UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ZA EKOLOGIJU I ZASTITU ZIVOTNE SREDINE UNION-NIKOLA TESLA

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Prirodni I antropogeni hazardi TEMA: Utvrdjivanje rizika od vulkanske aktivnosti

STUDENT: Nikoleta Vlaskovic

MENTOR: Prof. Svetlana Polavder

BEOGRAD, 2012.

SADRZAJ

1. 2. 3. 4. 5.

UVOD..3 ELEMENTI VULKANA.4 VULKANSKI OBLICI RELJEFA..5 POVRSINSKI OBLICI5 DUGOROCNE PROGNOZE I UTVRDJIVANJE RIZIKA OD VULKANSKE AKTIVNOSTI.6 6. NAJZNACAJNIJI AKTIVNI VULKANI SVETA.8 7. ZAKLJUCAK....11 8. LITERATURA..12

UVOD

Pod vulkanizmom se podrazumevaju sve pojave koje se odnose na stvaranje usijano-testave mase, tzv. magme u Zemljinoj unutrasnjosti, na njeno kretanje I izbijanje na povrsinu. Sve te pojave su posledica unutrasnje Zemljine toplote I vezane su za tektonske pokrete, odnosno pukotine nastale u toku tektonske aktivnosti. Mesta gde magma izbija na povrsinu Zemlje naziva se vulkanima. Magma koja iz unutrasnjosti Zemlje dospeva na njenu povrsinu naziva se lava. Erupcija vulkana I zemljotresi su pojave koje nastaju kao posledice poremecaja u Zemljinoj korirasedanja I nabiranja.

3.

ELEMENTI VULKANA

Vulkani predstavljaju krajnju domet kretanja magme od vulkanskog ognjista, do izbijanja na povrsinu Zemlje. Izbijanje lave praceno snaznim eksplozijama burnim izbacivanjem gasova I cvrstih masa, naziva se krateri ili grtola. Precnik otvora je od 500 do 1000 metara. Sav material koji se izbacuje iz kratera moze se podeliti na : 1. Izlivni material-lava Lava predstavlja gustu testavu masu koja se izliva iz kratera, tece niz strme strane kupe I hladjenjem formira vulkanske-lavine stene. Pri izlivanju lava ima temperature od 950 C do 1300C. U pogledu hemijskog sastava moze biti kisela(sa visokim sadrzajem SiO2), prelazna ili neutralna bazicna (sa malo SiO2). Kisele lave su testastije I krecu se brzinom od 20-30km/h . Posle izlivanja iz kratera, lava se brzo hladi po povrsini, pri cemu se obrazuje kora, dok se ispod kore dugo zadrzava visoka temperature. Pri izlivanju I oticanju, lava se nagomilava I stvara razlicite oblike: slivove, skladove I sl.

2. Eksplozivni material: a) Gasovi I para- redovni pratioci vulkanskih erupcija. Od gasova su najcesci sumporvodonik, sumpordioksid, hlorovodonik, ugljendioksid, metan, azot, vodonik, kiseonik I dr. Kisela lava daje vece kolicine gasova, bazicna znatno manje, b) Vulkanska prasina I pepeo- cesti pratioci vulkanskih erupcija. Zajedno sa peskom predstavlja najsitnije cestice rasprsene lave ili stena zidova kratera koje erupcija nosi. Ovaj material zajedno sa vodenom parom I gasovima leti visoko iznad vulkana I ponekad biva odnet daleko od samog vulkana. Njihovim cementiranjem nastaju stene-tufovi I tufiti. c) Plovucac- vulkanski material nastao od kisele magme, koja prilikom izbijanja iz vulkana naglo ispusta gasove, na cijem mestu ostaju supljine. Plovucac je sundjerastog oblika. Lak je I moze da pliva na vodi. 4.

d) Vulkanske bombe- komadi lave nalik na krusku, bombu I slicne predmete. Izbacivanjem iz kratera rasprseni I raskomadani material zadobija razlicite oblike. e) Vulkanske zgure0 Grudve lave naglo ohladjene posle izbacivanja iz kratera.

