Fakultet za menadment nekretnina

Seminarski rad
Finansijski menadment Tema: Hartije od vrednosti

Profesor:

Student: Dojinovi Mladen 14/07

Finansijski menadment Beograd, 2009.

Finansijski menadment

Sadraj:
Fakultet za menadment nekretnina......................................................................1 Sadraj: .................................................................................................................3 1. Pojam i karakteristike hartija od vrednosti .......................................................4 1. 2. Uloga hartija od vrednosti ........................................................................4 1. 4. Izvori prava o hartijama od vrednosti .......................................................7 2. Vrste hartije od vrednosti .................................................................................8 2. 1. Podela hartija od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava. . 8 2. 2. Podela hartija od vrednosti - prema nainu odreivanja imaoca prava ....9 2. 3. Hartije od vrednosti, prema nainu nastajanja prava ..............................10 2. 5. Hartije od vrednosti, prema vrsti potraivanja .....................................10 2. 6. Hartije od vrednosti, prema roku dospelosti .........................................11 2. 8. Podela hartija od vrednosti, prema pozitivnim zakonskim normama ....11 2. 9. Podela hartija od vrednosti, prema poslovnoj praksi ..............................12 3. Prava na hartiju od vrednosti i prava iz hartije od vrednosti ..........................12 4. Hartije od vrednosti na ime ............................................................................13 5. 2. lndosament po sadrini............................................................................17 5. 3. lndosament po obimu prenetih prava......................................................17

Finansijski menadment

1. Pojam i karakteristike hartija od vrednosti

Pod hartijama od vrednosti, podrazumevaju se pismene isprave (ija je sadrina odreena zakonom i drugim propisima) koje u sebi sadre neko graaskoimovinsko pravo,a postojanje tog prava je u bliskoj vezi sa postojanjem same pismene isprave. Hartije od vrednsti moraju sadravati odreene bitne sastojke, ba iz razloga strogosti forme, sa upozorenjem zakonodavca da ove isprave, koje ne sadre sve bitne sastojke koje zahteva Zakon o obligacionim odnosima, ne mogu vaiti kao hartije od vrednosti. Radi se o sledeim bitnim elementima: 1. oznaenje vrste hartije od vrednosti; 2. firmi, odnosno nazivu i seditu, tj. imenu i prebivalitu izdavaoca hartije od vrednosti; 3. firmi, odnosno nazivu ili imenu lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili oznaenje da ona glasi na donosioca; 4. tanom oznaenju obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti 5. mestu i datumu izdavanja hartija od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj i 6. potpisu izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimilu potpisa izdavaoca koje se izdaju u seriji. Zakon o obligacionim odnosima predvia, da se mogu posebnim zakonima - kao zakonima lex specijalis da pojedine hartije od vrednosti mogu odrediti i drugi bitni sastojci. Isprava, koja ne sadri bilo koji od navedenih bitnih sastojaka, ne moe se smatrati hartijom od vrednosti. Takoe, i hartije od vrednosti koje su izdate u seriji, koje ne sadre bilo koji bitni sastojak nemaju pravno dejstvo. 1. 2. Uloga hartija od vrednosti Uloga hartija od vrednosti moe biti razliita, poev od toga da iste mogu imati kreditnu ulogu (menica, u nekim sluajevima trgovaka uputnica, obveznica i sl.) pa sve do toga, da mogu imati i ulogu platenog sredstva (na primer, ek). Dobar deo njih slui i kao sredstvo pri transakcijama u robnom prometu (teretnica - konosman, skladinica, tovarni list i dr.) pomou kojih se sa robom moe raspolagati, ak i kad nije roba u posedu kod vlasnika i vriti prenos 4

Finansijski menadment vlasnitva ovakve robe ili ista stavljati u zalog. Jedan deo ovih hartija od vrednosti (kao to je akcija), daje pravo vlasnitva i upravljanja u akcionarskom drutvu. Razlog pojavljivanja hartija od vrednosti u pravnom prometu je pre svega i u tome da iste daju znatno veu sigurnost poveriocu, da realizuje svoje potraivanje ili neko pravo - bez potrebe dokazivanja po kojem je osnovu on stekao odreeno pravo. Dakle, samim faktom to poverilac poseduje u svojim rukama hartiju od vrednosti, stie pravo na sigurnost svoga potraivanja, bez potrebe dokazivanja osnova po kojem je ostvario to svoje pravo. Dunik, dakle, mora da izvri svoju obavezu onom licu koje mu prezentira hartiju od vrednosti, u kojoj je inkorporirano odreeno pravo poverioca. I dunik je pored poverioca bolje zatien kad postoji hartija od vrednosti. On ne mora svoju obavezu da izvri, bez obzira na njegovo postojanje duga, sve do onog trenutka dok mu ne bude podneta hartija od vrednosti. Pored toga, po izvrenju svoga duga iz hartije od vrednosti, dunik ima pravo da zadri hartiju od vrednosti koja mu sada predstavlja priznanicu o izvrenju svoga duga prema poveriocu. Vrlo znaajna uloga hartija od vrednosti je i u tome to su one podesne za laku i jednostavnu cirkulaciju u pravnom prometu. Njihovo prenoenje je takvo da omoguava veliku brzinu u pravnom prometu, posebno na primer, kod hartija na donosioca koje se prenose putem proste predaje (tradicije), dok se neke druge hartije prenose putem indosamenta (hartije na ime) ili putem graansko-pravne cesije. Sa jednostavnim prenoenjem potraivanja sa jednog lica na drugo, bez ikakve komplikovane pravne procedure, hartije od vrednosti dobijaju posebno na znaaju. . Uloga hartija od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog injenice da se sa istima postie sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo propisanim formularima, pa se time izbegava mogunost njihovog lakog falsifikovanja. Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose prava iz hartije, kao na primer, pravo potraivanja odreene sume novca (menica i ek), pravo svojine ili zaloge (teretnica i skladinica) ili neko pravo uea u upravljanju u akcionarskom drutvu (pravo glasa, imovinsko pravo) i lino pravo akcionara, kada prenosi akciju na drugo lice (da ostvari odreeno potraivanje). Dakle, sa prenosom hartija od vrednosti kao na pr. kod teretnice se simbolino obavlja i prenos prava na robi koja se prevozi brodom. Znai, pravo na hartiju, sa pravom iz hartije od vrednosti su nerazdvojni i prenos jednog prava, povlai sa sobom i prenos drugog prava.

