za standardnu atmosferu je data

f ~..;
..•

,~
na diJ'ag rciau sl.3. 4"'~-------'-"'- --~"; --_.-, -
,;.t.. .: '// ""' tJ.. ' •. - .• t.'~~~,'t
. :.. .., ...•. '

:':'~l - ------------_._-.-----------------
i .
I"
,-
-.- !

t
U, = 4 X 10 Jdq:/111

~;
------..
0,
'oj

:V, MO ~
"-'

r
~~ U) = -4.5 X 10-) deb/In
~~.

,
A_
-, .-,
., .,
t,

If :.:.~~
•

"
-:'-
"'"
/:' . "
bO
t
~I~:
-53
i,,,:-!, '-1·
-47 .:":
" I
}8~_b6· K
r

40

Ul ~ 3 X 10") dc~/m

~5-
~O -"C
-56,'>
I !I-:
~16.66.K~
"I s '-0.5 X 10 -J dog/In
-...-:
.~
~.~'
a I __ ' I
.~
160 coo c40 "80 3~0
Te mpc ru ru rc . oK ~
--r:7 r-:"':" .. ~:.
'-
-,
- /,
51..j., '- __ /.i_ --;'.:
:_"_,
, r
(.I
,-\
f:l
----=---- - -,'"-.
.; ""C'·-
q
Moie se zaklju6itida se tempratura do visine
't
z = 1 1 x 1 011 m mi j en j a po Z a k 0 nu :
~-

t -:;-
to Q-rZ 1- / Q.( =-:-0.0065
/
to = ISoC ' 3- 3.l5 r
:.t -!:.'FI ;'
• I..
J
I

.J.~
i-...•
 Na osnovu jednacine stanja 2-2.4 za vazduh slijedi
- ------'- -- -.------ ------- --- ------- --- ..--.:....--.~--

/J z: 72 (286'- O.0065Z). 3-3.16

f
Izrazi 3-3.16 i 3-3.4 u potpunosti odredjuju [
promjenu pritiska i gustine sa visinom z do 11x1~lm, kao ~r
g~
i zavisnost f~ f(p) u obliku:
I;'
p Z )S.2S8 3- 3.·11'
-:0= (1- /;1;300 ) ~
I.
9 '. z 425"5' -:; _ ':) ,1 (1

Jc) -::( 1- 4' ft300) ) -' _.Ic1

rr
1. =( j:J) o. g( ~--::j /II()
.I:>a
p
'-' _. J ~
~J •
~
Za oblast konstantne temeprature na osnovu jednacine ~.
~f.''''
stanja je tl:
Io".)t
//) C <::~". ••..!
- =- , I
z , -5 ') C) iiJ
gdje je c=RT.
r \"..J ""'......-.

'1
T\
sa izrazom (3-3.4) odredjuje zavisnost i ~
~: r
Ova j~dnacine zajedn~
pritiska i gustine od visine uobliku:

o
'] (
C ,Z~-Z'f)
- &i
/I~ ~l
e
..Jz.
3-3.2/ -""

I' .
I~- ft )
.'~
. : ..
'I~~'
~J.

~{.:
~:
'r.!.

-}o./
.., "" ~.

sta za visinske razlike od 11 x 1~\m dO.2Q,1 x 1 ~i m d a j e .:

:C';~
~ ..... '
op'
~;
, ..... ~!:I

e. 9
. ,.. /
P _ .. if ~ f'-II (Z -lIOO()) 1:E.1::~
-- -- = /1.( 3- 3.22 .~
14 . 51! .~.
<:

visinske
instrumenata.
Dobijeni
razlike
rezultati
i na njima
sluze
je zasnovan
za odredjivanje
princip
geodeziske
rada niza 1
r::
/'"
Ii.,"
;"'.'
",

Na slican nacin kao i za vazduh moze se odrediti

polje pritiska, gustine i temepratura za bilo kbji fluid pro-
menljive gustine ~oji miruje u polju Zemljineteie.

3.4. fluid u stanju relativnog mirovanja u polju

zemljine teze

U slucaju relativnog mirovanja se, kao sto je nave-

deno, moze odabrati takav koordinatni sistem u odnosu na
koji ce ~ve cestice fluida mirovati. fluid miruje prema po-
 -.~,I
~.... ~,
~~l

;.
_ ;;.. ._~'":: :::.::.§j.l--9. i u k f) j f) j Se na 1 a zip a jet a k a v k 0 0 r din a t n i s i s t em n e p 0 k r e -
a.!,~~~~~:~9r:~"¢~-:- . .. -- .-
,! 00 nos u napo-s tfdu~od no-sno-r:tuTct=-lnYjj:---s-e-n-a-l-a-z-i-
~'n,,-;c,:tan~"_uY u=- n-jo-j---;--~
..----.,::-:;.
::.;---=.
i1"'- .' -c. "-.-- -- . -- _ _ _ 1-. -. - ,::=-1-

. Ako se fluid kr ece ubrzano ,ubrzanje mora biti konsta-:'::'

- ntno, sem u nekim specijalnim slucajevima, inace bi doslo
do pomejranja fluidnih djelica u odnosu ba posudu ili jed-
nih u odnosu na drug~. Na sl.3.5. su prikazana dva najinte-
resantriija slucaja relativnog mirovanja; pri translafornoPl
: ~ -~ ~ -;7
k r e t an j u ubrzanjem Q-=Qx~ -fQy7+QZf< J s1.3.5-a
:~~ i pri' jednolikom obrtanju ugaonom brzinom W ,sl.3.5-b. !~
(.. I •

'gJ
".':
/_./~ . r:.~_·'_1
.~;

Art, /~~:':I
10 ].1.
-
i~
Q

G
·W
~
•...
;
-...-:-r
-_ .
-~~
..•.'.~
-

/1 ~ - .i.> .""

