Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi

Uvod
Amerika se u 19.veku mnogo zanimala za pomodne nauke. Poto je Edgar A. Po bio novinar imao je na raspolaganju novinske lanke i druge razne izvore iz kojih je preuzimao veliki broj udnih dogaanja, incidenata, sluio se analima iz psihijatrijske i kriminalistike prakse, kao i tadanjim novijim naunim i medicinskim istraivanjima. Znai, pred sobom je imao pravu riznicu neobinosti, a u neke je i sam verovao: frenologija, astrologija, mesmerizam, spiritualizam, prizivanje duhova. Pesnici su se okretali orijentalizmu i zemljama Istoka, prenosei sve to u svoja dela. Ni sam Po nije bio izuzetak. Interesantno je napomenuti da u njegovim pripovetkama, nema folklora, tradicije i predanja njegovog podneblja (npr. mitoloki sistem Indijanaca). A opet, s druge strane, navodi razna druga boanstava iz hrianske, muslimanske, staro-grke, jevrejske religije, kao i brojnih idola, mitolokih bia, demona, anela. Takoe, izostaju tradicionalni fantastini likovi poput vetica, duhova, vampira, zombija. avo se javlja samo u priama koje imaju karakter groteske, ali nikad kao zlokobna reinkarnacija zla. Ali ni to nam ne pomae, jer ono na ta nailazimo u njegovim priama , daleko je kompleksnije, njegova viedimenzijonalnost se opire bilo kakvom uoptavanju i klasifikaciji. Sonja Bai u svom eseju o Pou kae: '' ini mi se da je Poe jedan od neuhvatljivih genija. On je subliman i vulgaran, bitan a u isto vreme trivijalan, konkretan, ali isto tako apstraktan, racionalan, a opet tako krajnje abnormalan. Jednom reju - udovite.'' Poov opus obiluje romanima, kratkim priama te pesmama i smatra se ogromnim doprinosom svetskoj knjievnosti, pogotovo u anru horora i kriminalistike.1

http://forum.krstarica.com/archive/index.php/t-6685.html

Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi

1. Edgar Alan Po i njegov umetniki postupak

Edgar

Alan

Po (Boston, 19.januar 1809.ameriki knjievnik,

Baltimor ,7.oktobar 1849.),

pesnik, urednik literarnih magazina i jedan od najznaajnijih predstavnika amerikog romantizma. Edgar Alan Po, za ivota gotovo nepoznat, postao jedan od najuticajnijih amerikih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. Njegove kratke pripovetke smatraju se preteom detektivskog romana.2 Po smatra da ve od prve reenice , svi elementi prie moraju da tee jednom unapred zamiljenom efektu. Nijedna renica ne sme da odudara od tog cilja. S obzirom da pripovetka nije ni predugaka ni prekratka, ona i jeste prikladna za tako neto . Ona se moe proitati u kontinuitetu i tako ostaviti eljeni utisak na itaoca kome postepeno, dok je ita, raste napetost i uzbuenje. Radnja je ''zgusnuta'', a krajnji efekat je poput eksplozije, ''tempirane bombe''. Po je tragao za idealnim zapletom, koji je po njegovom shvatanju morao biti analogan svemiru, kao idealnom ''zapletu'' Boga, ali se kao takav mogao odigravati samo u kratkim, ne i u duim formama gde razgranutost radnje i epizodinost to onemoguavaju. Tako ''Avanture Artura Gordona Pima'' poseduju obilje neobinih motiva, ali duina samog dela onemoguava itaoca da sve to ''dri na oku'' i proita '' u jednom dahu''. Naroito su za tu tehniku pogodne detektivske prie prvo se osmisli reenje, a onda se na osnovu njega rekonstruie zaplet, koji je ''savren''. Ovo nazivamo reverzibilnom tehnikom, radnja se osmiljava tako to se ''ide unazad''. Kau da je Po zahvaljujui korpusu i tehnici gotskih romana uio da pie kratke prie. Bavio se esto i parodiranjem ondanjih storija koje su dosezale granice burlesknog, ukazujui na njihove nedostatke, ali se bavio i preuveliavanjem raznih, tadanjih novinskih tekstova. Pou je takav materijal (naroito, gotski) omoguavao da do krajnjih granica iskoristi efekat u svojim
2