VULKANSKI OBLICI RELJEFA Izbijanje magme kroz krater moze biti tiho, ali I u vidu eksplozija I snaznih erupcija. U prvom slucaju magma se tiho razliva oko kratera I formira razne plate I vulkanske ploce. U drugom slucaju, pri pojavi erupcija, rasprseni vulkanski material leti visoko iznad kratera, ponekad I nekoliko kilometara u visinu. Izbaceni material se cesto vraca u krater, a vecim delom deponuje oko kratera. Prema putu I konsolidaciji magme, treba razlikovati povrsinske I podzemne oblike magmatizma.

POVRSINSKI OBLICI Mar ili nek predstavlja embrionalni oblik vulkana, koji je nastao za vreme jedne erupcije, bez izlivanja lave. Mada se javlja I u aktivnim I u ugasenim vulkanskim predelima, potpuno je nezavisan od tektonske structure svoje okoline. Mar je levkasto ili cilindricno udubljenje, koje je obicno ispunjeno vodom I preobraceno u jezero. Oko tog udubljenja, cija se sirina krece od nekoliko desetina metara do vise od 2 km, obicno nema vulkanskog materijala. Marovi se javljaju u vecem broju u vulkanskim oblastima u Nemackoj, Francuskoj, u srednjoj Italiji, Juznoj Africi, Sibiru I dr. Posto se u ocvrsloj masi u njihovim kraterima cesto nalaze dijamanti I drugo drago kamenje, nazivaju se dijamantska ognjista.

5.

Prema osnovnim karakteristikama, sve vulkanske erupcije mogu se grupisati u sest osnovnih tipova: *Strombolski tip (po vulkanu Stromboli u Sredozemnom moru) se odlikuje ritmickim kretanjem lave u krateru i ritmickim obnavljanem erupcija. *Vulkanoloski tip (po vulkanu na Havajima) se odlikuje mirnim erupcijama, odnosno izlivima bazicne lave. *Havajski tip (po vulkanima na Havajima) se odlikuje mirnim erupcijama, odnosno izlivima bazicne lave). *Vezuvski tip (po Vezuvu u Italiji) je slo eni tip rada vulkana. Odlikuje se naizmicnim izlivima lave i eksplozijama koje daju raskomadani vulkanski materijal, stvarajuci na taj nacin slozeni tip vulkanske kupe. *Peleski tip (po vulkanu Mon Pele na Martiniku) se ogleda u formiranju iglicaste stubaste lave, koja se konsoliduje kao stub iznad kratera. Ovaj tip se odlikuje snaznom eksplozijom i pojavom uzarenih oblaka pare i gasova iz kojih se zatim konsoliduje stubasto telo na vrhu kratera. *Bandajsanski tip (po vulkanu Bandajsan u Japanu) se odlikuje izuzetno razornim erupcijama, bez pojave lave (Krakatau, 1883).