~I~'~-
"

. /1I - __ --{ .' _/

_ ~;!
~--- -.- 1/ '\ . / ~~
,. , / -- ~I : :,.,

- ;../- := --~l7 \
~ [. /9' i~ jJ
''--;',

!lZ~"
/-z: ~
l'1~;.~-.
';i~':
/!
x:- '''-"r ..
-.:-+ ;-

/ -! -~.
S'
i <«
/
.~I / .. -, \
. L_
/. >-

<:':
", #.

':) ;) .
.1.'

":.~::~

!-'?-.

:""
~
~;'"
:,t
{o

._----_. _._---
(Cl.)

SL.3.5
u;)

_ .._-------
,
t}-.
r'
;:=...-':

t-:-:......
/:--
"
~:

t·
Ojlerova .j e c nac i na 3-2.10. s e , u prvom s Lu c a j u, svodi
v • /~ t~
-: I na oblik t·
. 1 7-!/ ./
- Q x. dr - Q'J d Ij - (9 ,t- Q ~) d2 = 9 c.~/_J, ~J /. / '.'-;'

--:~~~:." .~
~ ': :'.1. ;J;~'

tt
..~
Povrsine
.--_.__ ._-- -- ..-.._- ... -...•..•.
konstantnog
_..
pritiska su,
--.--.
oCigledno rQVne
.•. "1-· 'k
l'2..
,):.,;.
. .:..:.:-. "'!~:

povrsine.
1"' a z 1 i c it

i odrediti
Integraljenje
e g rea n i c n e u s 1 0 v e

raspodjela
ove

pritiska
jednacine
('7 p r: .?(""

u posudi
se moze
-= Y = Z = 0 i //:J =>/~) )

~~i
vrsiti

na nekoj
za

grani-
*~
.".
~!.-.
}>"
"j

c no j po vr-s i n L: f
~:"

x a _"JC .;- Y Q:J 1- ( 9 -f Q z) Z t: f (4-1' -/j'J) , 3-!; 2

.;~.
¥~~
~.:
.!~
to,
"

• :'.~-:-
.__..__ ~rt
. -rr
 Jo r:'....... i:~·.:[
..•.•..•.••
I'~' "',

,."_:,,- \ ,. ,'--' _
"' ••.• ,,._ ••..• "'o>'.-<;~:.•.,,;.-;._=-
.. "',~-=~.-~.---.-
--
...
-----
U drugom slucaju
s. Ob'Zi~Om~d'~j~---;~X'
v'
ce, na osnovu
~-;Yr6L..-cr(.-·----'--·---
v
jednacina
3 - 2 . 12 ,
. -------
.
-:~-:'.:.'.
."..::..
•.~:.:,. ;:-
.:;~.. ..:..:..

--~~.-~-~~~"""=~,
'

dl) :'.;_ /.,r -;.";

ydy - 90 Z -.:::-s)
') 2' .J
C<J:x: dx f (0 ~ 1' •••.1

~%~
~~_.e:,'-
,- "."__:J
-.-
--,..
--~--' ..

~,~'
Integraljenjem ove jedna~ine za grani~ne ~slove ~I

,, \J• ." .1.-"

. , ~. (). I
r)---/')
odredjuje se raspodjela pritiska u W~~
8.~~
X_" ) ,. "'7 -: I -/,
"';"1;

fluldu u obliku .- ~:

-/1 ff: 2 2 Z J
2,9:;! .
3-r.!; ~,
,. .-
,(J = 21'CO (::JC -f Y") -
I
~-
. ,
Slobodna povr§ina fluida (P=Pb ) u ovom slu~aju, je
obrtni paraboloid
_ 5:!:2
2
(X 2 T-- :i:!./, I -
6:-L.(.' S
."
~~
-~.'
Z-2f] ~~
~
Clan j fU)2(X2f YJ u izrazu 3-4.4 za ra's'po
d jeLu pri-
~
'Iii:
~;
tiska odredjuje povecanje'pritiska usled obrtanja te~nosti. !~"
.".•....
... ~.
(.-:~t. '~-
,:
Ovo oovecanie moze biti relativno veliko s obzirom na
relativno v~like ugaon~--b~~i;~koje s~'-~ogu--ostvariti. To
r~_.
F'
r,
,:"~.
~
se'-koristi u slu~ajevima kada se zeli povecati pritisak u
fluidu npr. pri centrifugalnom l{venju. Na istorn princip~
se zasniva
(priblitno
i rad separatora.
istih) specifi~nih' tezina
Ako su dva fluida
pomije§ana
razli~itih
onda oni ..,;;
i';
~:
,=
.'I(~

r[
nastoje da se odvije i formiraju hirizontalnu dodirnu pov- .:.f"

r§inu. Do oavajanja dolazi usled pojave nejednakih prit~7

saka u ta~k~mi na istoj dubini (nivou). Ukoliko se fluidi
nalaze u stanju mirovanja i ako su specifi~ne tezine prib-
::lizno jedn~ke,
pojedinih djelica
onda usled
ovaj proces
sila -trenja (viskoznosti)
traje veoma dugo.
izmedju
Rotiranjem II·
fluida poveEava se razlika pritisaka tako da se ovaj proces Ft~:
odvijQ relativno brzo. r

