Univerzitet u Beogradu Saobraajni fakultet

Seminarski rad
Tema : Predmet :

ADSL

Eksploatacija TK saobraaja

PROFESOR : Dr. Zoran Bojkovi

STUDENTI : Vukainovi Marija 2000-1-437 Dimkovski Jelena 99-1-404

Beograd, 28.12.2005

1. TA JE ADSL?

ADSL ( Asymmetric Digital Subscriber Line ) je asimetrina digitalna pristupna linija, koja prua asimetrine protoke tj. nekoliko Mb/s u smeru od interneta ka korisniku i samo nekoliko stotina kb/s u suprotnom smeru. ADSL pripada porodici xDSL tehnologija namenjenih poboljanju karakteristika postojece telefonske mreze. Ova usluga bazirana je na stalnom i brzom pristupu internetu po ve postojeoj telefonskoj liniji ( parici ), a bez njenog zauzea ili promene telefonskog broja. Pristup internetu preko ADSL-a ne utie na va telefonski raun i odvojeno se plaaju. Oba servisa funkcioniu potpuno nezavisno jedan od drugog iako su realizovani preko iste parice. ADSL tehnologija je namenjena malim i srednjim biznis korisnicima, kao i rezidencijalnim korisnicima, kojima je potrebna brza, pouzdana, stalna i kvalitetna internet veza, uz uvek slobodnu telefonsku liniju za prenos govora. Realizuje se za vrlo kratko vreme i bez veih poetnih investicija, a sama instalacija ne izaziva nikakav prekid u radu korisnika. Jedini uslov je da postojea telefonska linija zadovoljava parametre kvaliteta koje ADSL tehnologija zahteva.

2. KAKO RADI ADSL?

Kroz bakarnu paricu moe da prenese mnogo vie podataka nego to je sadrano u signalu telefonskog razgovora. ADSL koristi viak ovog kapaciteta za prenos informacija, bez ometanja telefonskog razgovora koji se odvija paralelno. itav princip se zasniva na tome da se odgovarajue frekvencije veu za odreene zadatke. ADSL tehnologija deli raspoloivi frekvencijski opseg obine bakarne parice na tri dela. Frekvencijski opseg do 4 kHz je rezervisan za telefonski servis, to je velika prednost ove tehnologije. Da ne bi bilo meusobnog ometanja servisa, ADSL radi iznad 4 kHz, tipino na frekvencijama od 30 kHz do 1,1 MHz ( slika 2.1. ).

Slika 2.1.Tipian ADSL spektar

Osnovni opseg koji je predvien za telefonski saobraaj, posebnim filterom, takozvanim splitter-om, je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da e se telefonski razgovor odvijati i u sluaju da ADSL zakae. Drugi opseg frekvencija prenosi signal podataka koji alje informacije od korisnika ka mrei (upload). Trei propusni opseg je veza velike brzine ka korisniku ( download ). Postoje dva konkurentska i nekompatibilna standarda za ADSL. Slubeni ANSI standard za ADSL je sistem koji se zove Discrete MultiTone ( DMT ). Prema proizvoaima opreme, veinadananje instalirane ADSL opreme koristi DMT. Raniji standard zvao se Carrierless Amplitude/Phase ( CAP ) sistem,koji se uglavnom koristio na ranim izvedbama ADSL-a. Medjunarodna unija za telekomunikacije ( ITU International Telecommunication Union ) je svojom preporukom G.922.2 standardizovala ADSL ( industrijski standard za ADSL ).

2.1. Nain realizacije ADSL-a

ADSL se realizuje jednostavnom instalacijom dva dodatna ureaja veliine obinog modema. Na strani korisnika se nalazi delitelj frekvencije ( spliter ) i ADSL primopredajnik ( ADSL modem ). Delitelj ima funkciju da od celokupnog frekventnog opsega izdvoji osnovni opseg koji slui za telefonski razgovor. Preko delitelja se prikljuuje obian telefonski aparat ili ISDN terminalni ureaj ( ISDN telefon, ISDN faks grupe 4 ) i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obine telefonske linije ili baznog ISDN prikljuka. ADSL primopredajnik se prikljuuje na drugi izlaz delitelja i omoguuje protok podataka sa korisnikog raunara ili mree na ADSL liniju.