Finansijski menadment 1.3. Neke slinosti i razlike hartija od vrednosti i drugih pismenih isprava Pored toga, to se hartije od vrednosti kao pismene isprave odnose na neko imovinsko pravo, one imaju i neke posebnosti po kojima se razlikuju od drugih pismenih isprava. Tu je svakako najvanija slinost i razlika izmeu hartija od vrednosti i drugih pismenih israva i to: 1. hartija od vrednosti i obaveznih pismenih isprava; 2. hartija od vrednosti i legitimacionih znakova i 3. hartija od vrednosti i drugih isprava. 1) Hartija od vrednosti i obaveznih pismenih isprava. - Tu se slinost izmeu hartija od vrednosti i obaveznih pismenih isprava, za koje je bitna forma nastanka odreenog pravnog posla, ogleda u tome, to i u jednom i u drugom sluaju se sainjava odreena isprava u pismenoj formi. Meutim, razlika je u tome to se sa hartijom od vrednosti imalac iste legitimie prezentiranjem hartije od vrednosti za naplatu duga (na pr. menicom) i to se pravo gasi njenim unitenjem, dok posedovanje pismene priznanice o dugu, pa ak i njenim unitenjem, ne gasi se ostvarivanje nekog prava jer se moe dokazivati odreeno pravo i drugim dokaznim sredstvima. Takoe se prostom predajom priznanice o dugu, ne moe novi sticalac smatrati i novim poveriocem i traiti naplatu duga, dok kod menice-imalac menice moe prezentacijom iste duniku-zahtevati njenu naplatu. 2) Hartija od vrednosti i legitimacionih znakova. - Iako izmeu njih postoji slinost koja se ogleda u tome da se putem legitimacionih znakova identifikuju, odnosno legitimiu odreeni titulari prava, izmeu njih opostoji i kvalitativna razlika koja se ogleda u tome da se svojstvo poverioca moe dokazivati i na drugi nain, u sluaju potrebe, odnosno gubitka legitimacionog znaka. Tako na primer, lice koje je izgubilo garderobni broj o predaji, na primer, kaputa u garderobu, moe to svoje pravo potraivanja dokazivati i na drugi nain. Dok, u sluaju prezentacije hartije od vrednosti, ne moe se od prezentanta zahtevati da dokae da je i on legitimni poverilac, ve im poseduje hartiju od vrednosti on ima pravo da zahteva od dunika i odreeno davanje. Iz toga proizilazi, da je pravno dejstvo hartija od vrednosti jae od dejstva drugih pismenih isprava i legitimacionih znakova. Primera radi, u vezi napred iznetog moe da poslui skladinica, kao hartija od vrednosti ije je pravno dejstvo mnogo jae u odnosu na potvrdu skladitara da je primio odreenu robu na uvanje. Skladinica predstavlja dokaz da je skladitar od odreenog lica primio robu na uvanje ali se ista moe prenositi sa jednog lica na drugo koje e se kasnije kao novi vlasnik i poverilac obratiti skladitaru sa zahtevom za predaju robe oznaene u skladinici-prezentacjom skladinice. Dakle, prenosom skladinice ili njenog dela za robu koja je smetena u javnim skladitima vri se i prenos prava na robi (stvarno pravo - prenosom priznanice) dok se prenosom varanta kao dela skladinice, stvara zalono pravo na robi. Meutim, sa potvrdom o uskladitenju robe u javnom skladitu se to ne moe postii, ve ona slui samo kao pismeni 6

Finansijski menadment dokaz da je odreena roba od odreenog lica primljena na uvanje u javno skladite. Ona u tom sluaju ima samo snagu dokaznog sredstva i sa istom se potvrdom u drugom smislu ne moe ni postupati. 3) Hartija od vrednosti i drugih isprava. - Novanice, taksene marke, potanske i druge marke, ne spadaju u hartije od vrednosti koje mogu da budu samo plateno ili finansijsko sredstvo u odnosu na dravu ili predstavljaju numizmatiku vrednost. 1. 4. Izvori prava o hartijama od vrednosti U oblasti hartija od vrednosti, postoji vie izvora prava, kako meunarodnih, tako i nacionalnih-autonomnih. Od meunarodnih izvora prava trebalo bi posebno istai Konvenciju o Jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici jo iz 1930. godine, koja je usvojena u enevi, kao i Konvenciju o jednoobraznom zakonu o eku koja je 1931. godine usvojena u enevi. Jugoslavija je ratifikovala od ove dve konvencije samo Konvenciju o Jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici koja je ugradena i u domai Zakon o menici. Takode, na meunarodnom planu usvojena je 1924. godine Briselska Konvencija o izjednaavanju izvesnih pravila u materiji konosmana.Pored toga, pravila o pojedinim hartijama od vrednosti sadrana su i u nekim drugim meunarodnim konvencijama i pravilima, kao to su: Bernska Konvencija o prevozu na eleznici, Varavska Konvencija o vazdunom transportu, enevska Konvencija o prevozu robe drumom i dr. 1.5. Pravna priroda odnosa kod hartija od vrednosti Postoje dva gledita o prirodi odnosa u vezi sa hartijama od vrednosti. Po jednom gleditu, to je odnos izmeu poverioca i dunika nastao jednostranom izjavom dunika, sa dve zastupljene teorije-teorijom emisije i teorijom kreacije. Drugo gledite, zastupa da je pravna priroda odnosa kod hartija od vrednosti ustvari ugovorni odnos izmeu odreenih strana. Teorija emisije (izdavanja). - Teorija emisije (izdavanja) je prihvaena u naem pravu, pa je lanom 237. Zakona o obligacionim odnosima predvieno, da obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartije od vrednosti, istu hartiju preda korisniku hartije od vrednosti. Poto se odredbe o hartijama od vrednost, nalaze u odeljku V. Zakona o obligacionim odnosima ("Jednostrana izjava volje", kao izvor obligacija), to se moe zakljuiti da pravni odnosi iz hartija od vrednosti nastaju jednostranom izjavom volje izdavaoca ovih hartija. Hartija od vrednosti proizvodi pravno dejstvo kada je emitovana i stavljena u pravni promet, jer dok se ista nalazi kod izdavaoca ona i ne proizvodi pravno dejstvo sve dok je imalac hartije od vrednosti ne prezentira i ne preda 7

Finansijski menadment duniku, zahtevajui da izvri obavezu i hartije od vrednosti. Do momenta izdavanja, emitent (izdavalac ) hartije od vrednosti moe i da odustane od njenog izdavanja i da tada ista ne proizvodi pravno dejstvo. Teorija kreacije. - Po ovoj teoriji, smatra se da obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kad izdavalac hartije od vrednosti stavi potpis na istu hartiju. Tu nije kao kod teorije emisije potrebno da izdavalac hartije istu preda, urui korisniku. Ova teorija kreacije nije prihvatljiva jer potpisana hartija od vrednosti koja se nalazi kod izdavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo jer ona nije ni dola u pravni promet. Teorija ugovora. - Ova teorija zastupa shvatanje, da obaveze iz hartije od vrednosti nastaju ugovorom izmeu izdavaoca i korisnika hartije od vrednosti. Istina je da postoji osnovni ugovor, kao na primer ugovor o kreditu u vezi kojeg dunik izdaje hartiju od vrednosti, ali je dejstvo hartije od vrednosti potpuno nezavisno od dejstva osnovnog ugovora. frema tome, hartije od vrednosti su potpuno samostalne ustanove i nezavisne od ugovora.