3-5. Pritisak na rayne povr§ine

E.~
~
Potopljena rav na po vrs i na , na c i j o j gorn j o j strani
treba odrediti rezultujucu silu uslei pritiska fluida, pri-
kazana je na sl.3.6.
r.'t~_~~.r-~\
..-·c-"<.:..:\4~ ,-

•
 .•..•...•.
-... 1.,~~";:

::.=:....',... " ------ -

~~ ~~ :~,~~;,...;,..-~- -
~
--;;;c.-.- .-. r:
,0/....,
I
-_. -f-- 'i: I
~,n
. -'f ~
A
{~TtJ-·--_._.-
.-
-x A-
.- -:..'~-. --- ----------=--=--=--

./
/
Jilt !lc ~. :1]) :-- - -
I-
/ f. :r;,
,(1
__
t;
.,' . r ~J
/ .(c/!diP , '.(
JJ

/
-1"
/
t .-
0::••:
-i

~
" ' -,

/
\'
./.
/~
~'~.J) R

~U..
il'
l-'
OJ

. ---:-...
~(;
.';~-
t:.
r-.,.
: .• ( ..c.
.,
"~
.' .:v
,;;-:-:: -_ ... -
SL. 3·6
!.

~-- ....•..• ~
. I'. ~ ."-;.. '

~-..
;i.
"'i'
lt..!F'...•
~~:

;-{
-.•. ..\
<J

S obzirom da sve elementarne sile dfpimaju pravac

~
n C?r mal e na 0 d g 0 v a r a ju cup 0 v r sin'u ( .d ij = /(J d if) r e z u 1 tu ju-
c; sila, koja predstavlja njihov zbir, ce takodje djelov~ti
u pravcu normale sa smjerom ka povrsini. N~ taj nacin odre- ., ..
,, .
djen je pravac dejstva i sm j e r rezultante;:;. Treba ~drediti
~
njen intezitet i napadnu tacku. <->
~ ~~
p-'
Intezitetdr;, elementarne sile dip, na elementarnoj ;:..

povrsini intenziteta dA, je r

..., ,

- r-1 "
.- .". d Fp -=/J dfl
~"
':';-0,
..•..
"'~

.. ~'.
,.'
~t
~-------.-----.--_.-
-:

----------- ~~~
.~,-
pri cemu je; r

z r'
/J -::
{J~f- S fgd.!-I 3-52
c)

pritisak fluida na dubini z (izraz 3-3.7).

Za stisljiv fluid je neophodno poznavati zavisnosti
ri-
f

f z: f (.p) do k c e z a n est is 1 j i v flu i d bit i

/:J :::/1 J o .; f 92 - 3-5', ':J
u tom slucajO, na element povrsine dA djeluje sila
f} r it i s ka c i j i j e in t e zit e t I ._.
cl r,/-~ :-...:/J alp -I-
/ .0
s,'-:> 9 ;:~0 /-i~ 3· S. l'
a na cjelokupnu po v r s i nu sila .,._.
0-
~·r~'f.,~tJ}
..
--
,

',-'
I
.
• I:'~.~*~'~~ ..
. I. .' - "
:r.: .
'~:.:Jj~~:- I ~.

.j :
t!:
~.
 .".~"-~~
.
'"''I' •.• ~
'Ii. , I ;.l·
~ ~-.--
.. -. -_. ' .....• ; ~··:t
: ~:" t·

. --
Fr ==
rr
SIJe) d/i r f f9~-oR .. -r 'r-; -d'.~""
3.Vi~)"·>··· ":\
i.
t.
,. .•... tJ - '
~~.:~::-;.:-:,:-~~:-.---~-=--== .-.----,,- ... - --- .-----.-----=-.,....~.~----,------,-- ..=--.~.~ .. ---~--. -rr--: : -i~t:Ji~~~--
. J:<--~.

U ci1ju odredjivanja opterecenja povrsine A kaoYsi1a

koje dje1uju.na vezekojima je ucvrscena ova povrsina neopho-
do je odrediti i si1u koja dje1uje na drugoj strani ovepov-
rsine. P6vrsina ~ najc~sce predstav1ja dio neke' posude bra~e
- ili zasuna. U tom slucaju, d~uga strana povrsine je izloiena
barometarskom pritisku koji je kOTIstantan po cijeloj pov~sini.
Rezultujuca si1a us1ed dejstva ovog pritiska je

/ib:=: I?5.r-i dfl

.
3:5. 6
a ukupna rezu1tanta na povrsinu A, uzimajuci u obzir dejstvo i
_T·~
~
pritiska na obje straner, .:. i

fi,p = 5 (Po -.it) d/l r: f

, 5'9 z o~~I. ..
;- r--
.::;- J. r
'-../ Akoje slobodna povrsina tecnosti iz10iena dejstvu
b ar-ome t a.r.s.ko
g pri tiska (,A? =//::)0) izraz 3-5".7 se svod i na
ob1ik:

I;R= 5f920fl; 3-5:8

If

odn~sno /7R z: f1:J .cell 3- s. 9

gdje'je Zc rastojanje centra C povr~ine A od slobodoe povr-
sine tecnosti.
?--:-~
ZC\. ne k u vrijednost p r i t i sk a 0 10' i.1ipruizJ'v'l ",r;'lr·:-'~~·-~-···
~ . 0 "b ..; ~~·;~:~:;'·~i~.;
.,~
spodje1u pritiska s druge strane povrsineA, izraz·3-5.96~-
predstav1jati sarno si1u us1ed dejstva nestis1jivog f1liida dok

P:t'l
.•. l-"'''''
se si1e us1ed dejstva :pritiska p
o
i iopterecenja. dru~e strane
~c..w~~
.•~lf~·
~>-Il~~ 00 vr sin e _mo fl.u., na c i_o 0 se.bn.o.. }~~:;:?;~,,::

. .

