OPREMA, TEHNIČKI GASOVI I PRAKTIČNA PRIMENA

TIG, MAG I MIG POSTUPKA ZAVARIVANJA

Osnovi zavarivanja u zaštitnim gasovima

Kao zaštitni gasovi primenjuju se argon, helijum (u Americi), CO2, i mešavina gasova (CO2 + Ar; Ar + CO2 +
O2; Ar + H2; Ar + N2). Prednost u odnosu na REL jeste mogućnost mehanizacije, automatizacije i roboti-
zacije. Štaviše, prva primena industrijskih robota počela je u oblasti MAG-zavarivanja. Svi postupci za-
varivanja u zaštitnim gasovima svrstavaju se u elektrolučne, a navedeni gasovi dovode se u zonu spoja da
zaštite metalno kupatilo, kapljicu dodatnog materijala i zavar od štetnog delovanja gasova iz vazduha.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE
U ZAŠTITI GASA

VRSTA ELEKTRODE ZAŠTITNI GAS

TOPLJIVA NETOPLJIVA INERTAN AKTIVAN

ELEKTRODNA VOLFRAMSKA Ar , He CO2 ILI

ŽICA ELEKTRODA SMEŠA GASOVA

TIG

MIG MAG

Slika 1 Postupci zavarivanja u zaštitnoj atmosferi

U zavisnosti od vrste elektrode ili elektrodne žice kao i primenjenog zaštitnog gasa razlikuju se: TIG,
MAG i MIG - zavarivanje (sl. 1).

Argonsko zavarivanje TIG (WIG)

Naziv TIG je skraćenica od Tungsten-Inertan Gas, prema nazivu za volfram u anglosaksonskim ze-
mljama. Specifičnost ovog postupka jeste u tome što se električni luk održava izmedju netopljive volframske
elektrode i osnovnog materijala (sl. 2). Rubni šavovi dobijaju se stapanjem posuvraćenih stranica zavarivanih
limova, a ostali šavovi uz pomoć dodatnog materijala (šipke, s ≤ 6 mm). TIG se može mehanizovati pomoću
posebnih automata za dovodjenje dodatne žice prečnika do 2.5 mm.
Argonski se spajaju svi zavarljivi metali, ali se zbog visoke cene TIG-om najviše zavaruju visoko-
legirani čelici, neželezni metali i njihove legure, a naročito aluminijum i njegove legure (katodno čišćenje
Al2O3). Električni luk se kod savremenih uredjaja uspostavlja pomoću visokofrekventnih jonizatora, tj.
posebnog izvora struje visokog napona. Luk se može uspostaviti i dodirom vrha elektrode i osnovnog ma-
terijala, ali se time prlja elektroda i ubrzava njeno trošenje.

1
 Volframska
elektroda
Argon

Dodatni G
materijal

Slika 2 Shema TIG zavarivanja

Osnovne karakteristike argonskog zavarivanja su:
- zavarivanje je moguće u svim položajima za debljine do 10 mm,
- parametri zavarivanja su: jačina struje I = 10÷600 A; napon luka U = 10÷30 V;
- brzina zavarivanja vz = 6÷50 m/h i više,
- struja zavarivanja: jednosmerna direktnog polariteta za čelik i naizmenična za Al i njegove legure,
- spoljna karakteristika izvora: strmopadajuća (konstantna struja).
Zaštitni gas argon isporučuje se u čeličnim bocama zapremine 40 l pod pritiskom 150÷200 bara.