2. Vrste hartije od vrednosti

Postoji vie vrsta hartija od vrednosti koja su poznata u pravnoj teoriji i te su podele date po razliitim kriterijumirna. Tako se od strane nekih autora, govori o podeli hartija od vrednosti s obzirom: 1) na prirodu inkorporisanog prava, 2) prema nainu odreivanja imaoca prava, 3) prema nainu nastajanja prava, 4) prema vezi u odnosu na osnovni posao, 5) prema karakteru potraivanja, 6) prema roku dospelosti, 7) prema mestu izdanja i mestu ispunjenja i sl. 2. 1. Podela hartija od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava. Podela hartija od vrednosti, obzirom na prirodu inkorporiranog prava, moe da bude trojaka: a) stvarno-pravne; b) obligaciono-pravne i c) hartije sa pravom uea. a) Stvarno pravne hartije od vrednosti su takve hartije hartije od vrednosti koje u sebi sadre neko stvarno pravo, kao to su pravo svojine ili zaloge. Tako se ovo pravo odnsi na pokretne stvari (na primer, kod skladinice, teretnice ili prenosivog tovarnog lista), a moe se odnositi i na nepokretne stvari (na primer, kod hipotekarnog pisma). Tako se putem skladinice i njenim prenosom (priznanice ili varanta) - na simbolian nain vri i prenos stvarnog prava na robi uskladitu (svojine ili zaloge). Takoe se prenosom teretnice-konosmana, obavlja i prenos svojine na 8

Finansijski menadment robi koja se prevozi brodom (ak i kada brod nije u luci i kupac robu nije ni video). b) Obligaciono-pravne hartije od vrednosti su takve isprave koje u sebi sadre neko trabeno-obligaciono pravo zakonitog poverioca u odnosu na dunika. Kao ovakve hartije od vrednosti se mogu navesti:menica, ek, trgovaka uputnica, tragovaka obveznica, kreditno pismo, blagajniki i komercijalni zapis, certifikat o depozitu. c) Hartije sa pravom uea, neki autori nazivaju i korporacionim papirima ili lino pravnim hartijama ili korporacionim hartijama od vrednosti. U ove hartije kao najznaajnije, spadaju akcije koje izdaju akcionarska drutva. 2. 2. Podela hartija od vrednosti - prema nainu odreivanja imaoca prava Moe se izvriti klasifikacija hartija od vrednosti i prema nainu na koji se odreuje imalac prava iz hartije-korisnik hartije, a shodno tome se odreuje i nain prenoenja isprave-hartije od vrednosti. U ovu vrstu hartija od vrednosti spadaju: a) hartije na ime; b) hartije po naredbi; c) hartije na donosioca; d) alternativne hartije i e) meovite hartije od vrednosti. a) Kod hartija od vrednosti na ime je korisnik isprave izriito oznaen u hartiji od vrednosti. Cirkulacija ovih hartija od vrednosti je vrlo oteana u pravnom prometu iz razloga to se one po pravilu mogu prenositi samo putem graanskopravne cesije, odnosno ustupanjem potraivanja. b) Hartije po naredbi su takve hartije od vrednosti kod kojih je njihov korisnik imalac prava oznaen u samoj ispravi - hartiji od vrednosti. Meutim, njemu je dato pravo, da on svojom naredbom (nalogom) odredi neko tree lice kao korisnika hartije od vrednosti. One su podesnije za pravi promet i bru cirkulaciju, prenoenjem - sa jenog lica na drugo lice - putem indosamenta. c) Hartije na donosioca nemaju unapred odreenog korisnika, imaoca prava, nego izdavalac hartija od vrednosti preuzima obavezu prema svakom licu prezentantu ovakvih isprava.U ovakvim hartijama od vrednosti postoji klauzula "plativo donosiocu" ali ima nekih isprava, kao na primer, ek - koje se smatraju ovakvom hartijom po osnovu zakona. Ovakve hartije na donosioca se vrlo lako mogu prenositi prostom predajom iz ruke u ruku.

Finansijski menadment d) Alternativne hartije od vrednosti su takve hartije u kojima je izdavalac hartije od vrednpsti izriito oznaio korisnika, ali je istovremeno dopustio da se obaveza iz hartije od vrednosti moe izvriti i svakom drugom donosiocu isprave. To se postie, na primer, klauzulom u hartiji od vrednosti: "platite Peri Periu ili donosiocu". e) Meovite hartije od vrednosti postoje u onim sluajevima kada jedan deo hartija od vrednosti glasi na ime ili po naredbi, a drugi deo glasi na donosioca. Tako se moe kod akcija dogoditi, da plat akcije glasi na akcionara, a kupon akcije za naplatu dividende - da bude na donosioca. 2. 3. Hartije od vrednosti, prema nainu nastajanja prava Prema ovome kriterijumu se moe izvriti podela hartija od vrednosti - prema nainu nartajanja prava: a) konstitutivne i b) nekonstutivne hartije od vrednosti. a) Konstitutivnim hartijama od vrednosti, smatraju se one hartije od vrednosti kod i kojih se sa izdavanjem stvara, odnosno nastaje neko pravo sadrano u hartiji. U ove hartije .se ubraja menica (mada ima autora, koji imaju i suprotno gledite). b) Nekonstitutivnim hartijama od vrednosti, smatraju se one hartije od vrednosti u koje je prilikom izdavanja hartije inkorporirano pravo korisnika isprave koje je i pre postojalo (na primer, skladinica, teretnica, polisa transportnog osiguranja i dr.). 2. 4. Hartije od vrednosti, prema vezi sa osnovnim poslom Ova podela hartija od vrednosti prema vezi sa osnovnim poslom (zbog kojeg je ista i izdata), moe biti: kauzalna i apstraktna hartija od vrednosti. Kauzalnim hartijama od vrednosti, smatraju se one koje su neposredno vezane sa osnovnim poslom, te se ovakva veza vidi iz same isprave, kao to je to veza izmeu, na primer, skladinice i ugovora o skladitenju; teretnice i ugovora o prevozu robe brodom i dr. Apstraktnim hartijama od vrednosti, smatraju se one hartije od vrednosti iz kojih nije mogue utvrditi vezu izmeu hartije od vrednosti sa osnovnim poslom. Karakteristian primer ovakve hartije od vrednosti jeste menica. 2. 5. Hartije od vrednosti, prema vrsti potraivanja Ovde se moe izvriti podela istih hartija od vrednosti na robne i na novane. Novanim hartijama od vrednosti se smatraju one hartije od vrednosti koje se

