VIII TEORIJA SLIGNOSTI

t1:-:~.-:-~.
--~- "
w;s:'¥i?:~::-:_-'~- Slicnost, u opstem s Luda ju , pr eds tav1ja pozna tu re1a-
~~~~~jU izmedju~va fenQme~ To znaci da ako je poznata njihova
[~~- ~licnost
L:..~~.~ ••••
'.;;:":.:. .
onda poznavanje jednog od njih omogu6uje da se u pot~

~;;");-'
~.~.~'
-1?:t;:':
4.~;...~
~
.--
~~~~;;" •.•
$~~cistf:-oPise drugi. Slicnost
slicnosti.
koje u potppooosti
koji predstavljaju
odredjuju
se definise
odnose
preko koefici,ienata '
karakteristicnih
stanje odgovaraju6eg
ve1ic~na
fenomena.

l:J~::
·ff~~ .
..:~-~
,-
. Broj ovih koeficijenata
-
sti ana1iziranog
~ -
-

-
--
Dr~b1ema.
moze biti raz1icit
Poznato
i zavisi od slozeno-
je nprr da je slicnost geo-
-------------------
metrijskih figura datog ob1ika odredjena samo jednim koeficije-
,:::-:~ r :

-it"! ntem - koeficijentom geometrijske slicnQsti. Ovaj koeficijent,

.f:~« '--' ~
koji u potpunosti odredjuje
,
jednu gcumetrijsku
-------------------
figuI'u odre<!je-
'.-
- ,-:
~:'
»: nog ob1ika ukdiko je poznata druga predstavlja odnos njihovih
'~/.
.-' '.-
,stranica dijagona1a itd. Teorija slicnosti je od izuzetnog zna-
caja za Mehaniku f1uida. Matematicki modeli koji opisuju neko,
.. ',
. ~.: .. ' strujanje su najces6e to1iko slozeni da ih je nemogu6e rijesiti .
;";::'.~,'" ,'f";

U tom slucaju je neophodno eksperime~ta1nim putem odrediti ka-

"'i~:
.. ''-t' :
.,~, -v akteristicne strujne ve1icine npr. brzine, si1e uzgona i otpo-
ra itd. Izvodjenje eksperimenata na mode1ima cije su dimenzije
identicne dimenzijama objekta i simu1iranje us10va eksploata-
~je u potpunosti, bilo bi veoma skupo. Imaju6i to u vidu, eks-
perimenti se obav1jaju na mode1ima mnogo manjih dimenzija u
uslovima koji su slicni eksp1oatacionim. Zadatak teorije sli-
cnosti, u ovom slucaju, je da odredi odnose' izme4ju svih kara-
kteristicnih ve1icina kOje u potpunosti opisuju strujanje na
~,-----------------------------------------------------------------
objektu i mode1u.
... ---
__ ------'">~:S oczLr-om da gr-anLcne povr s t ne u sLov Ljavaju .ob1ik. -
strujne slike, da bi dva strujanja~~i1a slicna, moraju ove ~~-
vrsi.ne biti sLi.cne i u istom po Loza ju u odnosu na glavni pr'a «

vac krf~anja tije1~ i1i struje koja nai1azi na tijelo u stanju

ma r-ovanja . Kada su ovi pravci para1e1ni, ,sto j'e najces6i sl::r (i)
caj,onda su i odgovaraju6e povrsine para1e1ne . Da bi se mogio
( -
odyediti polje brzine i ubrzanja na objektu, na osnovu pozn~te
,brzine i ubrzanja na mode1u, moraju odnosi svih komponenti ,::
',,!.~'~>i.::
. .: . ".)'.'
/ -

'~-iine i ubrzarija,"U pravcu

.•. odgovaraju6ih ;i\~'
osa 'u svak";j'kor~sp6'=__
~ ...
--~~;;
_:.,.',:': :...
d~ntnoj tacki bi ti isti. Ovaj usLov podrazumijeva postojanj~- .~:
-..
,-~,
kJ.nematske sLi.cnos t a . ItjA';
.'
-.'-"l,.. ...~~,;;~-):~~;~,~~&
.:;-'

.";~A'Ml:=~~~:i:..:- .. _. _ ~"'
 --:~
",f~Z?'~~'1~~+~:o.~~:~~:£;r~·-,;;-- =:»: .z:» -""-.--"~ -'--;:'-'::-;::':'-":;2:~~~~ -.:_

'.-,' ~~}~.
.," '}.,,- -
.: \~.~:,~{-:.

