НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

ЗАГАЂИВАЧИ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗЕМЉИШТА

МЕРЕ ЗАШТИТЕ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Хемија
РАЗРЕД: осми
ОДЕЉЕЊЕ: VIII
HАСТАВНА ТЕМА: Хемија животне средине
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Загађивачи ваздуха, воде и земљиштa; мере заштите.
ЦИЉ НАСТАВНОГ ЧАСА:
да ученици схвате:
- шта је загађивање животне средине и значај њеног очувања;
- које су мере за заштиту животне средине.
ЗАДАЦИ ЧАСА
материјално-сазнајни:
ученик треба да:
- схвати шта је загађивање животне средине;
- зна који су загађивачи ваздуха, воде и земљишта;
- разуме које су мере за заштиту животне средине;
- схвати зашто је значајно безбедно поступање са супстанцама и њихово
правилно складиштење;
формално функционални:
- развијање способности повезивања појмова;
- оспособљавање ученика за једноставнија истраживања;
- развијање способности доношења закључка;
васпитни задаци:
- развијање еколошке свести;
- развијање свести о неопходности стицања знања.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ:
загађивачи, еутрофикација, аерозагађење, ефекат стаклене баште, киселе
кише, смог, заштита животне средине
ТИП ЧАСА: обрада новог градива
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ: XE. 1. 5. 1.
МЕТОД РАДА: монолошки, дијалошки, демонстрациони
ОБЛИК РАДА: доминира фронтални, индивидуални
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА: учествовање у разговору, закључивање, бележење
НАСТАВНА СРЕДСТВА: уџбеник, табла, наставни листићи, фотографије, природни
материјал (загађена вода, кишница), лабораторијски прибор и посуђе
(лабораторијска чаша, универзална индикаторска хартија), плакат за повратну
информацију
НАСТАВНИ ОБЈЕКАТ: кабинет за хемију
ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ:
- др Љуба Мандић, др Јасминка Королија, Дејан Даниловић - Уџбеник
хемије за 8. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ:
- др Љуба Мандић, др Јасминка Королија, Дејан Даниловић - Уџбеник
хемије за 8. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010.;
- Татјана Недељковић, Драгана Анђелковић - Уџбеник хемије за 8. разред
основне школе, Нови Логос, Београд, 2010.;
- Татјана Недељковић, Драгана Анђелковић - Радна свеска из хемије за 8.
разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010.;
- Радивој Николајевић - Методика наставе хемије, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд 1999.;
- Весна Миљуш, Зорица Радишић – Биологија за 8. разред основне школе;
Кlett, Београд 2010.;
- Драгица Тривић, Ратко М. Јанков, Миомир Ранђеловић, Владимир
Вукотић, Мирјана Марковић, Ружица Ковачевић, Милан Николић
– Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет
хемија, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд
2010.
- Интернет странице
КОРЕЛАЦИЈА: биологија, животне ситуације.
ВРЕМЕНСКА АРТИКУЛАЦИЈА:
Уводни део: 5мин.
Обрада новог градива: 30мин.
Завршни део часа: 10мин.
ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗЕМЉИШТА.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Уводни део часа ( 5 минута )

Шта је животна средина?

Део Земљиног простора који омогућава живот
организама. (очекивани одговор)

Шта све чини животну средину?

Атмосфера, хидросфера, литосфера, и биосфера.
(очекивани одговор)

Како се зове научна дисциплина која се бави

проучавањем животне средине?
Екологија. (очекивани одговор)

Шта су природни извори живота?

Земља, вода, ваздух, храна и енергија. (очекивани
одговор)

Стандард 2.2 –индикатор 2.3

- индикатор 2.4

Главни део часа ( 30 минута )

Упознаћемо се са:

загађивањем животне средине и сазнаћете

који су загађивачи воде, ваздуха и земљишта;

мерама за заштиту животне средине

Загађење представља одређене нежељене промене у

карактеристикама ваздуха, воде, земљишта или хране, које
могу неповољно утицати на здравље, активности и опстанак
људске популације и других живих организама.

