----.

-f ~ 0-'( 1- rJ [ ');/\ ~
" .d'~. s
Pi:' , ~ 7T'J'1 \'~~I.'l
~ ~~ ~
. L; r ~/ 2::>~J ') I~!I -if 7-X?~ftr?-J1 (5-
hf-v~/::T ;"J~r~,? -'1JQ/t.! V.) '-(~ _~1-1~ i--(?-Y/w /S
.'_ (.:....[-;p:1 Vf')o(Y7)f3ft:" .rJ~ >" ."-1J-~?I?i/( (<-
, .' f.~ IZ,
1:' ' /. ; - , " ,\-:' "'. . /") V) 5'D -7!. de. ~_Lj /" J
-i--!
!
•L;!,,~ftn1cY' t~ 1f -i·.I~·~4~1~~ ~r~)trv,'+ s? g t•
/;{i ~f)1(Ji :)
--I urrr s 0)1 5, ~J .~ 7J/>"n,...~-+- . 'J./~: S ~v2:i -f ~ ry r» rr '3..E I t
-._ . i/' H n;:.~ I /).:::;
t!vrv;::J 77'S'?cfJ ~ry<-L~ Q. _ :..s' £ .z·
,-) ~O/l. '.~i3:Jr1i.;;~q d ~\IJCj)7cJ' -:;-YrJ.c.'? ,_~f?;);( . Y .~ 'l
. . _" .. -;) J 0) ?i· "3 VVn J. <-/ '7; d d s '£ '£ ' Z
'Y5:~,,?' torvJV¢oi- -fr0.('7:zlxJ)! '-C'CC't:
I .' 2sol\./.'fjs.'f5 'f 'z:-U
..--'1-V?-7'~~ ~v/1 f~;(c?/i; ~'/1/l;~.;t 1(})lJ}5U ,£ ';r
. :- : ., r~ 1.~~1'1(;7YV,~.lij,"I po i 'Z·;:
. ~ . "-:P.C,)Jo;i flY'?) 'S '}I ;zr
/J j (.J...) 1- ~;::; v:!T'l:fl/ dJ.,.yy(}J. 'r 'Y I ?I
{l '\0;">'-&)1 J no :'-~7,"',.,5 rc 2:1 J77(y rY • £ ..It'?/
. .d ?f.;:Ji~S .1-1, nj d; '?J ' r '1
;C§'\(}f/',)l J YilYV.tf) IVo - 'V' r '-0
f
~ s ~-i:J; ~ ),.pfl . ~?l,,:>_~yY .-p()tYY'd J?- ~rYflV f'/ SO . V ' '1:"
: I .•
•
 ·' ~
.w. t~

rl~i:' "
...'.:
•
.,~ (vr: /~c)
, tJ.
, -

"':1
-:4
viscosity of water at 10,000 atm is twice the value at 1 atm. More complex
~i
, compounds show a viscosity increase of several orders of magnitude over
the same pressure range.
More information may be found in Reference 10.

.-.,
.•.~
-j LUBRICATING OILS
'-.,...-
... '
';.'
Engine andtransmission lubricating oils are classified by viscosity according
~-; to standards established by the Society of Automotive Engineers (Ref. 11).
:1~
¥.l The allowable ranges of viscosity for several grades are given in Table AS
:4
,..~~
Viscosity numbers with W (e.g. 20W) are classified by viscosity at 0 ·F.
.<
Those without Ware classified by viscosity at 210 F.
'1
·3

TABLE A.5 Allowable Viscosity Ranges for SAE Lubricant Classifications

:,
if,;.
:q
(data from Ref. 11)

Viscosity Range (centistokes)*

~~'J
~
:'iA
SAE At 0 F '~ft-D C At 210 F r- .(c-~
./
o C
;:;; Lubricant Viscosity
r~ 'k

.t'1
Type Number Minimum Maximum Minimum Maximum
~~
~
-f.

:-,/
Crankcase 5W 1,300 -- 3.9
10 W 1,300 2,600 3.9
~·~.I 20 W 2,600 10,500 3.9
·i
':." 20 5.7 9.6
30 9.6 12.9
40 12.9 16.8
:jij 50 16.8 22.7
;t;l;
~41
':1"1
':'/ Transmission 75 15,000
,~
,·\'-f~

~ and axle 80 15,000 100,000

t-..::
"'-'! 90 75 120
140 120 200
'i 250 200
~ -"I'
.~

Automatic Type A 391 431 7 8.5

.'
f>J transmission
:-:. fluid

?/ 1 centistoke - 1 cSt - 10" m'/aec (-1.08)( 10" ft'/sec)

, At 100 F.
I
appendix a/fluid property data 617

-".'
------ j.~
•.•.•.•tpt.t
~~'"---~ •.,..'r:>.-;;O.~.;'•."',"i-.-~~,AIi&&&Mi3dSiD£L
~>
-'"
•
"; :0:

II FIZICKA SVOJSTVA FLUIDA

; •. Svaka osobina (svojstvo).fluida i materije uop~te, koja maze

biti kvani~ativno izraiena zove se veliainom stanja~ Stanje
materije predstavlja uslove pod kojima se neka materija nala-
zi i definisano je veliainama stanja. Kakvo stanje i koje ve-

·~I li~ine
ke i vrste
stanja se uzimaju
materije koja
u razmatranje
se prou~ava.
zavisi
Taka npr.
ad oblast~
velicina
fizi-
sta-
,,1 nja koj~ SUJU prvom redu, bitne sa taake gledi§ta razmjene
ene~gije su gustina, pritisak, tem~eratura unutr§anja energi.
1 '-...../
~:~I~ ja itd. i poznate su kao osnovne termodinami~ke velicine
~.,
'0;'
s tan j a. 'Za pro u ~ avan j e k r eta n j a flu Ld a (m ate r ij e u a p§ t e) ad
,',
~:
-';k,\
prvenstvenog znacaja su' brzina kretanja , ugaona brzina

~:I ubrzanje i sl. Ova su tzv. kinematske veliatne Btanja.

;?'.j
"
Funkcionalna veza osnovnih termodinamickih veJ.i~ina stanja
I
'se zove jedna~ina stanja. Ova jedna~ina moie biti veoma je-
dnostavna (idealni gasovi) ili toliko sloiena da se daje u

J. vidu tabela i dijagrama (npr. YOdena para). Analiza jednaci-

f.~
2'tj
'~'~ri
na stanja, u op~tem s~uaaju, pripada posebnoj oblasti fizi-
.~
r",i
•. ke i ne6e hiti_predmet daljeg razmatranj~ osim, u najkra6im
1ci'J
f;~_ crtama, za slucaj {dealnog gasa.
~
;~ Velicine kojima se dejstvuje na materlju u cilju promjene
.-.
•oo:~
.s=
njenog stanja su velicine procesa ili spoljni uticaji. To
"'':j

":·
- ;.:J
..-.•. : su rad i toplota koji pred~tavljaju energiju koja se razmje-
njuje sa okolinom tzv. tranzitnu energiju. U ovom poglavlju

i
;r-
'.r'.,:

'",--;/.:
~_~":i.
.;..,.".~
6e biti ~roucene neke ad osno~nih
s.tan j a k a a i n ek a d rug a sv 0 j s tv a (vel ic in est
termodinamiakih veli~ina
a n j a) flu id.a

~~
'"
koja su ad posebnog znacaja za analizu problema koji se
..."".•..
~.:.,~
srecu u Mehanici fluida. Strogo uzev, kinematske velicine
;;:'~1
~ ~tanja su prije osobine strujnog polja nego samog fluida.
&1
~f1
:;,··r .•
I~aju6i to u vidu one su analizirane u posebnom pogiliavlju.
"';::-
,:;·.i Eksperimentlani podaci za neke veli9ine stnaja, pod odre-
djenim uslovima su dati u dodatku B.