. :~\, "': """"'W,,

.Ako je ispunjen onda se na csnovu poznatcg vektara brzi-.ne".; ~;-f~~~~
_..
_ _ - ~ " '~'~"i1~~~~~_
na modelu maze lako odrediti brzina na objektu. Pravac i :':.'(~~:
;."' -, :-:~'; ,:" po'!¥,;;;.
smj er ukorespodentnim tackama su. identicni dok je odnos inte:::~;-~1
; •..•... ~.
~i teta odredjen koefici,jentom kinematske •slicnos\i,. Kinemg-
~ska slicnost uslavlja i geometrijsku slicnast jer, kao st~
.- je navedeno t gr~nlcne',...'povrsine
-
odredjuju
.
oblik strujne
'.
slilc~·.·
,.~'1·i.;
~.' '.?:'~\T."~
Medjutim, aka su dva objekta geometrijski slicni to ne,zna§i .~
Ida je i kinematska slicnost zadovoljena. I ... ~;':1 ~§~
r~~.;i·'-- . -: -~~ . - ---~., .
-------~-
/'-
-
---------':--
--?~.;.~.----.--~
'.
'.
.
~----~
-_.-.:...-- --r0~~~
-~ _. . ~-~
"
==~,.' '/;;r- .E"-/
".

- ! ~~ /.~-->-
-- ...
~,,~ /~~---.- -----.~ ~~//~
- ~~~/~
:ciJ- (&) '~---- .

--. -'~ ------

r-.i',;;
::~~:;_.t;

f'19ura
.

u potpunost~razlikuju
~.~
---.---=:::::::=:::/;.--(

Na sl.8. 1. je dato strujno.polje

za po d zvucnoY~
(a~
.__

na d zvucno
v

iako su figure
v
.-- .~

oko geometrijski
s t" rUJanJe~
, , (~) St.r-u.i
rUJne
koje opstrujava
slicnih
s I' lese
k

fluid
~~~~~~
~-

geometrijski slicne i ti istom pOlozaju u odnosu na glavni

pravac strujanja. Pored polja brzine, ad posebnog znacaja je
i polje sila odnosno napona koji djeluje na objekat. Da bi se
ani mogli odred~ti mora postojati dinamicka slicnost. To zna-
ci da u korespodentnim tackama odgovarajuce komponente date
sile (sile usled inercije, trenja itai~0~~~os mora biti
-------
isti i za sve razlicit,e t Lpov e da bi r-ez u.tt.uj uc e sile bile
slicne. Logicno je ocekivati da postoji odredje~a veza izm-
edju kinematske i dinami~ke·slicnosti.
Uslo~ kinematske slicnosti podrazumijeva, kao sto
je navedeno, da u svim korespodentnim tackama brzine i ubr~a-
nja imaju isti pravac i smjer i konstantan odnos inteziteta.
Prema tome, i inercijalne sile ce imati isti pravac i smje!'
;:,.

i konstantan odnos int.eziteta ako strujanje ima slicnu rasRo-

djelu masa. Na osnovu ...
iz10zenog slijed-i da je kinematska sli-
--- .. -.j~. '". ~

-----------
cnos~ usl6f za postoJanje
.
dinamicke slicnosti kada.su u pi-
,.,.. .
tanju inercijalne sile'odnosno dinamicke slicnosti uopste
j~os svLh sila mora biti isti. Da bi se ostvarila -;licnost
- ~

.. ~.z: .~~: ~.- •

.,~.oj;'~r.i~,- - '.".~.~ •••••
'.,\,Ij~...:...-tC;A._._ ••
',',..._~_~".h.......-.-.. .__ .. ~,
 :.~~,,~-~,
.~~~-::~~:
~t~~t;.::~~-
_~-:.'~~~-:::
.~~
..~- .:,"e'.' •.• .---

-;.~ '..

."""'-- <"1~~~~~~
polja
.
spoljasnjih sila (npr . polja zemljine. teze) mo-ra~J;ti'~SbJ'~:'-f;i
~1.~~-',_

ekat i model biti u istom poLozaju uodnosu na gr~dijerit~;'~~cfg,:"1¥~~:

.~..J~~:_~ u •.•••••••• : -.' ~

ovarajuceg polj].. Ovaj uslov je analogan uslovu jednakOsti~::"::. -:~~~::;.