Да ли знате шта загађује природу?

Фабрике, отпад, мотори са унутрашњим сагоревањем...
(очекивани одговор)
Загађивач је свака супстанца која неповољно утиче на
квалитет животне средине. Загађивачи могу бити супстанце
органског и неорганског порекла.

Да ли знате неке супстанце које загађују животну средину?

Угљен-моноксид, метан, фреони, азотови-оксиди... (очекивани
одговор)

Постоји посебна дисциплина која има задатак да различитим

реагенсима, методама и инструментима проучи и одреди
загађиваче у води, ваздуху и земљишту и њихово међусобно
дејство; она се назива хемија животне средине.

Загађење ваздуха
Да ли знате како се другачије назива загађење ваздуха?
Аерозагађење. (очекивани одговор)
(Слика 1. аерозагађење )

Најчешћи загађивачи ваздуха гасовитог агрегатног стања су

угљен-моноксид, сумпор-диоксид, азотови оксиди, угљен-
диоксид, метан и озон, а чврстог агрегатног стања прашина и
чађ. Слика 1. аерозагађење

Да ли знате на који начин оксиди угљеника и чађ доспевају у

ваздух?
Као производи непотпуног и потпуног сагоревања горива у
свим пећима и моторима. (очекивани одговор)
SO2 у ваздух доспева као производ сагоревања лоших врста
угља које садрже сумпор, а азотови оксиди у реакцији
сједињавања азота и кисеоника из ваздуха под дејством
електричног пражњења. ( Слика 2. загађење-Панчевачка Слика 2. загађење-Панчевачка
азотара). азотара

У коју групу једињења спада метан?

У угљоводонике; метан је први члан хомологог низа алкана.
(очекивани одговор)

Извори метана су сточне фарме, рудници угља, транспорт

земног и рафинеријског гаса, плантаже пиринча и депоније
смећа.

Да ли знате где се налази озон и од чега нас он штити?

У вишим слојевима атмосфере. Штити нас од ултра-
љубичастих зрака. (очекивани одговор)

Озон може да настане и у нижим слојевима атмосфере и као

такав је саставни део градског смога; он је корозиван, штети
Слика 3а. ефекат стаклене
баште
респираторним органима,а високе концентрације озона
уништавају пољопривредне културе и шумску вегетацију.

Да ли знате до ког ефекта доводи нагомилавање ових гасова у

атмосфери?
Ефекат стаклене баште. (очекивани одговор)

Нагомилавање гасова у атмосфери Земље (угљен-диоксида,

сумпор-диоксида, метана...), не мора деловати токсично.
Гасови својим нагомилавањем упијају топлотно зрачење са
површине Земље, а затим га шаљу у свим правцима па и у
правцу Земље, чиме доводе до глобалног загревања планете,
тј. повећања просечне температуре ваздуха. (Слике 3а и 3б.
ефекат стаклене баште)
Слика 3б. ефекат стаклене
Сумпор-диоксид, азотови оксиди и угљен-диоксид баште
растварањем и реакцијом са водом из кишнице доводе до
настанка киселих киша.

Због чега ови оксиди доводе до настанка киселих киша?

Зато што су ови оксиди кисели оксиди ( анхидриди киселина )
који у реакцији са водом граде киселине. (очекивани одговор)

На који начин можемо доказати киселост?

Универзалном индикаторском хартијом. Киселине имају pH
вредност мању од 7. (очекивани одговор).

Оглед 1. Мерење pH вредности узорка кишнице из Кикинде.

Универзалном индикаторском хартијом мерим pH вредност
узорка кишнице. Резултат мерења је 4,5. Доказала сам да је
киша кисела.

Последице киселих киша су: сушење шума, нестанак живог

света у језерима, нарушавање здравља и оштећење металних и
других конструкција.