Napadna t.acka0 rezul.tujucesile pritiska predstavlja sred.i

st.esistema pa~~" "'-
le1nih sila pa se .njene kcordinate , za sIucaj j i.voqfluida , rrogu
nest.Ls.l
odrediti iz sLedecfh izraza :

.. \
....
~IZ
Xo~ fC ,f!o-puXc!i1- T SsgZx:dll)
;.~.:: - .:: ~

~"..:. -
-r:
..
~".~~:l:1.f
,
".:'.(j
I PI,! ./ D J
t9
!!dq ; J s 9.z y d H,
= (Po -!~)
. -P,
~~11:'1'
;/ Ji"-' ' ~:.Z~·1
J ,I v
',,1

~~~

f (IJ -/iJ
~1

::,.~~~
• .!
;:;" .2J; = o Z 01fI f. ff' g/d Ii. ~T-'-~'-

r, Ii
• :i!.~iq;'1
1.
f~~
"r..;-""
. !
r
~
 ..
, , : ..-:""-:-"'-~':-.:
'

", '""'f"--'" .•..

..-~
.
.... - ....
r:~::-_-'---
"

Za_ s t i s Lj av f1~-i~-S-~-~OgU J na osnovu po-z~~te re1a-

~-{j e -j= f?1J)-- --0 a-re aTt i--an a log n i Ti-i: aZ'l-l z-R'oJi n:--z.--a--s-v a<;;~-_~_C_~--~-~
ki konkretan .s Luc a j slijede koordinate n ap a d n e tacke D. ~?;f:-~;': -.(,1
;t~:{;~; ----Pogodno je mjesto u kordlnatnom-sistemu x, y--;i- na-'~=='::----S:-~~
6i koordinai@ napadne t~cke u sistemu koji 1e~i.u Samoj
~~
ravni povrsine. Koordinatni pacetak kao i koordloata y ~
~~"';

i'":
ostaju iste sarno se umjesto osa z i x uzimaju nove; u i v.
Osa v nije od posebnog znacaja jer ose y i u u potpunosti .:, ....

~
odredjuju p010zaj tacke D sl.3.6. Ako se iskoristi re1acija
koja postoji izmedju' ova d~a koordinatna sistem~
-a;
B
j'-
t -
i

z=u s i n o;
)
3-5.11
onda se za slucaj ~~~ dobija:
.::» ;::
~T-_
~-'-
g~
- -----J ( dfl /
.Ly~
3- 5. 12
IjIJ =- /lUe J yu.. =: Ltc f1 ~-

'I
L<. /! --
-
-'-' H{{c
( 5u 2d y
!! -- I{I o
L cd
I
3-5.15
~
I::'
...
1-.
t,·
W

-,
gdje je I
centrifuga1ni moment inercije povrsine A oko
vu ,
osa y i u ~ I y moment inercije povrsine A. prema osi y. Osa
u se moze tako ~drediti da predstav1ja osu simetrije povrsi- i"
~':;:

ne A (ukoliko je simetricna). U tom slucaju je ~lC= 0 ¥;'-

o drio s no Sf D =0 s t o z na c i da napadna t a c k a Le z i. n a osi sime-
trij~. Moment inercije J-y se mo z e izraziti u funkciji mome-
nta inercije .lye za osu koja prolazi kroz teziste i par-
../
alalna jeosi y i rastojanja ovih osa u oblik[l

]~ ::::
)~1C -f- /!'U / 3-!i II;
u tom slucaju se koordinata LiD napadne tacke D moze
napisati u funkciji koordinate 'tezista tLc; .
r
i

Iyc ;"
LLn = Cl c + fI tl.c 3-5.15 .;

,-"",,~..,.... .

...... ". ': ..

-<t1i~~:t
-~----'-------'--------------
/i:~~~~~~t~~.~
~~~.~q odakle se vidi da je tacka D uvijek ispod tacke C i da se
vf.~~~~,~ sarno u nekim ekstremnim slucajevima ove tacke mogu poklopiti .
\;1

• r ":

~~
..s:
. j.;
 ...• ~-' .
.. - -. -'
i,\""

<'--.-. r Intezit~t rezultuj~ce sile pritiska ne zavisi-od-ugla nagiba'

i
. - .
,y...
p~vrsine 0( _ i n e mijenja se pri rotaciji pov r s i n e oko ose
==···~·=='~k~O~J=· i··k·~o·z··~
a=·~··p·roi~-;: j'~n() t-eii'§ t~·-~····p;;~l
~-i~~·-j~·-Y~-O-;i-~Ak-~·· .----- .. :::l'~f'l
j e po v r sin a h 0 r i z 0 n tal na 0 nd a je 0( z: 0 I Uc -'> QCJ / U]) z: l. Lc c::: ;<.1 ~
~.~; t :~ :
~'
L
I P K ==.)Pg--:o
~c
rl
,>-I' . 3.- 5 -16' r..'
/-:::.
~
Napadna tacka·i teziste se pokLapaju a sila pritiska je t'i~
~-
~:..
,.
jednaka tezini stuba tcenosti iznad povrsine bez obzira·na I~,

~~
oblik.posude u kojoj ;e tecnost nalazi (Paskalov.~~radoks). ~:
!:",
fS~~:
3-6 Pritisak nakrive povrsine ~'~~
~..