~-----,-.,~----=---~~-?' .-.~ .-
po Lo zaja objekta i modela u odnosu na glavni pravac stru3~nj-a'::~:;'~
da bi se ostvarila'kinematska slicnost ..Konacno se moze zak-
Ijuciti da je za potpun
•. -
slicnost fenomenkojima se -bavi . . - I., .:. •.... :.~ .•

~~:5-?~
Mehanika flu~ a potrebno ostvari ti geometrijsku, ~inema~sku -(;;
i-dinam~cku slicnost. Ako je ostvarena geome t r i j ska slicnost
« , 6-

i potrebn4 u!lovi za kinematsku i dinamicku slicnost (polozaj

tijela u odnosu na glavni pravac kretanja i polje spoljasnjih
sil!), kao npr , ~caju opstrujavanja rfekog aer-opr-or Ll.a- -'-
prikazanog na sl~onda. se uslov ,dinamicke , a samim tim i
kinematske slicnosti svodi na jednakost odnosa inteziteta
;dgovar~jucih sila; usled inercije;h (l;kalnOg ubrzanja)
i Fk(konvektivnog ubrzanj~, spoljasnjih sila Fg(polje ~emlji-
~
.~':"
ne tez~, razlike pritiska F ,trenja F~ itd. ,l!.',.-i
-:;,.."
p '. i~~;
~'G'

liIi! _____ .,B~i,··~:0.~~~\~}~~;~~ ••• --------- -~'.'J

~t-t~'~"
>~ 'I' ,---------
p YmJl,

po'
'(PO,Ppa
tiF t gn'
~
"
"s
------
.. ---
---
Vrno,/?no (t<f.T'I

:~-I
{ .;
t-,
I~.c
r:
.1,.·
{:~. ----.--
---->-
'>-

Lp >i
,~
:Xp
I
--
-~
.~

~~---.-.
: L i
>-
.1'1
.J

.
/,I.( ."...,
i ';: --;r- <-.. ,
..,,;
§'po,VPO ~no,ylb.O I

, ';;-: ~
...•. -~

?R07071? HO:J)£L
-1>
-: -")
Frp
-••, I
.-.J':;I ~
r;p~
. --'='-4
--
t;p
lip
--. -lio

~JIl
Fr~tU1i~;=1
r;;,
rim

;;;
;!j. _-",
. ..

~ SL. 82-
':..j---:lJ
:'7::.-$ .
, '. 1 7~: r
_---= ---, ,~~~~~~c.f:;:;:r;::.: ?=-":L.
~~~_~~~i;~J.· ·~-;"r··
-'i< _'
.:';
•..
.•. --.jp, .,,~
;'3-·· .:,..<--,.,.-;'.
.'••. ' .•~,-~
_~-:''''.!-'o'i.' '-J -

. FlIr}.· ~ Film
"'''''- .....;....- _ F:,m _ j:pm _ F?-m ::k?
e: Fep ~ ~p Ijp Fpp i?:-p
'.~,'" 0.'

\'1'&;"F,"'_ ..J,"
1~::, ... ,... ";"'4: ~~;:!:"
.., '.
 ~.-,~~":.-..--- . ~-: "'r- ~-'

\
)

~ndeksim ipse odnose na model i prototip

~a osnovu jednakosti 8-0.1. slijedi;

fein _ Ii", «. fim- Ii", . Fein Iim. /i",_ fk,

/?p - ~p } ~ p - lip J ;;1" - hI' / /iF --If<,. ·
;:'l:, _.
'.- !:'t.';.
--' ....cr·
-Prema tome, uslov dinami~ke sli~nosti se sveo na ~etiri neza- _
visne relacije u slu~aju kad na fluid djeluje pet vrsta ~la.:
O~igledno je da 6e se u slu~aju dejstva n vrsta razli~i~
tih sila uslov dinami~ke sli~nosti svesti n~ n-1 nezavisnih
relacija. Ako je ovaj uslov ispunjen sile u korespodentnim
I.. _
ta~kama _ na modelu i objektu 6e biti paralelne sa konstantnim
<, odnosom intezit~ta. <:»

l~8-1.Koeficijenti sli~nost~
U problemima strujanja viskoznog fluida, koji se
mogu'opisati bez upotrebe energij~ke jedna~ine, pojavljuju
se uglavnom slede6i koeficijenti sli~nosti:
- .Koeficijent geometrijske sli~nosti ~e ,dat odnosom kara-
~ -
ktristi~nih duzina modela i objekta ili, u opstem slu~aju,
koordinata u obliku
J/ _ Lm .:
-::em _ JI", _ Z'" . ~ ~ 8-1.1
~e -L,o - ;Cp - J~ ~·Zto .~ Co
- Koeficijent kinematske sli~nosti ~~ , dat odnosom kompone-~
. ~
nti brzina u odgovaraju6em pravcu u svim korespodentnim ta~
~kama ili nekih karakteristi~nih brzinaj
j{ _~ _ fA-n, _ 1Yw. _ ttlt-t:: v=m 8 -1. 2
1.1"- VPD- Ur - ..'Vf - Wr jf
GKoeficijent sli~nosti mase ~f ' koji daje odnos gustina.~.:..
odgovaraju6im ta~kamaj ---
i> _ fwo _ f;." . 8-.{3
o; f - 0 - f ff f . .; '. i~~'

~KOefiCijent slicnosti viskoznostij

J<- - 'VlMo - )c.t

Y - Yro - Y f

,~iI~':"'~_ ·.. _lo,~ "

\:~.:
.. ..' ';:-:. ...-,-~ .•.~\_ •... .ce ; __
~:il!n,;,
 ':£.~ci . -. ~.,.,..,.:,. -' ,-;.-:':.,'!:..•.. ®
c f~';.

t:)Koeficijent dinamicke slicnosti JtF ,koji daje odnos

inteziteta svih sila: inercijalnih;~/~, sila trenja ~
ZapreminSkih~) sila usled razlike pritisaka ~ itd.,koje.
djeluju na fluidne djelice modela i objekta u odgovarajucim
pravcima u korespodentnim tackam~:
~
kF - fim = /im = ;:;,n = rim = !pm: Fm 8::-1. 5
- lip hfO Ft-~ fl to hop ~
~Koeficijent slicnosti napona, koji proizilazi iz koeficijenta
~dinamicke i geometrijske slicnosti i predstavljaju odnose
tangentnih i normalnih napona u korespodentnim tackama;
v
4_~ 8-(.6
::-4
/!~ - ~f>

'---" Ukoliko se u nekom problemu, prisutni povrsinski

<, naponi, sile elektricnog polja itd. mogu se, pored navedenih,
pojaviti i jos neki koeficijenti slicnosti~ Za nestacionarne
~f::~~;.i
.:
.
__ F:C:
,\
problem~ se pojavljuje
I i koeficijent odnosa vremena:

.~·A::;j >.

~~
.t

"..;-.,.."...--"~-- --

_A~ t
...
IJ _ lino -
-.
"1: - Tp" - tp

"
tin
..V--------- ...--i----=,
If"~,ri;if!'-;
...'

1-- ,w-~~
i
~~~
==----,,-
_~~~:;~.i~~~\
~
,...-
~
..