2.2. Neophodni preduslovi za uvoenje ADSL-a

Za uvoenje ADSL prikljuka potrebno je da posedujete direktnu telefonsku liniju ili ISDN liniju, tj. da vaa postojea telefonska linija nije realizovana preko dvojnike kutije, PCM ili FM ureaja. Drugi uslov je da telefonskim kablom niste udaljeni vie od 5.5-6km od najblieg DSLAM-a ( ili telefonske centrale).

3. MREZNA ARHITEKTURA ADSL-a

ADSL tehnologija predstavlja mnogo vise od brze Internet konekcije. To je kompletna mrezna arhitektura sa potencijalom za pruzanje svih vrsta sirokopojasnih servisa rezidencijalnim I malim poslovnim korisnicima.. U najjednostavnijem slucaju korisnici treba da instaliraju samo ADSL modem I spliter. Spliter razdvaja telefonski signal od podataka. Na strani lokalne centrale govor se takodje spliterom razdvaja I usmerava na komutator za telefonske signale. Podaci idu na pristupni cvor u kome se nalazi DSLAM koji multipleksira vise digitalnih pretplatnickih linija. Na drugom kraju pristupnog cvora DSLAM je povezan sa TCP/IP ili ATM ( Asyncronous Transfer Mode ) ruterom. Ruteri omogucavaju pristup zeljenim servisima

4. LINIJSKO KODIRANJE ZA ADSL

ADSL tehnologija ima dve varijante linijskog kodiranja koje se najee koriste. To su CAP ( Carrierless Phase/Amplitude Modulation ) I DMT ( Discrete Multitone Technology ) . Linijski kod odreuje nain na koji se bitovi digitalnog signala alju na liniju. Obe tehnike imaju svojih prednosti i nedostataka i predmet su estih polemisanja na temu koja od njih je bolja I prihvatljivija. Generalno je prihvaeno da je DMT bolja kod prilagoenja protoka ( RADSL ) , kod promenljivih uslova prisutnih na liniji ( tapovi, razliciti precnici provodnika ) , bolje podnosi um itd. Sa druge strane, CAP omoguava jednostavniji proces uklanjanja eha, smanjuje kanjenje zato to je proces kodiranja brzi u odnosu na DMT i jednostavnija je tehnika. CAP je starija tehnika I bazirana je na dobro poznatoj QAM ( Quadrature Amplitude Modulation ) .

4.1. CAP
Ova modulaciona tehnika se bazira na QAM, tanije predstavlja njen specijalni sluaj I moe se nazvati kvadraturna amplitudska modulacija sa potisnutim nosiocem. QAM modulie fazu i amplitude signala. Svaka taka u ravni fiksirana odreenom faznom razlikom i amplitudom predstavlja definisani niz bita, tj. vie bita podataka se kodira u jedan simbol koji se alje na liniju veze. U sluaju CAP tehnike kodiranja na liniju veze se ne alje nosilac, s obzirom da on ne nosi informacije, ve se elektronski konstruie na destinaciji. Dakle, CAP je u sutini vrsta QAM u kojoj QAM konstelacija taaka moze slobodno da rotira posto ne postoji nosilac da je fiksira na nekoj apsolutnoj vrednosti. Na prijemu postoji element koji se naziva rotaciona funkcija ( rotation function ) koji odredjuje tacke konstelecije ( a time I bite koje one nose ). Cap koristi celokupni opseg frekvencija lokalne petlje, izuzev 4 kHz koja su rezervisana za govorni signal, da poalje sve bitove informacije odjednom.