Slika 3 Oprema za TIG zavarivanje

Tehnološki parametri zavarivanja TIG postupkom

Netopljive elektrode za TIG zavarivanje izradjuju se od čistog volframa, legure volframa i torijuma i
legure volframa i cirkonijuma. Elektrode od čistog volframa se koriste prvenstveno za zavarivanje naiz-
meničnom strujom, koja se primenjuje pri zavarivanju aluminijuma i njegovih legura. Elektrode legirane
torijumom (0.5 do 2% Th) se mogu opteretiti jačom strujom i time se smanjuje opasnost od delimičnog
topljenja vrha elektrode. Legirane elektrode se koriste za zavarivanje jednosmernom strujom negativnog
polariteta (E-), mada mogu da rade i sa naizmeničnom strujom dajući pri tome bolje početno i naknadno
uspostavljanje luka. Elektrode legirane sa cirkonijumom (do 0.4% Zr) nalaze posebnu primenu pri za-
varivanju naizmeničnom strujom aluminijuma jer cirkonijum pomaže da se održi stabilan oblik vrha elek-
trode. Prečnici elektroda su standardizovani u rasponu od 0.25 do 6.4 mm (0.25; 0.51; 1.00; 1.6; 2.4; 3.2;

2
4.00; 4.8; 6.4) a elektrode se označavaju posebnom bojom (zelena - od čistog volframa, žuta - sa 1% torijuma,
crvena - sa 2% torijuma, plava - sa 0.5% torijuma i smedja - sa 0.4% cirkonijuma). Izvučeni kraj elektrode
odgovara približno prečniku mlaznice, a kraj je zašiljen najčešće u obliku konusa.

Slika 4 Gorionik za TIG zavarivanje

Slika 5 Priprema vrha elektrode

Kao zaštitni gas se koristi argon, helijum ili smeša argona i helijuma. Argon se više koristi kod nas i u
Evropi, a helijum u Americi. Protok zaštitnih gasova se bira u zavisnosti od vrste i debljine zavarivanih
delova, položaja zavarivanja, vrste spoja i tsl. Količina zaštitnog gasa pri TIG zavarivanju u zaštiti argona se
kreće u opsegu od 6.5 do 30 l/min odnosno nešto više kada je reč o helijumu.
Pri zavarivanju TIG postupkom najčešće je u primeni jednosmerna struja direktnog polariteta (nega-
tivna elektroda E-) čime se ostvaruje uže kupatilo, veća dubina uvarivanja i uža zona uticaja toplote. Za-
varivanje jednosmernom strujom, sa negativnom elektrodom, primenjuje se za legirane čelike, nerdjajuće
čelike, titan i bakar (ali ne i za legure Cu koje sadrže Al). Jednosmerna struja pozitivne elektrode (E+) se
primenjuje pri zavarivanju tankih limova od aluminijuma, magnezijuma, titana da bi se ostvario efekat katod-
nog čišćenja. Naizmenična struja se primenjuje pri zavarivanju aluminijuma, magnezijuma i nekih vatrootpo-
rnih metala. Pri TIG zavarivanju legura aluminijuma može se pojaviti poroznost metala šava. Tome je uzrok
vlaga, površinski oksid Al2O3 i nečistoće aluminijuma. Zato se traži čišćenje zone zavarivanja i okoline (oko
30 mm) strugačem ("šaberom") ili metalnom četkom.
Dodatni materijal se bira u zavisnosti od osnovnog materijala i isporučuje se u obliku žica i šipki pri
ručnom zavarivanju, ili namotan na koturu pri automatskom zavarivanju. Ponekad se kao dodatni materijal za
TIG zavarivanje može koristiti i parče ili traka uzeta iz osnovnog materijala. U principu dodatni materijal za
TIG zavarivanje kao i tehnika zavarivanja se bira kao i pri gasnom zavarivanju. Žice moraju biti čiste kao i
oprema kojom se zavaruje, bez tragova oksida, masti, ulja i sl. Ponekad se zahteva izvodjenje operacije za-
varivanja sa tzv. "belim rukavicama" (pri zavarivanju kosmičke opreme, delova nuklearnih reaktora i tsl.).

3
 Slika 6 Zavarivanje TIG postupkom
TIG zavarivanje je moguće izvoditi u svim položajima. Tanji materijali se zavaruju bez posebne
pripreme ivica izvodjenjem tzv. prirubnih, ugaonih ili I spojeva, dok se u slučaju veće debljine, ivice posebno
pripremaju slično kao i pri zavarivanju u zaštiti CO2. Najčešće su korišćeni spojevi sa V - žlebom za
s=3.2÷12.7 mm, odnosno X - žlebom za s > 12.7 mm.