,..'-'
~:~ti
:(:~
'''':~~ -
, .,--------------------
~
 ::

2-1 Osrrovne termodinami~ke v~li~ine stanja,-

2-1.1 Gustina f' Lu i.da P,

Gus tin a sed e fin i S e 0 d nos

- 0 rn mas e i zap rre m i n e flu i d a. Raz 1i-
kuju se srednja gustina g', koja se dobija kada se neka kona-
:~
cna masa fluida m podijeli.sa zapreminom V u kojoj se sad-
r z i, t j. SO:: m/l . A k 0 s e mal a zap rem i n a ~ V mas e A m flu
J 1 ida oko tacke M smanjuje, ali tako da je tacka M stalno ~nu-
I tar zapremine V dobija se gustina fluida u ta~ki M, sl (2.1),
definisana s Lj e d e c i m izrazom:.. /
9 ./)' /1j}J _ OIN :"'-II.!
.) =- t.rrn -,---- ~ "
b.V~v'l1 V dV
/J/71
,
,-". '-:J
1 6/'h, ~y flV
·1 /!Yo
:;1 /
~ ! ,"
!1 /
-.~
i1
'j
( ,g I '
:r'
=.: t:
!,' '<:
~ -"'J:~\ ,".' ••.••
,I
," .
I :' • ~

",Z
..:

•• '
• \

-----~xo
">-
I "1, x V f

~,;
.;j z r _v /

~! (6)
(a.) SL.2.-1
~j
-: ,'J
.~j
~~
~ '0(
Zapremina flu,idnog djelica V mora u svako trenutku biti
". I .
veca ad neke minimalne zapremine V . koja sadrzi doVoljno
,',.,.:: ~
./
veliki broj molekula, tako da je promjena broja molekula
usled njihovog prolaza kroz graniee te zapremine zanemarlji'-
va u odnosu na ukupan broj molekula koji se nalaze u toj
i
.j z a p r e mi n i, .<"
~~
,.".
,,"
'"'J

:Dimenzija gustj;je je (kg/m3).

~<i
.''l Specifi~na tezina ~ , predstavlja odnos sile kojom polje
. !

.'.1
:::.;
zemljine teze dejstvuje na fluidni djelic i nje~ove zapre-
r~
.:.' ,
~:
m in e t j. -y = 0/V. ,,0i men z i j a .je N / m 3. V e z a i z m e d jus p e-
eificne tezine i gustine je, oCiglednb, odredjena preko
{

~i ubrzanja zemljine teze gCm/s2) u Obl~~u ~= ~~

./
Sp e c i f Lc n a. zapremina V je zapremina koju. zauzima jediniea
mase fluida
U=.--
. dV 1 2-12
dill - ~§>

.~

'""!"c.. @_.~ .U •..•.

-----.-
 z:

•
. ;;
-~

1
. .j

~.; Specificna gravitacija Sg-ili relativna specificna tezina,

je odnos gustine
-
nekog fluid a i gustine,vode na standardnoj
.
....• temepraturi. Definicija standardne temperature je razlicita
ei,1
·1
:.'J pa se uvijek mora irnati.u vidu o· kojoj j'e ternperaturi r Lj ec
I
kad se uzi~aju podaci za specificnu gravitaciju. Specificna
1
'"- gravitacija je bezdirnenziona vleicina.
;~
-':1
- 2-1.2 Pritisak P.
>.

Najce~6e se defini~e kaD odno~ sile i povr~ine na kojoj dje-

':i ~je, sila u pravcu normale. U Mehanici fluid a (takodje u
:1 ..........•
;:~
Termodinamici i nekirn drugim granama fizike) pritisak se
.. ;
-:.(
'~
posrnatra kao interakcija rnolekula fluid a i elementarne pov-
~
~ r~ine (zida) koja ogranicava fluid. Molekuli usled haoticnog
:~
-) kretanja stal~o udaraju u granicnu povr~inu (zid) ~to se
i
manifestuje kao dejstv~ neke sile na tu povr~inu. Ta sila je,
ocigledno, funkcija mase molekula, njihovog broja i brzine
kretanja. Pritisak u bilo kojoj tacki Munutar fluid a se
;;:.i
l1j' moze zamisliti kaointerakcija rnolekula fluida i neke zami-
.~

;i ~lj~ne elementarne rayne povr~ine dA koja sadrzi tacku M, tj.

;ti
1j ka~ odn~~ sile dF koja se pojavljuje kao posledica promje-
~
~ ne kolicine kretanja molekula usled udara 0 elernentarnu pov-
:J r~inu i dejstvuje u pravcu norrnale na tu povr~inu i povr~i-
~,:l
r:
.
i
ne dA
dF
'j 2-1.3
i;~~1 /~ =df?
.
~
~
y~~
.

~~ Pritisak koji je posledica sarno haoticnog k~etanja molekula

~
~
~~
"-~
~:,
•-.'W;

~
. j e tzv. ACLti.c_k..
cjelina
nuli dok
i--PJ_iJ~.~~k. To j e pri tisak
rniruje.
se molekuli
Komponente
kre6u
uredjenog
haoticn6
kretanja
1,1

u svirn pravcima.
fluidu koj i kao
su jednake
Ovaj
&l
e,',
pritisak u .datoj tacki M je istirna svakoj povr~ini koja
~;J.
,::\1
sadrzi tacku M, bez obzira na njenu orijentaciju jer je.
'--'-~

vjerovatn06a haoticnog (neuredjenog) k~etanja molekula ista

za sve pravce. Staticki pritisak se moze definisati i za

'I. : ~

- •....... -------- --_.----- .-

 ,i~
!}'

i9;'1 •
-:::
~~ -,
~
-,'
:,:

,.
"j
)
fluid
jednu
koji
ili vise
struji
kompoenti
tj. za fluid
uredjenog
koji pored
kretanja.
haoticnog
U tom
ima
slucaju
i

:~ s t a t i.c k t pritisak bi d e j s t v o.va o sarno na p ov r s Ln am a koje su

.:'!'
"
,) taka postavljene da je kornponenta uredjenog kretanja u pra-
~
~".l
t,.~ vcu normal a na tu povrsinu jednaka nuli. 1z isksutva je po-
'?.,:
~/~
znato da sila koja djeluje na neku povrsinu postavljenu u
.;
-:..:
.
::fj struji fluid a (a samim tim i pritisak) zavisi ad orijerita-
cije te povrsine. Molekuli u tom slucaju udaraju u povrsinu
'';.1

i njihova brzina kretanja (komponenta uredjenog kretanja)

- I . ,
.<! postaje jednaka nuli.'~olekuli se zaustavljaju. Usled tran-
/'I--- sformacije kineticke energije dolazi do porasta pritiska.

,,-,<~
- Ukoliko
procesu
je u'toplQtnu
je zaustavljanje
zaustavljanja
i razmjene
nema
djeli6a

toplote
transformacije
fluida

sa okolinom
izvedeno
kineticke
taka

(izentropski)
da
energi-
u

;.~
.~,;
dobijeni pritisak se zove- totalni pritisak Ptot' Ovaj pri-
':·1
•• .j
'.,, tisak je f u n k c Lj a broja molekula, njihove mase i k i n e t Lc k e
energije ne sarno haoticnog (kao kod statickog pritiska) ve6
i uredjenog kretanja. On s;, prema tome, maze definisati u
-;;"'\~
"'Ai funkciji statickog pritiska i kineticke energije uredjenog
~~ kretanja molekula. Razlika totalnog i statickog pritiska je
t.i~
'4;']
din ami c kip r i,~,~
~_ak ;
~~
$.
-'~
~t1
...,
#."'~ ] I - (. '),
In -r _ /?,/ 2-1.~
f.;~ 'Cl,-/ ~./- / )
;..~1 "
;.. ~- :

"-."
:·'1 koji zavisi sarno ad kineticke energije uredjenog kretanja
--
-~.; molekula. Na 31 (2.2) 3U prikazana dva mjerna mjesta na koji
Om
~ ma se mogu izmjeriti totalni.pritisak (mjesto A) i staticki
1".;:..:,
·..•....
~i
pritisak (mjesto B).
~~
~ , ---------_._-----_.
!~.1
..
. .:
~.:~~
~~
~
';.'§,
:::~1
; ,
.'". ; // / //////>// /;!.>~/ >'/
'>- I
u~~ ,~T-??~
~"~ t;,' '''''~.-
"~....:!

-----~- ---R'N ,.:..:~;.,~

'. -l
.' ___ '- : l~~~ f.'~~~:~ •
~,~.~ . FI ~"".::' -:,'I'~~"
.:."\,~~ ~·:·t"'" 'f •. ~
. ·t
I
O

P/:.;..'£';:..~1~"
----~
'

I ~4' -,-\tt.
I' •••• ....:'~:; ••

::::-- j] .
////////////1. ://, !1///7;
I 1

;p - ,p~
S'L . ..:.!.. ~

..-
:-::-.;

~ II!! II!!!' ~.lM.Q .&£4!41i3jXiOC@lM

• :&&2!Y&Jsrm.Y&S6iJ!..4~
 -
.,~
j •
.\ .. -;.

Stati~ki pritisak bi se mogao izmjeriti i na mjestu "A" uko-

liko bi se' ovo mjerno mjesto kretalo niz struju brzinom ko-
ja j~ jednaka brzini struje.