4.2. DMT
Iako se obe tehnike koriste kod ADSL-a zvanicni standardizovani linijski kod za ADSL je DMT. Definisan je 1995. godine ANSI ( American National Standards Institute ) standardom T1.413. Iako se smatra novijom tehnikom od QAM I CAP-a , DMT je odavno otkriven od strane Bell Labs-a, ali nije korien zato sto su druge tehnike bile dovoljne u to vreme. DMT radi na principu podele raspoloivog opsega frekvencija na lokalnoj petlji na veliki broj podkanala, ili tanije podnosilaca, koji su jednako rasporedjeni. Raspoloivi opseg iznosi 1,1 MHz I deli se na ( poevi od 0 Hz ) na 256 podkanala. Svaki od njih zauzima 4,3125 kHz. Veina DMT sistema koristi 249 ili250 podkanala za podatke. Podkanali na najniim frekvencijama, kanali 1-6, su rezervisani za analogni govor. Poto je 6*4,3125 kHz = 25,875 kHz, obino ADSL servisi poinju od 25 kHz.

5. ARHITEKTURA ADSL-A

ADSL arhitektura od kraja do kraja je prikazana na slici 5.1. Tipina konfiguracija na strani korisnika (1) se sastoji od raunara povezanog preko eksternog ADSL rutera I splitera na lokalnu petlju . Jednostavniju varijantu cini (2) PC povezan na eksterni ADSL most. Moguca alternative (3) je settop box sa integrisanim ADSL modemom . Prvi element arhitekture u centrali je glavni ram za distribuciju, Main Distribution Frame (4) koji sadrzi splitere. Odatle se govorni saobracaj usmerava ka telefonskom komutatoru (8). Parice su povezane na DSLAM (5) u kome su smesteni modemi. U zavisnosti od izbora ADSL provajdera DSLAM moze biti povezan direktno na servisni agregator (7) ili se saobracaj moze usmeriti preko ATM pristupne mreze (6) na udaljeni agregator. Osim MDF-a I DSLAM moze biti mesto odakle se govor salje na telefonski komutator putem T1/E1 linka. Servisni agregator ima interfejse ka razliitim aplikacionim serverima, Web cache i AAA ( Authorization, Authentication, Accounting ) serveru (10). On takodje moe biti povezan sa VoIP ( Voice over Internet Protocol ) mrenim prolazom ( VoIP gateway ) (9), ime se povezuje sa PSTN mreom. Po prolasku kroz agregator saobraaj se usmerava na regionalnu ( core ) ATM (11) ili paketsku mreu (12), odakle dolazi do ISP ili korporacijskih gateway-a (13). U sluaju DLC ( Digital Loop Carrier ) sistema, ako provajder eli da uvede ADSL servis, DSLAM e biti sastavni deo opreme DLC-a (14), odakle se saobraaj usmerava direktno na agregator ili ATM pristupnu mreu.

Slika 5.1 Arhitektura ADSL-a od kraja do kraja

5.1. Oprema na strani korisnika

Oprema na strani korisnika, kao i oprema na strani centrale, predstavljena u referentnom modelu ADSL foruma se sastoji od logikih entiteta i interfejsa. Terminalna oprema, tj. Korisniki raunari su povezani na PDN ( Premises Distribution Network ), preko koje podaci pristupaju ADSL modemu ili ATU-R ( ADSL Transmission Unit/ Remote ). Odatle odlaze na POTS spliter I najzad na lokalnu petlju. Posmatrjui referentni model od lokalne petlje ka korisniku , prvi interfejs na koji nailazimo je U-R interfejs izmeu bakarne parice, lokalne petlje I splitera. Spliter predstavlja POTS-R interfejs prema telefonskom aparatu i U-R2 interfejs ka ATU-R ( modemu ). Uobiajeno je da konekcija splitera sa telefonom I pretplatnikom petljom bude RJ11, sa ATU-R RJ 14 ( etvoroini RJ11 ). ATU-R predstavlja T-PDN interfejs ka Ethernet, ATM25, USB ili IEEE-1394 mrei. Mogui su I serijski interfejsi kao TIA 530, T1 ili E1. Terminalna oprema koju sainjavaju raunari i/ili set top box-evi je povezan na PDN. Raunar sa ugraenim ADSL modemom nema potrebe za PDN-om. 5.1.1. Terminalna oprema Terminalna oprema se odnosi na raunare ( PC, Mac, Unix radne stanice ) I set top kutije. Najee se misli na PC raunare koji mogu biti povezani na ATU-R putem kune mree ( PDN ) ili integracijom modemske funkcije na NIC ( Network Interface Card ) kartici ugraenoj u sam raunar. Alternativna arhitektura podrazumeva ugradnju ureaja koji se naziva set top box. U ovom sluaju imamo integraciju funkcija PC-a I browser-a u paketu niske cene koji koristi TV aparat kao displej eljenih informacija. 5.1.2. PDN U kontekstu ADSL referentnog modela, PDN je tehnologija koja povezuje korisniku terminalnu opremu ( PC ili STB ) sa ADSL modemom ( ATU-R ). Ova mrea moe biti razliitih oblika ukljuujui Ethernet ( i Fast Ethernet ), ATM, USB ( Universal Serial Bus ), IEEE-1394. Izbor odgovarajue zavisi od vrste korisnikih servisa, izbora ATU-R interfejsa i regulative na posmatranom podruju. Kod korienja ADSL tehnologije u cilju irokopojasnog pristupa Internetu najverovatniji izbor je povezivanje modema sa PC-jem, habom ili LAN sviem putem Etherneta-a. Predpostavlja se da e ATM biti dominantni izbor tehnologije za PDN u zemljama u kojima je ADSL provajder vlasnik krajnjeg ureaja, a to je sluaj u veini evropskih zemalja. Uvoenjem ADSL modela baziranog na ATM tehnologiji na strani korisnika, koristi se interfejs ATM 25. Ako uzmemo u obzir zahteve kvaliteta servisa, ATM svakako ima prednost nad Ethernetom s obzirom na postojanje klasa servisa i mogunosti pruanja kvalitetnijeg video servisa koji je osetljiv na kanjenje. Sa druge strane, veina video servisa je bazirana na Internet protokolu.