Slika 7 Položaji gorionika i dodatnog materijala pri izvođenju različitih spojeva

U tablicama 1, 2, 3 i 4 date su preporuke za izbor režima zavarivanja niskougljeničnih i nerdjajućih
čelika, odnosno režimi zavarivanja aluminijuma jednosmernom i naizmeničnom strujom.

Tablica 1 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja niskougljeničnih čelika

Struja Prečnik Protok Rastojanje
Debljina Vrsta Radni Prečnik Veličina
Polaritet za- dodatnog zaštitnog mlaznice od
materijala spoja napon, elektrode, mlaznice
varivanja, materijala gasa komada,
mm - - A V mm mm l/min mm mm
1.5÷3.2 I E- 50÷100 12 2.4 1.6 ili 2.4 9.5 9.5 max 13
3.2÷6.5 V E- 70÷120 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13
6.5÷13 X E- 90÷150 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13

4
Tablica 2 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja nerdjajućih čelika

Prečnik Protok Veličina Rastojanje

Debljina Vrsta Polaritet Struja Radni Prečnik
materijala spoja za- napon, elektrode, dodatnog zaštitnog mlaznice mlaznice od
materijala gasa komada,
varivanja,
mm - - A V mm mm l/min mm mm
1.5÷3.2 I E- 50÷90 12 2.4 1.6 ili 2.4 9.5 9.5 max 13
3.2÷6.5 V E- 70÷120 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13
6.5÷12 X E- 100÷150 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13

Tablica 3 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma jednosmernom strujom
pozitivnog polariteta

Protok Prečnik
Debljina Vrsta Struja Radni Prečnik Brzina Broj
zaštitnog dodatnog
materijala spoja zavariv.* napon elektrode zavariv. prolaza
gasa** materijala
mm - A V mm l/min m/min mm -
Prirubni
0.25 10÷15 10 0.5 9.5÷23.7 1.32 bez 1
spoj
0.25÷0.51 I 15÷30 10 0.5 9.5÷23.7 1.32 0.5 1
... ... ... ... ... ... ... ... ...
19.1÷25.4 X 300÷450 10 4.8 11.8÷28.3 0.13 6.4 2
> 25.4 X 550÷570 10 6.4 18.8÷28.3 0.13 6.4 2

* - Pri ručnom izvodjenju zavarivanja birati manje, a pri automatskom veće vrednosti jačine struje,
** - Najbolje je ustanoviti optimalni protok probama.

Tablica 4 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma naizmeničnom strujom
Razmak u Položaj Protok Prečnik
Debljina Vrsta Jačina Prečnik Brzina Broj
korenu zavariv.* elektrode zaštitnog dodatnog prolaza
materijala spoja struje zavariv.
žleba gasa materijala
mm - mm - A mm l/min m/min mm -
I 1.6 H,V,HV 70÷100 1.6÷2.4 9.5 0.20÷0.25 2.4 1
1.6
I 1.6 O 65÷75 1.6 12 0.20÷0.25 2.4 1
... ... ... ... ... ... ... ... ... ...
* - H - horizontalni, V - vertikalni, HV - horizontalno-vertikalni, O - iznad glave

MAG (Metal-Aktivan Gas) ili CO2 - postupak zavarivanja

Kod MAG - zavarivanja (sl. 8), elektrodna žica prečnika 0.8÷2.5 mm istovremeno je i dodatni materi-
jal. Na visokoj temperaturi u luku, deo gasa CO2 se razlaže na CO i O2, što znači da je CO2 aktivan u toku
procesa zavarivanja.
CO2 postupak se koristi za zavarivanje niskougljeničnih i niskolegiranih čelika debljine 0.8÷30 mm.
Luk se uspostavlja dodirom vrha elektrodne žice i osnovnog materijala.