Stati~ki pritisak se naj~e§c~ ne ozna6ava posebno vec se

srece pod nazivom pritisak., Prema tome,
'
kad je rije~ 0 pri-
tisku po~razumijeva se da je u pitanju stati~ki pritisak,
dok se dinami~ki i tot~lni pritisci posebno ozna~avaju;
j
Pd , pt. Uk u pn a v ri j ed nos t s tat i~ k 0 g p r i tis k a s e' z 0 v e j 0 § i
apsolutni pritisak,pa, dok se stati~ki pritisak spoljnjeg
atmosfers~og vazduha naziva barometarski i~ritisak (mjeri se
barometrbm) i bzna~ava sa Pb. Ukoliko je apsol~tni pritisa~
'.:
~ veci od barometarskog njihova razlika je natpritisak pm. U
"-'
slu~aju daje barometarski pritisak veci od apsolutnog nji-
.,
;~ hova raZIika_lOdr.~d_t~.J~_~_t_~_~~tisak ili vakuum (>V, sl (2.3)
..
::.,

~ ~

~I ~
,~ nadprd./prn
tI ?,'Y;);i',;)
\r..).. ~
~::'/?'l' ~>..\,:::.;;":,, ",'
:Pddprd'r~ ,i
t .fI', , +'.i'\·,-"

.:~
;:;i j',' ~ t 4.p5~1."
v r· (z',.;'~ A~:~"
I lr1 -I ...•
'," .,,'"

:j
r ~ cdnws[.
I /'
ft'.c Usa;:,·-·"·"!;
~J QPs.o-L'I(' pt<tiStli!

~
~
~
~.:1
Ji
.tsri l isat:
Y
Ph
Y 1
C!) ')7
l~ .n.. .:...·0

"
(~~
Osnovna dimenzija za mjerenje pritiska je paskal lPa=lN/ 2.
m
5
Naj~e§ce je u primjeni bar (lbar=10 pa)'.

?:.1
':Q 2-1.3.Unutra§nja e n e rg Lj a U.
~l
~1
~ To je energija koju posjeduju molekuli i koju je nemoguce
"'~~
'":'.
uo~iti u makroskopskom pogl~du. Molekuli se haoti~no kre6u
I
/;
kroz prostor, pa prema tom~, posjeduju kineti~ku energijJ
~1
~'~ t~~nslatornog kretanja. Ukoliko su u ~itanJ~ vi§eatomski
.!
, ! molekuli, pored energije translatornog kretanja prisutna
-:~.:
je i energija rotacije oko jedne iIi ..vise osa. Ako atomi
vibrirajioko zajedni~kog centra mase oni posjeduju i ~zv.

energiju ~ibracije. Molekuli ~e drie zajendo u jednu cjelinu

zahvaljujuci medjusobnim priviacnim-silama. Predpostavlja se

"

FA M +-'t- •• dE!._ .Il%!i";' __ -

cC,
,
~
1~~,
,.J •
~--:.:.
.~ -

da su csve ove sile konzervativne, odakle slijedi dacmoleku-

r,: '. li imaju i potencijalnu energiju. lsto tako, prisutna je
~, odredjena potencijalna energija usled 3ila koje drze elek-
•. 4
'~

trone n~ odr~djenom rastojanju od jezgra kao i sila koje

..,~ vladaju unutar samog jezgra .
~
$1
;.~
.~ Sum a svih ovih, kao i jo~ nekih mogucih, vrsta energije
nekog fluida (ili materije uopste) 'predstavlja unutra~nju
...,
/~

'';~ energiju. Ona secmoze pov~cati ili smanjiti kroz transfer

-, energije sa okolinom u vidu toplote ili rada.

Specificna unutrasnja energija je unutrasnja energija po

dU
jedinici mase u=-- i mjeri se u J/kg, dok j e osnovna di-
dm

--- menzija za mjerenje unutrsanje energije J.

~..•.• 2 - 1 .4 Temperatura t(T),

~~1
Temperatura predstavlja mjeru srednje kineticke energije
., ./
'<::::- translatornog ckretanja velikog broja moleiula. lz same de-
finicije je jasna fizicka su~tina temperature, medjutim,
treba dati odgovor na pitanje sta ustvari pokazuje tempe-
'~
s
:'='j ratura imajuci u vidu probleme kojima se bavi Mehanika
-; '~;
,i~
}-;'lI f 1 ui d a i na koji nacin se moze mjeriti.
;'-~
~
-'lQ Ako se dov~du u dodir dva sistema razlicitih temperatura,
;t1
.:; '~' potpuno izolovana od okoline, i pri tome. ne menja njihova
-, ~;
.. zapremina onda ce, usled medjusobnog sudara molekula n~
.;
i
'! , dodirnim povrsinama, doci do ubrzanja molekula jednog a
c,i
":-;) usporenja molekula drugog sistema. To znaci da ce ener~ija
~,
~ jednog si~tema opadati a drugo~ rasti. S obzirom da su oba
~
'"':,1
ft::;l sistema izolovana-ud okoline moze se zakljuciti da je doslo
~~.
~:('"~ do prelaza (transfera) energije sa jednog sistema na dru~i.
~::~~ Ova vrsta energi~e, ciji se prelaz ne moze registrDvati
ok~m i ~oji je rezultat pr~cesa koji se odvijaju na moleku-
~
" ...•
~~ lskom bivou (mikro procesa), se zove toplota. Moze se za-
:.-;.

c._~ kljuciti da je temperatura p~kazateljcmogucnosti razmjene

;;~~
~J energije u vidu toplote. Ukoliko su temperature dva sistema
u medjusobnom dodiru, izolovana od okoline, iste znaci da

';·:·c

ifJtfiifUiklMP'!1J!i!T!d&'J..lf!&!J4iiawiA1!ft;a"f.-mti?'!';;f.C~.~. +.+,.4 , W4. AAAU ..• - ._-- -

:J.;

" •
:~s ...;
je kineti~ka energija translatornog ~~fitanja njihovih
···i
mol e ku 1 a i s tap a n ec e n i doc i d a r a zm j en e. en erg ij e u v id u

'.,
toplote izmedju njih. Od~vde proizilazi jo; jedna defini-
'"
cija temeprature koja se ~esto srece (np~. u Termodinamici).
>:
Po toj definiciji temperatura je zajendi~ka osobina d~a
(~
~~
.. siitema koja se nalazeu termi~koj ravnote~i (nema· razmjene
energije u vidu toplote). Temperatura ~ti~e na ostale veli-
:1 ~ in est an j a. a v,ajut ic a j .ternper a tu rem a z e bit i v earna zn ac a -
Jan. 1z iskustva je poznato da od temeprature nekog tijela
zavisi niz njegovi~:flzi~kih osobina. Npr. zapremina nekag
fluid a koji se zagrijava pri konstantnom pritisku raste
(ukoliko ne dodje do promjene strukture materije) sa pora-
....•... - starn temperature. Usled porasta kineti~ke 'energije m~leku-
la mora se, da bi pritisak ostao korrstantan, povecati pro-
g.:-~
~~
.~-! star u kome se krecu tj. zapremina. Kasnije ce biti vi5e
¥~1
, rije~i a uticaju temperature n~ ostale veli~in. stanja.
.'J
:""':!

~' Temperatura se, prema tome, moze definisati kao stepen zag-
rijanosti nekog tijela (fluida) jer od toga u kojoj je mje-
rizagrijan zavisi niz njegovih osobina.
~~i
;~
Sve tri navedene definicije su su§tinski iste. U sva~oj od
r.8~:;
"~ ,- njih je rije~ ° odredjenoj vrsti energije koju neki sistem
~ posjeduje ili ° razmjeni energije
--- --. -
izmedju dva sistema.
~';?-a
?.e: 1z prve,osnovne definicije temperature slijedi zaklju~ak da
~-:.'1 .
:oJ.:; se temperatura ne moze direkt~o mjeriti. Postoji vise na~i-
~J
na za indirektno mjerenje temperature. Jedan od njih je
,- mjerenje promjene zapremine nekog fluida u oblasti u kojoj
ne dolazi do promjene njegove strukture(isparavanja, ~onde-
i?-
~~i
"-:"
~. nzovanja ili o~vr§cavanja) pr{ konstantnom pritisku. Maze
--,I
se poka~ati da je promjena zapremine idealnog gasa pri ~on-
~
:,. ,
!.o_-~~
stantnom pritisku proporcionalna temperaturi odnosno sred-
.~. i
-> .1 njoj kineLi~koj energiji translatornog kretanja njegovit
~ molekula. Razni autori.su izabrali razli~ite koefiqijente
;;~:
proporcionalnosti i po~etne vrijednosit, pa danas postoji
'.1
-,
:-~
.~j nekoliko manje iIi' vise pogodnih tem~eraturskih skala
(Celzijusova t(oC), Kelvinova T(oK),Farehhajtova t(oF),
Rankino~a T(oRa) itd. Razlika temperatura od lOC je jedn?-
ka razlici' ad ~oK, dok je usled razli~ito definisanih nula,

.r -,
... ~
 -;.

rt:«, z: t (oC) -f- 213./5 • 2-/5

2-1.5. Entropija S.