..~ -~
.- .
'.~7".1.·7
','

, n - "'geza izmedju )Coe~iciJ·-e-n-a.,t.-a-3----,.-1-.i~C ..~""--

;

S obzirom daje strujna slika (polje brzine) i polje

napona (sila) odredjeno jednac~nama kretanja moie se analizom
ov~h jednacina na modelu i objektu odrediti veza izmedju poj-
edtih ko~ficijenata slicnosti iz uslova da za datu geametri-
jsku slicnost kinematska i dinamicka slicnost budu zadovoljene.
Tako npr. pri laminarnom strujanju viskoznog nesti-
sljivog fluida ako nekog aeroprofila, sl.8.2, N~vije Stoksove
jednacine na modelu i prototipu objekta imaju sledeci oblik
sa odg~varajUcim
...•..
CJ'l./m + (~ \7)ifm
- grnaicnim

~
uslovima:

A . _
z: Fm - ~m gra.dflm f VrnL1 'llm, 8-2.1

(~m:?)m=W/,l.( ==0; ~:: rKm (na kontur;"l11otl~('~),

~·~2.2
Um = Vtno I 1YCM s: WUt = 0, ;AfI Ao; ::c~eo ~

;y:r
" -.p'.~.~-. -" ,-
.- .._--
 .~-:--r, - :;: ..•.
. = ~ "~~'-
.~~.;:.
:-." ... _-

0-+ ;7j ~ C ~, ~
~ f (VpV)Vf, z: ip- p JradA 7- Vpfl~) 8-2. "3
o tp .)p F'

Up -= vr = ~:: 0; 'F:- /ltF Cn~ J'/)" t~ rt prdl-t;('FJ ~:J

8-2,4
Up::: 'lrO I 1lp:: 77/p = 0 I ~::=~O ; Xp ~ oa.