10

Finansijski menadment odnose na novano potraivanje. Tu se kao tipini predstavnici javljaju menica, ek, akcija, blagajniki zapis i dr. Robne su hartije od vrednosti one hartije, za koje se potraivanja odnose u robi, kao na primer, teretnica, konosman, skladinica i dr. 2. 6. Hartije od vrednosti, prema roku dospelosti Po ovom kriterijumu se hartije od vrednosti mogu podeliti na: kratkorone (sa rokom dospea do jedne godine) i dugorone, kod kojih je rok dospea preko jedne godine. U kratkorone hartije od vrednosti, spadaju: ek, komercijalni i blagajniki zapis i druge, dok su dugorone hartije od vrednosti: certifikati o depozitu, a mogu biti jo i menica i obveznica. U dugorone hartije od vrednosti, spadaju one hartije od vrednosti kojima je rok dospea dui od jedne godine dana, kao na pr., akcije, obveznice i dr. 2. 7. Hartije od vrednosti, prema mestu izdanja i mestu dospelosti Ovde se moe izvriti podela hartija od vrednosti na one unutranjem i meunarodnom prometu, zavisno od toga gde im je mesto izdanja i mesto dospelosti. Ova podela je znaajna zbog pravila o sukobu zakona u meunarodnom privatnom pravu kao i zbog promene prava (domaeg ili meunarodnog). 2. 8. Podela hartija od vrednosti, prema pozitivnim zakonskim normama U naem pozitivnom pravu, moe se izvriti sledea podela hartija od vrednosti i to: a) hartije od vrednosti, prema Zakonu o obligacionim odnpsima i b) hartije od vrednosti, prema Zakonu o hartijama od vrednosti. a) Podela hartija od vrednosti, prema Zakonu o obligacionim odnosima. lan 236. Zakona o obligacionim odnosima predvia da hartije od vrednosti mogu da glase na ime, donosioca ili po naredbi. b) Podela hartija od vrednosti, prema Zakonu o hartijama od vr:ednosti. Zakon o hartijama od vrednosti, u nas, izvrio je podelu hartija od vrednosti: na ime i na donosioca, a ime navodi i podelu koju poznaje Zakon o obligacionim odnosima - i po naredbi. Ovaj Zakon o hartijama od vrednosti navodi sledee hartije od vrednosti:akcije, obveznice, blagajnike zapise, i komercijalne zapise, dravne zapise, certifikate o depozitu kao i finansijske derivate.

11

Finansijski menadment 2. 9. Podela hartija od vrednosti, prema poslovnoj praksi Kao to smo istakli, moe se izvriti i podela hartija od vrednosti, prema naoj i stranoj poslovnoj praksi, a koja je zasnovana i na pozitivnim zakonskim reenjima. Ovde se vie nabrajaju sve mogue vrste hartija od vrednosti, kao isprave koje se mogu javiti u poslovnoj praksi. Radi se o sledeim hartijama od vrednosti: menici, eku, skladinici, prenosivom tovarnom listu u eleznikom, drumskom, vazdunom, pomorskom saobraaju i unutranjoj plovidbi (na rekama, jezerima i plovnim kanalima), teretnici-konosmanu, certifikatu o depozitu, blagajnikom zapisu, komercijalnom zapisu, obveznici, polisi osiguranja, akcijima, trgovakoj uputnici (kod nekih zemalja), kreditnom pismu, potvrdi depozitara, dravnom zapisu i finansijskom derivatu. Neke od napred navedenih hartija od vrednosti, poznaje domaa i strana praksa, a neke od njih poznaje samo strana poslovna - privredna, bankarska i trgovaka praksa. Pored toga, u okviru ovog izlaganja, moe se jo govoriti o podeli na kvalifikovane legitimacione papire i znake i u okviru istih se moe govoriti: o tednoj knjiici, zalonici, potvrdi depozitara i kreditnoj karti.

3. Prava na hartiju od vrednosti i prava iz hartije od vrednosti

Kod hartija od vrednosti razlikujemo dva prava: 1) pravo na hartiju i 2) pravo iz hartije od vrednosti. 1) Pravo na hartiju od vrednosti. - Pod ovim pravom se podrazumeva da imalac hartije od vrednosti ima na hartiji od vrednosti odreeno stvarno pravo, kao na pokretnoj telesnoj stvari. Znai, to pravo je uvek neko stvarno pravo - pravo svojine ili pravo zaloge. Na osnovu ovakvog stvarnog prava, prava svojine ili prava zaloge, proizilazi pravo imaoca hartije od vrednosti da istu otui (teretnim ili dobroinim pravnim poslom) ili da takvu hartiju od vrednosti zaloi. 2) Prava iz hartije od vrednosti. - Pravo iz hartije od vrednosti oznaava ono pravo koje je utelovljeno - inkorporisano u samoj hartiji od vrednosti i po svojoj pravnoj prirodi isto moe biti: stvarno pravo, obligaciono pravo ili pravo uea, kao lino pravo - koje se ogleda u upravljanju i ueu u raspodeli dobiti (dividende). U hartiji od vrednosti mogu da budu sadrana ona prava koja su pozitivnim propisima dozvoljena za odreenu hartiju od vrednosti. Prava iz hartije od vrednosti, mogu se stei samo ako je hartija od vrednosti istinita, to blie oznaava da mora da bude istinit i potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno ovlaenog lica koje je izvrilo izdavanje isprave. Osim toga se zahteva da hartija od vrednosti, da bi mogla da proizvodi pravno valjana dejstva, bude 12

Finansijski menadment izdata u strogo predvienoj formi. Formalizam i ispunjenje strogo predviene zakonske forme je od sutinskog znaaja pri izdavanju hartije od vrednosti. Jer, ona nee ni proizvoditi pravo dejstvo u sluaju da hartija od vrednosti nije izdata u strogo predvienoj zakonskoj formi i na odreenom obrascu. Kod veine hartija od vrednosti, postoji mogunost da se hartija od vrednosti moe prenositi sa jednog lica na drugo lice. Prava iz hatrije od vrednosti moe da koristi samo odreeno lice, odnosno vlasnik hartije ili ono lice koje je ovlaeno da zahteva izvrenje odreene inidbe ili one radnje koja je oznaena u hartiji od vrednosti. Dunik, iz hartije od vrednosti, ima mogunost da prema poveriocu istie odreene prigovore. Jo je potrebno istai, da prava iz hartije mogu prestati sa unitenjem hartije od vrednosti, protekom vremena ili proglaenjem hartije od vrednosti - nevaeom.

