EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

1. MIT O EVROPI U STAROM VEKU Zevs je bio zaljubljen u Fenikovu ki Evropu, pretvorivi se u bika, privoleo je Evropu, koja se igrala na fenianskoj morskoj obali, da mu sedne na lea. Tada se on digao i preao sa njom more do Krita. Tamo joj se prikazao kao Zevs. Evropa je izvrila enski ritualni akt, obnaila se i podala Zevsu. Iz njihove ljubavi rodila su se tri sina: Minos, Radamant i Sarpedon. Kasnije se Evropa udala za kritskog kralja Asteriosa, koji je svoje kraljevstvo zavetao trojici njenih sinova. Pria u predhrianskom starom veku nije shvatana kao pria o silovanju, ve kao metafora sree. Biti Zevsova izabranica bila je metafora za sreu, ukazivanje na plodnost. Evropa na biku znai simbol simbol sree, metaforu izabranice, telesne plodnosti i obilja hrane. Postoje miljenja da mit o Evropi u starom veku nije bio iroko rasprostranjen, to je bilo pogreno, to je dokazala Eva Can upogledu likovnih i Biler u pogledu literarnih izvora. Mit o Evropi javlja se u svim likovnim i jezikim medijima tog vremena- u medijima koji su delom bili dostupni samomalobrojnoj, a delom irokoj javnosti u svakonevnom ivotu. Ali mit o Evropi nije bio mit o osnivanju jednog kontinenta, nego mitska pripovetka o izabranosti, srei i plodnosti. Ikonografski i literarni tragovi mita nalaze se svuda gde su u starom veku postojale gusto rasprostranjene komunikacijske veze ( Ertrurci, Egipani). 2. POJAM EVROPE U SREDNJEM VEKU Rim kao imperija nije doneo neposredno proirenje znaenja pojma Evropa. Osnivanje rimskih provincija severno od Alpa doprinosilo je boljem upoznavanju ovog prostora i njegovom ukljuivanju u rimsku civilizaciju, sa velikim udelom grke i jevrejske kulture u njoj. Hristijanizacija tog prostore neposredno je sledila. U to vreme zapoelo je pomeranje predstave o Evropi dalje na sever. Evropa je tokom tog perioda primila i hriansko znaenje. Pod Karolinzima je obrazovano novo politiko- kulturno teite, koje je stvorilo tesnu vezu sa pojmom Evropa. Carstvo Karla Velokog tumaeno je kao nastavak Rimske imperije i uvreno je u uenje o svetskim carstvima. Prikazom bitke kod Tura i Poatjea 732. god., evropski ratnici su oznaeni kao europenses-novostvorena re, koja je odraavala svojevremeno oseanje ugroenosti , to je zbijalo narode jedne uz dreuge. Karlo Veliki je nazvan ocem Evrope- pater Europea, stvarao je kraljevstvo Evrope- regnum Europea, . Raspad i podela Karolinkog carstva doveli su ve pod Ludvingom Pobonim do promen u redu rei: nije se vie govorilo regnum Eureopea, nego Europea regna. Od grkog starog veka do hrianskog srednjeg veka ime Evropa pratilo je pomeranjekulturnog teita, pomeralo se uvek ka podrujima gde je razvijana istorijski najvea pokretljivost. Ovaj pojam o Evropi pripadao je preteno pisanoj kulturi. Pojam Evropa u okviru srednjovekovnih vodeih pojmova javlja se kao najpolitikiji. Za razliku od pojma imperium- vladanje duama, pojam regnum - vladanje velikom teritorijom. Karolinki pojam Evrope odrao se sve do 11 veka.Pomeranje teita svetovne carske vlasti u R im i sve vee polaganj prava crkve i njenih papa na vlast, uinili su da pojam Evropa pivremeno nestane. Kada je u srednjovekovnom izvorim 11 i 12 veka pomonjana Evropa, to je veinom bilo u vezi sa seanjem na Karla Velikog. Oko 1230. godineSnori Stirlson napisao je istoriju norvekih kraljeva koju je poeo opisom Evrope koristei pojam Evropa.Vizantijski istoriarHalkokondil podsetio je oko 1470. godine, suoen sa sa pretnjom od Turaka, na starovekovnu kulturnu konkurenciju 1

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

izmeu Grka i Persijanaca, tako to je turskom sultanu Bajazitu I, pred veliku bitku pripisao misao " da nikada ranije azijski kraljevi nisu pobeivali evropske nego uvek samo obrnuto". Stvaranje Evropskih regna, sveukupno zgunjavanje naseljavanja i zaposedanja sa Zapada na Istok pomerenih naseobina, kao i ustaljivanje i irenje komunikacijskih tokova, doveli su do tenjeg objedinjavanja evropskog prostora i time stvorili osnovu za odgovarajue poimanje Evrope u poznom Srednjem veku. Ma koliko da su u Evopipostojale razlike u pojedinostima u trenutkusukoba kultura iskazivalo se zajednitvo, ( pad Carigrada 1453. godin). Neuspeh krstakih ratova je dao povod nekima da zahtevaju politiko jedinstvo Evrope. Kua Evrope dobila je svole stanare oko 1500 god, oni su se sredili, sada se gledalo napolje. Evropa je dospela u opti politiki sukob interesa, ime je bilo pogodno za instrumentalizaciju. 3. PROCESI EVROPSKE KULTURNE INTEGRACIJE Za razliku od vremena od 14 i 15 veka novamo, do tada su uvek pokratani procesi samo delimine kulturne integracije, koji su tek u pozno srednjem veku postali postojaniji. U obzir treba uzeti: diskontinuitet, temeljite preobraaje rimske civilizacije, stvartanje paralelnih kultirnih centara u Evropi kao to su Juno Sredozemlje i severni prostot hante. ak ni hrianstvo nije donelo jedinstvenu civilizaciju, to mu se pripisuje, ve je obrazovalo heterogene strukture. Hristijanizacija kontinenta trajala je vie od hiljadu i dvesta godina, pod potpuno izmenjenim okolostima, tj. okvirnim uslovima. U Evropi nije stvoren neki sveopti hrianski mentalitet, ali je uzajamno ubrajanje u hrianski svet stvorilo oseanje zajednitva, koje je uprkos verskim sukobima , aktivirano naroito u svrhe razgraniavanja sa nehrianima. Krstaki ratovi su inili vanu etapu u stvaranju tog oseanja zajednitva. Posebnu delotvornost je oseanje zajednitva hrianskog sveta razvilo u sukobu sa jevrejstvom. Progon jevreja doprinosio je kulturnom definisanju hrianskog sveta, iako je umesto progona dolo do razgraniavanja, to je omoguilo razmenu kulture izmeu jevrejstva i hrianstva. Politika kolonizacija Evrope bila je zavrena tek posle 1300. godine, to je opet bila pretpostavka za nastanak jednog sistema drava koji je , sa svoje strane, zbog sve izraenijeg sistemskog karaktera postao inilac evropske integracije. Naporedo sa tiovom unutranjom kolinizacijom irile su se odreene kulturne tehnike i institucije, koje mogu da se prikau kao oblik kulturne integracije, a to se: unifikacija davanja imena, kovani novac, opismenjavanje, povelje, kol, univerziteti, obrazovanje. Pokazuje se evropeizacija Evrope. Kulturno-geografski razvoj gradova, irenje monakih redova, gotskog stila,..., saobraajnica, trgovakih veza, univerziteta. Prihvatanje rimskog prava, procesi institucionalizovanja u oblasti dvora, stalea, uprava, dravnosti. Upravi je tu zapoto ! otkrivanje nacija"-fenomen koji nije nov, ali je na novom kvalitativnom stupnju. Mlai poja Evropeodraava procese kulturnog zbliavanja i svodi ih na jedno imeEVROPA. 4. IRENJE KULTURE KAO OSNOV KULTURNE INTEGRACIJE U EVROPI irenje i prenoenje jesu glavni pokazateljin stvaranja i menjanja kulure. Gledano kulturno istorijski svaki ovek je potencijalni irilac i prenosilac idejnih i materijalnih kulturnih dobara. Pojam irenja kulture vodi u praistoriju i ranu istoriju Evrope. Ono to se pritom ispostavlja jesu preklapanja i veoma i veoma razliita podruja rasprostiranja razliitih kultura. Ne postoji precizna taka od koje bi se istorijski razvijala jedna jedinstvena evropska kultura.

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Geografija Evrope ne postavlja nesavladive prepreke procesima kulturne rasprostranjenosti, ona ih mnogostruko pospeuje, ali i stvara smetnje. U antropologiji pojam irenja kulture znai, pre svega, neto to ukazuje na zajedniko kulturno poreklo ili kulturne veze u doba siromano izvorima. Rasprostiranje se u Evropi od kraja srednjeg veka vri u jednom kulturno zgusnutom prostoru i pod izvesnim okolnostima sukobljava se sa evolucijom. Preko takvih oblika kulturnih kontakata vie kultura nastaje kulturni preobraaj, kulturno napredovanje. Pitanje rasprostranjenosti i razvoja svodi se na odnos pojedinane kulture jednih prema drugima. Te deobe objedinjuju u evropsku kulturu mnoga istovetna obeleja, pomeana sa neistovetnim, po kojima se pojedinane kulture prepoznaju kao takve. Dugo su granice neke vlasti , ali ne i kulturne granice, ne i nagle jezike prelaze, ne i identifikacijske obrasce stanovnitva koji bi se otro razlikovali od drugih. Tek uspeno stvaranje nacionalnih identifikacionoh obrazaca uinilo je granice i linijama razdvajanja kultura. Maarski istoriar Jene Si govorio je o 3 istorijske regije Evrope: zapadnoj, srednje-istonoj i istonoj Evropi. Zapad se irenjem premaSADkulturno tenje povezuje sa njom, istok Evrope kulturno upija Rusija koja se iri prema Sibiru, a izmeu ostaje ono to se nziva srednje-istona Evropa, od Poljske do Maarske, dok JI Evropa potpuno dospeva pod osmanski uticaj. 5. NACIJA U EVROPI U 19 i 20 veku Evropa je kao prostor zajednike kulture bila podreena nacionalnim dravama. koje su se politiki i kulturno sve vie zatvarale jedna prema drugoj, svatajui sebe kao autonomne tvorevine, a ne kao organ jednog evropskog tela. U istoriji nacije osnov ine Francuska revolucija i Napoleonovo doba. Stvaranju nacije ubrzavajue podsticaje dali su krstaki ratovi, evropska ekspanzija, imperijalizam, reformacija,.. Istraivanja nastajanja nacije su neujednaena U istoriji razvoja nacije u osnovi se polazi od stanja nacionalne drave koji je dostignut u 19 veku. Nacionalnu dravu odreuje identitet prodtora, suverene drave i vrstih granica, kultura, zajedniki dravni jezik. U latinskom jeziku starog veka natio je oznaavala roenje i poreklo neke osobe , mogla je da predstavlja celinu grupe, kao to je plemstvo. civitas# natio civitas-zajednike institucije natio-politiki nato necivilizovano, varvarsko U poznom starom veku nationes oznaavani su pagani , varvari , muhamedanci. Granice neke nacije bile su nejasne ali se upotreba te rei uvrstila u znaenju one prvobitne zajednice kojoj je neko pripadao roenjem. Nationes je na srednjovekovnim univerzitetima ili na koncilima oznaavala sabrane grupe ali ne nacionalnost u dananjem smislu. Nacionalna istoriografija spada u najstarije stvaralake snage nastajanja nacije. Ostaje ograniena na pismeno stvaralatvo. Gotovo svuda je postojala tenja povezivanja svog naroda sa mitom o izabranim narodima. Stvaraoci i korisnici nacija bili su literate, vladari, plemstvo. Poev od 17 veka kulturne granice su se izotravale, granice izmeu mnogih vladalakih oblasti sve su se vie politiki i kulturno vrednovale. U epohi Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u pojam nacije ukljueno je uukupno stanovnitvo, u svakom sluaju muko stanovnitvo. Tokom 19 veka svuda se javlja pokuaj da se nacije definiu kao etniki ista narodna tela. Ideja ujedinjenih evropskih drava roena je i izneta u javnost u vreme kada je poinjao nacionalizam. Pod nacionalizmom se ne misli samo na sve agresivnije razgraniavanje jednih 3