Ethernet interfejs se bazira na preporukama ATM foruma. U oba sluaja UTP 5 kabl Ethernet interfejs se bazira na standardima Ethernet v2.0 ili ANSI/IEEE 802.3, dok se ATM povezuje modem sa raunarom.
Gotovo svaki PC podrava USB. Ovo je veoma bitno ako znamo da veina kunih raunara ne podrava Ethernet, ve je potrebna ugradnja dodatnog interfejsa. Iz ovog razloga je USB veoma dobar interfejs za prenos podataka u kunim primenama. Ovde je maksimalna brzina

12 Mb/s na udaljenosti 5 m, pa je pogodna za povezivanja na kraim distancama. USB podrava do 127 ureaja kao to su printeri, skeneri, telefoni i modemi na jednom raunaru. PC sa USB-om se povezuju na ADSL modem na isti nain kao Ethernet.

IEEE-1394 je relativno novi servisni interfejs i trenutno ga podrava malo raunara. To je serijski interfejs za povezivanje opreme. Zahteva poseban nain kabliranja, domet je 4,5 m, a povezivanja u lokalnim razmerama, ali ne zahteve master raunar. Home PNA ( Home Phoneline Networking Alliance ) predstavlja mreu sa protokom 1 Mb/s baziranu na CSMA/CD ( Carrier Scence Multiple Access / Collision Detection ) preko kune telefonske instalacije. U budunosti se oekuju brzine od 10 I 100 Mb/s. ovo omoguava formiranje jeftine kune mree u kojoj se periferni ureaji povezuju na raunar i Internet.

5.1.3. ATU-R ATU-R je ADSL modem, oprema koja povezuje PC, LAN svi ili radnu stanicu sa bakarnom paricom, tj. Pretplatnikom linijom.Moe imati razliite oblike u zavisnosti od vrste korisnika, servisa I okruenja. Postoje dve varijante okruenja-pasivna i aktivna . U prvoj je korisnik usluga vlasnik krajnjeg ureaja ( modema ), a u drugoj provajder servisa. U sluaju pasivnog okruenja, koje je uobiajeno u SAD-u, postoji vie varijanti realizacije konekcije. Najjednostavnija varijanta je korienje integralne PC NIC kartice. Funkcija ADSL modema moe biti integrisana na matinoj ploi raunara to omoguava direktno povezivanje PC-a na bakarnu paricu. Usluaju aktivnog okruenja najjednostavnija solucija predstavlja povezivanje raunara na eksterni ADSL modem sa funkcijom mosta. Ova konekcija moe biti realizovana putem Etherneta, ATM25 ili USB-a.