4. Hartije od vrednosti na ime

Kao hartije od vrednosti na ime, smatraju se one hartije od vrednosti u kojima je tano oznaeno ime korisnika, a njihovo prenoenje po naredbi je iskljueno. U lanu 239. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima je predvieno da se kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime, smatra lice na koje ista hartija od vrednosti glasi ili lice na koje je hartija od vrednosti preneta. to hartija od vrednosti glasi na ime, to moe biti veliki nedostatak, pre svega iz razloga onemoguavanja brze cirkulacije u prometu ovakvih hartija od vrednosti. S druge strane, to moe da bude i dobro za izdavaoca hartije od vrednosti, poto on moe u svakom trenutku da zna kod koga se izdata hartija od vrednosti na ime nalazi, tj. ko je njegov poverilac po hartiji od vrednosti. Iz tih razloga se najee tedna knjiica, zalonica izdaju na ime. Moe se dogoditi, da zakonodavac ima interes da ogranii cirkulaciju neke hartije od vrednosti, pa propisuje da se odreena hartija od vrednosti izdaje kao hartija na ime. Sluaj sa prvim narodnim zajmom u FNRJ posle II. Svetskog rata. U hartije od vrednosti na ime spada i potvrda o deponovanim sredstvima, koje banka ili druga finansijska organizacija izdaje preduzeu o deponovanim sredstvima kod banke, sa rokom vraanja duim od jedne godine dana. Ova se potvrda prenosi indosamentom jer ista glasi na ime. Kod prenosa potvrde, prenosilac (indosant) izmiruje svoje obaveze prema poveriocima, a potvrda mu slui kao sredstvo plaanja, odnosno kao sredstvo za obezbedenje plaanja. Prof.Zoron Atonijevi istie, da i certifikat spada u vrstu hartija na ime. 4.1. Iidavanje hartija na ime. - Izdavanje hartija na ime vri se na taj nain, to izdavalac daje pismenu izjavu, kojom preuzima odreenu obavezu. U izjavi se daje ime poverioca, korisnik hartije od vrednosti. U nekim dravama, omoguava se pri izdavanju hartija od vrednosti a ime, da se ime korisnika moe i naknadno uneti u istu hartiju od vrednosti, shodno obiajima koji vae u toj dravi. Takode se zahteva, da izdavalac isprave unese tzv. klauzulu prezentacije 13

Finansijski menadment - po kojoj se korisnik obavezuje da ispravu prezentira duniku u vreme dospelosti. U odreenim situacijama obaveza prezentacije vai po samom zakonu. Kad nije uneta klapzula o prezentaciji, a ista nije obavezna po zakonu, tada se smatra da se i ne radi o hartiji od vrednosti ve o legitimacionom papiru i znaku. U zapadnim zemljama je predvieno da neke hartije od vrednosti, obavezno moraju glasiti na ime, kao to je to sluaj sa akcijama kod trgovakih drutava sa promenljivi kapitalom, sa akcijama koje glase na udele u naturi, sa akcijama za koje obavezno da glase na ime - a to je predvieno statutom drutva. 4. 2. Prenos hartija od vrednosti na ime. - Kod hartija od vrednosti koje glase na ime u znatnoj meri je umanjena njihova prenosivost, odnosno njihova cirkulacija u pravnom prometu. Meutim, to ne znai da se one ne javljaju u pravnom prometu i da se iste ne prenose. Iste se prenose i putem ustupaja potraivanja, odnosno graansko-pravnom cesijom, a to je predvieno i lanovima 436.-445. Zakona o obligacionim odnosima. U sluaju, da se izvri prenos hartija pd vrednsti na ime - putem cesije, novi imalac hartije od vrednosti, odnosno novi poverilac ima prema druni ista prava koje je imao njegov prethodnik, odnosno prenosilac isprave. To dalje znai, da duniku ostaju prava koja je i ranije imao, u vezi isticanja prigovora. Dunik treba da bude obaveten o cesiji hartije o vrednosti na ime. Novi poverilac, ima mogunost da vrati hartiju od vrednosti njenom izdavaocu i da od istog zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti, u kojoj e novi poverilac biti oznaen kao korisnik isprave. 4. 3. Zalaganje hartija od vrednosti na ime. - Ovakvo zalaganje hartija od vrednosti na ime doputeno je, obzirom da se hartije od vrednosti smatraju pokretnim telesnim stvarima i da one mogu biti predmet posebnog ugovora o runoj zalozi i da se hartija po tom osnovu predaje zalonom poveriocuzalogoprimcu. Nekada se zahteva da konstituisanje zaloge bude oznaeno na samoj ispravi i bude registrovano u emisionim (izdavakim) knjigama izdavaoca hartije od vrednosti. Na Zakon o obligacionim odnosima predvia da se hartije od vrednosti mogu preneti i kao prenos za zalogu i kao prenos punomoja. 4.4. Amortizacija hartija od vrednosti na ime. - U sluaju gubitka, unitenja, oteenja ili krae isprave, najee dolazi do amortizacije hartije od vrednosti. Obavezna amortizacija hartije od vrednosti vri se kod rekta menice i rekta eka. Amortizacija hartije od vrednosti, oznaava proglaenje hartije od vrednosti nevaeom-sudskim putem.