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

naspram drugih u doba imperijalizma, nego i na vezivanje izmeu imperijalizma i nacionalizma. Formulisanje nacije u renesansi bilo je nesumljivo posledica uobliavanja ogromno naraslog empirijskog znanja o Evropi. Pronalazak nacije u ranom novom veku sigurno je imao politike implikacije , ali je sluio i tome da se svet Evrope uredi, dovede u neki razuman sistem. Predstava o naciji u 19 veku nije vie bila izraz jednog kulturnog sistema, nego izraz dezintegracije tog sistema. Stvaranje bacije do 19 veka ne moe se odvojiti od uzgradnje drave. Izgradnja novovekovne drave poela je institucionalizovanjem vladavine i uprave, pismenijim voenjem vladalakih poslova i osnivanjem trajnih dravnih arhiva.. Ako se na Evropu gleda spolja, izgraivanje nacionalnih drava i nastanak jednog evropskog internacionalnog sistema zasnovanog na principu nacionalne drave, javlja se kao svojevrsno kulturno obeleje Evrope, kojom se ona , u vreme pre ukorenjivanja principa nacionalne drave u svetu, mogla jasno razlikovati od drugih kultura. 6. EVROPA KAO POLITIKI SISTEM Evropa moe da se poistoveti sa politikim sistemom. U novom veku politika Evropa predstavlja vie od zbira nacionalnih drava, ali ne dostiui pri tom nivo jedne politiki ujedinjene Evrope. Od kraja srednjeg veka u Evropi se obrazovala neka vrsta sistema odnosa izmeu evropskih drava koje su se stvarale kao i izmeu onih politikih zajednica koje su u poetku predstavljale veliku politiku silu, a onda su malo po malo nestale kao politike tvorevine. (U 19 veku u epohi nacionalizma i imperijalizma pojam sistem se ne ini vie primerenim. Nije vie postojao neki jedinstveni evropski sistem, nego mnotvo sistema. Prvi put je posle vie vekova poelo doba bez sistema.) Poetkom 16 veka teko bi se u vezi sa Evropom moglo govoriti o nekom evropskom meunarodnom politikom sistemu. U svetu politikih predstava u prvo vreme nije postojala predstava o jednoj Evropi nacionalnih drava, nego predstava o hrianskoj republici. Nastale drave zahtevale su suverenost, a odbijale su podreivanje papi ili caru kao univerzalnim silama. Bio je to evropski sistem jednako pravnih drava koji je nastajao, ali ne i jednakih drava.Bila su brojna stalna poslanstva , koja su vodila rauna o sve sloenijem sastavu drava i politikih kultura. Poslanstva, diplomatija u razvoju, mogla su biti shvaena kao neka vrsta sastava u kome su politike kulture Evropeprevoene na jedan svima razumljiv jezik. Kao renik tog jezika stvoreno je evropsko javno pravo koje je u 18 veku kodifikovano. Ekspanzija mnogih evropskih drava u prekomorski prostor odluujue je doprinela da se u Evropi uspostavi sistem sila, naspram koga su bipolarne tvorevine mogle da postoje samo za kratko. U Evropi je nastalo 5 sila koje su zasnovale politiki sistem nazvan od 19 veka PENTARHIJI. U pentarhiju suse ubrajale Velika Britanija, Austrija, Francuska, Rusija i Pruska. Pokuavalo se da se sistem sila opie uz pomo predstave o ravnotei. 16 vek- esto se koristi vaga kao metafora za poli. ravnoteu- dva tasa su Francuska i panija, a jeziak je Velika Britanija. Ideja o ravnotei odrazila se u mirovnim ugovorima tog vremena, npr. Mir u Utrehtu1713. godine. Istrajnost predstave o ravnotei mogla bi da se objasni injenicom da je ona bila omiljena ne samo u politici nego i nauci. Ona spada u osnovnu skupinu opterasprostranjenih predstava i slika kojima se u ranom novom veku svet prikazivao i razumevao. Sa stanovita politike moi pokuavano je da se Evropa odri u ravnotei. Model ravnotee je podrazumevao da nijedna drava previe ne uvea svoj srazmerni udeo u bazi raspoloive moi u Evropi. Sve dok su u izvesoj meri potovana pravila , dok je uvaavano glavno pravilo da se dopusti krenje pravila samo u ogranienoj meri, a da se vie od toga kanjava, sistem ravnotee je delovao. injenica da je delovao objanjavala se i nekom 4

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

vrstom ravnotee straha, poto su velike sile raspolagale trupama pribline jaine i veinom u rukama drale adute i karte koje gube. ( Engleska pomorska sila, Francuska kopnena ). injenica da je sistem ravnotee delovao bila je u vezi i a ukorenjenou ideje da je Evropa i pored vie drava jedna republika. Vestfalski mir (1648) doveo je vie sila u odnos sline moi- kao da oznaava kraj ambicija ka univerzalnoj vladavini u samoj Evropi. Ambicije ka univerzalnoj vladavini prenoene su na prekomorski svet. U 18 veku je princip da se u dvostranim i viestranim ugovorima kojima su okknavani neki ratovi, uzimaju u obzir dav mirovna ugovora iz 1648. godine i da se novi ugovor stavlja u meunarodno pravni kontinuitet sa starijim mirovnim ugovorima, ija je trajna vanost osnaivana. Na Evropu je ukazivano kao na hriansku republiku. Ideja o ravnotei moi bila je kod mnogih grupa otpora potpuno suprotna predstavama o evropskoj integraciji. 7. EVROPA IZMEU REVOLUCIJE I PORETKA

FRANCUSKA REVOLUCIJA IMALA JE ZNAAJNE POSLEDICE I PO DRUGE EVROPSKE DRAVE Postavlj se pitanje da li je sistem iz 1648. god. bio temeljno izmenjen francuskom revolucijom? Francuska je izgibila sedmogodinji rat od Engleske 1763. gog. za prevlast u severnoamerikim kolonijama. Kada su kolonisti poeli da diu ustanak protiv matice, francuska spoljna politikaje u tome videla ansu za revan. Revolucija koja je u meuvremenu izbila u Francuskoj. ako i evropski revolucionarni ratovi, pomogli su novoj dravi da vodi unosnu prekomorsku trgovinu. Nemaka i revolucija: Jakobinci iz Majnca i Republika Majnc, osnovana u oktobru 1792. godine predstavljaju najdalekoseniji ali neuspeo pokuaj da se revolucija u kulturnom smislu prenese iz Francuske u Nemaku. U Nemakom prostoru uticaj revolucije i osetne posledice kumulirali su kao nigde u Evropi. Od svega toga ostalo je mnogo : raspad carstva, novi politiki poredak, stabilizovanje monarhijskog principa vladavine, koji je u nedostatku protivtee, kakve su postojale u carstvu, nosio neoapsolutistike crte, pravne norme, primenjeni politiki mentalitet, politike traume, istorijsko pamenje koje je moglo da se iskoristi u revolucionarne i reakcionarne svrhe. Razvoj nemakog pojma nacije mnogo duguje francuskom pojmu nacije. Engleska: Francuska revolucija rasplamsala je u Engleskoj publicistiku raspravu o ustavu i osnovnim pravima. Sporno pitanje je reforma parlamenta u Engleskoj koje je revolucija aktuelizovala, pitanje demokratizacije kako elitistikog izbornog prava, tako i izborne prakse obeleene uticajem na birae i pokroviteljstvom. Demokratizacija Engleske u 19 veku poev od reforme parlamenta 1832. godi. mnogo duguje plebejsko demokratskom prodoru engleskih jakobinaca. Italija: Posle Nemake, Italija je zabeleila najvee promene izazvne francuskom revolucijom. Italijanski patrioti su se nadali ujedinjenju Italije, ali Francuska je sprovodila takvu spolinu politiku koja je ostala zatoenik starog reima. Druga polovina devedesetih godina 18 veka u Italiji je bilo doba politikih klubova i politike tampe, koja se eksplozivno umnoavala. Ukinuta su mnoga feudalna prava, kao i pravo primangeture?( pravo prvoroenog) , mukarci i ene su izjednaeni u naslednom pravu, uveden je graanski brak. U dravnoj praksi Italija se jedva pribliila cilju nacionalne drave, ali je u to vreme roena ideja o nacionalnom jedinstvu, s jedne i meunarodnom bratstvu, s druge strane, to znai bratimljenje naroda u Evropi, i razvila se u neto karakteristino za italijanske predstave o Evropi u 19 veku.

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Rumunija:Rumunija nije bila jedinstvena drava ( kao Italija). Francuske ideje su preko austrijskih i maarskih novina dospevale u Rumuniju. Oni koji su prihvatili i irili revolucionarne politike ideje preteno su pripadali vodeim drutvenim slojevima. Kljune rei franc. revo. jezika kao to su graanin, graanska prava, ljudska prava, jednakost, ustav, tiranija,... nale su ivu primenu u rumunskim provincijama. U Napoleonovo doba proizvedeno je mnotvo ustavnih nacrta, to potvruje preuzimanje osnovnog principa da neko drutvo ne moe postojati bez pisanog ustava. Bilo je potrebno vie decenija da rumunska nacionalna drava postane stvarnost. Veliki dogaaj poput francuske revolucije ipak nisu postali " evropski" tek kasnijim popunjavanjem istorijskog pamenja, ve su oni u celokupnom evropskom prostoru imali neposrednu i priblino istovremenu , iako nejednako jaku probojnu snagu. Na Bekom kongresu 1814. godi./ 1815. godi. ugovoren je stabilan politiki poredak u Evrope, koji je kontinentu podario dui period mira. Institucionalizovanje pentarhije i svete alijanse, za izvesno vreme je spreilo teko suoavanje meu silama. Posle prvog podsticaja demokratskoj poli. kulturi u Evropi, koji su izazvale Severna Amerika i8 Francuska svojim revolucijama, evropsko stanovnitvo se ponovo nalo jednako u neslobodi. Posle Bekog kongresa svest da se pod Evropm podrazumeva kulturni sistem, moda je bilo jae nego ikada. Koncept Evrope ( Meternihov) od 1815-1870, praktino se svodio na kontinent sastavljen od nezavisnih drava, jednakih po pravu, statusu i bezbednosti, mada nejednakihpo moi, odgovornosti i uticaju, koje titi ravnotea izmeu moi. na jednoj, i prava, morala i sloge na drugoj strani. Neki stabilan sistem na kraju je ostao iluzija, Revolucija 1848. g. bila je u izvesnom smislu najevropskija od svih revolucija, ali pored priznavanja sjedinjenihevropski drava ona je, kao i prva Francuska revo. na kraju dovela do uvrivanja nacionalnih drava. 8. CVETANJE EVROPSKIH POKRETA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA Vodei evropski pokreti koonstituiu se tokom 1946-7. godi. Obnovljena je Panevropska unija i njoj srodna Evropska parlamentarna unija. One su primeri promotivnih grupa evropske ideje i inspirisane su nadnacionalnom ideologijom. Njihov cilj je ujedinjenje bez onzira na partiju ili nacilonalnost. Zatim imamo Evropsku uniju federalista, kopja je takoe isto evropska organizacija. Paralelno sa ovim nadnacionalnim i viepartijskim pravcem formiraju se i stranake organizacije , takoe okupljene oko evropskog ideala bez nacionalnih granica. One okupljaju lanove istih politikih ili ideolokih shvatanja: 1) Socijalistiki pokret za sjedinjene drave- ujedinjene preko soci. partija 2)nove meunarodne ekipe-demohriani 3) liberalini pokret za ujedinjenu Evropu Cilj dva vodea nadnacionalna pokreta bio je izrada federalnog evropskog ustava. Razlika je bila u nainu za postizanje tog cilja. Panevropska unija je smatrala da nacrt ustava treba dati narodu na ratifikaciju ili preko parlamenta ili putem referenduma. Evropska unija federalista je imala za cilj da radi na stvaranju jedne evropske federacije kao jednog bitnog elementa jedne svetske konfederacije, kojoj e biti prenesena sva vrhovna vlast radi zatite zajednikih interesa evropskih graana i draave. Ona e garantovati osnovne slobode, ukljuujui i sloboduorganizovane opozicije, razmenu novca, spoljnu politiku i odbrana. Iz pokreta otpora izdvajaju se evropski pokreti stranakog usmerenja. " Nove meunarodne ekipe" jeste organizacija demohrianskih partija. Oni su odigrali znaajnu ulogu u promociji evropskih ideja kao i stvaranju evropskih institucija. 6

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Socijalistiki pokret za ujedinjene drave Evrope imao je ulogu u stvaranju soci. Evrope. Meutim, ona je popustila pred demokratskom , pluralistikom Evropom 1848. godine. Ideja se sastojala u stvaranju ujedinjenih drava Evrope preko socijalistikih partija i sindikata. Ovim stranakim pokretima se kasnije pridruuje i liberalni pokret za ujedinjenje Evrope. Oni predstavljaju zaetak federacaija partija. To su partije koje u srcu evropskih parlamenata predstavljaju dinamiko jezgro i parlamentarnu veinu. Akcije evropskih pokretas podravaju i Komiteti. Evropska liga za ekonomsku saradnju ima za cilj da olaka kulturno i ekonomsko pribliavanje i saradnju evropskih drava. Osobine glavnih evropskih pokreta uoi Kongresa u Hagu: 1) navedeni pokreti su imali isti cilj samo razliita sredstva 2)deluju razjedinjeno 3)druga bitna dimenzija je odsustna, tj.kulturna i obrazovna akcija na evropskom planu, npr centar za evropsko obrazovanje 4)ekonomska i drutvena dimenzija jesu temelji i glavna sutina u vidu Evropske lige za ekonomsku saradnju. U Hagu su se ujedinili. 9. KONGRES U MONTREU I EST PRINCIPA DENI DE RUMONA 27- 31.8.1947.