U dodatku A.10 su detaljno izvedeni uslovi pod kojima ce dina-

/ micka i kinemats~a slicnost biti zadovoljene. Do istog rezul-
tata
J,...
se mo~e dOCi!primjenOm izraza 8-0.2. imaj~Ci u vidu da
svaki clan u jednacinama 8-2. 1. i 8-2.3 predstavl.ja odgova.,£a-
jucu silu, po jedinici mase, koja djeluje na fluidni dj~ic.
Tako npr. iz jednakosti odnosa sila usled lokalnog i konv~e-
ktivnog ubrzanja u korespodentnim tackama namodelu i objektu
(prvi od izraza 8-0.2) slijedi-L

( aoV7n )) ,I;r ()~) =

tm /' l 0 . .
[§, V) Vm
7.Ir ?) vp
I

.
8-25
.'
I'"
of •••
,:f). .._. _•. __ . J

~ . ---- !I!!!l! Mk#4,·

_..._ •. J _.• .. _ __._ ..

odnosno, poslije u~,~koeficijenta s La cno s t t 8-1.1~-1. 7;

•• •.. -....,,-
.2.
I<~- 1<7/
8-2.6
./(c -/(e

- Iz je~nakosti
sila usled konvektivnog
odnosa ostalih
ubrzanja
sila sa odnosom
dobijaju
inercijalnih
se sledece veze:

, - Zapreminske sile~
---~
~
-- V/~-- .». ;~) ~

F;o -
f~ _ (?J:v
-
{v-; V)7/p
- -- J
!< =/k;
9 £e
(,k;.
J?
tlr
- II
~r
•
8-2:.7

-~ - -----_.- /
~ ',"~'-
.,{-"",~.-- .
- - .. '
..,..•~....... :."
._,,~..l!.- .--~.-
11J t-,.,,,:.J.');f!1!!.~
~;''ij,~~
-
~ ~~
'.~
~~-;;:" .. --- .....
.-~.. ,,~.. ;-~:'~·~·~·;:·t
. '. - t';in''--~~'''''''l
'.or~l)lPif:?6w~ , . -. Va',...
J
~i>;~U~~
 -o
,E'.... ~ ... - ..~.~.-=.
i - -- - ,
j ••••••••

,'-~~::-:-~:---~ :-~f""""">':'~.-'~~~;;~ ~
:~:"~4iIII8l! ':'--- - ----"~-
-----------

Sile usled razlike pritisaka;

J
f;, graOR", _ (if:" 7)D;, k~ _ "yo'
-I - I
~e 8-;.8'
- gnidfi (~'7/ if; ~I!l-
f~ I

- Sile usled trenja')

~ -... -+- 2
v", A~- (vm v) v:n J!'j /,71' _ 1!V . 8~_~·~
Vp~ Vf - (iJp v) 7Jp )
I0.l -.K~
.......,
\
Jednacine 8-2.6 do 8-2.9 odredjuju zavisnost koja mora pos-
tojati medju koeficijentima slicnosti da bi postojala dinami-
cka slicnost a samim tim i ostale vrste slicnosti tj. potpu-
na slicnost. One su dobijene uporedjujuci odnose svih sila
:-- •..~
sa odnosom inercijalnih sila usLed konvek~~vnog ubrzanja koji
je uzet kao referentni odnos. Ukoliko je uticaj neke od nave
denih sila pri rjesavanju datog problema zanemarljiv onda
se i odgovarajuca relacija koja proizilazi iz tog odnosa moze
takodje zanemariti. Inercijaln~~ile qsJL~dkonvektivnog ubrza-
~
nja su odredjene cla~;m(VV) rr koji
-- je -
po svojoj sus t t n t
--
nelinearan i predstavlja osnovni problem pri rjesavanju Navi-
jeStOksovih jednacina. Prematome, Dimenzijska analiza i
TeorlJa sl.icnost-isu na j cesce primjenjivane metode za rjesa-
vanje problema u kojima su inercijalne sile usled konvekti-
vnog ubrzanja razlicite od nule, pa je zato i njihov odnos
uzet kao najkarakteristicniji odnosno referentni.
DObijene su cetiri jednacine (uslova) koje odredju-
ju koeficijente slicnosti. S obzirom da ima sedam koeficije-
nata slijedi da se samo tri ad njih mogu proizvoljno odabrati.
Iz prirode samih jednacina 8-2.6+8-2.9 je ociglendo da to ne
mogu bi ti bilo koja tri koeficijenta. Na j eesce je J]t.Q = 8p
jer se model ispituje i objekat
koristi u polju zemljine teze.
- ..
U tom slucaju se samo dva koeficijenta mogu proizvoljno ~da-

,~->-, ~ ..•.
-------
~
~~ii;J;&.Q.L-A""."''''''__-, ~;'~''';'ft.' .•·.~. ...
~....
~~,,-"·st:~
 ·-.-:~:.- ...•...: •••
':"~~....J~';'J"'''\.", -;: _ ~r_:_,'" "_'-l~-