Proizvoljoa kriva povrsina,na kojoj treba odre-

diti sile us1ed pritiska fluida, prikazana je na s1.3.7.
r
r.

'---'
·'·.fr~...,
f..-
--.:..: .•. -- _. -' -
~"'~
:",
'''':'~

r 4i~·:~:·1~·~ .~f·
r:',
, ......
__.._.- .._.,..- 'X p
./1- I -V ~ T·

c
I
'Y
-L-
.h .Pv .
yl r
. I
/): -
-: j.: ;/ ' ~dFp
1, . ( .. ")-/dP
" / /icx dJ1'1- .
b~
;.

A.I! 0~ s. ~0~· t:
e,

~i((,p('X .~
&
i ' l· -- l
I

:
u ;-
.J
'----
L . '--i- Px I
)" if I

)'
1.
cr r).rrr
,
....)L.. •••• r
;.. ,"

::'~:;;-~'i;l' • ,.
~:::~;;i;d . Koordinatne ose x i Y Le z e na po v r s i ni. teQnosti';' ,'.

n a kojoj vlada pritisak Pc> a os..-:

z je usmjerena nan.ize. Na
proizvoljni element povrsine dA dje1uje si1a usled pritiska
f1uidad~=-PdA, pr J c emu je ,p=.1-?, '1'- {f9dz.
• <)"
Za fluid promenljive gustine potrebno je poznavati zavjsnost
priti-ska od gustine' f= fr.p) dok ce za n e s t i s Lj i v f Lu i.d ci t ;

1):: /Po f frJ Z) .:)-6A• I

•
.:~.:.~·~t\
.. \
~,; r •

..
.~:; ...
,-,.~~~.,.~
 "CiAe:~_n_o ~d'f;=-~(tirff(f!j-dfl-.~ -,-~ ---,- -- -3-6-:-2~-' -~-'--
-.~""....
"
S obzirom da je, prema slici 3.7,
-"'" , ~ -... .,> '
~~t.t
((I? = clfl.'< ~' r- dRy:/ -d !?;~<, :::''':-6. :; ;.":'- [,-::-,~!
~~I,

:,.----}
projekcije si1e u pravcu
I .-
\JI/..;.'( ~:-(I:Jc
-
pojedinih

f f9/.-:Jdllx
osa 6e ,biti:

I
I
~3
~,-
-
... .....
c/ r-p~z:- (-IJo t: .f9Z) o'.fl~ '3,- 6.'1; ~~
~~'

C.l/::;~2~ (AJo f ~gZ) dPz, r:~":

U ci1ju odredjivanja optere6enja krive povrsine

neophodno je kao i u slucaju' rayne povrsine, odrediti i "':'j'
, '

,.."'.,
1-,'.

silu koja dje1uje na nje~oj_~!ugoj strani. Dna je najces6e ~

f~
~.:'
iz10zena dejstvu spo1jasnjeg atmosferskog pritiska, pa 6e
komponente si1e u pravcu pojedinih osa us1ed dejstva ovog &.$l~
~:::
k~:-,
pritiska biti ~i;:
",>,',
/ C -, f..'1 _/17 /;- /-1""1 / >:
,..."

crrir / '- PbY- 60Hy;

_ _ '-.../ ( dh.
PO;:
_ _' /--' /.'/
I ...~
--;I--:.,(f·-:.!. 3-6,::r-
"
a (PbX' z: 1'1., t
!
, Komponent~ rezu1tuju6e si1e koja optere6uje'e1e-
;r!
,
..:;. , , ,
~i
ent krive povrsine dA su, prema tome, t'~J
~l'
d;PRX=(.fi-A~-~gZ)d!lx / ~;

~(::~
c/ Fp R ~/'::( ~~ ~~ - g z) d fly s I .: - 6,6"
,0(. ~

'ciiPKL ~(.po -A~ IJfJZ) d flz, i

Uko1iko je slobodna povrsina tecnosti iz10zena
~-,I
dejstvu s po Lj a s n j eg a'tmosferskog pritiska (/pc- '.,./i ) o nd a ~ , ,
s e iz ra z i 3- 6. 6 sv 0den a 0 b 1 ik :
',' 'I
\;;:'

-J,c:"
<..11 P,,2X :;: - j~ gzu rrx ,
r~ _II~ '/"-
Olr;~'<"'~J =-J'g - ~ -
/0
/ rr.:
ny,
dr rt<,?:'-.;
I
nq
J' C Zc
dR,z) vr~'I : I

"',
cijim se integra1jenjem dobijaju si1e u pravcu pojedinih 3-67 c"
osa:
rris> I
~fr
..' r
~~"

FrRY = - f 9Zcx HX ! (>1

1
, ,/;f<'J,/ :-:.- J0 g Zev. ,qy J 3- 6,8
,
i

I
1-).,,<:. z =. j- 9 V. •
,
-:1
I

•
 .
rzraz.l~'(3-=-6~ 8' 'Ca r 1-3- o.8ror-za 1{'orn'p'6-nen
t:e·~sfle=-u--p-ra
veu~osa"-'~~~~=~=
x i Y su potpuno analogni izrazu 3-5.9 za odredjivanje sile
~
.•..
;;,:
'pritiska za slucaj rayne povrsine. Zapremina V u·izrazu s··
3-6.8 (e) predstavlja prostof koji se nalazi iznad krive F;'
povrsine do slobodne povrsine fluida bez obzira da·li je
&;
i04
r.'.
~.

ispunjen fluidom ili ne. Prema tome, problem pritiska na

,'.
'.. :
krive povrsine se svodi na problem sa ravnim povrsinama na F't

taj nacin sto se'komponente sile u praveu pojedinih osa odr~-

t~
,: ..

djuju kao.si1e koje bi djelovale na rayne povrs~ne koje su ~'.