On je predhodio kongresu u Hagu, te ga je na neki nain pripremao. Ovaj kongres je organizovala Evropska unija federalista. Dva najznaajnija elementa kongresa su: 1)federalistiki stav Deni de Rumona 2)ekonomski aspekti federalizma Morisa Alea Deni de Rumon iznosi est principa na kojima se zasniva jedna federacija: 1. Federacija se moe roditi samo iz odricanja svake ideje o hegemonistikoj organizaciji( neuspeh Hitlera i Napoleona je korisno upozorenje) 2. Odricanje od svakog sistemskog duha - ujediniti se znai urediti, na dobar ili lo nain uklopiti sve konkretne i raznolike stvari, kao to su nacije, ekonomske regije, politike tradicije,... 3.Federalizam ne poznaje problem manjina( ovaj model je njemu poznat jer je iveo u vajcartskoj i iz tog iskustva je zakljuio da federalizam ne poznaje pojam manjine, jer oni govore u mnoini, tako da postoje manjine, a ne manjina, to znai da ovajmodel ukljuuje i interese malih, a ne samo velikih 4)Federacija nema za cilj da izbrie razliitosti i da stopi sve nacije u jedan jedini blok, ve naprotiv da zatoti njihove sopstvene kvalitete 5)ljubav prema razliitosti 6)Federacija se obrazuje malo po malo uz pomo odreenih linosti i grupa, a ne iz nekog centra. Potreba za jednom evropskom federacijom je oigledna, nedostaju joj jo samo federalna povelje, predstavnika tela i poslednji zamah, podsticaj naroda koji e primorati vlade na taj korak. Ekonomski aspekti Federalne unije- Moris Ale Ovlaenja za regulisanje svojih ekonomskih pitanja treba da budu predata federalnoj uniji( m onetarni uslovi, donoenje zakona po pitanju trgovine, promet kapitala i stanovnitva). Meutim, svaka drava bi imala u Uniji maksimum slobode, a intervencija bi bila mogua samo u sluaju odluka koje bi mogle prouzrokovati tekoe meu ujedinjenim dravama. On smatra da su ekonomska i politika federacija nerazdvojne. 1)Ekonomska federacija se nemoe primeniti ukoliko nema politike 2)Ne moe postojati trajna poli. federacija bez ekonomske 3)Ekonomska federacija jaa poli. i obrnuto One se uslovljavaju i dopunjuju. 7

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

11. KAKO DEFINISATI EVROPU DANAS Kada su postavljeni prvi zahtevi za prijem u Uniju, Komisija u Briselu je morala precizirati svoju perspektivu: pojam Evropa kombinuje geografske, istorijske i kulturne elemente koji, u celini doprinose evropskom identitetu. Iskustvo koje ih povezuje blizinom, idejama , vrednostima i istorijskim interakcijama, ne moe se saeti u jednu jedinstvenu formulu i ostaje predmet preispitivanja svake naredne generacije. Unija je utvrdila kriterijume prijema: 1) stabilni demokratski reim, iv i potvren 2) sposobnost da se prilagodi dostignuima Zajednice 3)da se izdri okbrzog otvaranja njihovih trita proizvodima koji dolaze iz razvijenih privreda. Demokratska pretpostavka je naglaena u Ugovoru iz Amstrdama: " samo demokratske zemlje, koje potuju prava oveka, osnovne slobode i imaju pravnu dravz, mogu pristupiti EU". Ovaj set kriterijuma primenjen je krajem 1997. godi. poto je 5 zemalja odabrano za prve pregovore o prikljuenju poev od 1998. godine: Poljska, Maarska, eka, Estonija, Slovenija. Ovoj listi pridodat je Kipar, po uslovom da pregovori ukljue predstavnike severnog dela ostrva. Primena politikog kriterijuma iskljuio je Slovaku, gde poli. igra jo uvek nije zavrena, naroito u pogledu potovanja prava maarse manjine. Ona je takoe kasnila imajui u vidu letonski zhtev za prije- zbog spora izmeu letonaca i ruske nacije koja ima tekoa da dobije status graanstva. Jedna od glavnih tema pregovora je odnos prema buduim granicama. Zemlje kao to su Austrija, Nemaka, Finska i Italija zahtevaju granini reim koji e biti restriktivniji prema migracionom tokovima. Ovde nailazimo na divergenciju izmeu politike Unije i nacionalnog interesa zemalja kandidata. Utvrivanje granica poriirene Unije polazi od bezbednosti i kontrole granica. "Politika konanost" ima za cilj da ojaa dostignua integracije i uporedo da proiri njeno geografsko polje na zemlje i drutva koja to ele i mogu. U nekim sluajevima protivrenost izmeu utvrivanja nacionalnih granica i redefinisanja identiteta blokira svaku istinsku demokratizaciju, kao u Srbiji, zadravajui tu geografski evropsku zemlju izvan politie Evrope. Ova translacija ne znai da zemlje kandidati nemaju ta da donesu u Uniju i+onakva kakva je danas. Osim to ih kandidatura tera da zaponu korenite reforme- oblici odluivanja, demokratizacija procedura i debate, upotreba fondova zajednice- vie zemalja kandidata zbog svog poloaja i svojih nacionalnih interesa postaju znaajne u pitanjima bezbednosti i mogu biti posrednici u procesu modernizacije. Evropska kartografska iluzija -poistoveivanje budue Evrope sa granicama kontinenta je pogreno, takva evolucija bi Uniju pribliila manje efikasnoj verziji Saveta Evrope. 10. KONGRES U HAGU I OSNIVANJE EVROPSKOG POKRETA Evropska unija federalista saziva prvi kongres evropske federacije u Montreu 1947. godine. U isto vreme eril predlae da se sazove kongres za ujedinjenu Evropu. Ove dve nezavisne inicijative, jedna federalistika, druga unionistika, dovele su do kongresa u Hagu 7-10 maja 1948. godine. Njega je pripremi Koordinacioni komitet pokreta za Evropsko ujedinjenje. I on je skupio sline pokrete: Odbor za ujedinjenu Evropu(eril), Evropsku Uniju federalista, Evropsku ligu za ekonomsku saradnju(komitet), Francuski savet za ujedinjenu Evropu, Nove meunarodne ekipe i Evropsku parlamentarnu uniju. 8

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Rasprave su bile obeleene sukobom izmeu unionista i federalista, a ne pitanjima opartijama i nacionalnostima. Jedini izuzetak je bio taj to su Englezi, konzervativci i laburisti oformili jedinstveni front kao podrku unionistikoj tezi. Oni su se zalagali za labavu uniju, zasnovanu na ideji meunarodne saradnje koja u potpunosti potuje suverenitet drava. Kontinentalni federalisti ujedinjeni oko istog cilja( federalizam) podelili su se po pitanju metoda njihovog ostvarenja. 1) Jedni su predlagali stvaranje federalne veze i ekonomske celine koja bi predstavljala delimian transfer nacionalne vrhovne vlasti. 2)Drugi su bili za ideju o Evropskoj skuptini . Traili su da u nju uu oni koji bi predstavljali stvaran ivot svojih zemalja bolje od parlamentarnih skuptina, tj. da potiu iz prirodnih zajednica?. Meutim, oved su se podelili po pitanju oblika koji Skuptina treba da ima. Predlog da ona bude Ustavotvorna skuptina Evrope na osnovu opteg prava glasa po principu 1 poslanik na milion stanovnika je dobio samo devet glasova. Jedni su gasmatrali preuranjenim i neostvarljivim, drugi da je u suprotnosti sa federalnim principom koji favorizuje uee manjina ( revolucionarna ideja). Kongres u Hagu je odigrao odluujuu ulogu u podsticaju koji jje doveo do realizacije evropske ideje. Rezultati Kongresa: -Evropski manifest- definisao je globalni akcioni plan za ujedinjenu Evropu -Izrodio je evropki pokret, takoe dovep do osnivanja Evropskog centra za kulturu, Evropskog koleda u Parizu?, Evropskog saveta i njegovog Suda za prava oveka. -Doprineo je stvaranju Evropskih zajednica. Tri rezolucije izraavaju program Kongresa: politika, ekonomska i kulturna. Politika: 1. Unija ili Federacija -kompromis? 2. Kongres trai transfer odreenih suverenih prava, ali ne pominje potrebu stvaranja neke vlasti ili evropske vlade, ve samo predlae Evropsku skuptinu kao i Povelju i Sud za prava oveka. 3. Utvruje sutinske vrednosti evropske demokratije 4. Revolucionarnu ideju Kongres zamenjuje zahtevom da se sazove Evropska skuptina koju e birati parlamenti nacija uesnica. 5. U domenu ljudskih prava predlae da se pripremi Povelja i da se predloe kriteriji kojima treba da odgovara demokratski reim. 6. Predlae se stvaranje suda pravde koji bi bio otvoren za primedbe graana udruenih zemalja Iz ovih inicijativa se raa Savet Evrope, Evropska konvencija o pravima oveka i Sud pravde. Evropski Savet ima savetodavnu skuptinu i komitet ministara. Ova neravnotee izmeu ovlaenja (savetodavnih i dogovorenih) nije ba olakala put ka ujedinjenoj Evropi, ali ipak Evropski savet je ozvaniio osnovne principe EU: potovanje prava oveka, demokratska merila, zastupanje naroda. Ekonomska: to se tie ekonomske unije , Kongres predlae hitne mere. Slobodan protok kapitala i radnika, monetarno jedinstvo, ozdravljenje budetske kreditne politike, carinska unija, usklaivanje socijalnog zakonodavstva i koordinacaija ekonomskih politika. Kulturna: U kulturnoj rezoluciji Kongres smatra da je Evropska unija prestala da bude utopija. Formira se Evropski centar za kulturu u enevi( 1950) koji nadalje promovie oseaj za evropsku zajednicu putem infirmacija. Evropski pokret

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Nakon Kongresa u Hagu, Koordinacioni komitet pokreta za Evropsko jedinstvo transformie se u Evropski pokret. Spaja i koordinie sve evropske pokrete i radi svog cilja vri pritisak na nacionalne vlade i parlamente kao i na evropske institucije.. Evropski pokret ima Kongers i Meunarodni savet sastavljen od predstavnika nacionalnih saveta. Vrio je odluujui uticaj na poetnu fazu procesa integracije. On je pripremio i podrao inicijativu Mone- uman koja je u osnov EZ. 12. GRANICE EVROPE ( ETIRI NIVOA EVROPE PROMENLJIVE GEOMETRIJE) Model koji je razvijen prema jednoj geografskoj metodi ne smatra da je Evropa jedna celina, ve igra razliitih celina i podcelina i razliitih razmera. Postoja 4 razliita prostorna nivoa na kojima poivaju razliite politike prakse. 1: Politika Evropa - razmere Unije. Unutranja dimenzija : " politika saradnja". Ta metoda omoguava dravama- lanicama koje to ele, da neometano idu dalje u integraciju ili zajednikim akcijama bez naputanja principa solidarnosti. Drave Unije nisu sve ukljuene istovremeno u iste odluke, na nain na koji se stvaraju unije; geografija Evrope razlikuje se od geografije engena. Za kohezije Evrope vano je da barem Francuska i Nemaka sudeluju gotovo u svim inicijativama. Iako su najmalobrojnije one ostaju motor evropske izgradnje. Prekomerno i nesigurno irenje zajednike unije oslabie koheziju evropskog sistema u koji su drave - osnivai, uloile skoro pola veka. 2: Razmere irenja: od kandidature do ranog ukljuivanja U junu 1993. godine su utvreni kriterijumi prijema; u decembru 1994. u Esenu su definisane strategije pripreme za ulazak. 1995. ES u Kanu je utvrdio okvire programa " PHARE" a decembru 1995. Savet u Madridu se obavezao da zapone pregovore o prijemu. Prvu podcelinu ini pet zemalja koje su zainteresovane za proces prijema, zapoele pregovore. Ishitreni prijemi (Grka) su bili loe ugovoreni, a najbolje pripremljeni prijemi( panija, Portugalija) su bili najdui. Postoji veliko neraspoloenje javnog mnjenja u Uniji zbog prijema novih lanica, spore reforme u zainteresovanim zemljama. Druga podcelina je ona koja obuhvata veinu ostalih zemalja kandidata koje su suoene sa ekonomskim, politikim i institucionalnim izazovima, utoliko pre to zbogunutranjih politikih otpora kasnije zapoele tranziciju. Ove dve podgrupe poveae ua jednu treinu povrinu Unije, njeno stanovnitvo za 29 posto, a njen bruto proizvod za svega 8 %. Veruje se da e oko 2010. godine 5 zemalja srednje Evrope imati prosean prihod koji e, prema kupovnoj moi, biti na nivou june Evrope. 3: Sfera neposrednog interesa Evrope: razmere geoekonomske interakcije Ukoliko su bezbednost i kontrola migracija, stabilnost demokrtije i nivo ekonomske modernizacije objektivni kriterijumi na osnovu kojih e se utvrditi budue granice Unije. Unija je postala prvi ekonomski partner gotovo svih drava na kontinentu. Veina zemalje june i istone obale Sredozemlja mora takoe da uestvuje u ovoj zoni geoekonomskg uticaja, Unija je njihov prvi trgovinski partner i najee prvi davalac pomoi. Postoji energetska zavisnost Unije u odnosu na Rusiju. Nivo tri odgovara jednoj interesnoj sferi Unije u najveoj geografskoj Evropi i Evromediteranu, ija je stabilnost centralna preokupacija. 4: Geografska Evropa i njeni prilazi: strategija pribliavanja i panevropskih ugovora On bi omoguio strategijji pribliavanja i partnerstva Unije i strateki bitnih zemalja- Rusije, Ukrajine i Turske.