". ;..•.,. .: ....

brati. Predpostavimo da je problem stacionaran tako da ~as·" " ,.-::'.:.

koeficijent~'t- ne interesuje i da je proizvoljno cdabr-an ko- ;.~:~;}~
eficijent geometrijske slicnosti. ec . Iz jednacina 8-2 .'7 -.-/~.
i 8T2.9 slijedi:
j(~
I<lr=~ ; kv-=£e '. 8-2.10
- - -~:' .. ;.; "I':':' .'::~~J;
._.,;.~r~:···N~
'o'snovu dobijenog rezultata se mo Ee zakljuciti da je za
; ,.. -.'~.;.;,

istu vrstu fluida na objektu i modelu (~i=~=1) nemog~ce

ostvariti potpunu slicnost jer iz prvog od izraza 8-2.10
slijedi ~tr=7Iit a iz drugog .J<v=~. Pr~ma tome potpunu sli-
cnost je veoma tesko ostvariti. U najvecem broju prakticnih
problema potpuna slicnost nije neophodna jer je uticaj poje-
dnih sila moguce zanemariti • Time je broj uslova koje je oJ

potrebno ispuniti smanjen (prosirena mogucnost izbora koefi-

cijenata).

~Karakteri5ticni 'brOjeVi

--l- Uslovi slicnosti 8-2.6 do 8~2.9 se, s obzirom na

koeficijente slicnosti 8- 1. 1 do 8- 1.7,. mo gu napisati u sle-
decem obliku:
~ \/. 2
L"., Lp ; Vmo _ tpO
=
I \?no Tmo , . '4>0 Tpo. ~ Ln:jm ,- L,o j r'
8-3.1
~mo
-._ 40 ", :V~ofln _ VpaLp '-.../

fmo Vm~ spa VIa Vmo )/~o

Prema tome, ovi uslovi su se sveli na jednakost bezdimenzio~

8.3.1. To su: Struhaljev
nih brojeva odredjenih
St= i To ,Frudov
izrazima
broj F,. = ,Vol. ,Ojlerov' broj £=
broj
po_
i Rejnoldsov broj}?e= Y.;L . Jed~kost ovih brojeva proiz1lazi
iz uslova da su odnosi}/inerCijalnih sila us Led .Lcka Lnog ubr-
zanja, gravitacionih sila, sila usled razlike pritisaka i
.sila trenjajednak~ odnosu inercijalni~ sila usled konvekti-
'~:..)~ ubr-zan ja ,
O>.vnog,
" "'::,:. ""0' "'-' .:. Do istog zak Ljuc ka se moze do cL i naosnovu jednaci":..
:;-;
'.'
'.~: na kretanja za model i objekat svedenih na bezdimenzioni

.,. ... -
1:l:';:it;;~4i.t.~~",_· ~ ..iW~~w..,.··2.i•.;,,~.·i'~
) -.., ... -.- ..~.-~ ...
 ~~ ~?"':"~~-:'...::-~:.
~"'--'~:,"~-
.~~~-~". .: ~"",..•.-,-,~.,... " '-. .•. ''-~-.''. ....•
~-~. <~-../ ...:.;~~~,~~,-.:.:. ..~:~~~:'.~.,
---

71;;'

oblik (dodatak A.8)

U slucaju strujanja stisljivog fluida moze se clan
koji odredjuje silu usled razlike pritisaka napisati u ~le-
de6em obliku: ~

~ 9ra.dp;:: 1; gnM~ '" f

2

Jradp 8-5.2
u kome je & brzina prostiranja zvuka~ " , .'
Izjednacavanjem odnosa ovih sila sa odnosom inercijalnih sila
us led konvektivnog ubrzanja na modelu i objektu slijedi jed-
nakost Mahovih brojeva;

t1m=l1~
'-----'\
pr-Lcemu je Mahov broj, '/1=
,odnos brzine strujanja 'i (
brzine prostiranja zvuka. Detaljna analiza brzine prostiranja I
r.
zvuka i stisljivog strujanja je data u posebnoj glavi. Kao ..
)

posledica prisustva sila usled povrsinskog napona proizisla

bi jednakost Veberovih brojeva, razmjene energ~je u vidu
\
toplote Huseltovih i Prantlovihbrojeva itd .
..• : {7-
I
-(
"!"..f •