DUGOROCNE PROGNOZE I UTVRDJIVANJE RIZIKA OD VULKANSKE AKTIVNOSTI

Dugorocne prognoze i utvrdjivanje rizika od vulkanske aktivnosti sluze za izradu procene vrsta rizika koju donose vulkani i ucestalosti tih rizika kroz istoriju. Kad se dobiju ove informacije onda geolozi mogu da prognoziraju koje ce oblasti oko vulkana biti potencijalne zone raznih aktivnosti i buducih erupcija. Tokom ovakvih proucavanja geolozi ispituju delove natalozenih slojeva i tokova lave. Sa znanjem o karakteristikama naslaga stvorenih razlicitim tipovima erupcija odredjuje se ponasanje vulkana u proslosti. Ove informacije se zatim kombinuju sa znanjem o postoje im povr inskim aspektima vulkana i stvaraju se vulkanske mape rizika koje mogu koristiti drugi nau nici i javni zvani nici u cilju stvaranja plana evakuacije u slu aju da kratkoro na predvi anja ukazuju na erupciju. Upozorenja je bez odjeka - Armero U 1845 nije bilo upozorenja na vulkanske erupcije. Ali pre nego sto 1985 vulkan proradio bilo je nekoliko naznaka da bi moglo doci do erupcije (povecane aktivnosti zemljotresa i toplo prolece godinu dana ranije). Ve u julu 1985, vulkanolozi su poceli da prate vulkan. Do oktobra 1985 zavrsili su Mapu opasnosti i prateci izvestaj o predvidjanju dogadjaja 13. novembra. Procene rizika je uradjena i ukazano na potencijalne blatnajve tokove ako se ocekivana erupcija dogodi. Mapa opasnosti se uglavnom ignorisala. Nakon erupcije je bilo potrebno oko dva sata da tokovi blata stignu do grada, koji je potom sahranjen - zgrade su preplavljene do svojih temelja 6.

ljudi su poginuli u velikom broju. Da je bilo bolje komunikacije izmedju organizacija sedista civilne odbrane i lokalnih gradova, i vece razumevanje za opasnost, Armero bi mogao da bude evakuisan i hiljade ljudi spaseno. Danas postoji stalna vulkanska opservatorija i jedina nada da ce se nauciti iz ovog dogadjaja i pomoci da se umanji gubitak zivota u buducnosti. Kratkoro na predvi anja zasnovana na posmatranju (monitoringu) vulkana koriste se u cilju odredjivanja vremena priblizavanja magme topografskoj povrsini i posmatranja prethodnih dogadjaja koji su cesto signal za nadolazecu erupciju. Seizmicka istra ivanja i posmatranja imaju veliki znacaj za utvr ivanje lokacije magme, kao porasta seizmickih aktivnosti vezanih za vulkansku erupciju. Dubine ovih zemljotresa menjaju se tokom vremena, pa se na taj nacin moze pratiti i kretanje magme. Promene u magnetnom polju neke stene sadrze minerale (npr.magnetit) koji stvaraju magnetno polje. Do odredjene temperature magnetni minerali ne pokazuju magnetizam. Medjutim, ako se temperatura podigne preko 500 C, magnetno polje iznad vulkana bice izmenjeno. Tako e, merenjem promena u magnetnom polju moguce je pratiti pokrete i aktivnost magme. Promene u elektroprovodljivosti stena zasnivaju se na opadanju njene vrednosti usled pomeranja magme u vulkanu. Deformacije tla podrazumevaju pracenje promena vertikalnih, horizontalnih, kosih deformacija usled pomeranja magme. Posmatranje nivoa vode u izvorima i njene temperature, kao i njene pH vrednosti, moze se utvrditi neki od pokazatelja ponasanja vulkanskih stena. Promene toplotnih struja podrazumevaju temperature vode usled priblizavanja magme topografskoj povrsini. Iako ove promene mogu biti male, one se prate infracrvenim daljinskim senzorima. Promene strukture gasova emitovanih iz postvulkanskih pojava esto se menja pred erupciju. U cilju lakseg sprovodjenja monitoringa vulkana, kao brze i bolje razmene informacija, 1981. godine u Gvadelupeu je formirana Svetska organizacija vulkanskih opservatorija (WOVO). Ona je naredne godine prerasla u Medjunarodnu asocijaciju vulkanologije i hemije od strane komisije za Zemljinu unutra njost.