10

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Ulazak Rusije bi snano promenio Uniju( problem reformi- da ih uspeno sprovede, granica-da fiksira svoje june granice, ostvari sopstvenu auto-dekolonizaciju, da vre utvrdi svoj nacionalni identitet). Poterbno je vezati Rusiju vre za politiku Evropu jednim spletom ugovora, sporazuma o razoruanju i saradnji koji se mogu razviti u redovnoj praksi politikih konsultacija i diplomatskim intervencijama. Ukrajina iako je uvrstila suverenitet, ima jake veze sa Rusijom. Argument za ulazak Turske u politiku Evropu su mnogobrojni: Ustambulapsurd je ostaviti ga izvan evropskog sistema kao jednu od velikih metropola kontinenta. Takoe e ukazati da ukoliko organizovana Evropa nije hrianski klub, turski doprinos bi doneo objektivnu kulturnu dimenziju, koja u svakom pogledu, vepostoji u Uniji( dokaz nehrianskog karaktera Unije). 13. DEKLARACIJA ROBERTA UMNA Francuski ministar inostranih poslova Robert uman je 9. maja 1950. godine novinarima predstavio plan od istorijskog znaaja: osnivanje zajednikog vrhovnog organa vlasti zaduenog za francusko-nemaku proizvodnju uglja i elika u okviru otvorene organizacije kojoj mogu da se pridrue sve evropske drave. Usklaena proizvodnja bi promenila sudbinu regije, to bi bio prvi stepen evropske federacije, stvaranje uslova u kojima u kojima e bilo kakav rat izmeu Francuske i Nemake biti malo verovatan i materijalno nemogu. Sadraj plana bio je veoma ambiciozan. Spajanje proizvodnje uglja i elika omoguie nastanak zajednikog temelja za razvoj privrede, prve faze evropskog saveza. Da bi dolo do ostvarenja tih ciljeva , francuska vlada je spremna da pone sa pregovorima. Institucije Evropske zajednice za ugalj i elik, meu kojima je glavnu ulogu imao Vrhovni organ vlasti, bile su izrazito nadnacionalnog karaktera. Pradlog o ujedinjavanju proizvodnje i o uspostavljanju novog Vrhovnog organa vlasti, ije e odluke biti obavezujue za Fr, Nemaku i sve pridruene lanice, stvorie prvo konkretno jezgro evropskog saveza koje je neophodno za garantovanje mira. Nadlenosti zajednikog vrhovnog organa vlasti: modernizacija proizvodnje poboljavanje kvaliteta proizvoda snabdevanje franc, nemakog i trita pridruenih zemalja ugljem i elikom pod jednakim uslovima poveanje zajednikog izvoza u druge zemlje podizanje ivotnog standarda radnika zaposlenih u privrednim granama. Zbog velikih razlika u proizvodnim mogunostima pridruenih drava treba usvojiti mere radi ispunjavanja plana i mehanizme za izjednaavanje cena i osnovati fond za reorganizaciju proizvodnje. Pretek uglja i elika bie osloboen carina, to e omoguiti ujedinjenje trita i razvoj proizvodnje. Navedeni principi obaveze bie predmet sporazuma koje e potpisati pojedinane drave i ratifikovati u svojim parlamentima. Pregovori e se voditi u prisustvu saglasno izabranog sudije. Zajedniki vrhovni organ vlasti bie sastavljen od nezavisnih linosti koje e predlagati vlade, predsednika e birati vlade. " Evropa nee biti izgraena odjednom i na osnovu jednog plana.Bie graena kroz konkretna dostignua od kojih je prvo postizanje stvarne solidarnosti.Glavni razlozi ovakvog predloga su: povratak Nemake u me. zajednicu kao protivteu SSSR-u, poetak Hladnog rata. 11

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

18.4.1951. godi. zakljuen je Ugovor o osnivanju EZU, kojim je osnovana EZU, prva konkretna ustanova evropske federacije." Zemlje potpisnice: Francuska, Nemaka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemnurg. Institucionalna struktura EZU: Specijalni savet ministara( sada Savet) Visaoka vlast(komisija) Zajednika skuptina( Evropski parlament) Konsultativni savet( Ekonomki i socijaln komitet) SUD PRABDE

PLEVENOV PLAN- formiranje Evropske armije u okviru Evropske odbrambene zajedniceintegrisanje nemakih oruanih snaga sa snagama drugih evropskih drava. 27.5.1952.-Potpisan je Ugovor o EOZ 10.9.1952.-lanice Ugovora o EOZ pozivaju zajedniku skuptinu EZU da izradi nacrt " Ugovora o politikoj zajednici". 14. EVROPSKA ZAJEDNICA ZA UGALJ I ELIK (1951) 18.4. 1951. -Pariski ugovor 25.7.1952.-stupio na snagu Proces nadnacionalnog organizovanja zvanino je otpoeo 9.5.1950. godi. izjavom Roberta umana kojom je Nemakoj vladi ponueno stvaranje jedinstvene meunarodne uprave za proizvodnju uglja i elika. Ovoj ponudi predhodila je detaljna elaboracija pod idejom i rukovodstvom ana Monea( lana De Golovog pokreta otpora, realista). Projektovana visoka vlast zamiljena je kao originalni odgovor na probleme sa kojima se posleratna Zapadna Evropa suogila: -To je pitanje povratka Nemake u m. zajednicu. Njen oporavak je postao nuna protivtea rastuoj snazi SSSR-a. -Velika Britanija je jedina drava koja je unutar svoje teritorije raspolagala sa oba bitna elementa za proizvodnju u crnoj metalurgiji ( i ugljem i rudom). Nacionalni i dravni interes bio je kljuni faktor koji je naveo Francusku da ovaj plan izradi i ponudi Nemakoj, Holandiji, Italiji, Belgiji i Luksemburgu, da ga 3. juna prihvate kao osnovu za dalju raspravu. Ova rasprava je otvorena u Parizu 20. 6. gde je deset meseci kasnije 18.4. zakljuen Ugovor o osnivanju EZU( Pariski ugovor) koji je stupio na snagu 25.7.1952. g, kojim je osnovana EZU. Iako je institucionalni aranman predloen u Deklaraciji doiveo znaajne izmene, u osnovi je ouvana bitna karakteristika novoformirane organizacije-NADDRAVNI KARAKTER. Prema francoskoj Deklaraciji organizacija je imala samo jedan organ- Visoku vlast u ijoj bi se nadlenosti nala problematika vezana za ugalj i elik. Savet ministara-sve lanice su predstavljene sa po jednim lanom vlade. Njegov je zadatak da obzbedi usklaivanje aktivnosti Visoke vlasti i aktivnost drava lanica. Kao i Visoka vlast, Savet je ovlaen da donosi odluke obavezujueg karaktera i za drave lanice i za subjekte. Odluke se donose kvalifikovanom veinom i jednoglasno. Ugovor je za Savet obetbedio i odreene ingerencije u pogledu sastava drugih organa. Tko je obezbeen uticaj drava lanica u pogledu sastava Visoke vlasti i predsednika i potpredsednika kao i sastav Suda. inili su ga ministri rudarstva i energetike. Organi u koji je element supsidijarnosti posebno izraen jesu Visoka vlast, Skuptina i Sud pravde. Visoka vlast- ije odluke obavezuju i individualne subjekte lanica, jeste kolektivni organ sastavljen od devet lanova imenovanih na est godina, izabranih obzirom na njihovu optu 12

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

sposobnost. Izvrno telo, struktura je bila epohalna, ekspertska osnova, imala je nadnacionalne elemente. Drave su na vlast neopozivo prenele deo svoje nadlenosti u ovoj oblasti. Postoji Konsultativni komitet pri Visokoj vlasti Nadzornu vlast vri Skuptina sainjena od predstavnika naroda iz drava okupljenih u zajednici.Njoj Visoka vlast donosi izvetaje, moe da joj izglasa nepoverenje. Predlog godinjih izvetaja i iznoenje svog miljenja. Sud pravde se stara o potovanju pravnog sistema Zajednice. SUD JE OSNIVANJEM 1951. BIO NADNACIONALNI, ODLUKE SU NEPRIKOSNOVENE. Organ koji je autonomno titio pravo EZU, prvo se sastojalo iz samogugovora i odluka koje su donosili Savet ministara i UV. 15. NEUSPELA ODBRAMBENA I POLITIKA ZAJEDNICA POETKOM PEDESETIH EZU nije mogla da obezbedi okvir za organizovanje zajednie odbrambene politike svojih lanova od spoljne pretnje. Poto je rad na izradi ugovora zapoeo, izbio je sukob izmeu Severne i june Koreje, u ehoslovakoj komunisti preuzimaju vlast, blokada Berlina. Zahtev za ponovnim naoruavanjem Nemake nailazio je na snaan otpor u Francuskoj. EZU je sugerisala mogue reenje, a uz to je ve postojala rezolucije Skuptine koja je pozivala na stvaranje zajednikih oruanih snaga, vojske Evrope. Na tim osnovama Mone je izradio osnove plana koje je prihvatio predsednij francuske vlade Pleven. Plan je izraavao protivljenje Francuske ponovnom naoruavanju Nemake na nacionalnoj osnovi, ali je nudio formiranje Evropske armije u okviru EOZ. Ovaj plan je dobio podrku NATO-a pa su tu inicijativu prihvatile Nemaka, Holandija, Luksemburg i Belgija. 15.2.1951. g. otvorena je konferencija iji je zadatak bio izrada ugovora o EOZ. 10.9.1952.g. su lanice EOZ na sastanku ministara EZU u Luksemburgu pozvale novokonstituisanu Zajedniku skuptinu EZU da izradi nacrt Ugovora O Evropskoj politikoj zajednici. Predlog nacrta je podnet ministrima inostranih poslova, ali Skuptina koja je trebalo da nastane kao ad hoc skuptina EPZ nikada nije uspostavljena. Ugovor o EPZ su ratifikovale Nemaka, Belgija, Holanduja, Luksemburg. Kada je Francuska odbila da ga ratifikuje 1954. Ugovor je propao. EPZ je trebalo da bude nadlena za pitanja iz oblasti EZU i EOZ koje su u roku od dve godine trebalo da se integriu u EPZ. Nadnacionalnost EPZ je bila jako naglaen. Projekat je naputen. Federalistiki model je ponovo zamenio funkcionalizam. Zaustavio je proces politike integracije, ali se otvara period ka ekonomskoj integraciji, irenjem i produbljavanjem postojeih granica. 16. EVROPSKA EKONOMSKA ZAJEDNICA I EVROPSKA ZAJEDNICA ZA ATOMSKU ENERGIJU ( RIMSKI SPORAZUM 1957.) Negativan ishod akcije za stvaranje EPZ ukazao je da Zapadna Evropa nije spremna za integraciju koja bi obuhvatala odbrambena, bezbednosna, plitika i ekonomska pitanja. 1955. godine nastala su dva nova, relativno nezavisna plana. Jedan je Moneov plan o irenju integracionih procesa na oblast atomske energije, a drugi je artikulisan od strane Holandije jo tokom pregovora o stvaranj EPZ , o ustanovljenju carinske unije. Zemlje Beneluksa su preuzele in icijativu i 20.5.1955. uputile poziv ostalim lanicama EZU da pristupe stvaranju organizaciju za atomsku energiju, ime bi se obezbedilo uee Francuske i( u) ustanovljavanju carinske unije. 13