8-4. Djelimicna slicnost

Potpunu slicnost-jednakost svih navedenih bezdime-

I ~ '

n;ionih brojeva je~ kao ,ito je naveden0..1

pr-akt acno nemogu6e
ostvariti. Imaju6i~~'vidu fizicku sustinu ovih brojeva mogu6e
je odabrati jednak6st onih koji su od primarnog znacaja i na
taj nacin ostvariti'djelimi5nu slicnost. Pretpostavimo da je
uticaj sile zemlji~e.teze na odvijanje
'.
nekog procesa zane-
, )

marljiv (najve6i br;j ,£ehnickih p~oblema gdje se strujanje

odvija pod dejstvom' pump e na malim':,7~sinskim razlikama). U ..~;;~~
tomslucaju jednakost F br-o jeva se'. ne mora zadovolji ti, v~5f:J}~~ .
.. .....,...,......£=-t :=X;•...y r:p. ,.. I ,_.,. -t· • - .. - .. . ~" ~

sarno St' E'<. i Re brojeva. U suprotnom slucaju, kada se strujanje odvija '~"!;'~;.

prvenstvenovuslad dejstva sile zemljine tefe (strujanje u kanalima, kretanje

gravitacionih
, talasa i sl.) treba zadovoljiti [ednakost F r brojeva. Kod nesta-
cionarnih (cikllcnlh) problema je neophodno ostvariti jednakost St brojeva itd.

,
:',"'J;?>~~'i"-
,"".,r:t:::"ft~'
.• :',' '=
.
"j

,re.': -
, :'~'"
~_., •.w.;...
~

: ", --,' '~' -'~.

i
'l,.i.J ,,", "
 -t., ,cr.:-";'_ ',' .•...: --." ~. """~~:'~'~1~;"~~~r?~~~~T~:~,;7-?
..~ ', . ~ 'J",
;.~::-: ...,_ - '.~::.
, '; . --~~.-.
'I~ • :'. ~. ~':-'" •.• i~~•.

8~5. OPSTE NAPOMENE

a) Interesantno je napomenuti da oblik uslova 8-2.6+8-2.9 ne

zavisi od toga koji je odnos sila uzet kao referentan. Ako
se kao referentan uzme odnos inercijalnih sila usled lokalnog
ubrzanja slijedi da je:

.;~;11=ii. ):,/r=,".r .k.pkr= 4h;,,} ;..1..,=k4'.

I
8-5.1

Prvi clan je indentican sa izrazom 8-2.6 dok se smjenom prvog

u preostale od izraza 8-5.1 mogu dobiti relacije 8-2.7 do
8-2.9. Moguce je na osnovu relacija 8-5. 1 (Lzuzev prve) fo- _
, t'~ je
rnn.r-a ied na k os t ne kd~h d rug i,
Lh b rc jeva
,'" ~ a iT;
np r , 0 bLf.k ~/o
V" } PoLr;, I

itd, ali se uslov njihove jednakosti svodi na uslov jednako- D

_ ,sti 7Ze, f;' t'ElA,. bro j eva , Prema tome, uslov potpune slicno w,-",

sti se moze irzaziti jednakoscu cetiri grupe razlicitih bro-

jeva koji su ekvivalentni. St,;:;:', A c'::ee broj su odabrani
kao najkarakteristicniji jer, kao sto je navedeno, slijede
ako se kao referentne uzmu ~nercijalne sileusled konvektiv-
nog ubrzanja koje predstavljaju najveci problem pri rjesava-
nju R.S: jednacina. ,
b) Pri rjesavanju problema u kojima su inercijalne sile usled
, konvektivnog ubrzanja jednake Quli, moze se kao referentan
odnos uzeti odnos bilo kojih od preostalih sila. Ako su to
npr. inercijalne sile usled lokalnog ubrzanja onda se dobi-
jaju poslednje tr~ relacije '8-5.1; z
ieJ'l'=f1J', 417:=44):11-, A~~:.k/ 8 rr -.Gor» _',#-t

koje definisu potpunu slicnost. Prva relacija 8-5.1 (,Jt'k'\J-.£~)

u ovom slucaju nije neophodna . Rko se, medjutim, podje od
uslova da je i ona zadovoljena onda se relac.ije8-5.2 svode
na jednakost ~I ~ i )?e brojeva. U ~up~~t~om bi se poja-
.---- {, via uslov jednakosti nekih novih brojeva koji bi proizisli iz
(f't~(;'i-r v v, ,,' - ,v,
~ -- ,- .-- __ .11..:.. __ 8-5.2 sto se, pri rjesav~1u;-p,r~kt~cn~h proble ~
• 4 a,..-:p
.x~!' .•.~<-:-::
ma izbjegava. Prema tome, kada su iner91janie~Isile usled
e .~~ • .!~ ?'". ~.r ..: c
konvektivnog ubrzanja jednake nuli uslov~~6tpune slicnosti
se takodje svodi .na jednakost St I ;:;..,. _c:,,< - ''Re. brojeva. Kada je
,- '<, ~_~ neka druga sila jednaka- nu Lf onda, kao sto je navedeno,
',~4~:§:.~.f •.'\i{.~<'uslov jednakosti brojeva koji se odnose na'tti sil~ nije ,
~'G--~~Z~~t~-:· .
I ••

,'-'i'.':!'·,.i; ..-i!~:t <' neophodan.