5.1.4. POTS spliteri POTS spliter je poslednji deo opreme na strani korisnika kroz koji ADSL signal prolazi na putu ka centrali. Signal koji nosi bakarna parica do lokacije korisnika se sastoji od ADSL signala I telefonskog signala u osnovnom opsegu. Spliter odvaja ova dva signala korienjem filtara. Filtar propusnik niskih uestanosti proputa govorni opseg do telefonskog aparata, a filtrira vie frekfencije ADSL signala. Filtar propusnik visokih uestanosti proputa signal podataka, a eliminie govorni signal. Neki ATU-R sadre i filtar propusnik niskih i visokih uestanosi, dok G.lite varijanta ne koristi tradicionalne filter.

5.2. Oprema na strani centrale

Po naputanju opreme na strani korisnika, signal bakarnom paricom stie do centrale. Prvi deo opreme na koji nailazi je glavni ram za distribuciju ( MDF ) gde se telefonski signal odvaja od

ADSL podataka. Telefonski saobraaj se usmerava ka telefonskoj komutaciji, dok podaci odlaze do stalka sa ADSL modemima koji je poznat kao DSLAM, ili DSL pristupni multiplekser. DSLAM sadri do 64 modema I multipleksira signale podataka za dalji prenos kroz mreu. 5.2.1. MDF I spliteri Isto kao u sluaju POTS splitera na strani korisnika, provajder servisa mora razdvojiti podatke od telefonskog saobraaja na strani centrale. Bakarni kablovi ( koji sadre 50-1000 ili vie parica ) zavravaju se u glavnom ramu za distribuciju u centrali. MDF ima ulogu bakarnog cross-connect ureaja izmeu pretplatnike petlje I opreme u centrali. Postoje dve mogue solucije za povezivanje pretplatnikih parica na opremu u centrali. Prva, koja je i optimalna solucija, je integrisanje splitera u MDF. Druga varijanta je povezivanje pretplatnikih parica na spliter koji se nalazi u blizini DSLAM-a. Govorni signal se zatim vraa u MDF putem dodatnih parica i odatle alje u mreu sa komutacijom kola. 5.2.2. DSLAM Po prolasku kroz MDF i spliter, bakarne parice dolaze do DSLAM. U najveem broju sluaja svaka parica se zavrava u jednom modemu. Veina DSLAM-ova podrava soluciju zajednikog korienja modema , to podrazumeva neku vrstu komutacije i usmeravanje korisnika na bilo koji slobodan modem. Ova karakteristika omoguava postojanje veeg broja pretplatnika od kapaciteta infrastrukture, kao u sluaju dial up pristupa Internetu. DSLAM podleu odreenim standardima u smislu dimenzija, temperature radne okoline, potronje energije i sigurnosti. Dimenzije moraju biti 30,5 cm, dubina i 48 ili 58.5 cm irina. Radna temperatura treba da bude u opsegu 5-40C. Koncep deljenja, ili zajednikog korienja ADSL modema je nastao iz potrebe provajdera servisa da smanje trokove uvoenja servisa. To je postignuto korienjem jednog modema od strane vie pretplatnika uvoenjem komutacione opreme izmeu pretplatnikih parica I modema. Na primer, provajder moe koristiti DSLAM sa 32 modema pri emu prua servis za 64 pretplatnika, tako da imamo dva korisnika na jedan modem, odnosno duplo vei broj pretplatnika od kapaciteta. Zadovoljenje pretplatnikih potreba je mogue postii dodeljivanjem modema za primarne korisnike, dok e ostali deliti modeme. Pretplatnike parice se zavravaju na koncentrcionim modulima, a zatim povezuju na komutator. Kada korisnik aktivira svoj raunar u nameri da se povee na Internet, komutator ga povezuje sa slobodnim modemom.

6. STRUKTURA ADSL RAMA

ADSL ureaj, ime se prvenstveno misli na ATU-C i ATU-R, razmenjuju bite informacija korienjem linijskog kodiranja, standardnog DMT ili ree CAP. Organizovanje IP paketa, ATM elija, MPEG videa itd. u ADSL superram omoguava transport razliitih tipova informacija ADSL linkom. Biti informacija se organizuju u ramove koji se dalje smetaju u superramove. Struktura ADSL superrama prikazana je na slici 6.1.