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Kao odgovor, konferencija MIP-a je u Mesinu? donela odluku o osnivanju meunarodnog komiteta koji je trebalo da ispita raspoloive tehnike mogunosti saradnje. Za predsednika komiteta izabran je politiar Anri Spak, ministar Belgije. Pregovori su otpoeli 26.6.1996. u Briselu, a Ugovori su potpisani 26.3.1997. Stupili su na snagu 1. 1. 1958-g

Od samog poetka su imale dva zajednika organa:Parlamentarnu skuptinu i Sud pravde. Polje delovanja EEZ je ekonomska sfera uopte, a ne samo neke oblasti. Njen cilj je uklanjanje svih prepreka u trgovini i uspostavljanje jedinstvenog sistema carina na uvoz iz treih zemalja. Ugovor o EEZ sadri i odredbe o slobodnom kretanju rada i kapitala, o slobodnom preduzetnitvu, o zajednikoj politici u oblasti poljoprivrede, transporta, komunikacija, socijalne politike. Osnovani su Socijalni fond i Investiciona banka Ugovor predvia da se delatnosti organizacije finansiraju iz budeta EEZ, pri emu je deo prihodamogao poticati iz sopstvenih izvora organizacije( takse). Delatnost EUROATOMA je ograniena na jedan sektor: nuklearna energija primenjena u m iroljubive svrhe. Cilj je da se unapreuje istraivanje, investiranje, da se stvori zajedniko trite za ovaj sektor i da osigura bezbednu uoptrebu nuklearnim materijala u miroljubive svrhe. Ugovori su sklopljeni na neodreeno vreme i po svom karakteru su ugovori otvorenog tipa. Institucionalna struktura EEZ je preuzeta od EZU, stim to je umesto Visoke vlasti centar nadnacionalnih ovlaenja u EEZ Komisija, ali sa manjim ovlaenjima. Ona je donekle izvrna vlast. Centralno mesto u odluivanju i ulogu glavnog zakonodavca dobio je Savet ministara( predstavnici su ministri privrede ili finansija)., tako da je Komisija znatno ograniena. Skuptina- lanovi su parlamenti drava lanica-sastaju se jednom godinje. To je kompromis izmeu federalistike i meuvladine koncepcije. 1957. kao posebi organi ostaju Visoka vlast, Komisija EEZ I EUROATOM, Komisija EZU tri saveta ministra. 14

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

17.

POJEKAT FUE 1960-62

1960. Francuskoj ipredsedniku De Golu je palo u zadatak da predloe ideju o konferenciji evropskih drava. Meutim, njegov predlog je pobudio brojne reakcije. Jedni su ga optuili da ima grene namere, tj. da eli da nametne liderstvo Francuske, a drugi su to videli kao znak ponovnog vraanja politike Evrope u igru. 18. jula 1961. u Bonu, nakon godinu dana tekih pregovora, doneta je Deklaracija dobre volje i na taj nain su est zemalja je dalo jasan znak o nameri da ele voditi zajedniku politiku putem politike unije. Oni su zaduili Komisiju, kojom je predsedavao ambasador Fue, da izradi projekat. Uvod potvruje principe slobode i demokratije ( uslov za prijem novih lanica), lanice izjavljuju svoji odlunost u nameri da nastave sa zbliavanjem njihovih sutinskih interesa, neraskidivost unije, nepriznavanje prava na secesiju. 19. oktobra 1961. Fueov plan(I) predvia stvaranje "Unije drava", kao tipine meunarodne organizacije, ija oblast delovanja obuhvata: -zajedniku spoljnu politiku i politiku odbrane -tesnu saradnju u oblasti kulture i nauke -zatitu ljudskih prava i demokratije Ne odnosi se samo na koordinaciju spoljnih politika ve usvajanje zajednike spoljne politike za sve drave lanice. Iako je Francuska pristala da se u tekst Ugovora unese odreena izmena u vezi sa odnosima prema NATO-u iEEZ, 16.1.1962. godinjenim je partnerima uruen novi nacrt ugovora-Fueov plan(II), kojim se ovi ustupci otkazuju. Institucije: SAVET: -dri monopol u odluivanju -sastaje se svaka 4 meseca na nivou efova drava, a za to vreme jednom na nivou MIP-a -prilikom svakog sastanka , Savet odreuje predsedavajueg iji mandat traje 4 meseca -Savet jednoglasno usvaja odluke, meutim jednoglasnost je ublaena pravom odsustva ili uzdravanja za najvie dva lana. Meuti, ukoliko je odluka izglasana pod ovim okolnostima ona vai samo za lanove koji su je izglasali. Ako drava ne smatra odluku " neophodnom" ima pravo da izabere izmeu veta i uzdranost. EVROPSKI PARLAMENT: -nadlenosti su strogo definisane, sva ovlaenja preuzima Savet, koji nije odgovoran Parlamentu. Parlament je liensvih funkcija koje obeleavaju pravu skuptinu. -nema zakonodavnuf-ju, nema budetsku kontrolu, ne kontrolie Savet, kontrolie samo Evropsku politiku komisuju. EVROPSKA POLITIKA KOMISIJA: -sastavljena je od visokoh funkcionera koji pripadaju MIP-u -ona je sputena na rang kolektivnog sekretarijata koji je izloen hirovima nacionalnih vlada Autori su klasine meunarodne sekretarijate zamenili meuvladinim koji nosi lano ima politika komisija. To je nesumljivo najnegativniji element projekta komisije Fue. REVIZIJA:Prema tekstu projekta, promena bi imala za cilj uvoenje jedinstvene spoljne politike, postepeno ustanovljavanje jedne organizacije koja bi okupila ove 3 evropske zajednice u okviru Unije. De Gol je izjavio na konferenciji za tampu da se Evropa mora politiki konstituisati inae EEZ nee moi dugo da se odri. On trai da se oformi politika komisija , Komisija za odbranu, i za kulturu kao to je veoformljena Ekonomska komisija. Nakon II Fueovo plana pet delegacija je izradilo jedan kontra-projekat. On je predviao jaanjeEP, uvoenje pravila veine u Savet, proirenje nadlenosti Suda. Plan Fue je bio odbijen zbog velike vezanosti za Francuske interese. Njegov znaaj je u podsticaju saradnje lanica Zajednice. 15

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

18. IZVETAJ TINDENMAS 1975 Tindenmasov izvetaj imao je za cilj iznai minimum konsenzusa oko nekih kljunih pitanja daljeg razvoj ka EU. Iako je njegov izvetaj doiveo sudbinu slunu projektu EOZ( EPZ),ipak predstavlja dragocen doprinos kasnijem razvoju. Zavrio je u arhivi ES i vlada lanica, a da nikada nije ispitan. Na unutranjem planu izvetaj predvia produbljavanje ekonomske integracije u vidu ekonomske i monetarne unije. On je preporuio stvaranje monetarne zone u kojoj bi postojao fiksni paritet monete unutar Evrope, zajednika gornja granica u odnosu na monetu van zone i zajedniki platni bilans zajednice. Tako bi Evropski fond monetarne saradnje postao Svetska banka na evropskom nivou. NOVINE U OBLASTI SPOLJNE POLITIKE I BEZBEDNOSTI: U IME ZAJEDNIE EVROPE BI TREBALO DA GOVORI JEDAN GOVORNIK.On predlae da se izaberu oblasti u kojima e zemlje prihvatiti da se govori jednim glasom. Jednoglasnost nee biti neophodna da bi se definisali zajedniki stavovi u tim oblastima. Mogu se pojaviti protivnici, u tim sluajevima manjina bi trebalo da se prikloni miljenju veine. Smatra da je prerano naet problem odbrane, jer postoji velika opasnost od rasprave u ovoj oblasti zbog velikih razilaenja meu lanicama, ali zato smatra da je neophodno razmotriti problem bezbednosti koji se razlikuje od pitanja odbrane. On iznosi ideju o jedinstvenom centru odluivanja, jedinstvenom institucionalnom okviru. Ovo jedinstvo je nametnuto meizavisnou ekonbomije, socijalnih pitanja i politike. U okviru jedinstvenog centra odluivanja u zavisnosti od prirode pitanja mogu se koristiti razliite procedure: -u oblasti spoljnih odnosa, procedure e morati da se koriste van granica sporazuma Zajednice -formiranje zajednike politike u oblastima:ekonomskog poretka, odnosa izmeu Zajednice i SAD-a, bezbednosti, krize u geografski bliskom okruenju - u ostalim oblastima se i dalje nastavlja politika saradnja On predlae jaanje Komisije kroz novu proceduru odreivanja njenog predsednika. Njega e odreivati Evropski savet, imae pravo glasa u EP i birae ostale lanove Komisije uz konsultaciju sa Savetom.Predlae da EP bude izabran neposrednim glasanjem i da stekne inicijativno ovlaenje koje e zatim prerasti u pravo. Predloio je da se iskustva Zajednice ouvaju i razvijju, inspiriui se principom institucionalne ravnotee kao to su ES, SM, KOREPER, koji nana razliitim nivoima imaju zadatak da kolektivno izraze nacionalne interese i institucija zajednice kao to su: Komisija, EP, Sud pravde koje izraavaju, ostvaruju i garantuju zajedniki interes. Izvetaj prdvia i p. sarad. lanica iji bi rezultaz bio jedinstven stav zajednice u meunarodnim odnosima. lanice nisu bile spremne da prihvate ovaj izvetaj. SPIRENBUR( kritika):favorizovana je jedna vizija integracije umesto da nadlenosti iz domena unutranje politike budu prebaena na spoljnu (primer SAD), no bez monetarne unije, Zajednica je neubedljivo nastupala kada su posredi pitanja koja se tiu meunarodno monetarnog sistema. Takoe, ini se da je odsustvo visoke politike posledica odsustva integracije EZ u domenu unutranje politike kod kue koji upravo utiu na spoljnu poitiku(modbrana, bezbednost,...) ; spoljna politika jedne drave zahteva jedinstven stav i spremnost da se odgovori na odreene izazove. POSLEDICE:(izvetaja) su: prvo neposredni izbori za parlament 1979 i jaanje njenog jedinstva-EZ , njenog nastupa prema svetu. 19. KRIZA EZDESETIH I LUKSEMBURKI SPORAZUM (1966)

16

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Uzastopne krize evropske integracije usporile su proces ujedinjenja. Novi neuspeh pokuaja poli. unije 1962. godi. ubrzava neravnoteu izmeu ekonomije i tehnike, a posebno integracije u oblasti politikih pitanja. Problem uea Engleske u EZ 1963, KOJE SE ispreilo ulasku Engleske nije bez povezanosti sa ulogom SAD-a. Meutim za to su postojale i druge oteavajue okolnosti; stav Engleza, ostrvski karakter Engleske, njena dvosmislena iloga povodom projekta Fue i niz nereenih problema. Engleska je vie puta, zbog posebnih odnosa sa SAD-om smatrana za trojanskog konja koga su SAD elele da ubace u Zajednicu. Unutranja kriza prazne stolice( De Gol povlai ministra iz Saveta 1. jula 1965 i izraava sumnju u pogledu budunosti zajenice) imala je dublji uticaj na rad evropskih institucija. Pokazala je neodoljivu snagu pokreta integracije koju su pokrenule Evropske zajednice i otkrila stvarnu uzajamnu odgovornost zemalja i dru-ekonomskih feaktora. Predlog Komisije Haltajn teio je dvostrukom cilju: osigurati finansiranje poljoprivredne politike i uveati mo EP. Komisija predvidela zajedniku kasu u koju bi se carine i poljoprivredni vikovi slivali. Ova politika je imala samo jedan nedostatak: prvenstvo koje je general De Gol davao politici nad upravom. Odatle i njegovo odbijanje izraeno politikom prazne stolice. U prvi plan je izbila njegova volja da se suprotstavi svakoj evropskoj ili meunarodnoj vlasti koja bi mogla da konkurie ili ak ugrozi nacionalnu veliinu Francuske. Njegova politika prazne stolice je provocirala krizu koja je paralisala Zajednicu i u isto vreme stvorila nesigurnost u pogledu budunosti Zajednice, rizikujui da uniti postojei eko. zamah. Proizvela je itav niz reakcija. Reakcija poljoprivrednika COPA izraava duboku zabrinutost poljoprivrednog sveta povodom krize i poziva vlade est zemalja da ree tekoe, potujui sporazum iz Rima. Sve poljoprivredne grupe zajednice su zauzele stav u prilog integraciji. Tako se rasprava o finansiranju zajednike poljoprivredne politike i njenih institucionalnih produetaka preobrazila u optu politiku raspravu u kojoj su angaovane d-e grupe kojih se to neposredno tie, a zbog injenice da se to poklapa sa predsednikim izborima i partije i kandidata. Kontakti ostvareni 1965 doveli su do kompromisa ili bolje rei zajednikog neslaganja u Luksemburgu 30. 1. 1966. Ovaj sporazum o neslganju je spreio prelazak Zajednice u treu etapu, koja je predviala prelazak od jednoglasnosti ka kvalifikovanoj veini u vie oblasti. Tekst Luksemburkog kompromisa otkriva prave namere predsednika De Gola: -U sluajevima u kojima se odluka o predlogu Komisije moe doneti na osnovu veine, ukoliko se ispostavi da su u pitanju unteresi od velikog znaaja. lanovi Saveta e nastaviti da , u razumnom periodu, do reenja koja bi mogla usvojiti svi lanovi Saveta, u zavisnosti od svojih interesa i interesa Zajednice. -Francuska delegacija ocenjuje da bi poto se radi o interesu od velikog znaaja , diskusija trebalo da se nastavi sve dok se ne doe do jedinstvenog dogovora. -est delegacija konstatuje da postoji razmimoilaenje o tome ta bi trebalo da se uradi u sluaju da se ne doe do potpunog pomirenja stavova. -est delegacija ocenjuje da ovo razmimoilaenje ne spreava normalni nastavak rada Zajednice. Ova kriza je omoguila Francuskoj da odgodi na nekoliko meseci zahtev za kvalifikovanom veinom, a da ga pri tome ne onemogui. Umesto da osigura zatitu zajednie poljoprivredne politike V. B. je koristila oruje jedinstvenosti da bi blokirala neke odluke o odreivanju zajednikih poljopr. cena. JEA e omogiiti da se proiri zahtev za kvalifikovanom veinom. U praksi Zajednice, Savet je najee pokuavao da donese odluku konsenzusom, tako da s razlika izmeu jednoglasnosti i kvalifikovane veine gotovo brisala. Razlika izmeu procedure jednoglasnosti i veine je dakle fundamentalna: prva usporava, druga ubrzava. 17