14

Finansijski menadment

5. Hartije od vrednosti po naredbi

Hartije od vrednosti po naredbi, smatraju se takvim hartijama kod kojih je ime korisnika oznaeno u samoj ispravi, ali je korisniku istovremeno dato pravo da on moe svojom naredbom (nalogom) da odredi neko tree lice kao korisnika isprave. To pravo korisniku, dato je na dsnvu samog zakona (radi se o sledeim hartijama od vrednosti: menica, ek i akciji na ime), tako da nije ni potrebno da izdavalac u ovom pogledu unosi neku klauzulu u ispravu. Osim toga, kod drugih hartija od vrednosti po naredbi, one stiu to svojstvo samo ako je u njima izriito navedena klauzula "po naredbi", (kao to su to sledee isprave: konosmanteretnica, skladinica, trgovaka uputnica, obveznica). Znai, sa unoenjem klauzule "po naredbi" (hartijama od vrednosti koje to svojstvo nemaju, kao na primer -"ne po naredbi"), moe na odreeni nain iste hartije pretvoriti u hartije na ime. Ovakve klauzule u hartiji po naredbi moe uneti kako izdavalac, tako i korisnik, u cilju da iskljue odgovornost ali i ogranie cirkulacionu sposobnost istih. 5. 1. Izdavanje i prenos hartija po naredbi a) Izdavanje hartija po naredbi. - Kao izdavaoci hartija od vrednosti po naredbi, mogu da se pojave kako fizika tako i pravna lica. Kod nekih hartija od vrednosti se zahteva da izdavalac isprave poseduje svojstvo trgovca, kao to su na primer trgovake obveznice i trgovake uputnice. Izdavanje hartije po naredbi je izvreno onog momenta kad izdavalac stavi svoj potpis na hartiju od vrednosti po naredbi i kad je pusti u cirkulaciju, odnosno preda korisniku hartiju od vrednosti. Pri izdavanju hartija od vrednosti se zahteva da svi bitni elementi iz hartije od vrednosti po naredbi budu popunjeni u momentu izdavanja. Meutim, doputeno je u drugim sluajevima i izdavanje tzv. "blanko hartije od vrednosti po naredbi" gde se pojedini elementi u hartiji od vrednosti mogu i naknadno popuniti. b) Prenos hartija po naredbi. - Hartije po naredbi se mogu prenositi posebnom izjavom imaoca hartije po naredbi na njenoj poleini. Ovakvo prenoenje hartija po naredbi naziva se "indosiranjem" (naziv je doao od italijanske rei in dosso, to znai "na leima"), a izjava o prenosu indosament (koja se daje na poleini hartije od vreednosti). Lice koje na ovakav nain prenosi hartiju po naredbi zove se indosant, a lice na koje se hartija prenosi indosatar. Na taj nain se prava iz hartije po naredbi, stiu samim faktom indosiranja. Postoje tri vrste indosamenta koji su predvieni u lanu 244. Zakona o oblikacionim odnosima i to: puni, blanko i na donosioca. U literaturi se indosament moe podeliti na vie kriterijuma.

15

Finansijski menadment ako se vri podela indosamenta obzirom na formu, (koja je podela i najznaajnija): puni, blanko i rekta indosament. S obzirom na sadrinu, indosament punomoniki (prokura) indosament. moe biti: vlasniki, zaloni,

Obzirom na obim prenetih prava, razlikuju se: potpuni i delimini indosament. 5. 1. 1. Puni indosament. - Puni indosament se karakterie time to sadri klauzulu o prenosu hartije od vrednosti po naredbi, ime indosatara (lice na koje se hartija od vrednosti prenosi) i potpis indosanta (prenosioca hartije od vrednosti po naredbi). Osim toga, u indosament se moe (ali nije obavezno) uneti datum izvrenog prenosa i mesto u kojem je prenos izvren i sl. Tako se i u naem pravu (Zakon o obligacionim odnosima, lan 244. st. 2), predvia da puni indosament sadri izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv i ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatara) i potpis prenosioca (indosanta), a moe da sadri i neke druge podatke (mesto, datum i dr.).
5. 1. 2. Blanko indosament. - Blanko indosament sadri samo potpis

prenosioca (indosanta) na poleini hartije po naredbi, bez navoenja klauzule o prenosu i mesta u kojem je prenos izvren. Ovakav blanko indosament, moe se pretvoriti u puni indosament, kasnije, sa naknadnim dodavanjem potrebnih elemenata. I indosament na donosioca (shodno lanu 244. st. 5. Zakona o obligacionim odnosima), vai kao blanko indosament.
5. 1. 3. lndosament na donosioca. - Prema lanu 244. st. 4.Zakona o

obligacionim odnosima, indosament na donosioca sadri umesto imena indosatara, klauzulu "na donosioca". Dakle, imaocem ovakve hartije od vrednosti smatra se svaka osoba koja prezentuje hartiju o vrednosti. Ovakav indosament na donosioca, vai kao blanko indosament. Na taj nain se indosamentom na donosioca, hartija po naredbi pretvara u hartiju od vrednosti na donosioca. Mada postoje slinosti izmeu blanko indosamenta i indosamenta na donosioca, postoji osnovna i glavna razlika koja se ogleda u tome da se indosament na donosioca ne moe naknadno pretvoriti u puni indosament.
5.1.4. Rekta indsament. - U poslovnoj praksi, sreu se dva indosamenta: rekta

i povratni indosament. Rekta indosament se karakterie time to sadri tzv. rekta klauzulu ("ne po naredbi"). Pomou ove klauzule se zabranjuje prenoenje od strane indosanta, hartije od vrednosti indosataru, kao novom imaocu - da i dalje prenosi ovakvu hartiju od vrednosti, putem indosamenta. Ovde se u iznetom sluaju, dalje prenoenje omoguava samo putem ustupanja potraivanja, odnosno graansko-pravnom ceesijom, kao kod hartija od vrednosti koje glase na ime. 16

Finansijski menadment Ovakav rekta indosament, sadri sledee elemente: 1) klauzulu o prenosu, 2) ime indosatora, 3) potpis indosanta, 4) klauzulu o zabrani daljeg prenoenja putem indosamenta ("ne po naredbi").
5. 1. 5. Povratni indosament. - Povratni indosament je onaj indosament kod

kojeg se kao indosatar javlja izdavalac hartije po naredbi ili neki raniji imalac hartije po naredbi, tj.. poverilac, a koji je docnije izvrio prenos hartije na drugo lice i time stekao poloaj dunika. Kod povratnog indosamenta je znaajno da je indosatar lice koje se u toj hartiji od vrednosti prvo pojavljivao - u poloaju poverioca, a docnije u poloaju dunika. Kod povratnog indosamenta, ako je indosatar izdavalac hartije vrednosti, tada dolazi do konfuzije i obaveza se iz hartije gasi jer dolazi do sjedinjenja prava i obaveza iz te hartije od vrednosti u istom licu. Meutim, kad indosatar kod povratnog indosamenta nije izdavalac hartije od vrednpsti, tada ne dolazi do prestanka prava i obaveze usled konfuzije, nego se prava i obaveze modifikuju. Tada se jedino gase obaveze indosanta koji se pojavljuje kao indasator kod povratnog indosamenta a bio je u poloaju dunika. 5. 2. lndosament po sadrini Prema sadrini, razlikujemo tri vrste indosamenta: vlasniki (svojinski), zaloni i punomoniki (prokura) indosament. -Svojinskim ili vlasnikim indosamentom se prenosi pravo svojine na odreenoj hartiji po naredbi ili blie reeno, indosatar stie pravo svojine na hartiji po naredbi kao novi imalac takve hartije. -Zalonim indosamentom, indosatar (novi imalac hartije od vrednosti), stie zalono pravo na istoj hartiji. -Punomonikim ili prokura indosamentom, imalac hartije od vrednosti po naredbi daje pravo indosataru odreena ovlaenja za preduzimanje konkretnih radnji u vezi sa hartijom od vrednosti (prezentacija, ulaganje tube i dr.) a u ime i za raun indosanta, koji ostaje kao vlasnik hartije od vrednosti. 5. 3. lndosament po obimu prenetih prava Obzirom na obim prenetih prava, razlikujemo potpuni i delimini indosament. Potpunim indosamentom se smatra onaj indosament gde indosant prenosi na indosatara sva prava iz hartije od vrednosti, a delimian je onaj indosament gde se prenosi samo jedan deo prava. -Odnos indosanta (lica koja prenosi prava iz hartije od vrednosti)i indosatara (novog imaoca hartije od vrednosti). - Kod indosiranja hartija po naredbi, svaki novi imalac hartije od vrednosti po naredbi (indosatar) stie samostalna prava prema duniku, tako da je njegovo pravo nezavisno od ranijih prava indosanta i njegovih prethodnika. Zbog toga, dunik ne moe prema indosataru (novom 17