Још један вид аерозагађења је смог.

Да ли знате шта је смог?

Магла помешана са димом из фабричких постројења, топлан,
мотора са унутрашњим сагоревањем и кућних ложишта.
(очекивани одговор).
(Слика 4. смог)
Да ли знате за неке мере за заштиту ваздуха?
Пошумљавање. (очекивани одговор). Слика 4. смог

Пошумљавањем се добија више кисеоника, помоћу њега ће

сагоревање горива бити потпуно, ако је сагоревање потпуно
неће бити угљен-моноксида и чађи, а биљке ће уједно да
троше угљен-диоксид.
Основне мере заштите ваздуха су још и постављање филтера
за пречишћавање гасова који излазе из димњака фабрика и
смањење количине штетних гасова мањом употребом
фосилних горива, као грађење веома високих димњака.
(Слика 5. Изградња високих димњака)

Загађење воде
Да ли знате који су најчешћи загађивачи воде?
Комуналне воде, воде из индустрије и пољопривреде.
(очекивани одговор)
(Слика 5. Загађивање воде)
Слика 5. Изградња високих
Загађивање може настати и природним процесима као што су димњака
труљење и разлагање остатака живих организама и спирање
тла.

Воду загађују све супстанце које у њу доспеју и мењају јој

квалитет ( детерџенти, растварачи, ђубрива, пестициди,
различите органске супстанце нпр. феноли, нафта...
микроорганизми, неорганске супстанце нпр. жива, сулфати,
фосфати и цијаниди). Отпад који се убацује у воду често
завршава у телима водених животиња које људи користе у
исхрани.

Узимам узорак отпадне воде загађене нафтом. Слика 5. Загађивање воде

Да ли можете да препознате чиме је загађен овај узорак воде?

Нафтом. (очекивани одговор)

Загађивачи могу бити и супстанце које нису отровне, али

ремете равнотежу у биљном и животињском свету, нпр.
детерџенти или азотна и фосфатна ђубрива која доспеју у воду
нису отровна, али садрже азот и фосфор који алге користе као
храну. При томе долази до бујања алги на површини воде
(„цветање воде"), при чему алге троше кисеоник из воде ,
труле и дају различите производе. Овај процес назива се
еутрофикација. (Слика 6. Еутрофикација)
Да ли знате на који начин можемо заштитити воду од
загађујућих материја? Слика 6. Еутрофикација
Постављање филтера, пречишћавање воде. (очекивани
одговор)

Поред постављања филтера, постављају се и посебни системи

за таложење на местима где се изливају отпадне воде.
Пречишћавање може да се врши и хемијским и биолошким
средствима:
 - различите хемикалије реакцијом са опасним
супстанцама као реакционе производе могу дати
супстанце које нису отровне;
- употреба биљних врста и микроорганизама који
користе молекуле загађивача у својим животним
процесима и тако их разграђују до мање токсичних или
не токсичних супстанци ( економски је најповољнији и
природан).
Вода за пиће пречишћава се посебним технолошким
поступком.
Веома је важно рационално коришћење воде у домаћинству и
индустрији.

Загађење земљишта

Да ли знате због чега је земљиште важно за живот човека?

Земљиште важан услов за производњу хране. (очекивани
одговор)

Извори загађивања земљишта су загађивачи из атмосфере,

Слика 7. Исушивање земљишта
отпадне воде, пољопривреда, домаћинства, депоније смећа...
последица глобалног загревања
Чврст отпад из пољопривреде, индустрије и домаћинства
главни је загађивач земљишта ( пестициди, инсектициди,
ароматична полициклична једињења, соли тешких метала... ).
(Слика 7. Исушивање земљишта последица глобалног загревања,
Слика 8. Загађивање земљишта)

Мере заштите од загађења земљишта су контрола употребе

пестицида, употреба биљака и микроорганизама.