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Nakon odlunog NE, blokada koju su proizvele uzastopne krize i zastoji, roces integracije je svakako usporen, dokazao je postojanost i neoekivanu snagu koju su mu esto odicali. Proces integracije se produbio i proirio na nove oblasti, ali naalost ovo proirenje se poklopilo sa ekonomskom i monetarnom krizom te decenije. 20. PROJEKAT SPINELI Projekat EP- nazvan projekat Spineli, predlae jedan globalni pristup postojeim i novim oblastima Zajednice kojima su pridodata i najvia politika pitanja: pitanja spoljnih odnosa i bezbednosti. Odluujuu ulogu su odigrala tri glavna aspekta: Spineli, grupa Krokodil( restoran gde se grupa parlamentaraca okupljala) i sam EP i njegova institucionalna Komisija. Spineli je bio osniva federalistikog pokreta, pozivao se na pravo glasa evropskih naroda kao nain prevazilaenja sporosti institucija. Projekat upuuje na osnovne federalne principe: oigledno je da je Evropa organizovana po sektorima, funkcijama( ugalj, elik, nuklearna energija) imala izvestan uspeh, ali je najvei nedostatak ovoga metoda koji je doveo do ekonomske integracije, taj to nije doveo do uspostavljanja politike integracije , kao to je to bilo predvieno. Projekat o EU zamenjuje jedan jedini ustavni tekst sa tri sporazuma, koji ustanovljavaju 3 zajednice i odlukama koje su dopustile da se van postojeih sporazuma upravlja nekim znaajnim pitanjima na osnovu ad hoc saradnje. To su sledei sporazumi: -Evropski monetarni sistem -Politiki sporazum -Nova pitanja( ekologija, kultura, informacije, meunarodni odnosi i bezbednost). Unija se zasniva na sledeim federalistikim principima: -Supsidijarnost-Unija e preuzeti samo one zadatke koji se mogu efikasnije izvriti zajedniki -Dvostruko uee drava i naroda u radu Unije- putem EP-narodi Unijje su predstavljeni, i Evropski Savet kojji okuplja efove drava i vlada -Demokratski princip( samo demokratska drava moe biti primljena u lanstvo). Obe insttucije predstavljaju vrstu Kongesa. Unija sadri iste institucije kao i EZ: Parlament, Savet, Komisija, Sud pravde kojima je pridodat ES i predsednik Komisije. Predvia se poveanje ovlaenja E parlamenta. On preuzima zakonodavnu f-ju koju deli sa Savetom. Oni su zakonodavna i budetska vlast Unije. Projeka ne predvia nijedan oblik zastupljenosti regija: -Savetu je poboljana funkcionalana efikasnost tako to se u njemu glasa kvalifikovanom veinom. -Komisija postaje prava izvrna vlast. Uloga joj je ojaana. ES bira predsednika Komisije a on postavlja ostale lanove uz konsultovanje sa ES. -ES zadrava ulogu podsticaja, pokretaa saradnje. Odluuje o proirenju Unije , ulazi u dijalog sa EP. 18

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

-Sudije u Sudu Pravde imenuju podjednako Parlament i Savet. Pravo albe se proiruje i na pojedinca. -Definie dravljanstvo Unije koje je vezano za svojstvo dravljanina drave lanice. -Pravi se razlika izmeu iskljuivih nadlenosti Unije ( radi ostvarenja zajednikog trita i slobode prometa kao politike konkurencije na nivou Unije) i ravnopravnih( zajednikih) ovlaenja( oblast eko. Politike, monetarne poli., poli. Lredita) ,koje ona vri paralelno sa nadlenostima drava lanica. -Unija raspolae sopstvenom finansijskim sredstvima . -Na planu spoljnih odnosa i bezbedosti Unija pribegava metodama zajednike akcije ili metodi saradnje. Npr. Da bi izvela zajedniku akciju u oblasti spoljne trgovine EU ima iskljuivu nadlenost sa ciljem da se njena politika zemljama u razvoju, naon deset godina postane cilj zajednike akcuje. Tu akciju sprovodi Komisija sledei smernice date o strane Saveta. -Odbrana, vezbedanost i spoljna politika ostaju u zaostatku jer drave izgleda i suvie brinu za ouvanje svog suvereniteta u navedenim oblastima 21. JEDINSTVENI EROPSKI AKT(1986-87.) Na podsticaj EP vlade su pregovarale i usvojile JEA u Luksemburgu i Hagu 1986. Stupio je na snagu 1987. U propremnim radnjama uestovale su dve grupe: 1. Upravnici poli. Poslova koji su bili odgovorni za politiku saradnju i oni su izradili kodifikaciju sistema politike saradnje 2. Pripremna komisija koja je sastvljala izmene sporazuma iz Rima. 3. Evropski Savet je odluio da stavovi ( sastavi) ova dva dela pregovora: politiku saradnju u oblasti spoljne politike i izmene i dopune osnovnih ugovora i odredbe o Evropskoj saradnji , u Jedinstveni evropski akt. On je potpisan 17.2.1986. godi. U Luksemburgu i ima sledee elemente: -Unutranje trite treba da bude formirano do 1992. Ova namera je bila opisana u Bekloj knjizi koju je prihvatila Delorova komisija. Bela knjiga predlozi mera za dovravanje zajednikog trita. JEA- om Bela knjiga je pretvorena u primarno pravo Zajednice.Ovo je bilo usmereno ka uveanju konkurentske sposobnosti zajednice naspram dva velika konkurenta SAD i Japana. -Rimski ugovori su ispravljeni u pogledu procesa odluivanja u oblastima unutranjeg trita i nekim drugim oblastima.. Odluke donosi Savet kvalifikovanom veinom. -Ojaao je poziciju parlamenta. Parlament dobija ulogu uea u zakonodavnim procesima, a do tada je imao samo konsultativnu f-ju. Sada dobija jo 2 f-je: saradnje( donosi odluke u saradnji sa Savetom) i saglasnost koja se tie meunarodnih ugovora sa treim dravama. -Prvi put se u ugovoru govori o zajednikoj spoljnoj politici, pri emu se koristi termin saradnbnja. JEA je spojio Evropsku poli. Saradnju sa EZ. On je dao pravni okvir EPS. -JEA je utvrdio dalje nadlenosti Zajednice u oblastima koje nisu ili su se samo spominjale Rimskim ugovorom: oblast socijalne politike, politike koja se odnosi na zatitu ivotne sredine, istraivanje i tehnologiju.

22.UGOVOR IZ MASTRIHTA( 1992/3)-OSNOVNE INOVACIJE Nakon to je utvreno da se JEA mora revidirati, uraena je najvea promena a to je usvajanje Ugovora iz Mastrihta. 19

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Do usvajanja ovog ugovora bila je dominantna ekon. Integracija sa nadnacionalnim elementima.. Meutim, Mastriht pored ekonomske i socijalne integracije uvodi tri nove oblasti, koje ujedno ine tri stuba zajenice. Od 1992 je EU, a dotle je bila Evropska zajednica. Ugovor je potpisan u Mastrihtu 7. 2.1992. g. Od strane 12 drava:SRNemaka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, Irska, panija, Portugalija, Grka. Stupio je na snagu 1.11.1993. g Njime se menjaju i dopunjuju ali ne ukidaju dosadanji Ugovori o osnivanju EZ. EU nema svojstvo meunarodnog lica. Obuhvata tri stuba: 1. tri zajednice EZ- drave gotovo nemaju suverenitet-nadnacionalni nivo-ekonomski deo 2. saradnja u zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici 3. saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova A) 1992/3 drave podnose molbe za prijem u Zajednicu: Austrija, Finska, vedska i Norveka, kasnije i vajcarska. B) Taj postupak se bazira na dobrovoljnosti.Vlade i parlamenti su duni sve da pripreme, agraani odluuju. Ugovor sadri sedam naslova: Neke nadlenosti koje je ve Zajednica posedaovala su pojaane , a neke je po prvi put dobila. -Proirene sunadlenosti u oblasti:socijalne politike, nauno-tehnolokog istraivanja i razvoja, zatita ivotne sredine i obuka kadrove. -Nove nadlenosti su:politika viza,politika obrazovanja, kulturna politika, industrijska politika, transevropske mree. -Evropski Savet- efovima drava ili vlada prikljuuje im se predsednik Komisije. Najvii politiki organ, vodee poli. telo kojeodreuje osnovne smernice razvoja Unije u svim oblastima, a posebno u zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj poli., kao i ekonomskoj i monetarnoj politici. -Savet Mnistara-usvaja zakone zajednice. Povean mu je broj nadlenosti u kojima moe odluivati samostalno. Odluke se donose kvalifikovanom veinom. Uvedena je procedura saradnje i saodluivanja. -Evropski Parlament-sa JEA dobija f-ju saradnje i saglasnosti, a Mastrihtom dobija funkciju saodluivanja. Ustanovljena je institucija albe graana( ombudsman). Uvodi saodluivanje omou koga se blokira odluka koju donesea Savet preko amandmana.Parlament dobija neke elemente zakonodavne vlasti, ali ona bi i da kontrolie izvrnu vlast.Parlament dobija pravosaglasnosti na imenovanje predsednika Komisije. - Sud Pravde moe novano kazniti dravu lanicu kada ne potuje Ugovor, jer je Ssud garant primene komunitarnog prava, Ne moe da sudi u sporovima u II i III stubu. -Osnovani su novi organi:Finansijski sud, Komitet regiona a predvieni su i budui organi monetarne Unije: Evropski monetarni instutut, Evropska centralna banka. -Evropska ekonomska i monetarna unija je takoe predviena Ugovorom, kao najvii stepen integracije. Da bi se to ostvarilo dati su neki parametri, npr. Stabilnost cena, inflacija mora biti manja od 1,5%. Proces formiranja ove Unije je poeo1979 stvaranjem evropskog montarnog sistema. Realizacije EMU se odvija kroz tri faze: 1. zavrena 1993 stvaranjem jedinstvenog trita dobara i kapitala 2. jo jae usklaivanje ekonomske politike-cilj smanjenje inflacije, kamatnih stopa, ograniavanje deficita 3. stvaranje jedinstvene i stabilne evropske monetarne i nezavisne Evropske Centralne Banke Ove odredbe Ugovora se ne odnose na sve drave lanice. Predviaju se izuzea i odstupanja u pojedinim pitanjima: za pojedine drave lanice ( VB socijalna pitanja)- naelo fleksibilnosti. Naelo supsidijarnosti je novo pravno naelo u komunitarnom pravu, preuzeto iz prakse federalnih drava. Cilj mu je da predvidi naine podele nadlenosti izmeu EZ i drava lanica u pitanjima gde postoji podela nadlenosti: u oblastima koja ne spadaju u iskljuivu nadlenost 20