Slika 6.1. ADSL ram

Superram je podeljen na 68 ramova. Neki od njih imaju posebne namena i funkcije, kao npr. ramovi 0 i 1 koji slue za kontrolu greaka superrama i nose indikatorske bite za upravljanje linkom. Ostali indikatorski biti se nalaze u ramovima 34 i 35. Poseban sinhronizacioni ram se nalazi na kraju svakog superrama. Trajanje superrama iznosi 17 ms. S obzirom da je ADSL u stvari veza koja spaja dve take nisu potrebni adresiranje rama ni identifikator konekcije. ADSL ramovi unutar superrama se alju svakih 250 s. Sastoje se iz dva dela. Prvi deo jeste fast data ili brzi podaci. Fast data predstavlja informacije osetljive na kanjenje, ali ne i na um, zbog ega se kanjenje ovde svodi na minimum. U ovu grupu spadaju audio I video. Sadraj fast data bafera iz ADSL modema se smeta u ovaj deo rama. Oktet koji se naziva fast bajt se nalazi ispred ove sekcije i on nosi CRC ( Cyclic Redudancy Check ) i indikator bita ako je to potrebno. Sledee polje predstavlja sadraj fast data bafera. FEC ( Forward Error Correction ) polje slui za zatitu fast data sadraja time to ispravjla greke. Drugi deo rama sadri informacije iz interleaved data bafera. Interleaved data ( ostali tipovi saobraaja koji nisu osetljivi na kanjenje ) se pakuje da bude to otpornija na um, i ako se time produava vreme procesiranja i poveeva kanjenje. Ova sekcija rama je uglavnom namenjena za osnovne data aplikacije, kao to je brzi pristup Internetu. Sadraj rama se skrembluje pre slanja da bi se minimizirala mogunost loe sinhronizacije superrama. Treba istai da ne postoji apsolutna veliina ramova u ADSL superramu. S obzirom da brzine ADSL lenka variraju, veliine ramova su takoe promenljive. S druge strane veliine ramova su fiksirane u smislu vremena jer po jedan ram mora biti poslat svakih 250 s, odnosno superram svakih 17 ms.

7. BRZINA ADSL-A

ADSL je, kao sto je ve reeno, asimetrina digitalna pretplatnika linija. Asimetrinost se odnosi na injenicu da su brzine na downlink-u znaajno manje nego na uplink-u. Ovaj odnos je esto i do 10 puta vei u korist downlink-a.

10

Brzine ADSL-a veoma zavise od udaljenosti pretplatnika od krajnje centrale. Mogue je dostii downstream brzinu od 8 Mb/s na udaljenostima 2,7 km, dok je maksimum na 5,5 km samo 1,554 Mb/s. Maksimalna upstream brzina je 640 kb/s i smanjuje se na slian nain, zavisno od udaljenosti izmeu korisnika i centrale. Pored duine, ostali uticajni faktori se mogu podvesti pod kvalitetom I stanjem pretplatnike linije. To ukljuuje I prenik I vrstu provodnika, kao i postojanje I broj tapova i pupinovih kalemova na liniji. Uzimajui u obzir kvalitet i duinu linka, ADSL Forum je dokumentovao neke okvirne vrednosti kojima bi proizvoai trebalo da tee. U tabeli 7.1 je dat prikaz zavisnosti brzine protoka podataka od prenika provodnika i maksimalni domet.

Tabela 7.1. Zavisnost brzine protoka podataka od prenika provodnika i maksimalni domet
Gore navedeni podaci su teoretski ostvarljivi, dok se u praksi sreu donekle umanjene vrednosti maksimalnog dometa zbog postojanja prespojnih taaka u okviru lokalnih petlji koja unose dodatna slabljenja.