Finansijski menadment imaocu hartije od vrednosti po naredbi) isticati prigovore koje je imao prema indosantu. U odreenim sluajevima ni poslovna nesposobnost indosanta ne utie na punovanost prenosa. Iz toga proizilazi, da e indosament biti punovaan iako je indosant bio poslovno nesposoban, pod usiovom da je indosatar bio savestan. To je svakako izuzetak od optih pravila gradanskog prava o punovanosti pravnog posla. Samim faktom, da je do hartije od vrednosti po naredbi, novi indosatar doao na zakonit i savestan nain, to on postaje poverilac po toj ispravi i time ima pravo da od dunika zahteva izvrenje koje je u hartiji od vrednosti oznaeno. 5. 4. Neke zajednike osobine indosamenta Indosament mora da bude potpun i njime se prenose ukupna prava na koje se odnosi hartija od vrednosti. Delimian indosament je nitav. Osim toga, ako je odreena hartija od vrednosti po naredbi preneta vie puta, na bazi punog indosamenta, onda niz indosamenata mora da bude neprekinut. To praktino oznaava, da se kao prvi indosant hartije po naredbi, koji je i u samoj hartiji naveden kao poverilac, u svakom sledeem indosamentu pojavljuje kao indosatar iz prethodnog indosamenta. U sluaju, da odreeno lice ne moe dolzati svojstvo poverioca neprekinutim nizom indosamenata, izdavalac hartije e mu odbiti da izvri obavezu jer i nema dokaza da je on zakoniti imalac hartije od vrednosti. Ovakvo pravilo ne vai za blanko indosament i indosament na donosioca, jer je kod njih mogue da se dalji prenos, izvri prostom predajom. Osim toga, prenos hartije po naredbi moe biti izvren na vie lica i tada postoji vie indosatara. Ovakvi indosatori pojavljuju se kao solidarni poverioci, u pogledu prava iz hartije po naredbi. Tada e dunik, kad postoji vie indosatara, obavezu iz hartije izvriti onom indosatoru koji mu prezentuje hartiju od vrednosti. 5. 5. Razlike izmedu indosamenta i cesije Osnovni oblik pri prenoenju hartije od vrednosti po naredbi, kao to smo istakli je indosament, a osnovni oblik pri prenoenju hartija na ime je gradansko-pravna cesija (ustupanje potraivanja). Izmeu indosamenta i graansko pravne cesije, postoje znaajne razlike u pogledu pravnog dejstva i pravnih posledica. Tako na primer, poverilac koji je stekao hartiju od vrednosti indosamentom je u znatno povoljnijem poloaju jer je stekao sva ona prava koja su navedena u hartiji od vrednosti. Meutim, poverilac kod graansko pravne cesije moe stei samo ona prava koja je prethodnik imao (a to je esto nepoznato i neizvesno). Zbog toga je u naem pravu data mogunost da se prenos hartije od vrednosti na ime, moe izvriti ne samo cesijom, nego i indosamentom.

18

Finansijski menadment Osnovna i sutinska razlika izmeu cesije i indosamenta je u tome, to se putem indosamenta prenose prava koja su konstatovana u hartiji od vrednosti, dok se graansko pravnom cesijom prenose samo ona prava koja je prethodnik, odnosno cedent imao, tj. prenosilac moe preneti ona prava koja je imao prema cezusu-duniku iz hartije od vrednosti. Osim toga, dunik kod cesije moe da istie prema imaocu hartije od: vrednosti sve one prigovore koje je mogao da istie i prema prethodnom imaocu hartije od vrednosti. Postoji i jo jedna vrlo znaajna razlika izmeu cesije i indosamenta, po kojoj cedent nije solidarni dunik sa kasnijim dunicima - po osnovu hartija od viedndsti, dok indosant postaje solidarni dunik sa svim kasnijim indosantima. Cedent odgovara jedino cesionaru, a indosanti odgovaraju svim kasnijim imaocima hartije od vrednosti. Postoji mogunost da se indosant oslobodi obaveze prema kasnijim imaocima hartije od vrednosti unoenjem klauzule "bez obaveze" ili "bez odgovornosti". Meutim, ove klauzule ne oslobaaju indosanta prema indosataru - na koga je preneto pravo na hartiju i pravo iz hartije. Moe se zakljuiti da hartije od vrednosti po naredbi, spadaju u forbalno pravne poslove koje krasi i stroga formalnost isprava. Kod veine hartija od vrednosti po naredbi je zakonom odreeno koje elemente ona mora da sadri. Osim toga, i radnje koje su u vezi sa takvom hartijom preduzimaju (kao to su izdavanje i prens hartija od vrednosti po naredbi i sl.), moraju da budu izvrene u propisanoj zakonskoj formi da bi mogle da proizvode i odreena pravna dejstva.

6. Hartije od vrednosti na donosioca

Hartijama od vrednosti na donosioca smatraju se one hartije kod kojih izriito nije navedeno lice koje je korisnik takve isprave, tako da je svaki imalacdonosilac iste hartije od vrednosti i njen korisnik. Neke od ovih hartija od vrednosti na donosioca, smatraju se po samom zakonu (sluaj sa ekom u naem pravu, kod kojeg na istom nije navedeno ime remitenta), a neke samo u onim sluajevima kada je izriito u ispravi navedeno sa odgovarajuom kaluzulom, kao na primer, "platite donosiocu" i sl. Ba zbog ovakve osobine, hartije od vrednosti na donosioca su vrlo pogodne za brzu i jednostiivenu cirkulaciju. 6. 1. Neke karakteristike hartija na donosioce. - Hartija od vrednosti dobija svojstvo hartije na donosi oca, na dva naina: 1) da na ispravi bude navedena klauzula 'plativo donosiocu" ili neka druga klauzula sa istim znaenjem. Tako na primer, u vajcarskom Zakonu o obligdcionim odnosima (lan 978) je predvieno, da hartija od vrednosti vai kao hartija na donosioca kad se iz sloga ili iz forme isprave moe videti, da e svaki donosilac biti priznat kao ovlaeno lice-imalac prava.