NAJZNACAJNIJI AKTIVNI VULKANI SVETA Etna je aktivni vulkan u Italiji koji se nalazi na istocnoj obali Sicilije blizu Messine. Etna je najvisi vulkan u Evropi, koji se izdize na 3.320 metara nadmorske visine, I pokriva podrucje od 1.190 km2. Na padinama Etne nalazi se plodno vulkansko tlo, koje stanovnici koriste. Iako je cesto aktivan, vulkan I nije toliko opasan. Etna je najverovatnije nastala pre million godina erupcijom ispod mora. Pre oko 35 ooo godina Etna jeispustala velike kolicine lave, te su se ostaci pepela mogli naci I oko Rima, 800 km severno. Najveca erupcija u zadnjih 1000 godina desila se 1669. godine kada je izbaceno otprilike 830 000 000 m3 lave. Na juznim obroncima planine pojavljivali su se I jaki zemljotresi. Potpuno je unisten zapadni deo grada Caranie. Najvece erupcije zadnjih sto godina bile su 1928., 1949., 1971., 1983., 1992. I 2004. godine. Ime najverovatnije potice od grckog etna sto znaci gorim, zbog ceste aktivnosti bila je idealna za anticke pisce koji su je smatrali delom bogova.

Vezuv - vulkan koji se nalazi kod Napulja u Italiji danas je jedan od najpoznatijih aktivnih vulkana. Za njegove erupcije zna se jos od vremena pre nove ere. Snazna erupcija ovog vulkana (79.god n.e.) srucila je ogromne kolicine lave, pepela, peska i drugog razdrobljenog vulkanskog materijala, zajedno sa gasovima i parom na obliznje gradove Pompeju i Herkulanum sa oko 20.000 stanovnika i potpuno ih unistila. Jos i danas stoje rusevine gradova, kao i sacuvani ostaci katastrofalne posledice ove erupcije. Druga jaca, katastrofalana erupcija dogodila se 1631.godine, kada je nastradalo preko 3.000 ljudi, a prasina iz vulkana dospela cak do Carigrada. I u ovom veku, bilo je vise sna nih erupcija koje su izbacile ogromne kolicine vulkanskog materijala, koji se slivao cak do mora i pusto io okolinu Vezuva. Poslednja jaca erupcija bila je 1944. Otada je Vezuv miran. Vrlo cesto stoji uobicajeni oblak pare nad 1267 m visokim vulkanskim vrhom i nad sporednim vrhom Monte Soma visine 1120 m.

Pogled na ostatke Pompeje.

8.

Vulkano i Stromboli na Liparskim ostrvima u Sredozemnom moru. Tokodje su aktivni vulkani, cije su erupcije nesto slabije od erupcija Vezuva i Etne. Krakatau se nalazi izmedju Sumatre i Jave na dalekom istoku. Jedan je od starih vulkana cije su erupcije veoma snazne i sa obilnim materijalom, samim tim i katastrofalne po okolinu. Jedna od tezih erupcija dogodila se 1883. godine, kada je razoreno ranije nastalo vulkansko ostvo, a vulkanski pepeo prekrio Zemlju prekrivacem debelim i do 60 m. Od erupcije se ustalasala morsko-okeanska voda, tako da su talasi ponegde dostizali i do 30 metara u visinu, koji su unistili brodove u moru i sve objekte na obali. Broj ljudskih zrtava - 36.000. Isto tako, uskovitlana je i atmosfera ciji su talasi vise puta opasali celu Zemlju.