S obzirom da, za analizu problema koji slijede, entropija

nije od nekog posebnog znacaja izlozena je u najkracim
J~,
crtama. Ona pokazuje mogucnost spontanog odvijanja nekog
.: procesa. U Mehanici fluida su od posebnog znacaja procesi
razmjene energije. Energij~ moze biti prisutna u organizo-'
".
v a no m (n p r. kin e tic k a en erg ij a u re?dj en 0 g, p 0 zn a tog k r eta -
'-' nja) i neorganizovanom vidu (kineticka energija haoticnog
kretanja). Iz isksutva je poznato da se energija uredj8nog
kretanja moze lako, spontano, transformisati u energiju neu-
redjenog kretanja dok 5e obratno nikad ~ece desiti sa~o od
sebe. Pr.ema tome, pravac spontanog odvijanja nekog procesa
se moze dovesti u vezi sa uredjenoscu sistema koji UC8stvu-
ju u njemu. Mjerilo ove uredjenosti je entropija a nJena
promjena odredjuje pravac odvijanjaprocesa. Smatra se da
je entropija potpuno uredjenog sistema npr. kristala na
apsolutrioj nuli (u svakom tr~nutku vremena je poznata pozi-
cija energija molekula u kristalu) jednaka nuli, i da raste
sa porastom temeprature. Moze se zakljuciti da je za sve
procese koji se odvijaju bez spoljnih uticaja promjena ent-
ropije veca ili jednaka nuli. Takodje .se moze poka~ati(.do-
-... -- .
datak A.3)da postoji vez~ izmedju razmjenjene energije u
vidu to~lote i promjene entropije u obliku:

~I
u5= T
- dQ -
[of<'
J] • 2-1.6

k,-.... I Prema tome slijedi da c e s e. procesi u kojima se top':'ota

~-.".- na razmjenjuje sa okolinom ili se ne generise usled trenja

l':~.··:-:'·r.:·..~ odvijali pri konstantnoj entropiji (izentropski).
~ • D •

/ ~;r,t,7.,;:iP Specit"icna ent ropa ja Je ocr'ec jena

I
UU'[lU;:;UllJ UKUlJlJC CllGL'UlJiJ'C" ..: ;u"'e;-:;-l';::.'.- .,:;,_
<.. ~"~
'7" ~~···.!'7,,'·!
,:::. ~.~'\J t:
!ic ~~~~';;;'~ ~ • ~;
. , mase [1 Ul.da ;; :: d
ra juce .r:S. 1 rnjer
. -.i se U I ~
----07.1 :L.
.t ,::.0 ~J,;i
.>' am I<'s t<.. •
;·:\~(2~l··~
,~ '. {.fr ....~~ ./
!,~.:
:·:··I'~·:.:1~ .~'
:.•..:" - .'''~l-:''';{ . , .
,", ~~.~~'~.4-"'
•. :
2. :!. ..! eC/-',lQ (':.://7(1.
/ .
.: ~·~~~~":1~
; S! Q/?,/c? .
.,'?'~tx'''\''1'
c- --';:l~ ....
\ ....
~~--------- ,

.:~:!.:)~1':'
\ . ..~'"
";' .:
Ak 0 s eve 1 ic in est anja 0 zn ace sa
Xl' x2···xl'l i aKo je'broj
i':·::··.:·,:· n..ezavisno promjenljivih velicina
stanja~, onda se bilo
kOja od preo~talih
n-k velicina sta~ja moze irzaziti u

!J~,. ~::::_'''''' • .....:..~)' ""':'-"":':':""L{'

'""!

~~
~i}

•
".1

;-1
~i!
'.
..!.;;
",.'~
.. ~ -
funkclji ~ nezavisno promjenljiv~h. Takva funkcionalna zav-
.. ~ isnost predstavlja jedna~inu stanja .
,
-.] Broj nezavisno promjenljivih veli~ina stanja se moze odre-
--~
diti kroz analizu svih mogucih na~ina kojima se moze mije-
<1
J njati stanje fluida ~razmjena rada i toplote).
,:,1
Pro~jenu stanja odredjene koli~i~e fluida ~iji se sastav ne

, mijenja u toku procesa mozemo izvr~iti npr. povecanjem pri-

;yi
"'1
J
. tiska ~ri konstantnoj zapremini (zagrijavanjem). Mozemo mi-
jenjati i zapreminu pri konstantnom pritisku. Slijedi da
su pritisak i zapremina dvije nezavisno promjenljive veli-
~ine stanja. Medjutim, nemoguce j~ mijenjati jos neku vcli-
~ inus tan'j a (n p r. U, T, i td) a d a s e p r ita me' p r i tis ak i

"':
--" zapremina,odrzavaju konstantnim.
f'!

Stanje fluida se moze mijenjati i njegovim sabijanjem 'IZ

~1
~Ji istovremeno hladjenje tako da mu se smanjuje zapremina a
-".

! unutrasnja energijaodrzava kon§tantnom. Tsto t~~o, pri kon

stantnoj zap~emini se moze menjati unutrasnja energija. P~e-
ma tome, i ove dvije v~li~ine ~tanja (unutrasnja energija

;~;
....•.~;
i zapremina) su nezavisno prornjenljive. Nije tesko pokazati

r: , da se ostale veli~ine stanja ne mogu mijenjati pri k~nstan-

~ tnim vrijednostima zapremine i unutrasnje energije.
~
~
~ NastavljaSJ~i ~alje ovu analizu, uzimanjem raznih veli~ina
~l stanja, do~azi se do zaklju~ka da postoje najvise dvije
~:~ 1 nezavisno promjenljive veli~ine stanja. Moze se pokazati
,j
·;··..1 da tone moraju biti uvijek bilo koje dvije veli~ine sta-
)
"' ~.~
: i
nja, s t o zavisi od v r s t e f Lu i d a ..
~:~~ cdredjeoe nase r 'luida
~ Prema tome, jedna~ina sta n j a rs e m o z e pojaviti u jednom od
9~
(j:'"
.•.•~ sljedecih mogucih oblika:
~
r~.:i
..••.
1
--r-._ -r-'f l \/ 1 - J
I - I I --. ' jl f # · - I" I .....J ~/,' ,_
) _
i .... f \ / )
1 ' . ,-= T (~~,/J) '"Ie/. .2 -./. ~I
~
~~ll odnosn6:
~
<:V' . .) - . '/1
,;n
~~ r~T('U,-Lj /./J::..j.J(C(,'U-- / /=T(~/~p) c t:a. 2-_2.2-
~~. Ove f'unkc
i.ona Lne veze . mogu biti veoma s Lo z en e .-Najje-
~ .y
dnostavniji oblik imaju za slu~aj idealnog gasa za koji je:
.?: .J ./
..-;.::!
.-/.). V=- /17 7< T
I
_~/
"j r ::J

adn')sna ~';
.) -)
-r-
if' -' R / ,
.'
;,
~:;::;
..
.......••
 '. ?

..
o :0 0' I· c:> -_
~ :~ o ~- ~ ~8 IV

Or---~--~---r---.--~---'r---~--~~~~~
r--.---,

Ul
6-
- .... -. "-' ':: p
'.(( - pAr; ,.

c:> "-' w "

Ul in -0
o

--- r--
....., \~
o -
\\\
"-'o
\'
~
\
\ .\
'9" " !
w f--- \
o o \\
f--
\f\-\ _:"\~
- ~\o_m-~<;:
\ .- \ ~-,-\~

U\
f--- --- - ~.--\ -, \ \\ ,--I ..
~:
o 1I-,"-JUl

_.-- -. -------_ .. ~i;88

i; '--__-'--__-'--__ -L- __ ----'--
__ --'- __ --'- __ --' -'-- __ -'------'
o
'------'------'

. ,"-

,
>
 ;;. •
sto pr~dstavlja jednacinu stanja idealnog gasa u kojoj je
R -' gasna konstanta cije su vrijednosti date za razlicite
gasove-u -dodatku.B. Svi realni gasovi ria relativno malim
-
pritiscima i visokim temperaturama se mogu smatrati pra-
kticno idealnim. Za realne gasove se moze uzeti da je:
)
./Y.~'--·
~
1,--./- - .---- -'~. .:;C
,:? r)
J
~
~ ."I.). T
pri cemu je ~ koeficijent kompresibilnosti koji je razli-
;r'~'-··-··r.r_
cit o d v-j ed n a c Ln e (k=l za idealni gas).