Edgar Allan Poe

http://en.wikipedia.org/wiki/Edgar_allan_poe

Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi priama. Mnogi su mu zamerali njegovu ''vezanost'' za nemake gotske pripovetke. Poovo delo ponekad pati od odreenih ponavljanja, koja su uslovljena knjievnim tradicijama i konvencijama toga doba. Ponavljaju se neki motivi kao to su uklete kue, porodino prokletstvo, melanholini junak sklon razornim psihikim oboljenjima, neizleiva bolest mlade ene, korienje gotske scenografije. Stvar je opredeljenja da li e se ovo shvatiti kao tehnikotematska ''slabost'' ili kao svojevrsno naslee od pisaca gotske kole. Neki od urednika asopisa kojima je slao svoje prie smatrali su da nikad nee stei popularnost u Americi. Ali on odgovara '' ... moja strava nije nemaka, ve ona iz due...'' "Govoriti o detektivskoj prii, isto je to i govoriti o E.A.Pou" Borhes. Ne zaboravimo, da je ovaj ameriki pesnik, pripoveda i teoretiar knjievnosti, opte priznat kao tvorac detektivske prie. Njegov detektiv arl Ogist Dipen, iz prie "Ubistvo u ulici Morg" (1841), koja se smatra prvom detektivskom priom, dugo je vaio kao prototip svih kasnijih detektiva. U svojim priama, autentini Po, saobraava natprirodno i realno, gradei iluziju stvarnosti iz nemoguih okolnosti. Egdar Alan Po, smatra se rodonaelnikom horor pria i preteom naune fantastike.

Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi

1. 2. Kritiki osvrt pripovetke Pad kue Aer

Veem broju kritiara najbolje delo E.A.Poa jeste upravo Pad kue Aer. Pripovetka podlee najrazliitijim tumaenjima. itaocu se prua itav niz simbola koje on mora paljivo iitati i deifrovati. Racionalistika tumaenja polaze od toga da na Aera i samog naratora utiu esta isparenja jezera koja izazivaju halucinacije. Ruenje kue se objanjava pukotinom, a ponovno oivljavanje sestre kataleptikim napadima od kojih je bolovala. Simbolika tumaenja pretpostavljaju da se sve odvija u Roderikovoj glavi, da je cela kua svojevrsan svet koji je on umislio. Ili da je Roderik intelekt odnosno um, Madlen dua, a sama kua telo jednog celovitog bia. Tako da bi njihova zajednika smrt, kao i raspad same kue bila samo simbolina slika kompleksnog bia koje doivljava kolaps ukoliko se poremeti harmonija njegovih elemenata. Druga tumaenja u ovoj prii vide motive ''vampirizma'', tj. da su brat i sestra vampiri, a motiv incesta izmeu brata i sestre nam ''razotkriva'' psihoanalitika struja. Po nas je opet nasamario, on vie sugerie nego to iznosi pravo stanje stvari. Njegove prie se opiru doslovnoj interpretaciji: '' Slojevi teksta i slojevi luka jednaki su u tome to je u njima sadrano znaenje celine kojoj pripadaju. Interpretacija nije putovanje u sredite gde se skriva destilirano ili zgusnuto jezgro smisla. Kad oljutimo i poslednju ovojnicu, kad prodremo kroz poslednji sloj, otkrit emo da u samom sreditu nema nieg.''3