;";:"}~;",
••• ~ L-

--~,;;1I~~~~~.~-.
----~ . ··:,::.,..~;iil.•~·
----
 -r=s-: :{t.'7,.:.~.:;-~!.~~::~:r~:r!T
.... :~':'~:~:c;~'::-">':.~.:.,.:

" ~
'.;--~:~-~~~:I:-.:~
.
. , ..:.. ••• ,:-'!::""'!"

~I~ . .

c)Uporedj~ju6i izraze 8-1.5 sa 8-2.6, 8-2.7, 8-2.8 i 8-2.9

slijedi da je '. .
~j~: . r: Jjv : ~;; ::,.,L ':~~'~'
- , , .-_ kik"
.- . 8-5. 2
r. ~, _ ,-...
Prema tome, koeficijent odnoo~ s11a pojeidnici mase ~.(koe-
. . . ficijent "qinamicke ~licnosti) moze bi ti Lzr-az en na ' razlicite
....._:~"~::'::'~,:;~~~~~,.t··~~:;~~-ine-;tfo';f~n~clji·o'stli:iih
koeficijenata. lJ..a osnovu poznate
sile F po jedinici mase moze se odrediti ukupn~ sila u obli-
ku ~FfdV ,odnosno' koeficijent odnosa ovih sila KFII.. u
obliku L 1.1 L lJ
. ~rll- = /(1= /(f!:.t . r 8..5: 3
d) S obzirom na prirodu N.S. jednacina mogu se, u slucaju kada
su zapreminske si~e~zanemarljive, eleminisati sile usled razli-
.'-----' . - ke pritisaka.- i" b~insko polje rjesavati nezavisno od polja
pritiska.Utom slucaju je za kinematsku slicnost dovoljna
. jednakost "'Re i. St··.brOjeva. Odnos sila pri tiska na koresp~-
dentnim povrsinama ne6e biti isti kao odnos sila ~nercije,
-G trenja .Lt d ,' ukoliko jed~al{ost Eu.. brojeva nije'· zadovoljena.
Medjutim, .odnos razlike
... 'pri tisaka U korespodentnim t ackama ili "

razlike sila pri tiska' na korespodentnim povr-s f nama 6e bi ti

indentican odnosu ost!a~h sila. Do ovog zakljucka se moze do6i
na osnovu N.S. jednacina iz kojih slijedi da je
1,~.
_ •••• L'
f...d,p,.;: iF K.e
8~~ .-.~

, .. -"~-~...,.~...
~_iiCf"'~ :Ot#~ ••.••• A -;.:~ ,-:tat". "s ~!:~~. -~,.;,"~-~ "
._----------------_._---_._-
 -'F' .,- ..::.'""':.:-.:....; 12..

~~

:I:
..

f) S obzirom da turbulentna i laminorna strujanja nlJesu

kinematski sliena i da je uslov kinematske.slienosti, l<e
broj slijedi da ce prelaz iz lominarnog u turbulentno stru-
-..-
janje biti uvijek pri istom broju. 1?e
g) 12.e broj·nije jednak odnosu inercijalnih sila usled.konvekti-
vnogubrzanj~ i· sil~· trenja, itona.prvL~ogle~:prciizilazi
'.....•.-..•.. --
}- '~'. ~ . .

iz izraza 8-2.9 koji se moze napisati i u obliku

r:
r)!m _
It'"
--I
8-5.6
hp h~
odnosno ,- _
rxm ~-
r,tt,o

vec je jednakost
n.m -
--
~,.o'
J

ovih brojeva uslov da su odnosi

8-5.7
ovih sila na
.---J
objektu i modelu isti. Do istog zakljueka se moze doci i na
osnovu analize stacionarnog strujanja kroz prave kruzne
cijevi za koje je Rei 0 dok j.e FJ! =0.
'''''',

~
- ..

..•.•....
;.v

c'

. '-.'
~:o: •• . ~.•.-.. .. _: .•... .~.~.:c·.~r..4~. . .••! .•••.••
~.:-..--:i-:~7.