I UVOD Jedan od najprivlanijih naina ulaganja novanih sredstava danas, predstavljaju hartije od vrednosti.

Hartijama od vrednosti smatraju su pismene isprave koje u sebi sade neko graevinsko-imovinsko pravo. Zakonom o obligacionim odnosima, hartija od vrednosti je definisana kao pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana u takvoj pisemnoj ispravi, njenom zakonitom imaocu. Elementi koji ine hartiju od vrednosti su da je pismena izajava, da sadri pismenu obavezu izdavaoca, te da se pismena obaveza upisana na samoj hartiji od vrednosti mora izvriti njenom zakonitom imaocu.

II HARTIJE OD VREDNOSTI KROZ ISTORIJU Prve papirne zapise napravljene od kore drveta su nainjene 1273 godine. Tvorac koji je emitovao iste je Kublai Khan. Takve zapise je overavao njegovim peatom. Kineska dinastija Ming, 1368 godine kreira prvi zvanini papirni novac (Kwan), dok je vedska prva emitovala evropski papirni novac. 1531 se otvara prva zvanina berza akcija u Belgiji, meutim, smatra se da su Rimljani bili prvi koji su trgovali hartijama od vrednsoti. Tek 1688 godine se odigrala prva trgovina hartijama od vrednsoti u Londonu, a prva zvanina berza je otvorena 1773 godine, takoe u Londonu. Njujorka berza je nezvanino nastala potpisivanjem Batonvudskog sporazuma od strane trgovaca i brokera iz Njujorka 1792 godine, ime se formalizovala trgovina hartijama od vrednosti na bazi regularne provizije. Na Njujorkoj berzi otpoela je trgovina sa pet hartija od vrednosti, odnosno sa tri vrste dravni obveznica i sa akcijama koje su emitovale dve banke. 1842 godine osniva se druga berza, Amerika berza, a stvaranjem preve elktronske berze od strena komisije za hartije od vrednosti 1971 godine, dovodi do spajanja Njujorke i Amerike berze.

III POJAM I VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI Hartije od vrednosti predstavljaju pismene isprave, dokumente (ija je sadrina odreena zakonom i drugim propisima). U hartiji od vrednosti je inkorporisano odreeno pravo, koje se moe prenositi, jer i sama hartija od vrednosti se prenosi putem prodaje, zaloge i sl. Prava iz hartije, koja su najee po svojoj prirodi obligaciono pravne, najee kao zahtev da se isplati odreeni novani iznos, ili da se uini neka inidba imovinskog karaktera, sjedinjuju sa pravom na hartiju. Pravo na hartiju je po svojoj prirodi stvarno-pravne prirode, i to kao pravo svojine i pravo zaloge. 1. KLASIFIKACIJA Praktino, hartije od vrednost slue u prometu imovinskih prava, gde je taj promet olakan nainom kako se prenose,a u tom smislu razlikujemo sledee vrste: 1) Hartije koje glase na donosioca, odnosno predpostavlja se da onaj koji poseduje hartiju ima pravo da njome raspolae, a prenose se prostom predajom.

2) Hartije po naredbi, one glase na ime, meutim uz dodatak PO NAREDBI ispred imena. To znai da je to lice ovlaeno da naredi da se obaveza ispuni nekom drugom licu, a drugo lice da opet naredi da se to uini nekom treem licu i tako redom. 3) Hartije na ime, prenose se prema optim pravnim propisima, raznim ugovorima, nasleem i tako dalje. Promet njima je utoliko otean obzirom da se prenos mora dokazivati. Hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom predstavljaju akcije, obveznice, opcije i drugi. Predstavljaju najznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tritima. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tritu, odnosno tritu kapitala. U irem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaanaj kao to su ekovi, menice, skladinice i slino. Kada klasifikujemo hartije od vrednosti prema prinosu dobiemo podelu na hartije od vrednosti bez prinosa, hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom i hartije od vrednosti sa promenljivim prinosom. Meutim, postoji takoe i klasifikacija hartija od vrednosti prema roku dospea, a definisane su sledee: oroene hartije od vrednosti ( sa rokom dospea do tano preciziranog datuma), po vienju, kratkorone, dugorone i neoroene. Robne hartije od vrednosti, kao to su prenosivi tovarni list, konosmani i dr., kao i hartije koje slue samo kao instrument plaanja, jesu hartije od vrednosti, meutim nisu instrument finansijkog trita. 2. OSOBINE Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje odreena svojastva, odnosno mora da ispuni tri uslova: da je u pisanoj formi, da je u toj ispravi sadrano neko graansko pravo, da je postojanje i ostvarivanje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti.