5
Osnovne karakteristike MAG postupka zavarivanja su:
- zavarivanje je moguće u svim položajima,
- parametri zavarivanja: I = 40÷500 A; U = 16÷35 V; vz = 15÷60 m/h,
- spoljna karakteristika izvora: ravna (pad 2 V na 100 A),
- struja zavarivanja: jednosmerna obrnutog polariteta (obrnuti polaritet - pozitivna elektroda (E+)).

Topljva
elektrodna CO2
žica

Vodjica

Izvor
G jednosmerne
struje Mlaznica

Slika 8 Shema MAG zavarivanja

Tehnološki parametri zavarivanja u zaštiti CO2

Ovi se parametri pri izvodjenju sučeonih spojeva u horizontalnom položaju i ugaonih spojeva u
koritastom i horizontalno-vertikalnom položaju (JUS.CH3.011) mogu približno izračunati na osnovu polaznih
podataka kao što su vrsta spoja, prečnik elektrodne žice i oblik šava. Najpre se, zavisno od debljine za-
varivanih delova i vrste spoja, biraju oblik i dimenzije žleba, prema podacima datim u tablici 5.

Slika 9 Izvođenje MAG/MIG postupka zavarivanja

Slika 10 Pištolj za MAG/MIG zavarivanje

6
 Dalje se na osnovu podataka iz tablice 6 usvaja poprečni presek pojedinih zavara i odredjuje ukupan
broj prolaza. Pri tome treba imati u vidu sledeće preporuke za izbor prečnika elektrodne žice (d) zavisno od
debljine (s) zavarivanih delova u sučeonom spoju, odnosno od debljine šava (a) kod ugaonih spojeva (tab. 7
i tab. 8).

Slika 11 Automatizacija MAG/MIG postupka zavarivanja

U vezi sa debljinom ugaonih šavova treba se držati sledećih preporuka (odnose se na sve metode
elektrolučnog zavarivanja): za noseći ugaoni šav njegova debljina mora biti najmanje 3 mm (amin = 3 mm),
odnosno najviše amax = 0.7⋅ smin , gde je smin - najtanji deo u spoju. Ako se iz konstrukcionih razloga traži da
bude amax > 5 mm, ugaoni šav treba izvesti sa dva ili više prolaza.
Na osnovu usvojenog preseka odgovarajućeg zavara (Az) može se izračunati masa zavara (M)
koja je potrebna da se popuni deo žleba dužine l = 1 cm :

M = ρ ⋅ V = ρ ⋅ Az ⋅ l , g
gde je: ρ = 7.85 g/cm3 - gustina elektrodne žice
V = Az ⋅ l - jedinična zapremina zavara na dužini od 1 cm.
Tablica 5 Priprema stranica za zavarivanje u zaštiti CO2

Dimenzije žleba
Vrsta šava Poprečni presek žleba i šava s α b c r
mm °° mm
b
r
c

Rubni šav ≤2 ≤0.5 s+1 s÷1.5s

s

≤2 ≤0.5
I - šav b 2÷3 ≤0.8
s

3÷6 ≤1
α
V - šav
5÷20 30÷50 ≤2 1.5÷2.5
b
c

... … ... ... ... ... ...

7
Tablica 6 Granični preseci pojedinih zavara
Dopušteni presek zavara u mm2 za:
Vrsta spoja Vrsta zavara Položaj "a" za prečnik žice:
d = 1.2 mm d = 1.6 mm
Koreni zavar 11.0 11.0
Sučeoni Zavari ispune 6.25÷64.0 15.0÷64.0
Pokrivni zavar 15.0÷64.0 15.0÷64.0
Položaj "b" Položaj "c"
Ugaoni d = 1.2 mm d = 1.6 mm d = 1.2 mm d = 1.6 mm
Zavari popune 6.25÷64.0 15.0÷36.0 6.25÷36.0 15.0÷36.0
Pokrivni zavar 15.0÷64.0 15.0÷64.0 15.0÷36.0 15.0÷36.0
Prema JUS CH3.011/82 razlikuju se položaji:
a) horizontalan b) koritast c) horizontalno-vertikalan