Na sliei (2.4) je dat dijagramiz koga se m o z e o d r edi t I w

,za Sve gasove, i na osnovu koga se moze zakljuciti' pod ko-
Jim se uslovima neki gas moze smatrati idealnim.

Koeficijent kompresibilnosti je dat u funkeiji redukoYanog

pritiska i temperature P=P/Pk i T =T/Tk pri cemu su
~ r r r r .
:1
IJkr i T
kr
vrijecnosti koje odgovaraju.kr~ticnoj tacki za
odredjeni gas (do~atak B) •. Ukoliko postoji jos neka ~ogu-
cnost razmjene rada sa okolinom (izuzev sabijanja i sire-
<!"'~

n j a) n p'r;.pre k 0 e 1ek t r ic n 0 g pol j a, 0 n d a j e i b r 0 j n e z avis n 0

promjenljivih velicina stanja veci. Ovakvi problemi nece
biti predmet daljeg razmatranja. ~.
:.~ Jsto tako ako je sistem visekompone~tan onda je njegov

I
J..•i
. ,
sasta~ jedna od velicina stnaja.

"
< 2-3 Ostala fizicka svojstva fluida
.1

Pored osnovnih velicina stanja potrebho je, u cilju rjes~-

~~
~
~1
"I
nja
jos
dj~
problema
neka
predstavljaju
fizicka
kojima
svojstva
se bavi

v~licine
Meh~nika
fluida
stanja.
koja,
fluida,
u sirem
analizirati
smislu, ta~o- I
.l
I
'1
~
l,

,
\1 2- 3 . 1 Sot is 1 j i v 0 s t
~
:~
.' Svojstvo fluida da ·mijenja zapreminu yod dejstvom spolja-
!
.',,
'·1 snjih sila naziva se stisljivoscu. Prakticno nema fluida,
koji makar malo ne mijenja svoju zapreminu kada je izlozen
relativno velikim pritiscima. -Ukoliko je ~romjena ove zap-
remine, pri analizi nekog problema, zanemarljiva onda 5e

.....>-.

-
'.~
~
-=.
•
"
, , takav fluid srnatra nesti~ljivim. U najve6em broju slu~ajeva

., sti~ljivoit te~nosti se mo~e zinemariti. Me~jutirn, pri ana-

-lizi pojedinih problema ni sti~ljivost gasova ne dolazi do
izrazaja (npr. pri malirn brzinama strujanja), tako da se i
oni u tak~im'slu~ajevima mogu smatrati nesti~ljivirn. S-dru-
r" ge strane, postoje i takvi problemi (strujanje te~nosti
~
~~:
u dugim cijevirna) gdje se sti~ljivost, iako'mala, mora uze-
ti u obzir. Prema tome, sti~ljivost se ne mo~e uzeti kao
osnovna karakteristika na osnovu koje bi se tecnosti i gaso
vi razdvojili u dvije razlicite grupe, pa se i za jedne i

druge koristi zajedni~ki naziv fluid

Sti~ljivost, se defini~e preko koeficijenta 'i mod~la sti§lji-

j'
" ~osti. Odnos relativ~e iapreminske promjene pri Jdgovaraju-

-< ~
-- 60j promjeni pritiska, pri konstantnoj tempera.turi, predsta

~;: vlja koeficijent sti~ljivosti

n _ z -f
c~
~$-
!>,:' ) (aV) L., .>. i

S==-V-CoP T
-
Znak minus je konvencionalno usvojen tako da koeficijent
sti~ljivosti bude pozitivan broj. Reciprocna vrijend6~~

,
- 0~06

~'. koeficijenta predstavlja izotermski moduo stisljivosti ili

;.,'
:-:-{
,~
zaprernin~ki moduo elasti~nost{:
~o; •

E=- v( DV)T'
.'-';'
u/p ,.-- " 1
~~ 2-3.2
-;/:0
-.
W'
Pored
s t i [s:: - V ( g0s.
izotermskog poStoji jo~
M 0 ~ e s e po k a z at i d a
i izentropski
0 vim 0
moduo stisljivo-
du 1 i zado vol j ava ju

i~
.~
sljede6u vezu Es= :f: [(Joel A.))" pri .cemu su ~f> (' ~, 3peci-

"I""~ ••~
ficne toplote (poglavlje 2-3~3).

=21';;~~.,
;",:",,!,~~~. I Imajuci
'Za idealne
u vidu da se masa fluida
gasove ce . na osnovu jednacine
ciJa se Stlsljivosc
s tanja , be. /:('
aoalizira ne
'; =AJ·
,,~
-----1
-.'

. ' ' \,; ~~I...

~ ''';''-?~<~it" j'
:"~-',
.~
..~.~~~
.
~
- mijenja u procesu sabijanja (m:: <;> V = C 01'75 t) slijedi da je:
\"

• ~:-'./'.1,{", I
it: \ l~:,;;
r ":-,
c- _

~~
~
U':> 1 z: S::JdV -I V d9 z: 0'- ~1- ~.
~~::J
';.,~
--.~

~~;

- ~~
;j
. - .•.- ..-".._ ..••. -..-- .•..,
',:. .;.J .\ J~~ex_'
;I:!'i--..

'~
~~:":'-'-~
.. Gustina i zapremina su funkcije pritiska i temperature
.. "
v.J •

., . -
'~I\l ~
d \/
_ --- -)
. ...C'
/-)-/.(_._--,
' d ...-.
..- -t: '
'::-"V) / -r
o: 7;v, };
_ I

-.j C \,'())J /7'. () l' J./..J I

, . I
I ,~ ',:::"1 C) / '-1' ) ( ;:)D) . -J'~
\...) (/
2- ~'. t;
:l
·:1
o _V -l ()(> r .Ie)
,--\...--t--.
T·./) .
) \. \ .'

_J odnosno p~i konstantnoj tem~eraturi:

.t:i.
~ CI
-.1 V_(e'V)
- ') IJ
~J'
j J
,_/I_/~)
Jf-":'l/:J
glI-") 2 -sc
. c // T IU. r
~1 ,; ,/
S m j e nom iz ra z a 2·-3 . 6 u. 2-' 3 .3 dob i ja se:
I -::) \1) _ v . () )J \
2.-,).1
-:I.'"
~! /l C
~\ .r"
----I
~ (<"(~
? ( 01'-/ 7'-' I) ,;-
~ -"I "':
1
-'
odnosno
,((a ~) , ( UlJ \ .7-
-,
.>. r)
('

~~:: 'f- ~(1. e

7' / C= ~ V 2 )7- , .
Mod u 0 s tis 1 j i v-0 s t i z a vis i 0 d p r i tis k ai' ternper a t u r e . II najve-
:, cern broj~ inzinjerskih problema, od prioritetnog znacaja je
..•.i

--- modouo stisljivosti u okolini atmosferskog ,(barometarskog)

pritiska. U Bodatku B su dati neki eksperimentlani podaci za
~
vodu. Na osnovu ovih podataka se moze vidjeti da, za neki da-
~
":"1 ti pritisak, pri porastu iemp~rature moduo stisljivosti prvo
rast~ a zatim opaaa. Na bilo kOjDj te~peraturi moduo stislji-
vosti raste pri porastu'pritiska i obratno. Medjutim, ove pro-
mjene modula stisljivosti su zanemarljive prirelativnosiro-
."
?:~
'.,'i kom opsegu promjene pritiska. Prema tome, moze se koristiti
<i
•.•... 1" rO l~}e..h'l, ? !f'K.f.(..?'.-f
p rib 1 i z n a: for m u 1 a 2;(;"-- ~0 )L(,'t.",,_Ls-,.( J de.Ii.j£I(/(~n' v'l
~
~
m.. _
" 1L ,:Vi s: \ ~
..soLP~-P~:::'- i. •.L~ ,1-').9
-r

eJ.r~
.» -~ -~

1..~ .--
_, t~ b
~
~~ 1.1 kojoj SJ1 Sl L b srednje vr i j e o no s te io d u La stisT3lvosti za
aJ
.::d oblast promjene pritiska od p, do P2 pri nekoj konstantnoj
.-
':1
.-,,
,,;:.,'~.,~

ri temperaturi .
J
;;:.-1
.
'--~ ,
:~~i
.. . . r rrvi c:n1 2.....:1. G. ",". -:
r~
~r~
-~-''''~'''
"",.1 :'(:!
Ova formula je dob i jena integraljenjem \fz:'raza~ pod !
:;';1
~--" ..
pretpostavkom da je promjena pritiska
_
relativno mala (~(frPt;)'-= e(~C':'-f"
C? LCuJ-;:(.,.\! ,
~ i da se moduo sti§ljivosti, pri toj promjeni pritiska, moie smatra'i \: .-
~'{ '-T~>~~ 2.3.2. Koeficijent toplotnog
_ _ _

sirenja
_ • I L.:

,..
ri\
.~] Ovaj .koeficijent predstavlja odnos relativne z~pr~minske
:'j pro m j en e i 0 d g 0 va r a j u c e- pro m j en e ternper a t u r e p r i 'k0 n s tan t nom
.;)
;.-~~ p r Lt t s k u-

!
"l
c-\l.''!
-) ...."') --- .;
/ r'j
.
/ ..» .-
e
./~

V·\ (' 7/

~.~~
;"

>--;:.p.~';'?:(.'I~~" ~--~. - ..- .._" ,~----.