.
f4
r '
indenticne projekeijama krive povrsine u praveu tih osa.
Na slican nacin, kao u slucaju pritiska na rayne
povrsine, mogu se odrediti koordinate napadnih ta~aka kompd~ - ,

v.
nenti rezultujuce sile u praveu pojeidnih osa, npr. za kompo- "
nentu F;;r,x
~~ L
-
., u obliku:

y
Ilz
i..
r ..
~"

I}::- . , 3-6.9
1..•X - I {x Lc;< {lX •
k.
[,
~.

odnosno, analogncr izrazu (3-5.15)

\,

-e"7"
-.-
J. !:J ( J'" 1-

(:(:::"LC:,, + !l X
7 J
»: G .': i l:.·
J / -ex
pri cemu se momenti inereije u ovim.izrazima odnose na pro- ;:-
i
jekeiju povrsine u pravcu ose x. Sve tri komponente sile u ~
praveu pojeidnih osa u principu ne moraju da prolaze kroz
t
istu tacku, pa se u tom slucaju svodena jednu rezultujucu
... - .' . ~ 0 ir C4 I..,...V~
!··1p .fr-~'
2 (.J q-<J ..-.~
'iT v;

s i I.u
r.-v
l
sr J I ~
o.dgo var-qauc i
,. 0
,"-1
,
<i'-
•
spreg.
L<,.rv
• ,,::-
". "'-{\A..'- .
~:-.;
I, 't I .f
.r-
,M W--<r I
.
v C
{
f'..<J"o/ II" 1"
,. 1/.
l"----€)
, lJ "l- ,VI
,.-, ... ,-
I'J'
'q
3-7. Plivanje tijela
~
Na element povrsine dA potpu~o potopljenog tije-
la sl.3.8 fluid dje1uje elementarnom silom dP~pdA dok ce na
citavo tijelo dejstvovati sila ~

... --.
p~-jp rill. 3-'1/
Povrsinski integral se, koristecu teoremu, moze
;~'-
, p,>;r.' :
i
GQ~SOVU

~;·'1 transformisati u z a pr ern i nsk L. po s Li j e c eg a slijedi: l _.__

,C;,{..>i' .'
. -+
? =.'. S qrac!./:JdV ...
,(.,:5·,'.;{
- '~"!~~.
3,//
'V

t:;~~:~')j:-
•
~~J.'..:.';"; ..'
~ ..':':;' 'f:~-':i
~:,~
" .••••]!
·.....
c
 :-:'..•., .\

~"I':I

w_

-
_. _.~_.
~- •
.
I.
\
I . -. I
,1'

_.:_~_J
.

I.__

_/ ;z-' >: r------~

I I tJ / ~ -~
_ . /
. .-~-~,~~--i Ab.:~ __
.t _ :l.
r.---'
"

~:;~.
.. -JI!i' · ~::-:.::'
<-~~;'." .\
~<,

~",-
k"il'i!:---'-
l}~'" .
J:;c ('I2;'),-l ,,))
v'!'l~: .. "
.~{~~ _. ~~'i
.'
~l~
,.:

~'l--
,.,.

<,7;-..J-: // ~'

71:- -~
•...
~.:.
-
..;..
dll
'("

!..:;
y _

1- dP ~
~
5£.3.8

Pritisak p u bilo kojoj tacki na povrsini tijela. koja se na1azi I

i;,:•.
~~
.

na dub i n i z) c e bit i 1/') ~ AJ d t f 9 2:--, . p rice m u je PoP r i tis a k na

c,
slobodnoj povrsini fluida u kome je tijelo potop1jeno. Na osnovu
0-
".-f:/
ovog izraza slijedi da je
-?
l~
~~,

9 ra.c/ /I(J = f 3 J<. 3-7.3 ~

~
~.
odnosno -> -">
t~~
!'f:
P =- f9V K., 3-7. 1; C
~~-
?-;:

Dobijeni rezu1tat predstav1ja poznatu Arhimedo- ~~

vu , teoremu,prema kOjoj, na svako ootopljeno

'
tije10 dje1uje
si1a - potisak koja je jednaka teiini tecno~ti koju je tije- i
F.
,
10 istisnulo i koja je usfujerena vertikalno navise.
i..o
~-
Pored potiska, na tijelo dje1uje i teiina G. r;
Fie:
Ociglednn je da vektor si1e potiska pro1azi kroz centar pot- :.~

opljene zapremine centar potiska dokce si1a teie pro1aiiti

1-

kroz teiisie. ~rava 1in~ja ~oja pro1azi kroz napadne tacke r

potiska i teiine se zove osa p1ivanja. f·~.
,c

Teiina i potisak imaju vertika1an pravac pa za

ravnoteiu potpuno potop1jenog tije1a koje lebdi u tecnosti
:
fc.
moraju biti ispunjeni sljedeci us1ovi:

a) intezitet sile potisk~ mora biti jednak teiini tj P=G

b) napadna tacka potiska i teii~e ti.je1a pripadaju istoj
vertika1i.