U savremenom prometu hartije od vrednosti mogu da se pojave kao sredstvo plaanja kredita, kao sredstvo plaanja u robnom prometu, kao sredstvo obezbeenja potraivanja i slino. Neophodno je da svaka hartija od vrednosti sadri sledeih pet elemenata: 1) oznaku vrste hartije od vrednosti 2) naziv i sedite izdavaoca hartije od vrednosti 3) tano utvrenu obavezu izdavaa hartije od vrednosti 4) datum i mesto izdavanja, kao i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti 5) potpis izdavaoca hartije od vrednosti. IV NAJZNAAJNIJE HARTIJE OD VREDNOSTI 1. MENICE Menice predstavljaju hartiju od vrednosti po naredbi. Njome njen izdavalac, odnosno trasant izdaje bezuslovni nalog drugom licu, odnosno trasatu, da korisniku isprave (remitentu) isplati odreenu svotu novca. Takoe, menica moe da obeava da e sam izdavalac izvriti tu isplatu. Karakteristike svake menice su : pismenost, odnosno da mora biti itko ispisana irilinim pismom), formalnost ( zahteva pismenu formu), inkorporiranost, strogost, samostalnost i solidarnost. U dananjem , savremenom prometu javlja se vie tipova menica kao to su blanko, cirkulaciona, komisiona, kreditna i mnoge druge, a u praksi su najzastupljenija dva osnovna tipa menice: 1. trasirana i 2. sopstvena. Sutinska razlika izmeu trasirane i spostvene menice je u tome to kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati, dok kod trasirane postoji naredba o neopozivoj isplati. Karakteristike trasirane menice su : trasant (onaj koji izdaje menicu), trasat (preduzee koje vri plaanje u roku menice), remitent (preduzee kojem plaanje treba da se izvri), dan, mesec, godina i mesto izdavanja i dospea menice, mesto gde treba da se izvri plaanje, oznaka da je menica i bezuslovan uput za plaanje odreene svote. Glavne funkcije menice je da ona predstavlja menjako sredstvo, da je sredstvo za dobijanje kredita, sredstvo obezbeivanaj potraivanaj kao i da su sredstvo plaanja.

2. EK ek je hartija od vrednosti, dakle pismena isprava kojom njen izdavalac, potpisnik daje banci bezuslovni nalog da podnosiocu isplati naznaenu sumu novca. U pogledu izdavaoca i lica kojem se isplauje ek (trasanta i trasata), razlikujemo bankarske i nebankarske ekove. Za razliku od menice, koja se izdaje i kada nema novca na raunu, ek se izdaje samo uz postojanje novanog pokria jer se novac za isplaivanje povlai iz deponovanih sredstava izdavaoca eka. ek uvek sadri: naznaku koja vrsta hartije od vrednosti je u pitanju, bezuslovni nalog za isplatu naznaene svote, ime lica koje isplauje novanu svotu, datum i mesto izdavanja, kao i potpis izdavaoca eka (trasanta). U zavisnosti od namene. ek moe biti gotovinski, virmanski, obraunski, putniki itd. ek se ne moe izdati blanko i on moe biti opoziv. 3. AKCIJE I OBVEZNICE Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko drutvo i koja glasi na deo njegovog osnovnog kapitala. Odnosno, ona je udeo u osnovnom kapitalu drutva. Karakteristike akcije su: izdaje se sa odreenom nominalnom ili raunovodstvenom vrednou, promenljive je prirode i ima svoju vrednost na tritu, a ona se ne mora poklapati sa njenom knjigovodstvenom vrednou, korporativna je hartija od vrednosti. Imaocu akcije daje lansko pravo u akcionarskom drutvu, od ega su najvanija upravljaka i imovinska. U naem pravnom sistemu akcije su regulisane Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Zakonom o privrednim drutvima. Akcije izdaju privredna drutva, meutim ne podrazumeva se izdavanje pisane isprave, kao to je pre bilo, nego se one samo vode u elektronskoj formi u centralnim registrima. Ovim je omoguen brz promet akcijama. Akcija mora da sadri elemente koji su zakonom propisani i pravo koje je prenosivo, odnosno naelo formalnosti i naelo negocijabilnosti. To je hartija od vrednosti koja njenom imaocu daje pravo na deo likvidacione mase ( dividende), i pravo na upravljanje ili samo pravo na dividende. Minimalna vrednost akcije je obino utvrena zakonom, a maksimalna vrednost je stvar opredeljnja osnivaa.

Akcija ne daje pravo imaocu na povraaj unesenih sredstava u drutvo, koje je uneo na ime kupovine akcija, sem kroz pravo na likvidacioni deo. Jedino je akcionra u mogunosti da proda svoje akcije i tako povrati svoja uneta sredstva u drutvo. Za to mu nije neophodna ni saglasnosti drutva.