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

zajednice, ona moe da intervenie ukoliko ta pitanja mogu biti uspenije reena na nivou zajednice.. Ugovor uvodi i novi pojam- pravo graana EU-politiko uee, participacija u javnom ivotu, pravo okupljanja, miljenja. Do sada je ovek bio hommo economicus, a do sada hommo politicus. Svaki dravljanin drave lanice postaje i graanin EU, koji ima pravo da se slobidno kree i boravi u svih 13 zemalja EZ. Pre ugovora o EU postojala je EPS predviena JEA saradnja i usklaivanje aktivnosti 12 diplomatija. Ugovor iz Mastrihta predvia dve novine: 1. mogunost pokretanja zajednike akcije drava lanica 2. perspektivu postepenog stvaranja zajednike odbrambene poli. Saradnja u oblasti prtavosua i unutranje poitike ima za cilj da osigura bezbednost i zatitu graana Evrope. Oblasti su sledee: politika azila i migracije, prelaza spoljnih granica EZ, borba protiv terorizma, kriminala, droge, saradnja u krivinim igraanskim stavrima. Ugovorom je predvieno razmatranje mogunosti revizije u skladu sa njegovim ciljevima. Ciljevi: uiniti je bliim graanima, poveati demokratinost i efikasnost, ojaati njen poloaj na meunarodnom planu. Ciljevi postavljeni ovim Ugovorom: 1. trajan privredni i drutveni razvoj i visok nivo zaposlenosti 2. da potvruje svoj identitet na meunarodnoj sceni voenjem spoljne i bezbednosne politik 3. da jaa zatitu prava i interesa dravljana draava lanica 4. da razvija blisu saradnu u oblasti pravosua i unutranje poli 5. da ouva tekovine zajednice. 23. UGOVOR IZ AMSTERDAMA ( 1997/8)- OSNOVNE IZMENE Na vanrednom zasedanju ES odranog u Amsterdamu 16 i 17 juna 1997. g posle pregovora duih od godinu dana, o novoj reformi EU. Sam ugovor iz Amsterdama je zatim formalno potpisan na posebnom zasedanju ES 2.10.1997. Ugovor iz Amsterdama predstavlja ve III institucionalnu reformu ove evropske integracije u poslednjih desetak godina. Nakon JEA i ugovora iz Mastrihta. Ciljevi:-lanom "N" ugovora o EU bilo je predvieno da se 1996. godine odri nova meuvladina konferencija zamalja lanica EU uz eventualnu reviziju ugovora o EU: podsticaj njenom odravanju bilo je i proirenje EU na 15 lanica uz zahteve za ulazak u lanstvo niza istonoevropskih zemalja; ugovorom iz Mastrihta je i predviena njegova revizija u sledeim pitanjima: - pitanje efikasnosti i mehanizama organa Zajednice -revizija zajednike spoljne i bezbednosne politike -proirenje procedure saodluivanjaSaveta i EP -pitanje ukljuenja oblasti energije, turizma i civilne zatite -pitanje hijerarhije akata Ciljevi meuvladine konferencije 1996. godine su podeljeni u tri grupe: I uiniti EU to bliom graanima ( potovanje fundamentalnih prava, nezaposlenost, pravosue..) II poveati demokratinost i efikasnost organa EU ( jednostavniji postupak pdluivanja, poloaj EP, nain odluivanja u Savetu, sastav Komisije EU ) III ojaati meunarodnu ulogu i efikasnost delovanja EU ( nain odluivanja o drugom stubu saradnje, novi organi saradnje). SADRINA: 21

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Ugovor iz Amsterdama sadri amandmane na ugovor o EU, ugovor o osnivanju EZ i druga dva ugovora na niz pitanja od kojih je najvanija promena III stuba saradnje ( u oblasti pravosua i unutranjih poslova); i u II stubu saradnju; u oblasti I stuba saradnje dopunom i adaptacijom nekih nadlenosti EZ u nekim oblastima ( zapoljavanje, ivotna sredina) izmene u nainu odliivanja u EU i funkcionisanja organa; omogueno je fleksibilnije funkcionisanje EU; pojednostavljenje celokupnog korpusa primarnog prava EZ/EU - promene u oblasti unutranjih poslova i pravosua; ostvarenje " prostora slobode bezbednosti i pravde" ( I ). Ugovor iz Amsterdama donosi najvee promene u onom delu ugovora o EU - ije je f-nje boli iroko ocenjeno kao nezadovoljavajue; jedan deo vanih pitanja iz oblasti viza, i migracije, azila je " komunitarizovano", tj. prebaen iz ugovora o EU u ugovor o osnivanju EZ, tj. iz domena III stuba u I stub. Ovo podrazumeva duboku promenu metoda u pogledu dosadanjeg naina saradnje: za sprovoenje politike u oblasti prekograninog kretanja lica EU e koristiti uredbe i uputstva umesto instrumenata meinarodnih konvencija. Omoguava se zakonodavna inicijativa Komisije, odluivanje kvalifikovanom veinom u Savetu u pojedinim sluajevima kao i kontrola propisa od strane Suda pravde. Predvien je dug prelazni period(5g) nakon stupanja na snagu Ugovora pre nego to bude izvren " potpuni" transfer;obavezna nadlenost Suda Pravde je ograniena samo na postupke pred nacionalnim sudovima kojisude u poslednjem stepenu. III stub saradnje EU je Ugovorom iz AMS. zadran, ali je promenio naslov, sadraj; uvedeni su novi pravni instrumenti saradnje tzv." okvirna odluka". Komisija i Sud pravde su dobili odreenu ulogu u ovoj saradnji, veinsko odluivanje Saveta u manjem broju sluajeva; otvorena je perspektiva daljeg razvoja zajednikih policijskih organa i njihovih delatnosti ( EURP POL). engenski sporazumi, koji su predstavljali dogovor samo jednog broja lanice EU sada su ukljueni u pravni i institucionalni sistem EU; ovaj sluaj predstavlja i prvi konkretan sluaj promene principa fleksibilnosti ili blie saradnje jer dve drave lanice EU (VB i Irska) ne uestvuju u ovom sistemu. Promene u oblasti spoljne i bezbednosne politike( II ) Promene nisu radikalne, ali jaaju operativni karakter te politike, uveden je novi instrument zajednike strategije zemalja EU koji utvruje ES. Otvorena su vrata veinskom odluivanju u Savetu u ovoj oblasti, odnosno mogunost konstruktivnog uzdravanja. Ojaana je saradnja izmeu EU i ZEU ( INTEGRALNI DEO UNIJE) iako je ZEU formalno ostala odvojena organizacija od EU. Osim toga, otvorena je mogunost ad hoc zajednikog uea svih lanica EU u vojnim akcijama. Ugovorom je predvien izbor Visokog predstvnika EU zaduenog za pitanja spoljne politike i bezbednosti na nivo ranga generalnog sekretara Saveta EU. Dopuna aktivnost i nadlenosti EZ. (III) Ugovor iz Ams. u ovoj oblasti donosi manje promene: -politika zapoljavanja: u cilju podticanja zaposlenosti u zemljama EU. Ova oblast je postala od zajednikog interesa i podlee koordinisanoj strategiji u okviru smernica, koje usvajaju Evropski Savet i Savet ministara. -spoljno trgovinska politika: nije dolo ni do kakve promene ve je dodat samo jedan paragraf koji se odnosi na promenu zajednike trgovinske politike u nekim oblastima usluga,... -socijalne politike: raniji " socijalni protokol" prikljuen ugovoru o EU sada je postao integralni deo ugovora. - ivotne sredine: uvodi se pojam " odrivog razvoja" kao cilj EU uz integraciju brige o ivotnoj sredini uz sve ostale politke EU. 22

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

-Usvojene su i neke promene koje se odnose na zatitu potroaa, zdravstvo, subvencije,...Ipak ove izmene su relativno ogranienog dometa zbog naela supsidijarnosti. Ugovorom iz Amsterdama je po prvi put uvedena mogunost produbljene integracije samo jednog dela lanica EU tzv. fleksibilnost ili blie saradnje; ugovor predvia 8 uslova za otpoinjanje te saradnje uz prethodnu odluku saveta EU pri emu svaka zemlja moe blokirati donoenje pozitivne odluke sumnja da e ovaj sloeni sistem profunkcionisati ( samo I i III stub, ali ne i u oblasti CFSP) EVROPA U VIE BRZINA. - Promene u nainu donoenja odluka i rada organa EU ojaan je poloaj EP, komisije; Sudu pravde EZ je vraena ona uloga koju mu je dao Rimski ugovor, a uskratio ugovor iz Mastrihta; poboljan je poloaj i prateih organa: finansijski sud, regionalni komitet... - Ukinuta je procedura saradnje -POSEBNIM PROTOKOLOM JE FORMALIZOVANA MOGUNOST I PRAVO UEA NACIONALNIH PARLAMENATA U PROCESU KONSULTOVANJA O ZAKONODAVNIM PREDLOZIMA U EU -Minimalno je povean broj pitanja o kojima Savet EU odluuje kvalifikovanom veinom a ne jednoglasno. - Ojaan je poloaj predsednika EC u odnosu na ostale lanove evropske komisije. Zavretak pregovora u junu 1997.godine je u javnosti zemalja lanica EU da preduzmu sutinske reforme, jer nisu uspeli da se dogovore oko kljunih pitanja , npr.odluivanje organa EU to su i preduslovi za naredni cilus proirenj EU. Savet ministara - izvrena je ponderacija glasova. Primenom kvalifikovane veine raspored glasova je sledei: -Nemaka, Ukrajina, Francuska, Italija po 10 -panija 8 -Belgija, Grka, Holandija, Portugalija po 5 -Austrija, vedska po 4 -Danska, Finska, Irska po 3 -Luksemburg 2 Prag kvalifikovane veine je 62 od 87, tj.71%. Ako se odluka donese bez predloga komisije treba da bude 10 drava "ZA" + 71%. Na ovaj nain je uveden sistem pariteta, proporcionalnosti, pa male drave vie nisu u mogunosti da nadglasaju velike draave. Ali poloaj malih drava je ovim putem ipak bio ojaan , te su velike drave traile da se to promeni. 24. UGOVOR IZ NICE( 2000/2) -OSNOVNE CRTE Ugovor je potpisan 26 februara 2001 a stupio je na snagu 2003. Izmene koje su donete Ugovorom iz Amsterdama 1997 su ocenjene kao nedovoljne u pogledu prilagoavanja institucija prijemu novih lanica. Predlog novog ugovora, koji se najvie bavio promenama u institucijama, je prihvaen na sastanku ES pod predsednitvom francuskog predsednika aka iraka u NIci 2000.g. Glavni elementovog Ugovora je priprema za proirenje EU, a promene e stupiti na snagu 2005 kada budu primljene nove lanice. Nica je donela jo neke promene: 1. oblast ljudskih prava- graani EU imali su ve eko. prava, a noovinu ine politika prava ( prava graanstva). Doneta je i povelja o pravima, koja je obuhvatila politika, socijalna, kulturna, ..., prava, ali u Evropi je uvek vailo da se pravo donosi samo onda kada ono moe da se titi, pa je tako osnovan i Sud pravde koji je imao tu funkc.