Ako je ispunjen sarno prvi us10v onda s~la potiska

i teiina obrazuju spreg koji tei~ tta ok~ene tije1o. Kada je
ispunjen sarno drugi usloy onda mogu nastupiti dva slucaja:

a) G » P; tijelo tone,
I -#. ,
b) G < P; tijelo se krece vertikalno navise S ve d ok jed n im aCIC'! o.r,
•
 ~'f:~
~'I:

,n'e'~lIToani-:~U je-t-t-jelo d-je Li m i c no pe t o p Lj e no tj.

~om~s-:tuc-aju::',
pliva. Na tijelo koje pliva djeluje takodje sila potiska
I"'~'
.i _.:.~
r ! .,:"
!.~--(
koja je, ocigledno, jednaka tezini fluida koju je tijelo isti-
F! o,~
'i
snulo i usmjerena vertikalno navise.lz uslova ranvoteze tije-
::-1
,,,.,
la koje p Liv a slijedi da je p:. G. Slobodna po v r s i.na t e c no s t i. ~I~
~!,
se zove ravan plivanja dok je presjek ove ravnf i tijela poz- ~-i
r-
nat kao povrsina plivanja. Dubina plivanja je rastojanj~ od ~....
i:-;-
~~:-.
slobodne povrsine do tacke tijela koja se nalazi na najve60j ?:i

dubini.- ~c~

3-7.1. Stabilnost tijela pri plivanju

f'[
t'
" f

Ako je sila potiska jednaka tezini i osa plivanja ,I

'vertikalna, djelimicno ili potpuno potopljeno tijelo 6e biti
i,'l
"

~i
u rav no t.ez i . Takva r avno t ez a mo z e biti s t.aoi Lna , labilna ili ~L
~"
i nd i f e r e n t na. Da 'IE s e is p i tala r a vno t e za ti jela poz na to j e ~~?-"

da tijelo
ziratinjegovo
treba izvesti
kretanje.
iz
Ako
pOlozaja
se tijelo
ravnoteze
sarno od
a zatim
sebe
anali-
v~ace u
ff
1'1'

,I
:'1'

prethodni polozaj ravnoteza je stabilna, ako ostaje u novom

"

polozaju - indiferentna i konacno, ako se udaljava od ravno- !

teznog p010zaja onda je 'ravnoteza la~ilna.

:I
Centar potiska i teziste potpuno potopljenog '1
tt~;'
!~;
..
tijela ne mijenjaju svoj polozaj pri translator nom pomje-
?:'~
ranju ili obrtanju tijela. Prema tome, ako teziste lezi
ispod centra potiska ravnoteza j€ stabilna, ,jer se pri obr~ :1
:{
tanju tijela oko horizonta1ne ose .jav1ja spreg koji tezi da
-.i
v r a t i, tijelo u .pr e t hod n i _polO.za.j. U suprotnom rav'not.eza c e
,labllna, d o k ce ravnoteza b i t r;
biYiYTndiferentna uko Li.ko Ts ei t ez i s t e i centar potiska pokla-
paju.
Uslovi za stabilnost djelimicno 'potopljenog ti- H
'i
jela mnogo su slozeniji jer, okretanjem tijela oko horizon-
;!
t~lnih osa mijenjaju se u 'opstem siucaju i oblik i velicina H
;1.,
potop1jenog dijela, sto izaziva promjenu polozaja potisnog ;
1
centra~ Tehnicki plovni objekti imaju vertikalnu ravan sime- £
,I

trije koja sijece ravan plivanja po uzduznoj osi - osa inkli ,!

n~cije. Plovni objekat moze da se okre6e'~ko ose ink1inacije
- bocno 1juljanje i1i oko ose koja'~e norma1na n~ osu' inkli-
nacije - uzduzno Ijuljanje.
I

• i"
/l-
I-
n
 ;,',;,1
:~;:;I
}~~

Uzd~zno lj~ljanje nema nekog posebn~g uticaja

~ na stabilnost plovnog objekta tako d~ sarno bb6no 1jul~anje
:::_~':'~"".;S:'-" :~:~~:;~~':~~a.s
jell Zll j~~PO,s_eb_nu_IJ-a.i-n_Ju.._Ka-O
L ~ Slu.Cajll_po_t_p_unO-p_o..top-lj..e.-:
__ ~~_~
nog tijela, ukoliko je teziste dje1imi6no potopljenog ti-
je1a ispod centra potiska tijelo se nalazi u p010zaju sta- ..,.:.t'r"

~??:.~
,,,:':t
bi1ne ravnoteze. Ostaje, prema tome, da se posebno anali-:
zira s Lu c a j kada-se t ez i s t.e plovnog objekta .na r az t iznad ~;
fled--=; ,c e n t r"a' :'p~ti ska ;~i~?3-:-~f9i:~~
~.,_:_.!~~~~~: ,';,ri', .,C' ;-;--",~~:."'~ ~~j~,r;r~-'~~~:-;""
--' ~~~,
f:-,:::
r",.:.s

'-fl"'" '., .... .:

[~
~~
~, .' 8', 'f{~,'~
" \1:.::.:." .'~

, " ••; R\ 't' I I

-.•

. \'~:~-.
~,

• • .' f

\": '11
~'
~,Io(.
;. :_11; ..
\:S-~f.~{,.,, )):'" fff
1*:;:-
J"~
" I

,, '
,
•.,',,-,. ID.... ~.:..
···.·Oq~ .~ : '

\--
\
.
. f::..
-'if~,

'----'
_.-0 - -,
I L ~ ~~~-\~rv . --- ~~!'c.