Стандард 2.1 – индикатор 1.1

- индикатор 1.4 Слика 8. Загађивање земљишта
Стандард 2.4 - индикатор 4.1
Стандард 2.5 - индикатор 5.1

Завршни део часа ( 10 минута)

 Питам ученике да ли има нешто што им није јасно са

данашњег часа, а желели би да ме питају.
 Ученици добијају задатак да одговоре на питања на наставном
листићу бр. 1 која се односе на наставну лекцију.

Загађивачи ваздуха, воде и земљишта

Мере заштите
- загађивање ваздуха ( аерозагађење)
● ефекат стаклене баште
● киселе кише
● смог

- загађивање воде

● еутрофикација

- загађивање земљишта

Ученици поступају реализацији постављеног задатка, обилазим

их и помажем им у раду. Након реализације, ученици
појединачно читају своје одговоре. Тачне одговоре ученици
бележе на хамер папиру на коме је нацртана укрштеница са
наставног листића бр.1.
Задајем и образлажем домаћи задатак: да наставни листић бр. 2
прочитају и залепе у свеску.

Стандард 2.3 – индикатор 3.1

Стандард 2.4 – индикатор 4.4

Изглед табле:
Наствни листић бр. 1
1. Заокружи слово испред назива града у Србији у којем постоји већа
опасност од формирања киселих киша. Закључак изведи на основу врсте
фабрика које се налазе у тим градовима.
а) Крагујевац – фабрика аутомобила
б) Шабац – фармацеутска индустрија
в) Панчево – азотара
г) Смедерево – фабрика челика
д) Крушевац – фабрика детерџената и сапуна.
2. Реши укрштеницу:

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

1. други назив за загађење ваздуха

2. настају у реакцији киселих оксида са кишницом
3. процес у коме биљка троши угљен-диоксид и воду у присуству сунчеве
светлости и хлорофила, а ослобађа кисеоник
4. назив за соли сумпорне киселине које утичу на загађење воде
5. процес који доводи до појаве „цветања воде“
6. магла помешана са димом из фабричких постојења
7. назив за супстанцу која неповољно утиче на квалитет животне средине
8. назив за место где се депонује отпад
9. загађивач ваздуха, чврстог агрегатног стања, настаје непотпуним
сагоревањем горива

РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИЦЕ ЈЕ:

Наставни листић бр.2

БУДИТЕ СВЕСНИ ДА СВАКИ ПОЈЕДИНАЦ ДОПРИНОСИ

ОЧУВАЊУ ЗДРАВЕ ПРИРОДНЕ СРЕДИНЕ. Довољне су само мале
промене у нашим животним навикама и начину понашања. Ево неколико
практичних савета:
1. ПРОМЕНИТЕ СИЈАЛИЦЕ – ако само једну обичну сијалицу
замените „штедљивом“ неонком учинићете да у нашу околину уђе
70 кг угљен-диоксида мање на годишњем нивоу.
2. ПОСАДИТЕ ДРВО – само једно дрво годишње апсорбује више од
тоне угљен-диоксида
3. ХОДАЊЕ, ВОЖЊА БИЦИКЛОМ –просечан ауто испусти годишње
око три пута сопствене тежине угљен-диоксида у атмосферу
4. ИЗАБЕРИТЕ ЕКОЛОШКЕ ПРОИЗВОДЕ
5. КОРИСТИТЕ РЕЦИКЛИРАНЕ ПРОИЗВОДЕ – рециклирајте папир,
метал, пластику
6. ВОДИТЕ РАЧУНА где бацате отпад, не стварајте дивље депоније
7. НЕ ИСПУШТАЈТЕ НАФТУ или УЉЕ у реку
8. КОРИСТИТЕ ПРИРОДНА СРЕДСТВА за негу и заштиту биљака
9. ЕКОНОМИЧНО ТРОШИТЕ ВОДУ