, Tema: Stvaralatvo Edgar Alan Poa

Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi

2. Prikaz kue u delu Pad kue Aer

Prizor cele prie pa i same kue Aer je jeziv. Narator nas ne ostavlja ravnodunim ni u jednom trenutku njegovog izlaganja. Pad kue Aer poseduje sutinske karakteristike gotske prie (kao to je to i spomenuto u tekstu avetinjska kua, sumorni i tmurni pejza, misteriozna bolest i dvostuka linost). Zasigurno se ne moe odrediti kada radnja poinje, ali ono to moemo zapaziti jesu opisi kue Aer kojim nas narator uvodi u priu. Gledajui oronulu kuu pred sobom, narator je osetio po prvi put oseanje neizdrljive tuge prirodne pustoi i strahote. Prozore uporedjuje sa praznim onim dupljama koje je gledao sa velikom duevnom potitenou, kao i na obine linije imanja, gole zidove i bela sablasna stabla okolo kue. Pored kue leala je bara u kojoj su bili oslikani svi ovi predmeti samo sa druge strane tako da je izgledalo jo jezivije. Roderik Aer je naratorov najmiliji drug iz detinjstva koji ga poziva da provede kod njega par nedelja. Narator pristaje jer saznaje u pismu koje je dobio da je Roderik bolestan, tj. da pati od akutnog telesnog oboljenja. To duevno rastrojstvo koje narator spominje vezuje se za celokupnu sliku koju ine Roderik, njegova sestra ledi Madeline kao i sama kua u kojoj borave. Kua Aerovih je i sam prikaz njihove duevne slabosti i potitenosti. U razgovoru sa Roderikom, narator otkriva da njegovog druga mui strah ili kako ga on lino naziva mrani fantom. Narator nas postepeno uvodi u priu kazujui nam istoriju Roderikove porodice i itavog plemena koji je nezdravo iveo. Prikaz sobe u kojoj se naao opisuje sledeim reima: Soba u kojoj sam se naao bila je vrlo velika i vrlo visoka, prozori su bili dugi, uzani i iljati, i na tako velikom rastojanju od crnog hrastovog poda, da su bili sasvim nedomaivi iznutra... Mrani zastori visili su po zidovima. Nametaj je uopte bio glomazan, neudoban, starinski i ovetao. Mnoge knjige i muziki instrumenti leali su razbacani svuda po sobi, ali nisu mogli i da daju ivota celom izgledu. Oseao sam da sam disao u jednoj sredini brige. Izraz ozbiljne, duboke i beznadene sumornosti poivao je na svemu i proimao sve.4 Prisutni su gotski elementi kao to moe da se primeti, kao i ceo izraz koji je upotrebljen da bi opisao dimenzije sobe, karakteristike i neobinosti. Narator nam celu priu kazuje sa tim

Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840, page 4

Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi nekim neobinim i udnim prizvukom koji podsea na zaudjenost i neverovatnost dogadjaja. Holom, kojim je prolazio, ga je jo vie ostavljao u zabludi: Predmeti oko mene drvorezi tavanica, tamni tapeti na zidovima, podovi od crnog abonosa, fantastini trofeji oruja koje je zveckalo od mojih koraka sve su to bile obine stvari, ili sline onima na koje sam ja bio naviknut od detinjstva i ja nisam oklevao da priznam kako mi je sve to bilo obino i blisko pa ipak sam se neprestano udio zato i kako su mi neobine bile misli koje su te obine slike u meni budile.5 Sve stvari, pa ak i one sa kojim je bio ranije upoznat su mu se inile dalekim u pravom smislu te rei, pa ak i on, Roderik, mu je bio stranac. Nije to vie bio njegov najmiliji drug iz detinjstva a moda i jeste, ali nije vie umeo da definie sve te oseaje koje proivljavao dok je koraao i boravio u toj kui. Lejdi Madeline je bila jako bolesna, ne samo umno kao to je to bio njen brat, ve i fiziki se moglo primetiti da je bila na ivici smrti. Stalna apatija, postepeno njeno nestajanje i esti, mada prolazni, nastupi delimino kataleptine prirode bila je to malo neobina dijagnoza.6 Kao i cela porodica, tako i Madeline, je od davnina poznata po preterano osetljivoj naravi koju Roderik tako esto spominje ...koja se ogledala kroz niz stolea u mnogim delima uzviene i neobine umetnosti, a u poslednje vreme pokazala se u ponovljenim delima tedrog ali nenametljivog milosrdja, a isto tako i u strasnoj naklonosti za muziku, i to vie za njena zapletena pitanja nego za njene obine i lako shvatljive lepote.7 Narator saznaje i da slavna porodica nema sporednih grana, bolje reeno cela porodica je bila u neposrednoj liniji nasledja a takva je sa veoma neznatnim i veoma prolaznim razlikama uvek bila. Upravo to odsustvo sporednog potomstva je i bio nedostatak porodice ili naslednika koji su se nizali sa naroitim karakternim crtama. Po tome je i dobila kua svoje ime koje u osnovi znai uvar vrata (vratar). U ovom smislu Roderik otvara vrata prema zastraujuem svetu.
5

Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840, page 4 6 Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840, page 6 7 Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840, page 2

Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi Roderik je imao problema sa njegovom osetljivou ula, nije mogao sluati bilo koje zvukove instrumenata, samo iani su bili pogodni za njegove ui. Nae knjige knjige koje su godinama sainjavale veliki deo duhovne egzistencije toga bolesnika bile su kao to se moe pretpostaviti u tesnoj vezi sa tom prirodom njegove mate.8 Roderikova shvatanja pesama, knjiga pa i svega ostalog dobijalo bi odredjen oblik, ideje bi poprimale mnogo smelije znaenje zbog poremeene mate i zahvatale pod izvesnim uslovima i anorgansko carstvo. To verovanje bilo bi svakako u vezi sa sivim kamenjem na kui njegovih predaka. A kasnije se ispostavilo da njegova poremeena mata je usko vezana za njegovu sestru koju kasnije upoznajemo kao bliznakinju. Ceo taj njegov in sahranjivanja ive sestre u zgradi kako bi mu bila blia proistie iz bolesnog uma. To je bilo naroito sedmog ili osmog dana posle onog kada smo ostavili ledi Madelin u podrumu, povukavi se poznou no da legnem, kad sam osetio punu snagu tih oseanja... prouzrokovanim uticajem sumornog nametaja u sobi crnih i iscepanih draperija koje su, pokrenute dahom bure koja se pribliavala, leprale po zidovima i utale nelagodno oko ukrasa na postelji.9 Narator je oseao neka udna zbivanja poto su sahranili ledi Madelin, ali nije znao uzrok. Nije ni nasluivao da njegov drugar ima takav psihiki poremeaj da i u smrti najblie ljubljene sestre vidi njegovu lepotu a ne vidi kukaviluk koji bi trebao. Ovo se moe protumaiti na vie naina, a jedan od njih svakako prikazuje da je Roderik eleo da bude zapamen kao poslednji lan porodice Aer koja e ubrzo nestati i kojoj e se izbrisati svaki trag postojanja. Jedino e kua Aerovih svedoiti o njihovom postojanju, njihovoj ludosti, histerinosti i razdraljivosti njihovog duha. itanjem starinske knjige Mad Tristi od ser Lanselota K., narator stie do dela kad se, glavni junak, Etelred spase od zmaja: I sada, poto se junak spasao stranog zmajevog besa, podseti se na bronzani tit sa koga je trebalo skinuti maije, ukloni le sa svog puta, i priblii se hrabro po srebrnom podu
8

Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840, page 12 9 Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840, page 14

Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi dvorca mestu gde je tit stajao na zidu; ali tit zaista nije ekao da mu on sasvim pridje, nego pade dole pred njegove noge na srebrni pod sa jednim neobino jakim i strahotno zvonkim zvukom10, gde Roderik poe buncajui da izgovara rei..To da ne ujem? Da, ujem i uo sam. Dugo...dugo... dugo..mnogo minuta, mnogo asova, mnogo dana, sluao sam ja to! Ali nisam smeo o, teko meni, jadnom bedniku! Nisam li vam rekao da su moja ula otra? A sada vam kaem da sam uo njene prve slabe pokrete u onom upljem sanduku. uo sam ih pre mnogo, mnogo dana, ali nisam smeo, nisam smeo da govorim. ...Luae! Ja vam kaem da ona sada stoji pred vratima!11 Ogromna krila starinskih vrata su se otovrila iza kojih se krila figura ledi Medelin. Bilo je krvi na njenim belim haljinama i na svakom delu njenog izmravelog tela videli su se jasno znaci neke ogorene borbe. alosni krik, koji je ispustila prilikom pada na svog brata oznaavao je i alosni kraj ove porodice kao i cele kue koja se sruila u istom trenutku. Narator je to sve posmatrao: Dok sam ja posmatrao, ta pukotina se brzo irila; zatim dodje snaan udar oluje, cela kugla meseca prte pred mojim oima, mozak mi se zavrte dok sam gledao mone zidove kako prte i raspadaju se, zatim sam uo otegnut moan zvuk, kao um hiljade vodopada, a duboko i crno jezero ispod mene, sumorno i nemo se zatvorilo nad ruevinama kue Aer.12

10

Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840, page 17 11 Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840, page 18 12 Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840, page 19

Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi

Zakljuak
Narator kao da nas, kroz ovu kratku pripovetku, sve vreme vue za sobom. Imamo oseaj zaista kao da smo sa njim u svim tim trenucima kroz koje prolazi. Prikaz kue Aer ostavlja snane utiske na itaoce. Edgar Alan Po nam ne prikazuje redosled unutranjih odaja, ali prema pomenutom kua se predstavlja carstvom, to nam govori o njenoj veliini i razmerama koje emo naravno uporediti sa razmerama duhovne svesti ovih blizanaca.
Poreklom iz kotske, roen u Baltimoru, iveo u Engleskoj ovaj mladi e svoju karijeru pisca poeti nagradom od 50 dolara, osvojenih kratkom priom Poruka u boci, za ivota e ostati skoro nepoznat. Danas, nakon priznanja Bodlera, Malarme i Valerija, Edgar Alan Po se smatra jednim od najuticajnijih amrikih pesnika.

Kratka pripovetka Pad kue Aer je objavljena 1839.god. kao jedna od pripovedaka iz prve zbirke Poa pod nazivom Prie iz Groteske i Arabeske i postae jedno od njegovih najpoznatijih
dela zajedno sa koljkarevom prvom knjigom, koja e izai u ranim etrdesetim godinama 19. veka (njegovim najprodavanijim delom). Sva njegova dela na kojima je radio i koja e raditi e predstavljati ogledalo njegovog burnog ivota, natopljenog beznadenim traganjem za oseajem pripadnosti. On e se pronalaziti i neobjanjivo gubiti tokom svog etrdesetogodinjeg ivota Dve godine nakon roenja ostaje sam, sam i umire 7. oktobra 1849. godine u Baltimoru.
All that we see or seem Is but a dream within a dream.A Dream within a Dream13

13

Edgar Alan Po, Poem Dreams, first appeared in the Baltimore North American 1827.

Seminarski rad Prikaz kue u delu Pad kue Aer Aja Honi

Literatura

Edgar Allan, Poe, Tales of the Grotesque and Arabesque, Short story The Fall of the House of Usher, Oxford University Press, New York, 1840 Edgar Alan Po, Poem Dreams, first appeared in the Baltimore North American 1827 http://www.art-anima.com/d/arhiva/012008.html http://en.wikipedia.org/wiki/Edgar_allan_poe

10