-----.-------------
~.~
~,
;1
1
•:-1
.,
,1
. •
~
:~.
,

::i
_Za ide~lne gasove , na osnovu jedna6ine stanja, slijedi da
.',
-. je:

.~
:1
;(3= T" . 2-3.1f
:.J
Eksperimentalnim putem je utvrdjeno da jeI3~-const· za te6no-
~~ sti pri relativno sirokim temperaturskim intervalima (100 C)
U
.
.~
:~ %a vodu se maze uzeti da je/3=0,00044(1/o~=const. za inte-
~
. rval
o
od 0 C-l00
0
C.
.j
'; Lm a j uc L u vidu da je u o ps t e rn sLu c a j u V=V(T,P) slijed.i
da je:

qIV~C()V:) c/T+ c V) . C{f-})

(~/j '}
~~ -~)
-/
" ','
..~~ DT~e 1 "

st0 poslije zamjene parcijalnih izvoda odgovarjaucim koefi-

-
cijentima daje:
•,"".!,:

;~ a/V =(j v1dT - 5 V'C!;J . 2-·~ - I

r: "'-'

:i. Za neku 'promjenu stanja pri konstantnom pritisku, promjena

zapremine je odredjena sljedecim izrazom:

'':]
:i:l
c/ V=-/3 )i c/r.,(clt!=/211/d7). n
-'
-,
I
I
, I
........
I

",.',,1'1
j UZimajuci(-, = 1 IT za idealan gas slijedi. da je, pri p e c on s t,
~~
·i'.. :~
:t,
~
,.-~~
_6-
'V'==, c /,r (1):/
r. .' / cr ) . t1 - ~
•. '-.....
.t ..-:
I "-~

;i'~
Promjena zapremine je, prema tome, proporcionalna tempera-

..
'~'i
~ turi. Na tom principu je zasnovan r a d odredjenih vrsta te~mo-
J
I
_ -:.) me to ra .
-1.,
Promjena zapremine t e cn o s t L pri. konstantnom pritisku us ed
- I
f.',
f':'.,1 promjene temperature u intervalu u kome se moze smatrati da
J.! •.
~;..~
~
~'1
je j! =canst, se moze odrediti iz sljedeceg izraza
'.1
~"'1

~.~~
V~ ~ \/0 [/-1-/13 (7-- / ;)j II/._- ~ r
.,.. '-' '"l~'
<,

~c:=
..f:..?".
•.... :
~'~~
koji je dobijen integracijom jedna6ine 2-3.11;
~ •..-t

',1
:;:~
;>:
Na osnovu ~ - 3 . -16
.
s 1iJE did a je

\:~
,: 'i;'~ -w~ .•.. ~.:':,<',~,:~L.·,
';'~4.-:" •.••
 •
~I -

-,

~::
5;) 2__7 17
S)r =: -~/-ll21"-(-r---7-~-) oJ, •

Lm a j u c L u.vidu da r j e za vOdu(3= O,.000440~ , gustina se u

0
intervalu od a - 100 C mijenja za oko 5% pa se moze uzeti
,; da j P. f:::- ~ = con st. Pro m j.enag u s tin e s rac'un a tan a 0 s no vu
:--1
.I 2-3./1se dobro slaze sa eksperimentalnim vrijednostima datim

t~_~ za Vvdu (Dodatak B) .

.,
;...,1

"

-,- 2-3,3 Specificna topiota

\~:1
,,~ Specificna topiota je svojstvo materi]e da konzervira enerqiju. Detinise se kao

~~ C':v~ ~!'j(6(/ If. r) c {/ IIi if} "v' " 'v" ~:-J,1~, ,

-::, i pokazuje koiiku kolicinu topiote treba dovesti jedinicno] kolicini materi]e da bl JOJ S8
temperatura promijeniia za jedan stepen. Za neku konacnu prornjenu temperature T2-
11• rnoze se definisa~sr:ednja specificna topiota 10
Ct,,::: .2'1L /c Ti.-T-r) _ . .2 - J-1 ::J
indeks n se odnosi na proces dovodjenja toplote (promjene stanja) jer je
1
-:-;\ ..§pecificna toplota ~ ~ k a r ak t e r i s t Lk a prom-
t{.
jen~ stanja tj. karakteristi~a procesa a ne velicina stanja.
~ ana zavfsi od puta prornjene izmedju dva stanja jer razmije-
~
~ njena kolicina toplote zavisi od tog puta promjene. Postoji
;.~:
...:-= bezbroj mogucih puteva izmedju dva krajnja stanja tj mogu-
I cnosti prolaza kroz razna medjustanja. Sarno neki od .njih su
~
,-i
od posebne vaznosti i to pri:
d

!
v-.
..
.~,
V=const

p=const
(c=c
'1

(C=C
v
)-izahorska

)-izaborske promjene stanja)

promJ'ena
,-
stanJ'a J

~":,:.•1 ~ p .
·.~·1 T=const (C~0 )-izatermska promjena stanj~J
...
- h •
'.;-;i
Q12=O (~=O)-adijabatska promjena stanja, i
~-~~

~ Prema tome, uvij~k kad se govori o'specificnoj toploti treba

-,
j napomenuti i 0 kojoj promjeni stanja se radio Ovako defini-
.-~1
..,.~
sane specificne toplote su velicine ~~tanja tj karakteristi-
~e materLje (fluida). S obzirom da je za iz~term~ku promje-
nu stanja tC= en ), za adijabatsku (C=O) od posebnog znacaja

,'-
"':.
 •
su - /C ~ i~ v '

S pee i f i c net 0 p lot e /C p i /C", Z a t d ea 1n e gas 0 v e s u k 0 n s tan.t n e i

~~ ne zavise ~od pritiska i temperature. Za realne gasove prve-
nstveno zavise od temperature,dok su za tecnosti pribli-
;'1
~ zno konstantne i jednake tj.
/i
.J

.; -Cp ~/Ctr =....

C J
2-3.20
.'

'. Odnos speeificnih toplota pri konstantnom pritisku i tempe-

raturl je p o z n a t kao koefieijent iz€ntropedf:::'CP'·. VrijednJ~
~~ . .,.c" . . .
sti speeificnih toplota za pojedine gasove su date u tabe-
:l
,
1 .
- 1 u: C7I 0 c/cV.JL ••.: (,1 I • 7)
_D.

Vl
f;~
2 - 3.. 4. K a e fie i j e n t top 1 a tie n e pro v a d~ a st i
i~"
.;<
.
:4
~"1
,
Poznato je da kao posledica razlike temperatura (temperatu-
r nag g r ad i.jen t a ) dol a z i do r a z m J en e en erg i j e u vi d uta pia t e
(prelaza energije iz oblasti vise u oblast nize temperature).

;~j
Ovaj prelaz se maze odviSati sa jedncg na drugo tijelo ili
.;>
u ·okviru jednog tijela ukoliko postoji temperaturski grad i-
}:j
j e n t. N a s 1 .2 •5 j e p r-i.
k a z a n a i z 0 t e r m s k a povrsina A ciji je
4
~
~
---element JP,J.1 odredjen vektorom norrnale n . Vektor grad T ce
~~ biti u pray-eu i smjeru vektora ri aka je 727/;'710 odnosno
~-.
•. u suprotnom Clm; p.r~u__a~o._~~;;;r;Ia.:~
A:i
H t \6 -r 8 oau_tEn.. y fL L iGL Yo u

1
1
I I
'.j

.~
?ti
-:;l 1' •••••.. ;•••. , ':<>--;-.)
~ . .II .- ::,.". .... ~
':~j n~:;(
,;
.'~

S1
:':1
-. ~
o
,~ .x.
1
~
P .5L.2.S
Kolicina toplote dO koja prolazi u jeidnici vremena kroz
element izotermne povrsineJA~u praveu' normale ~ ce biti:

~.::

..:......~."..... _., _•...• -.•.. .:;~_,_::::... . .;.-_.:....:..:.:...