.~i~;
•

;""g

= I~,. ~ ,

IJ~·
.--.
! ' \ t; 1'/
"",

~::':
'-~
..
?j' 7)', .~~
'

r
~tc:::
" JJ If, ,
",
j : -1'1) ~.-.,
~~.Y
i,
'

f
-,-, ;~·\SPJ
"S? ., L

.:'
,
':/~"'. ~~;-
'I .',,~
~~>,.-"
..•
"'.
','":
\\....
,
0
.:
Y'i
• j
'
"
Ct "
I
---1-
\R __--/
; 1
'j..,
,
I,
k
~'
~,

t~-::'~

i~:.
' '"-~~q 51.,3,9 ~
..•. .. -~... --.
i: "'~'
.•..•
Y.
"f
• ",,:- ••

,r,~
i 1- .
'~';.

, '

Potrebno je na6i poloz~j centra potiska odnosno

ta6ke. M za plovni objekat izveden iz polozaja ranvoteze. ~~;,

Sa slike je o6igledno da ako je r>G> nastali spreg tezi

da vrati tijelo u prvobitni pOlozaj - ravnQteza je stabi-
lna _ Za ,~dr av no t e za c e bi ti labilna, odnosno indifere-
n t na za r =t) .
.Ukupna sila pritiska P predstavlja rezultantu
sila: P1-koja djeluje na dio plovnog objekta odredjen ta-
6kama OBCR, sile potiska koja djeluje na dio odredjen ta-
6kama OFER, koj~ se moze predstaviti kao zbir sila Pi
2
P4 i kona~no, sile P koja djeluje na di6- plovnog objekta
3
odredjen ta~kama ABO.
Koriste6i V~rinjonovu teoremu, iz uslova~t1~=O
moze se na6inovi centar potiska D'odnosno polozaj ta6ke M.
~
 ..j.
"':1'
!..•..•.

.- ..f

l'"-
,.'::...g;"+,
r
r ~

Momen t=i-'Ko"je'i z a zi v"a"ju-S"i~:te-t>-::l"

-i~'fl::;- tEta.-- a:=.l'±--'"---~.~
s-u-~"i---st;-og-±rrt;-e"Z-i
.::: "'~

SUp rot no g sm j era ta k 0 d a j e n j ih 0 va r e z u 1 tan ta j e d n a k a nul i . <'"J~~

-IT'
Moment od elementarne sile dl{ J
o k o t a c k e D .j e :'t1i:
,.t ""..,
.2) - '." --
d 1'1P:5 = f r;J d V3 (S P f- s oJ ~ 3-/>'"'-
..
:"..;

tZ·
~!
*.;~
a od elementarne sile c/ H; ,..:',
"

( ..~J) .'1 :;- /. (~

~1
'j ,-;'1/, -~, ~)
a (-lit::: S ':.J Lr y y \. <p -'-'OJ·
Zbir- ovih elementarnin momenata je ~~,
it
~t
~I
r."1
,
.--::! s..f 9 c/ [/](III) 3 -r: _f

do k c ere z u 1ta ju c i mom en t 1'13, i( 0d s i 1a P 3 i D

c 4 ' oko ta- ,.l~
'~

eke D, biti r- '

"-',
<:

/..-
'1-,s if
.J)
)2Sp ggd0{1;).
V..){Ir/->,' .
--
.;;-.
J-I-O-
,-:,
~.
t·:
Elementarne zaoremine
. dV?~ i .
ClV.:)SU .j e dn ak e ;, ~'l
;::.,
-,
-s

_/,'J-' ,-./,.-.., ,:':- ,~

aI V.l :::"L.1 v,~ :: (.J .....'- w .•...•
__

~- /'
OJ' rz
j
f~..

do k se, za male uglove nagiba '>: , moze smatrati da je

-,

l~/-:--
..(.,. z: X C
/9"'/ _rv'-J'--")
'""-_....-<...
.:;-:
7. !,,'j
__ /.Il,
_ " Sp =x/CO,jO( .....
X
l~
Lma j uc i to u ViQ'U
~, d o b ilJa se: -.. . \~.
~i
'f1JJ .•
':;1 '1
I -?
- _. ( r ()
-'...)../_C
",'
/
0( d5'C -- O! r jQ Y, 3·7//
r

Ovaj moment mora biti jednak momentu M', rezultujuce sileP

p

-- oko taeke D;

/\1'pD ::; -:0,/: S//~I "Ie(

j'
"- P C1
"-)JV'
\ /( ....••C---'
..../

na osnovu cega slijedi izraz za odredjivanje polozaja taeaka

I

MiD; T -,. - III

/ -- -=--
V''
~-I·'L-

Moment inercije I u ovom izrazu je moment inerclJe povrsine

plivanja za osu inklinacije. Rastojanje r izmedju tacaka
MiD je poznato pod -ri az Lv cm metacent o.r s k i p o Lu p r-ec n i k . Sa
poznatim metQcentarskim poluprecnikom i_~astojanjem tacaka
C-i D je, kao sto je naveden~, moguce izvrsiti an~liza ravno-
teze plov~og objekta na relativno jednostavan naein. Citav
navedeni postupak ocigledno vazi za tijelo proizvoljnog ob-
lika • pod uslovom da ima vertikalnu ravan simetrije.
J
s
Pi