Tablica 7 Izbor prečnika elektrodne žice - sučeoni spoj

s , mm ≤2 2÷20 10÷30

d , mm 0.8 1.2 1.6

Tablica 8 Izbor prečnika elektrodne žice - ugaoni spoj

a , mm 2 3 >3

d , mm 1.2 1.2 1.6

Količina pretopljene elektrodne žice u jedinici vremena (brzina topljenja u g/s) izračunava se
prema izrazima :

m1.2 = 0.64 + 0.11 ⋅ M + 0.14 ⋅ M 2 ,

(za žicu d = 1.2 mm)

m1.6 = 0.64 + 0.55 ⋅ M − 0.055 ⋅ M 2 ,

(za žicu d = 1.6 mm)
Tanki limovi debljine do 4 mm zavaruju se
bez pripreme ivica u horizontalnom položaju (do 3
mm u ostalim položajima), a za limove većih debljina
izradjuju se V, X i K - žlebovi, slično kao za REL -
zavarivanje. Uglovi otvora žlebova su 40÷50°, a
zazor izmedju limova 0÷2.5 mm.
Slika 12 Žica za MAG/MIG zavarivanje

8
 Prethodno usvojene i izračunate veličine omogućuju da se izračuna brzina zavarivanja kao i
brzina topljenja elektrodne žice.

Brzina zavarivanja računa se po izrazu:

m ⋅ 6000
vz = , cm / min
Az ⋅ ρ
gde je: m - masa deponovanog metala u g/s,
Az - površina zavara u mm2,
ρ - gustina dodatnog materijala u g/cm3.
Brzina topljenja elektrodne žice (vt = 1.2÷25 m/min) računa se po izrazu:
0.012732 ⋅ Az ⋅ v z
vt = , m / min
d2
Broj prolaza može se odrediti na dva načina:
- prema iskustvenim podacima za različite debljine lima (tab. 9):
Tablica 9

s , mm 4÷8 6÷12 8÷15 15÷20 20÷30

n 2 3 6 8 12

- na osnovu površine poprečnog preseka žleba (A) i zavara (Az):

A
n=
Az
gde je: Az = 0.0625÷0.64 cm2 zavisno od prečnika žice, vrste žleba i dr. (tab. 6).
Najzad se izračunavaju energetski parametri zavarivanja u zaštiti gasa CO2 :
- jačina struje za elektrodnu žicu prečnika d = 1.2 mm,
- jačina struje za elektrodnu žicu prečnika d = 1.6 mm,
- radni napon električnog luka.
Jačina struje zavarivanja (I1.2 i I1.6) za prečnike žice d = 1.2 i d = 1.6 mm računa se prema sle-
dećim izrazima:
I 1.2 = 308 ⋅ log Vt − 17 , A

I 1.6 = 378 ⋅ log Vt + 26 , A

Napon zavarivanja (radni napon):
U = 14 + 0.05 ⋅ I , V
Na kraju treba napomenuti da se kod sučeonih spojeva usvajaju različiti preseci korenskog zavara,
zavara ispune i pokrivnog zavara, ali tako da zbir njihovih poprečnih preseka bude nešto veći od površine
poprečnog preseka odgovarajućeg žleba.
S obzirom na to da se CO2 -postupak sve više primenjuje, i da u nekim oblastima potiskuje gasno
zavarivanje, u literaturi se može naći više različitih metoda za odredjivanje osnovnih parametara za-
varivanja. Tako se prema metodi W. Andersa proračun tehnoloških parametara zavarivanja u zaštiti CO2
razlikuje od izloženog u sledećem:

9
 Količina pretopljene elektrodne žice u jedinici vremena (brzina topljenja u g/s) izračunava se prema
izrazu:

Az ⋅ ρ
m = 2.5 ⋅ , g/s
500
gde je: Az - usvojeni poprečni presek zavara u mm2,
ρ - gustina materijala u g/cm3,
Brzina zavarivanja računa se prema izrazu:
3600 ⋅ m
vz = , m/h
Az ⋅ ρ
Brzina topljenja elektrodne žice:
m
vt = 649.1 ⋅ , m/h
d2
gde je: d - prečnik elektrodne žice u mm.
Jačina struje zavarivanja:

I = 236 ⋅ m 0.737 , A
Napon zavarivanja (radni napon):

U = 26.6 ⋅ m 0.26 , V
Pri proračunu parametara zavarivanja po metodi W.Andersa treba pažljivo izabrati površinu popreč-
nog preseka zavara Az = Az (d, vrste zavara, položaja zavarivanja,...), proračunati količinu pretopljene elek-
trodne žice m (mmax=2.5 g/s), jer svi ostali parametri su direktno zavisni od ovih veličina.
Pored pomenutih parametara zavarivanja, na kvalitet zavarenog spoja utiču još: dužina izvučenog
(slobodnog) dela elektrodne žice, položaj žičane elektrode (pištolja za zavarivanje) u odnosu na ravan spoja,
udaljenost mlaznice za gas od površine radnog komada, vrsta zaštitnog gasa i njegova potrošnja, polaritet
žičane elektrode, položaj zavarivanja, promenljivi induktivitet i tsl.
Proračunati parametri zavarivanja služe kao polazni za izbor režima zavarivanja u zaštiti CO2. Isti se
uporedjuju sa iskustveno predloženim i eventualno vrši korekcija proračuna pre izvodjenja procesa za-
varivanja. Nakon ispitivanja izvedenih spojeva usvajaju se parametri koji daju najbolje rezultate.
U tablicama 10 i 11 date su preporuke za izbor režima zavarivanja niskougljeničnih i niskolegiranih
konstrukcionih čelika.
Tablica 10 Režimi poluautomatskog i automatskog zavarivanja sučeonih spojeva u zaštitnom gasu CO2

Prečnik elek-
Debljina Broj Struja Brzina Protok gasa
Zazor trodne žice Napon
materijala prolaza zavariv. zavariv.
mm mm - mm A V m/h l/min
0.6÷1.0 0.5÷0.8 1 0.5÷0.8 50÷60 18÷20 20÷25 6÷7
1.2÷2.0 0.8÷1.0 1÷2 0.8÷1.0 70÷100 18÷20 18÷24 10÷12
3÷5 1.6÷2.0 1÷2 1.6÷2.0 180÷200 28÷30 20÷22 14÷16
6÷8 1.8÷2.2 1÷2 2.0 250÷300 28÷30 18÷22 16÷18
8÷12 1.8÷2.2 2÷3 2.0 250÷300 28÷30 16÷20 18÷20

10
Tablica 11 Režimi automatskog i poluautomatskog zavarivanja ugaonih šavova u zaštitnom gasu CO2
Preč. Slobod.
Debljina elektr. Kateta Broj Struja Brzina deo elek- Protok
Napon
mater. žice šava prolaza zavariv. zavariv. tro. gasa

mm mm mm A V m/h mm l/min
1.0÷1.3 0.5 1.0÷1.2 1 50÷60 18÷20 18÷20 8÷10 5÷6
... ... ... ... ... ... ... ... ...

13÷15 2.0 13÷15 4 300÷350 30÷32 24÷26 20÷24 18÷20

MIG - zavarivanje (Metal - Inertan Gas)

MIG - postupak je sličan MAG-u, s tim što se koristi drugi zaštitni gas - argon i drugačiji pištolj.
Najviše se primenjuje za zavarivanje legiranih čelika i neželeznih metala debljine do 20 mm, pomoću žice
prečnika 1÷2.5 mm.