19

Finansijski menadment 2) Neke hartije od vrednosti na donosioca mogu, po samom zakonu ili u skladu sa obiajima koji vae u trgovinskom prometu, imati svojstvo hartije na dondsioca. Tako u nas, predvia da ek bez oznaenja korisnika, remitenta-lica kome se ima platiti, smatra kao ek na donosioca. Moe se istai, da je ne, samo dobra strana nego i slaba strana hartija na donosioca, ba ta njihova brza i jednostavna cirkulacija u prometu, to moe da dovede i do nesigurnosti dunika i poverioca zbog njihovih zloupotreba i falsifikata. Meutim, hartije na donosioca imaju i odreene pogodnosti - maksimalno inkorporiranu mo (vezanost iz hartije za posedovanje same hartije ) i za njih nije najee dozvoljen sudski postupak amortizacije u sluaju nestanka. Takoe je pogodnost ovih hartija od vrednosti na donosioca i njihova znaajna legitimaciona uloga donosioca, prezentanta, koji se legitimie samim faktom posedovanja ovakve hartije na donosioca. Tako, postoji obaveza izdavaoca hartije na donosioca da ispuni obavezu iz hartije od vrednsti, ne ispitujui da li je prezentant ovakve hartije i njen zakoniti imalac. Ali, ako izdavalac hartije na donosioca zna ili po odreenim okolnostima je morao da zna da prezentant hartije na donosioca nije njen zakoniti imalac niti je ovlaen od zakonitog imaoca hartije od vrednosti na donosioca, duan je da odbije ispunjenje iz hartije jer bi u protivnom, odgovarao za tetu koju bi prouzrkovao licu koje je bez pravnog osnova lien o kao dralac hartije na donosioca. Praktino, ovakvo lice moralo bi jo jednom da ispuni obavezu iz hartije licu koje je lieno prava na hartiju, kada se ono pojavi za potraivanje po osnovu hartije od vrednosti. Po teoriji jednostranog obeanja, hartija na donosi oca se shvata kao jednostrano obeanje izdavaoca hartije na donosioca koje je ispoljeno jednostrano od strane izdavaoca hartije od vrednosti, stavljanjem njegovog potpisa na ispravu - hartiju na donosioca. Tako na primer, Cesare Vivante, (Vivante C., Elementi di Diritto commerciale, Milano, 1936.) kada su u pitanju hartije na donosioca kombinuje ugovornu teoriju sa teorijom jednostranog obeanja. On smatra, da je odnos izmeu izdavaoca hartije na donosioca i prvog korisnika zasnovan na meusobnom ugovoru, a odnosi izmeu izdavaoca i kasnijih imalaca hartije od vrednosti, pojavljuje se samo kao jednostrano obeanje. Pri izdavanju hartija na donosioca, bitno je istai, da svaka ovakva hartija mora da bude sastavljena u pismenoj formi. Jo se zahteva da na ovakvu hartiju, obavezno svojeruni potpis stavi njen izdavalac. Ali se od ovakvog pravila moe odstupiti, kada se o ispravama - hartijama na donosioca koje se izdaju masovno, u velikom broju i veim serijama, gde se umesto svojerunog potpisa izdavaoca moe staviti njegov faksimil sa unapred odtampanim potpisom izdavaoca.

20

Finansijski menadment Sluaj u nas, sa obveznicama Drugog narodnog zajma, posle Drugog svetskog rata. 6. 2. Prenoenje hartija na donosioca. - Prenoenje hartija na donosioca vri se prostom predajom - tradicijom isprava.Sa prenoenjem hartije na donosioca predajom, automatski se prenose i prava iz hartije koja su u njoj sadrana. I zbog tih razloga, nemaki Graanski zakonik, u paragrafima 925. i 1293, izjednaavaju prenos hartije na donosioca, sa prenosom pokretnih stvari. Meutim, prilikom prenosa hartija na donosioca, moe se dogoditi da novi imalac hartije stekne neko ogranieno stvano pravo na hartiju (pravo zaloge ili plodouivanja). Valjalo bi istai, da se prilikom prenosa hartije na donosioca, pravo na hartiji moe stei i od nevlasnika, pod uslovom da je pribavilac bio savestan. Tako se u ovakvim sluajevima, na izvest an nain daje zatita novim pribaviocima hartija, jer bi ih u drugim situacijama, svako drugo reenje, dovelo do smanjene cirkulacije hartija na donosioca, a i do nesigurnosti u pravnom prometu. Omogueno je imaocu hartije da samim faktom posedovanja hartije na donosioca, bude, na taj nain, legitimisan i da zahteva i prava iz hartije. To je uostalom, omogueno i naelom inkorporacije koje vai za ovakve hartije, po kojem odredeno lice moe koristiti prava iz hartije kad poseduje samu hartiju od vrednosti. Dunik se oslobaa obaveze, kad izvri dugovanu inidbu donosiocu hartije na donosioca, pa ak i kad je takvu obavezu izvrilo poslovno nesposobnom licu. Pri izvrenju odreene inidbe iz hartije na donosioca, dunik paralelno moe zahtevati predaju hartije na donosioca. 6.3. Prigovori kod hartija na donosioca. - Kod ovih hartija od vrednosti je prilino ogranien broj prigovora, pa se oni mogu isticati samo na: 1) punovanost izdavanja isprave, 2) sadrinu same isprave i 3) prigovore koje izdavalac hartije istie prema imaocu hartije. 6. 4. Amortizacija hartija na donosioca. - U sluaju, kada je doputena amortizacija hartije na donosioca (u svim dravama, ona nije doputena), poslednji imalac hartije ima prava da pokrene sudski postupak amortizacije, odnosno sudskog ponitenja hartiju na donosioca.

21

Finansijski menadment

7. Podela hartija od vrednosti, prema poslovnoj praksi i zakonskoj regulativi

U okviru ove podele mogu se izvriti i neke klasifikacije, kao to su: a) novane hartije od vrednosti, gde spadaju: menica, ek, obveznica, blagajniki i komercijalni zapis, dravni zapis, certifikat i akcija i b) robne hartije od vrednosti, gde spadaju: skladinica, prenosivi tovarni list, isprava za kombinovani prevoz robe, teretnica-konosman i dr.

22