..•. -,..--'.=..=-:-::;-.::-....;:-...;..--.
"';:.-=- __ 's;- '..- .., - •• ~;a'---...
~.;< .•.... --~.
 1J-,
1
"
;i
,1
-,,',
~-:..
- '.

o 8) 2-J.21
dR VJ ~ - ~ 1(jf, Olh
. Ovaj izraz, poznat kao Fourier-ova jednacina (zakon) provodjenja toplote, definise
•\t
:;~ koeficijent toplotne provcdnosti A (J/msOK), Negativan znak u izrazu (2-3,21) je uzet da
~,:
'-'
bi kolicina toplote koja prolazi u usvojenom pravcu bila pozitivna. Koeficijent toplotne
provodnosti je velicina stanja. U opstern slucaju zavisi od pritiska i temperature i dat je u
odqovarajucirn tabelama.
~.~ Toplotni fluks (kolicina toplote u jedinici vremena po jedinici povrsine) u pravcu ose i1
ce biti

' -~: - ~ (J7 y

J tJ/ A-'~-' /\. ~h

.Ii ~ \ 2-J,22

,
-t:;"
,~~ Toplotni fluksevi u pravcu pojedinih osa koordinatnoq sistema;
..~

L' .: _\
...~
).;

V t(jT 97
/ ;;::;
2 -J. 2. J
"

t 0T ,J-l:: -~\ O~ {
at:
\
LK z: - 'A1frj )
predstav!jaju kmponente vektora toplotnog fluksa
,,;

~~
.... '-.~
(Z) .: -
-
)\!,rf! V .
I 2-JL7
i·'";
,l~
:=-s~
"~. Razmijenjene koliCine toplote u jedinici vrernena u pravcu pojedinih osa su, na osnovu
~ ., .-- . (2-3.23):
~:~
~ ...
"f. -
.
0•••
~'~

l.7 :~
\'
ax~-J\~ ()-',
(/;J-~) o?(jC--A.~ a/f-i f cJt =-A~;:"1rR 2-J·2-\ 0

odnosno
,
',I
~p.'
, ~ - ~d? ..
~
~
•....'•...•...

j,iJ
01"'-_\
"
" _ v~
(I[ 031 V ffIt = 'UI'IJ- L 2- _'.2 b
/

~1·
"',;
<,

~l
.~
~ '''-~

-.•.. ~
"'!
I"~
':'1:

,A

"
:~
.J
-
'I
~ .
,1
1
'1
•
"'.
Negativan znak u izrazu 2-3.~o/ p ok a z u j ei d a s u v ek t o r i, top-
'1 lotnog fluksa i gradijentatemperature suprotno usmjereni
1, odnosno da se toplo~a prenosi u pravcu sniienja temperature.
:.i
"I

., Na osnovu izraza 2-3.26 slijedi da 6e kolicina toplote ko~

ja napu~ta neko tijelo (odvedena kolicina toplote) cija je
~ spolja~nja povr~ina R biti pozitivna dok ce dovedena koli-
~
~~ cina biti negativna. Ukoliko se razmijenjena toplota odre-
djuje pomocu ovog izraza i usvoji neka druga koncepcija,
npr. da je dovedena kolicina toplote pozitivna, onda se
::i
:.:: mora promijeniti znak u ovom izrazu.
«,