8. ADSL KOD NAS I U OKRUENJU

U Srbiji I Crnoj Gori na telekomunikacionom tritu ADSL se pojavio u 2005-oj godini ( Telekom Srbija je poeo prodaju u prolee 2005-e godine, a Telekom Crne Gore neto ranije ). Do 01.10.2005. godine Telekom Srbija ima neto vie od 7000 korisnika ADSL-a ( samo na podruju Beograda ) . Treba istai da se u ovom trenutku Telekom Srbija pojavio kao natprovajder tj. da do kraja 2005.godine ADSL prikljuke prodaju iskljuivo Internet provajderi ( trenutno ih ima 20 ) ,a da se od 2006 godine oekuje izlatak Telekoma Srbija na maloprodajno trite. Trenutno u Srbiji su u prodaji 3 paketa ADSL prikljuaka ( FLATE RATE ) to je prikazano u tabeli 8.1.

Tabela 8.1.Tipovi ADSL paketa u Srbiji

Cena prikljuka je trenutno besplatna za krajnjeg korisnika ( to Internet provajder plaa Telekomu Srbija ) , a mesena pretplata ovih prikljuaka zavisno od provajdera je data u tabeli 8.2.

11

Naziv Provajdera 256/64 512/128 768/192

SEZAMPRO [ dinara ] 1299 1999 2499

BOOCITY [ dinara ] 1700 2550 3400

VERATNET [ dinara ] 1700 2450 3600

BEOTELNET [ dinara ] 1790 2890 3790

NEOBEE [ dinara ] 1500 2500 3500

PTTNET [ dinara ] 2000 3500 5250

Tabela 8.2. Uporedni pregled cena ADSL paketa u Srbiji

Stanje ADSL a u Srbiji nakon prvih 9 meseci, tj.podeljeno trite izmeu provajdera poetkom septembra 2005. godine izgleda ovako 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. SezamPro AD[S]L 38.78% EUnetADSL 27.63% BeotelNet ADSL 14.26% BeocityNet ADSL 8.15% VeratNet ADSL 3.33% YUBCnet ADSL 3.76% PTT NET ADSL 1.93% Bitsyu.net ADSL 1.42% Teleport ADSL 0.61% Softnet 0.07% Neobee ADSL 0.05% SBB 0.02%

Trend rasta ukupnog broja korisnika je 30% na mesenom nivou tj. 20% to se tie rasta broja novih korisnika meseno. Procentualna zastupljenost pretplatnikih paketa izgleda otprilike ovako: 256 Kb/s: 63.59% 512 Kb/s: 23.85% 768 Kb/s: 12.56% Ovi odnosi vae uglavnom za provajdere iz sredine lestvice, koji imaju dobre ponude za pakete veeg propusnog opsega ( kao Beocity, Verat itd ), dok se odnosi menjaju u korist slabijih paketa kod provajdera koji nemaju ba povoljne cene za velike protoke.

12

9. ZAKLJUAK

ADSL tehnologija predstavlja najbolji nain za poboljanje operativnoh mogunosti postojeih lokalnih petlji sa bakarnim paricama Prednosti ove tehnologije su :

Uvodjenje ADSL prikljuka je brzo, jednostavno i ne postoji potreba za razvlaenjem novih kablova Prilikom realizacije ADSL servisa na postojeu ISDN liniju, korisniku su na raspolaganju istovremeno oba ISDN kanala i ADSL veza. Dok ste na internetu, telefonska linija vam je slobodna za razgovor. Stalno ste povezani na internet , to znai da moete bez ogranienja koristiti sve internet servise. Omoguuje velike brzine prenosa podataka. Ne gubite vreme na uspostavljanje konekcije i nema 'prekidanja' veze kao sto je sluaj kada koristite konekciju preko modema. Na internetu ste im ukljuite raunar. Znatno komforniji i efikasniji pristup svim sadrajima interneta. Mogunost deljenja internet konekcije izmedu nekoliko raunara (u firmama, za kune potrebe...)

Nedostatak ADSL-a se ogleda u tome to za korisnike koji provode na Internetu u proseku sat-dva dnevno, ADSL nije isplatljiva solucija.

13

LITERATURA

1. David Ginsburg, Implementing ADSL, Addison-Wesley, 2004. 2. 3. 4. Walter Goralski, ADSL and DSL Technologies, McGraw-Hill, 2004. www.bankerinter.net www.telfor.org.yu

14