Osnovne karakteristike MIG postupka zavarivanja su:

- zavarivanje je moguće u svim položajima,
- parametri zavarivanja: I = 150÷500 A; U = 20÷30 V; vz = 6÷90 m/h,
- protok argona: q = 20 l/min, strujanje - laminarno,
- spoljna karakteristika izvora: ravna (pad 2 V na 100 A),
- struja zavarivanja: jednosmerna obrnutog polariteta.
Ovde se daju kratke napomene pri zavarivanju nerdjajućih čelika, aluminijuma, magnezijuma, bakra,
nikla i njihovih legura MIG postupkom.
Skoro sve vrste nerdjajućih čelika mogu se uspešno zavarivati u zaštiti inertnih gasova. U primeni su
svi načini prenosa dodatnog metala (kratkospojeni, krupnokapljičasti, pulsirajući i prenos u mlazu). Dodavan-
jem 3 do 5% kiseonika argonu, umanjuje se potrebna jačina struje. Zavarivanje se izvodi poluautomatski ili
automatski jednosmernom strujom obrnutog polariteta (žičana elektroda vezana za + pol). Neophodno je
primenjivati režime zavarivanja koji smanjuju udeo osnovnog metala u šavu i spajati čelike i dodatne metale
sa minimalnim sadržajem odgovarajućih primesa (fosfora, sumpora, olova, kalaja, bizmuta, kiseonika,
vodonika). Potrebno je održavati što kraći izvučeni - slobodni deo žičane elektrode i odabrati optimalnu
brzinu zavarivanja i potrošnju zaštitnih gasova radi sprečavanja prodiranja vazduha u zonu istopljenog
metala.
MIG postupkom se uspešno zavaruju aluminijum i njegove legure iz sledećih razloga:
- nije potrebna upotreba topitelja,
- primenom jednosmerne struje pozitivne elektrode (E+) dolazi do katodnog čišćenja (razaranja) ok-
sidnog sloja na osnovnom metalu,
- omogućuju se veće brzine zavarivanja,
- uža je zona uticaja toplote, odnosno manje deformacije i
- relativno kratka obuka zavarivača.
Zavaruju se uspešno materijali uglavnom deblji od 3 mm u svim položajima. Upotrebljava se najčešće
elektrodna žica prečnika 1.6 mm, a za materijale deblje od 8 mm treba primeniti još i predgrevanje. U tablici
12 daju se orijentacioni podaci za MIGs * zavarivanje aluminijuma.
Kako pri zavarivanju aluminijuma i njegovih legura postoje odredjene teškoće, kao i pri zavarivanju
drugih lakih legura to se treba pridržavati sledećeg:

*
zavarivanje u inertnom gasu topljivom žičanom elektrodom, sa kratkospojenim prenosom dodatnog materijala (Short-Arc)

11
 - pre zavarivanja ukloniti slojeve oksida sa stranica žleba i ostalih površina na minimalnom rastojanju
30÷40 mm. Pre nanošenja sledećeg sloja neophodno je očistiti površinu prethodnog sloja,
- čišćenje izvoditi isključivo četkom od nerdjajućeg čelika ili odgovarajućim strugačem. Na površi-
nama radnog komada ne smeju se praviti duboki zarezi jer oni mogu biti žarište korozije,
- pripoje izvoditi prema propisanom redosledu i na odgovarajućem rastojanju.
Treba se na kraju podsetiti da je pre uvodjenja MIG - postupka za zavarivanje legura aluminijuma
korišćen oksiacetilenski, REL i TIG - postupak. Teškoće vezane za primenu gasnog i REL - zavarivanja
prevazidjene su pronalaskom TIG - postupka, ali su ostali problemi teško pristupačnih ugaonih šavova i
nedovoljno koncentrisane toplote TIG-a za debele preseke. Gotovo sve su teškoće prevazidjene primenom
MIG - postupka naročito za izvodjenje ugaonih šavova koji čine znatan deo spojeva u zavarenim konstrukci-
jama.
Tablica 12 Orijentacioni podaci za MIGs zavarivanje aluminijuma