Mon pele - vulkan koji je imao samo jednu, ali izuzetno katastrofalnu erupciju 1902. godine. Nalazi se na ostrvu Martiniku u Karipskom zalivu (Srednja Amerika). Njegova iznenadna eksplozija izbacila je ogroman uzareni oblak gasova i pare sa vulkanskim pepelom, koji se brzo srucio niz strme padine ostrva i u trenutku pokrio grad San Pjer, tako da je unistio ceo grad i svih 28.000 njegovih stanovnika. Vulkani Tihog okeana - poredjani uz obale ovog okeana (ima ih oko 360) predstavljaju vulkanski najobimniji deo Zemlje. Javljaju se duz obala Juzne, Srednje i Severne Amerike, zatim preko Aljaske na severu, odakle se protezu na obale Azije, sve do Australije na jugu. Veliki broj, narocito aktivnih i snaznih vulkana, nalazi se na Kamcatki, Kurilskim ostrvima, zatim, na teritoriji Japana, gde je najpoznatiji vulkan Fudzijama, Filipinskim ostrvima itd. U sredi tu Tihog okeana, jedan od najpoznatijih podvodnih vulkanskih predela predstavljaju Havaji, gdje se nalaze vulkani Mauna Loa, Mauna Kea i Kilauea. Vulkani Atlantika - veci broj vulkana pod vodom Atlantskog okeana ima meridijalni pravac, a pruza se skoro citavom duzinom Atlantika. Vezani su za veliki podvodni greben duz cije ose ide snazan razlom, kojim izbijaju iz potkornih delova ogromne mase materijala. Iako je tesko registrovati sve podvodne vulkane, pretpostavlja se da se na ovoj liniji javlja preko 70 aktivnih vulkana, poredjanih od Grenlanda na severu, preko Islanda, Azorskih ostrva zapadno od Portugalije, Kanarskih ostrva, sve do krajnjih juznih ostrva Atlantika.

9.

Vulkani Mediterana - pojas brojnih vulkana poredjanih od Sredozemnog mora na zapadu, preko Kavkaza, Indije, sve do dalekog Sudanskog arhipelaga na istoku. Vulkani Afrike - na istocnim obalama Afrike duz razloma meridijalnog pravca pruzanja, javlja se manji pojas vulkana od kojih je najpoznatiji Meru (4.559m) i Kilimandzaro (6.000 m).

10.

ZAKLJUCAK

Neki od efekata vulkanskih erupcija koje predstavljaju prirodni hazard su tokovi lave, izbacivanje piroklsaticnog materijala, pozari, emisija plinova, mehanicki udar izazvan izbacivanjem piroklasticnog materijala, trusni pokreti, cunamiji izazvani obrusavanjem delova vulkanskog aparata u more Najkarakteristicniji efekat vulkana su tokovi lave. Ipak, tokovi lave predstavljaju jedan od vulkanskih hazarda koji su najlaksi za predvidjanje i sprecavanje stete. Sve ovo dovodi do toga da neki drugi efekti vulkanskog procesa, kao to je naglo, eksplozivno izbacivanje piroklasticnog materijala izazivaju vise stete nego sam tok lave.

Kao jedan od najpoznatijih primera vulkanskog hazarda je Pompeja gde je 79. god, aktivacijom vulkana Vezuv i izbacivanjem ogromne kolicine piroklastita i emisijom velike kolicine otrovnih plinova doslo do pogibije stanovnistva grada i njegovog zatrpavanja piroklastitima. U novijom proslosti, na ostrvu Mont Martinique je 1902. god doslo do erupcije, pri cemu je izbacena ogromna kolicina piroklastita koja je c itav grad Mount Pele sravnila sa zemljom i ubila vise od 29000 ljudi. U Kamerunu, 1986.god, na jezeru Nyos vis e od 1700 ljudi je poginulo ispustanjem otrovnih plinova iz vulkana. 1985. godine doslo je do male erupcije vulakana, uz izbacivanje piroklastic nog materijla Nevado del Ruiz u Kolumbiji. Vrela magma je otoplila snijeg i led na vrhu vulkanske kupe. Ovako otopljeni sneg se pomes ao sa piroklastitima i napravio smijesu koja se naziva lahar. Lahar se obrusio na okolni gradu u podnoz ju i ubio vis e od 23000 ljudi.

11. LITERATURA

1. 2. 3. 4. 5. 6.

www.wikipedia.org Skripta iz predmeta Prirodni I antropogeni hazardi, Prof. Svetlna Polavder Skripta iz predmeta Osnovi geologije, Prof. Svetlana Polavder http://www.slideshare.net http://www.znanje.org http://geografija-mouse.blogspot.com

12.