~~;
2-3.5. Brzina prostiranja zvuka,
~~1
-,
~~~ Trenutno pomjeranje granicnih povrsina, koje su u dodiru sa
,~~.i

",s;~
.~'~

fluidom u nekom stacionarnom strujnom polju, ce izazvati

~:~
promjene velicina koji karakteri~u to strujno polje. Posli~
':;:

'~j je odredjenog vremenskog pe~ioda ponovo ce se uspos~aviti

1
~
:.
neko novo ..stacionarno stanje. Prelaz ka'novom stacionarnom
J
stanju se odvija preko poremecajnih talasa koji se emituju
.' sa pokrenutih povr~ina. Brzina prostiranja ovih talasa zav-
~l
0'
;:J isi . pored ostd..JOg i ad njihove j ac i n e . Na j n i za brzina
'.~
prostiranja se dobija za bezkonacna mala pomjeranja grani-
~~
~ cnih povr s t n a . Ona je pozanta k a o brzina p r o stt ra n j a zvuka.
~
;~
~ Problemprostiranja poremecajnih talasa predstavlja pos6b~~
;~

oblast rnehanike fluida. Analizom ovog problema (g~

~
slijedi da' je brzina prostiranja poremecajnih talasa malog
~~l intenziteta, velicina stanja odredjena izrazom
:A
:d
i 2_/d./Q) •
2~3,~7
~C lo~Js
~,
:.,~
~e'~

Moze se pok~zati (dodatak A-3) da izmedju brzine prost ira-

~....•~
:£!J
nja zvuka i modula stisljivosti E postoji sljedeca veza
iti~~ )-!. E . 2- 3.2 2
~ .;C 2z: )
- ~

~ na osnovu koje s Lf. j ed L da c e za n e s ti sLj Lv fluid ([->c.c ..)

~.'~
brzina proatiranja zvuka biti bezkonacno velika, dok ce
.""

"\

~':--.~
1".4
"r.~

iXU.; 4 t .U •••.
 •
za ideq.lan fluid /2 = 72. T
VI:) ) bit i fun k e i_j ate m per a tu r e

£'=. -V cJI72 T 2-J.29

2 - 3 .6. Un u tr as n jet r en j e - 'c :. sk 'J

Da bi se ostvarilo krtetanje (prornjena brzine) jednog sloja fluida u odnosu na

drugi, potrebno je savladati odredjene otpore koji se pojavljuju u vidu tangentnih
napona odnosno sila trenja izmedju slojeva. Usled haoticnoq ~
kretanja, molekuli prelaze iz sloja koji se krece manjom
brzinom u susjedni sloj koji se krece vecom brzinom i uspo-
ravaju ga, jer se dio kineti~ke energije tog .sloja mora
, utrositi na ubrzanje novodoslih molekula. Analogna situa-
eija je i molekula iz u sporiji sloj.

,~
~

izmedju molekula u susjednim ~lo-

jevima se svodi na savladjivanje otpora trenja odnosno tan-
gentnih napona izmedju slojeva. Prema tome, ukupni tangentnl
napen je rezultat razmjene koli~ine kretanja izmedju sus-

1i jednih slojeva i kohazionih medjumolekulskih sila. Imajuci

r~ to u vidu mo~e se o~ekivati da i ko~ idealnog fluida kod
~
~ _knga su kohezione sile z'anemarljive trenje bude prisutno
~ kao poslediea razmjene kolicine kretanja izmedju susjednin
~~
-i
.1
slojeva .
,
1 Svi fluidi imaju, kao sto je naved~no, Zaje~d~~ku karakteri
I
I

j stiku da se deformisu cak i pri pojavi najmanjih tangentnih

~ napona i da se njihove deformaeije, tj promjeranje jednih
!':1
r,,!

cestiea u odnosu na druge, odvija za svo vrijeme dejstva

~ napona. Intenzitet pomjeranja cestiea, pri datom spoljnom
~.
'it
i
I naponu, zavisi od unutrasnjeg trenja. Ono je uglavnom raz-
'J.~
lic~to za razne vrste fluida i definise seposebnpm fizi-
~~ ~kom karakteristikom fluida viskoznoscu._

:'1

;.~
'"
 •
Na sI.2.6(a) su prikazane dvije paralelne ploce dovoljno velikih dimenzija tako da se
uticaj krajeva na kretanje fluida izmedju njih rnoze zanen:ariti. Donja ploca je
nepokretna dok se gornja krece brzinom U.usled dejstva sile F u pravcu (Usex. Djelici .
fluida u kontaktu sa plocama se lijepe usled dejstva medjumolekulskih sila fluida i
povrsine, tako da ce slojtluida neposredno uz donju plocu mirovati dok ce se sloj
neposredno ispod gornje ploce kretati brzinom U.
)
J \) t:
~ ~
~ ;>
-..); I
~\~L -- -
_. - ....
71'.1 r \
/~/
,4--"
I deL 7
\f' I\)A' . : , s--:J.:;.(;\ V /
I .> J\ -c
V ~_/ /
~~
(b/
«.:c
Ukoliko je rastojanje izmedju ploca dovoljno malo a brzina kretanja nije isuvise velika,
prornjena brzine izmedju ploca ce biti linearna, odonosno
au
--=-
U
2-3.30
ay h
Eksperirnentalnirn putem je.utvrdjeno da je za najveci bro] ffuida sila F u tom slucaju
proporcionalna brzini kretanja i povrsinl ploca a obrnuto proporcionalna rastojanju
izrriedju njih
. AU
F~-.
h
Ako se uvede konstanta proporcionalnosti It slijedi da ce tangentni napon izmedju
ploca biti ..
r
. F / U
~
'yx ='A = 'r:'
~ odnosno, s obzirom na (2-3.30),
, au
. r; ='18;' 2-3.31

Dobijeni izraz ociqledno vaz: i pri proizvoljnoj raspodjeli brzine za dva susjedna sloja na
, malom rastojanju dy jer se promjena brzine na dovoljno rnalorn ras~ojanju uvijek rnoze
'1 smatrati linearnom.
;•:
Proporcionalnost tangentnog napona i brzine je prvi uocio Newton. Irnajuci to u vidu
izraz (2:3.30) je poznat kao Newton-ova jednacina viskoznosti a najveci broj fluida za
koje vazi (voda, vazduh, nafta itd) kao njutnovski fluidi. Savrsen fluid se rnoze smatrati
kao qranican slucaj njutnovsksog fluida.
Koeficijent proporcionalnosti ~l predstavlja mjerilo unutrasnjeq treri]a ili otpora kretanju-
jednog sloja fluida u odnosu na drugi pod dejstvom tangentnog napona l' i zove se
:; koeficijent dinarnicke viskoznosti.
"

-·c:~w·, •._ ••: .•·_· _

..~ _.,";""'.F.<~_
 •

.Na sI.2.6(b) je prikazan fluidni djelic u trenucioma t i t+dt. Mjerilo deformacije fluidnog
djellca je ugao da koji permanentno raste za sve vrijeme dejstva sile F. lmajuci u vidu
da je za male uglove tg(da):::::dcl,slijedi da je da=Udt/h ednosno, s obzirom na (2-3.30),
cia au
dt - ay ,
sto poslije smjene u (2-3.31) daje
In da '
Ty;r = "I dt . 2-3.32

Tangentni napon pri deformaciji fluidnog djelica je, prema tome, proporcionalan brzini
deformacije da/dt zarazliku od cvrser materije kod koje je proporcionalan deformacij
1=Ga, gdje je G karakteristika materije (moduo kiizanja).
,
,:
;~

;
,Dimenzija za koeficijent viskoznosti je Ns/m2. Veoma cesto
,J
1
J

je u upo~rebi i Poaz u cast francuskog naucnika Poiseville-a

" (lpoaz=O.lNs/m2
~ ).

'~-'
Razlike izmedju raznih vrsta fluida i cvrstog tijela, se
~
~
\!
~ mogu najbolje uociti iz zakon~ C:)i.)l:::' f(:~L), prikazanog

r, na di.iap;ramu_sl._""c..2~7_L --.-- t ---------

. . lM"-'
~ . L1-,~,~-~. ~\~ _p Lo~{- lJ{B
-t
~
rJ
'1": 'aLno.,
Oe
~
,.
\.:J
~ e /.~L· k
:~'9.';t?o:!\r,. -"0,
! .••
11~t.,
"cS';;;;", 'j
~•..,""~ .
,
I
•• ~
~"

;i
.;:~"t-'~'\.~
;X:':~~t.·:t-f.
~''''''')Ill \'

I,
'.

:.~
Vj
••.
.~
j',
" 1\..':';--_,
.:. '~ !,".~#;~~~
.,....'~,.~ . ." ••
~'t\"!l·i~•...
-..-
~..~, ~"':::{.t.. ,

e,
_.l"'.:".","
.

{Ii.!~?a! :..-; ~ - '~1",_~~~

~
~f: t . r: : \U
'"~
~
~
~!
;..i t
).~
ur -'(.::\1'-- >-
~~
~
aU
S1. 2. 7- 0.'-1
~
~~
~
;1.
Najvec~ broj fluida koji se srijecu pri rje~avanju raznih
~ t e h n Lc k i h problema (voda, vazduh, ulje, nafta, benzin, t t d i:
~1
.f:;.,
':'i su njutnovski fluidi i oni ce biti predmet daljeg proucava-
~ o

:~ nja Savr~en fluid se moie smatra·ti granicn{~ slucajem nju

~J!
•

"
5/': ' r'

~I
t n ovo g fluid a .
~i
,,1
:I Veoma cesto je u u~otrebi i koeficijent-kinematske viskoznosti
:.~

? /}\

\J-=y 2- 3. 3!f

:;;;
r~
';-1

. ~--"- ._" .- -- -
 •
.. '
Dimenzija za o v a j koeficijent •
je ,m2/s,
., .
k ao
-.
i' (stoks
1-
u
~ast engle~kog nau~nika
G.G.Stokesa, 1 stoks=lcm/s.
. \: r.: :". ~ !. ;
I

Sap 0 v ecan j em ternper a tu r.e k 0 ef 1 c 1 j e n, t din ami ~ k e vis k 0 znos t. i I

. ,
- ,

svih tecnosti .. .
opada
-
jer •..•
medjumolekulske . I. .!, •• ~ •
aile' alabe. Kod ga-
,

'sova je obrnut .
slucaj.
.
lake medjumolekulske
-, ~. . ..,. 't: • '.. I," .;
sile•
slabe inte-
nzitet krctanja .molekula
.
se,n~glo,pove6ava!tako
. " ,J.:, '.. ' .. -- '. , .
da
, .
razmjena
:

k o Li c i n e k r e t a n j a izmedju sloj~va, .kao ,uzr.okunutrasnjeg

trenja, dolazi do punog izra~aja. r ,.'
~ostoji
, .. ~ I, ,_
niz eksperirnenta-
Inih formula, kao i tabela pomocu kojih se moze odrediti
zavisnost koeficijenta viskoz~s~t~}od temperature za razne
vrste fluida. Detaljni podaci su d~ti u ]odatku B.'
.~
Zavisnost dinamicke viskoznosti.od ~emperature za gasove
:. '. '. ,I : • •. .

se moze odrediti 1z sljedecefo~mule (Sutherland)3

T 1/2 . , - J.•
?= [) J.
. ';. .2"3.,:JL?(
•.. -- - ,:" "j'

Konstante b i s se mogu odre~iti ako je poznata viskoznoat

n ek og g a s a z a n a j m an j e dvije :razli~ite temper~ture.

Za tecnosti se moze koristiti formula'

;
'~
?= p e:BIT )
2-3.3[;
~
~
~
~
!
~
J u kojoj se, kao i u prethodnom slucaju nepoznate konsta-
'-
nte mogu odrediti na osnovu po~nate viskoznosti za dvije
. ' I
r a z 1 1~ i t e t e ill per a tu r e . ! " " " ,. I
, . I .

Koef1cijent dinami~ke viskoznosti veoma malo zav1si od

p r i tis k a P l' i n j ego v 0 j pro U1j e n i, u g ran i c a ~ a k 0 j e suo d pr i-
',to"
'" m a r n og zn a c a j a za inzi~jersku p r ak s u vj Uk o Li k o p r Lt Ls ak pre-
.' II'"
~
~ dje odredJ'enu grnaicu npr. 100 bar doiazldo naglog poveca-
, 01
-,~1
nja koeficijenta viskoznosti za neke! ~"luide (masinsko ulje).
I I '
, I -
~
,~
, !!'. negO"
Z a v 0 due e n a 1 0 0 0 0 b a r i vis k 0 z nos t i,'bit i d v a put a v e6 a v p r i
" .I-j
Pritisku od 1 bar. Za gasove ~e'viskdznsot gotovo ne mije-
,,1
~',
. . I II
~ nja u granicama od 0,02-2 bar. Na vi~~kim pritlscima dolazi
. ~- I /I
do naglogpovecanja vlskoznosti. IJedna
_ ~'
I " od m o g u c n o s t L ekspe-
I, ••.

r Lrne n tal n 0 god r edJ ivan j a k 0 e fie 1 j en t a ::

vis k 0 z nos t 1 j e u pot r e b a
. . " I 'I
I
"

1:
..
"
,I
,
'."' I

"
 ..
•
-
-"'_.
viskozimetra. To je specijalan sud zapremine 200 cm3 sa
kru~nim otvorom na dnu (pre~nik3 ~m). Sud se napuni te~-
noscu i odredi vrijeme isticanja te~nosti 1z posude. Ovo
vrlJeme se upo~edi sa vremenom-1sticanja iste koli~ine vode
na temperaturi od 20°C. Taj odnos se zove englerov stepen
1 ozna~ava se sa °E. Za prelaz sa o~ na kinematsku visko-
znost (cm2 / s ) s Lu z L Ubelodova (Ubbelohde) formula:
v= 0. 0131 DE - °c;L~31(cn7 /Sc:c). 2-3.36
Ova formula je dovoljno ta~na za ispitivanje viskoznost1
te~nosti na sobnoj temperaturi.

• .•. IiI.,