Debljina Tip Broj Struja zavarivanja Prečnik Brzina Potrošnja argona Napomena
spoja prolaza H1) V1) O1) elektrode zavariv. H1) V1) O1) (Temperatura
mm - A mm m/min l/min predgrevanja)
sučeoni 1 140 - - 1.6 0.8÷1.0 13 - -
3 preklopni 1 140 - - 1.6 - 13 - - -
ugaoni 1 140 - - 1.6 - 13 - -
... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...
sučeoni 2÷3 370÷390 250 250 2.4 0.3÷0.4 20 25 25
20 preklopni 2÷3 380÷400 380÷400 240÷270 2.4 - 20 25 25 250°C
ugaoni 2÷3 380÷400 380÷400 240÷270 2.4 - 20 25 25
1) H, V, O - horizontalan, vertikalan i položaj zavarivanja iznad glave, respektivno
Magnezijum i njegove legure zavaruju se sličnom tehnologijom kao aluminijum i njegove legure.
Zavarljive legure bakra su uglavnom mesing i bronza kao i čist dezoksidisani bakar. Uspešno se
zavaruju sučeoni i ugaoni spojevi sa prenosom dodatnog materijala u mlazu (MIGs) a posebno sa pulsira-
jućim prenosom dodatnog materijala (MIGp). Metal debljine do 5 mm zavaruje se sa predgrevanjem do 350
°C, a sa povećanjem debljine temperatura predgrevanja se povećava na 600 do 800 °C. Temperaturu predgre-
vanja treba održavati približno konstantnom za vreme zavarivanja. Bakar i njegove legure pored zavarivanja
u zaštiti argona, mogu se zavarivati i u smeši argona i azota (70 do 80% Ar + 20 do 30% N2), radi uštede
argona i povećanja produktivnosti. Najčešće je u primeni elektrodna žica prečnika 1.6 mm i zavarivanje u
nagnutom položaju pod uglom od 45° .
Čist nikal i njegove legure zavaruju se obično u debljinama iznad 4 mm. U pogledu tehnologije
zavarivanja, nikal i njegove legure su najbliži visokolegiranim austenitnim koroziono postojanim čelicima.
Kao i u slučaju zavarivanja aluminijuma i njegovih legura posebnu pažnju treba posvetiti čistoći spoljnjih
površina osnovnog i dodatnog materijala. Zona spoja mora biti metalno sjajna, očišćena od nečistoća i oksid-
nih skrama mehaničkim ili hemijskim sredstvima. Najčešće se primenjuju pulsirajući i kratkospojeni prenos
dodatnog metala. U slučaju navarivanja i reparature oštećenih delova preporučuju se nešto veće vrednosti
struje ( 20%) u odnosu na zavarivačke radove.
Oprema za MIG zavarivanje prikazana je na slici 13.

12
 Slika 13 Oprema za MIG zavarivanje
Na kraju poglavlja o zavarivanju u zaštiti gasova topljivom elektrodnom žicom postupcima
MIG/MAG (ili kako se oni često jedinstveno nazivaju GMA - Gas Metal Arc), treba istaći da medju njima
nema velike razlike jer su izvori struje i polaritet isti a u dodatnim žicama razlike su neznatne. Koji će se
zaštitni gas upotrebiti uslovljeno je metalurškim faktorima i potrebom da se kontroliše prštanje i oblik šava
(sl. 14). U tom smislu čist argon se koristi pri zavarivanju neželeznih metala (uglavnom legura aluminijuma,
bakra i njegovih legura) i legura nikla, mešavina Ar-CO2 za ugljenične i niskolegirane čelike (Ar-5%CO2 za
tanje preseke i Ar-20%CO2 za deblje preseke), a argon sa dodatkom 1÷5%O2 za nerdjajuće čelike. Ugljendi-
oksid se samostalno upotrebljava za zavarivanje ugljeničnih čelika kratko spojenim prenosom, odnosno pri
zavarivanju strujom veće jačine prenosom u vidu krupnih kapljica. Svim postupcima zavarivanja u zaštiti
gasa smetaju vazdušna strujanja (vetar, promaja), jer se može oduvati zaštitni gas i nastati poroznost i oksidni
uključci u metalu šava. Takodje je neophodno laminarno strujanje gasa.

CO2 Ar - CO2

Slika 14 Uticaj zaštitnog gasa na prštanje, prenos metala i penetraciju

13