23

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

2.oblast bezbednosti i odbrane- dat je predlog da se osnuje politiki i vojni komitet, politiki i vojni tab kao i trupe za brzo dejstvo. 3.oblast policije i pravosua-formiranje EUROPOL-a kao zajednikog tela, zatim EUROJUST-a koji je angaovao tuioce, visoke policijske komesare. Promene koje se tiu Evropske Komisije: Plan je da od2005 nju ini po jedan komesar iz svake drave lanice. Kada 27 drava postanu laniceEU, broj komesara e biti manji od broja drava lanica, lanovi e biti birani po sistemu rotacije zasnovanom na principu jednakosti. Znai, broj komesara e biti 20 s tim da uvek 7 drava nee imati svoje komesare( naravno to nee biti uvek iste drave, jer e se one smenjivati sistemom rotacije). Ovaj plan predstavlja tenju da se lanstvo ne poveava sa poveanjem broja drava lanica, ve da se ono smanji na jedan razuman nivo neophodan za funkcionisanje. Imenovanje predsednika komisije: Ugovorom iz Amst. 1997 ojaana je uloga parlamenta u izboru predsednika Komisije-od njega se ne trai samo miljenje ve i odobrenje izbora kandidata. Ugovor iz Nice unosi nova reenja. Kandidata imenuje Savet EUali okupljen na nivou efova drava ili vlada i to kvalifikovanom veinom, pod uslovom da njegov izbor potvrdi EP.Znai, razlika je u tome to ga imenuje Savet koji se sastaje izuzetno za tu priliku i to na najviem nivou. Imenovanje lanova Komisije: Savet Ministara u sporazumu sa kandidatima za predsednika usvaja kvalifikovanom veinom spisak lica. Uloga predsednika komisije: Ojaana je njegova uloga jer on sada odreuje politike pravce delovanja i unutranju organizaciju KOmisije( obaveze i dunosti lanova). Ima pravo da prinudi lanadaKomisije da podnese ostavku na njegov zahtev, ali da ga u tome podri kolegijum. Promene u Savetu EU Protokolom o proirenju EU koji je aneksiran Ugovorom iz NICE TREBA DA NASTUPE SLEDEE IZMENE. -nova ponderacija glasova u Savetu prilikom odluivanja kvalifikovanom veinom . Postoje trostruki uslovi za usvajanje akata kvalifikovanom veinom: 1.da je veina drava lanica glasala ZA 2.da je dostignuta kvalifikovana veina ( pre proirenja 169 od 237 ,nakon 258 od 345) 3.lan Saveta moe da zatrai da se proveri da li drave lanice koje ine tu kvalifikovanu veinu predstavljaju najmanje 61% od ukupnog stanovnitva Unije. Ovede se vidi tendencija ka ouvanju dominantnog poloaja velikih drava,to je i oekivano jer je i pre potpisivanja Ugovora iz Nice Francuska zastupala stanovite da veloke drave mogu da se odreknu drugog lana Komisije pod uslovom da se izvri reponderacija glasova u Savetu u njihovu korist. Usvojena je deklaracija koja se odnosi na proirenje EU kojom je utvren zajedniki stav lanova u onosu na zastupljenost drava kandidata u institucijama.Pregovori o pristupanju se ne vode pojedinano ve nastupaju zajedno u bloku.Ponderacija glasova u Savetu prilikom odluivanja kvalifikovanom veinom: -Nemaka, Ukraina, Francuska, Italija po 29 - panija, Poljsak po 27 - Rumunija 14 -Holandija 13 24

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

-Graa, eka, Belgija, Maarsa, Portugalija po12 -vedsaka, Bugarska, Austrija po 10- Slovaka, Danska, Finska, Irska, Litvanija po 7 -Letonija, Slovenija, Estonija, Kipar i Luksemburg po 4 -Malta 3 Prag kvalifikovane veine je 255 glasova od ukupno 345 tj. 73,4%. Promene u Evropskom Parlamentu U poeku su nacionalni parlamenti meu svojim poslanicima delegirali lanove za EP. 1979. su odrani prvi neposredni izbori za EP. Broj poslanika u I fazi zavisi od broja stanovnika, u II fazi od plitikog usklaivanja i ujednaavanja ovog broja ime se tite male drave. Cilj meuvladine konferencije u Nici bio je i da pronae reenje koje bi omoguilo da se bu7due drave lanice ukljue sa svojim poslanicima u rad parlamenta tako da ukupan broj poslanika ne bude toliki da sprei njegovo normalno funkcionisanje. On ne s,e biti vei od 732. Nemaka 99, Francuska, V.B., Italija 72,...., Austrija 17 ESP povean je broj sudija 27. 25. EZ/EU - ODNOS STRATEKIH IDEJA I OSNIVAKIH UGOVORA Karakter evropske integracije- ve na samom poetku EZ je prekoraila do tada poznate forme meudravnih saveza, dav toka obeleavaju razvoj ovog evropskog saveza: - s jedne strane postoji globalisstika vizija ujedinjene Evrope, a sa druge sama praksa ujedinjavanja- iskazala meru realno mogueg. -idejni okvir evropskih integracija - Jaspers " helvatizacija" Evrope, eril- sjedinjene drave Evrope, ipak umanova deklaracija o osnivanju EZU u odnosu na predhodne globalne vizije imala je dvostruku prednost- bila je politiki realistina u izboru minimalnog sektorskog pristupa integraciji i otvorila perspektivu irenja i dubljih povezivanja, uman i Mone su se nadli da e ovakva integracija reiti dva teka pitanja za Evropu- zajednika bezbednost i privredni razvoj. -Dalji koraci u procesu integracije- sledili su neuspeli pokuaji oko zajednice za odbranu i EPZ, ali mnoga predviena reenja su se nala u kasnijim ugovorima, ipak EZ/EU je stvarno postala zajednica nadnacionalnog tipa, gde P( predsednik, parlament) biran proporcionalno na bazi opteg prava flasa ima znaajan zakonodavni udeo, ipak Ugovor o EPZ je bio preambiciozan projekat za postojei bivo integracije. Pokazalo se da Evropa nije spremna za direktnu politiku integraciju, ve postepenu( putem ekonomske i tehnoloke integracije). - Cilj evropske integracije je bio zajedniko trite, sloboda protoka kapitala, roba, radne snge i usluga, ovaj proces je ojaan evropskim monetarnim siistemom (1979) i jednistvenom obraunskom valutom( EKI). - Politika integracija- plan Fue 1962. je odbaen jer nije odgovarao prioritetu ekonomske integracije i izraavao je stav Francuske, koja je elela distanciranje od NATO-a( SAD, V.B.). Reenja ovog plana ipak nisu odbaena( ve u Tindenmans izvetaju je reafirmisana tema zajednike spoljanje politike), uspesi ekonomske integracije irili su polje delovanja EZ i legitimisali ideju stvaranja politike Unij, a 1979. su odrani prvi neposredni izbori za EP, a 1984 je sainjen nacrt Ugovora o osnivanju EU, dve godine kasnije usvojen je OEA kojim je EEZ prerasla u EZ( REGULISANJE VEEG BROJA ZAJEDNIKIH UTICAJA I OBRISCI ZAJEDNIE SPLJNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE). JEA regulie neuporedivo vei broj pitanja zajednike politike i predstavlja sloeniji instrumentarijum za izvravanje zadataka: pored unutranjeg trita tu su jio monetarna politika, ekonomska i drutvena kohezija, socijalno-politiko istraivanje, tehnoloki razvoj i kultura. Institucionalna reforma zajednikim uvoenjem kvalifikovane veine, ojaava ulogu Komisije u sprovoenju odluka, ustanovljen prvostepeni Sud i pravno regulisan status 25

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Evropskog Saveta.Ugovor o EU koji e stupiti na snagu 1. nove. 1993. godi. kreirae prvi put politiku Uniju evropskih drava i otvoriti nove strateke dileme. 26. PRINCIPI EVROPSKE INTEGRACIJE Postoje 4 osnovna principa evropske integracije. Ona se ne nalaze eksplicitno navedena ni u jednom dokumentu, ve su izvedeni iz ukupnog iskustva rirode integracije. I princia asocijativnosti: Princip dobrovoljnog udruivanja, odnosno da je ulazak u savez odreen voljom naroda poli. organizovanog u sopstvenim dravama( referendumom ili odlukom parlamenta). Isti princip vai i kada je na dnevnom redu neka promena ili novina koja zadire u u sam karakter Zajednice. Tako se karakterEZ mogao postupno produbljavati sve do danas. Pa ipak, prijem odreene drave zavisi od prihvatanja druge strane, jer sve i da kandidat zadovoljava uslove u pogledu poli. ureenja, danas je EU tako razvijena da se insistira na nizu reformi koje zemlja kandidat mora ispuniti. Meutim, princip slobodnog pristupanja drava ugovornim arnmanima kombinuje se sa naelom fleksibilnosti, ime se respektuje nespremnost odreenih drava da uu u te aranmane, npr. britansko izuzimanje iz Socijalne povelje zajednice 19891997, s'druge strane zahvaljujui zahvaljujui instituciji jaanja saradnje pojedine drave mogu ui u aranmane i prosto pozvati druge lanice da im se pridrue( '97 engenski sporazum). II princip kontraktualnosti: Re je o principu kojim se potvruje da je Ugovor osnovni izvor utemeljenja i funkcionisanja Zajednice-stupajui u Zajednicu drave sklapaju ugovor kojim utvruju naela i ciljeve Zajednice, ureuju institucije, procedure odluivanja,... Do sada je meu lanicama EZ/EU sklopljeno vie ugovora: ugovor o osnivanju EZU(1951), Ugovor o osnivanju EEZ(1957), Ugovor o osnivanju EUROATOM-a( 1957), JEA(1986), Ugovor o osnivanju EU(1991) i II revizije Mastrihta: Amsterdam(1997) i Nica(2000). Prva tri imaju karakter meudravnih sporazuma o osnivanju Saveza,; od 1986 re je o hibridnoj tvorevini( i izmene ugovora i novine). Ugovor je temelj stvaranja i funkcionisanja Zajednice i ima dve starne:1. meunarodnopravni karakter.drave su nosioci i one prenose nadlenosti Ugovora( ne gube suverenost ve samo prenose nadlenosti); 2.Ustavni karakter- Ugovor ima visoke politike ciljeve, ima veliki broj zadataka, nadlenosti: ima sloenu pravnu i institucionalnu strukturu. Tako je aktivnost EU danas sve ali ne strogo ograniena na oblast ekonomije i zajednikog trita i zajednikog trita. -Zajednica je izgraena na funkcionalnom principu odnosno od samog poetka je vrila funkcije za koje se predpostavljalo da e pre biti ostvarene na nivou Zajednice nego svake drave posebno. Tako se i razvijala rastuom meuzavisnou u razliitim oblicima delatnosti drava lanica. IV princip evolutivnosti: Zajednica je u jednom neprekidnom razvoju. Radi se o dvostrukom razvoju: 1) u irinu-obuhvatajui sve vei broj drava 2)u dubinu- stvaranjem sve vee meuzavisnosti meu njima. To je nepovratan proces, a njegova vorita su ugovori azjednice koji su samo produbljavali njen razvoj. Razvoj nije uvek istog intezitea i brzine. 50-ih nastupa decenija stagnacije, 70-ih ponovni zamah, 80-ih dobija najveu dinamiku. Taj zamah predstavljaju 2 Ugovora kojima je ona dobila karakter nadnacionalne Zajednice. 27. AKTERI EVROPSKE INTEGRACIJE

26

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Kako se karakter EZ/EU produbljivao postepeno je i krug aktera u itavom procesu sve iri. Na prvom mestu su drave koje koji su od iskljuivih aktera procesa integracije, danas jedna od vie postojeih, ali je i dalje njihova uloga presudna. Posebnu ulogu imaju nacionalne vlade (uestvuju neposredno stvarajui zajedniku politiku ali izvravajui zadatke zajednice, ali i posebno delegirajui nacionalne predstavnike u telo zajednice, ES, Savet, komisiju).nacionalni parlament ija je delatnost usmerena kako prema zajednici (svaki novi ugovor ili revizija starog moraju biti odobreni u parlamentima) tako i prema evropskoj politici svojih vlada (kontrola njenih predstavnika u organima EU) Po utemeljenju neposrednim glasanjem biranog EP, politike stranke koje uestvuju u radu EP svakako zavreuju epitet aktera integracije. One to ine udruujui se u iroke koalicije na programskoj, a ne na nacionalnoj osnovi. Ipak nije stvorena autentina evropska stranka EVROPSKE INSTITUCIJE. Princip funkcionalnosti i evolutivnosti su vodili tome, da je u saglasju sa stvarnim potrebama zajednice stvorena jedna kompleksna institucionalna struktura i svaka od tih institucija svojim delovanjem unutar zajednice doprinosi integraciji. Ovde treba uvaiti tu atipinost u okviru EU bitnija je tzv. vertikalna podela vlasti izmeu drava lanica i svaki od organa na razliite naine doprinosi procesima integracije. Ima 8 institucija: Komisija, Savet, ES, Sud pravde, Parlament, Finansijski sud, Privredni i socijalni odbor, Reginalni odbor. Preostaju 3 aktera: I Interesne grupe (dutveno eko grupe i udruenja). Na ekonomskom i drutvenom planu ine osnovnu komponentu integracije tako su tokom 60-ih u periodima stagnacije integracionih procesa interesne grupe su u privredi, sindikalnom i preduzetnikom organizovanju izvrile pritisak. Npr. 1990. je bilo 525 socijalno-ekonomskih grupa one su direktno lobirale u institucijama zajednice. Rimskim ugovorima je ustanovljen i privr.soc. odbor kao ustanova direktnog predstavljanja iz oblasti privrede i drutva. Delatnosti sa inicijativnim i savetodavnim nadlenostima. II Regioni i lokalne zajednice. Odluke se donose na nivou to bliem graanima (naelo subsidijarnosti). Iako ne poznaju sve zemlje lanice razvijenu regionalnu autonomiju lanom A ugovora o EU, zakljuak je da njenu afirmaciju treba podsticati. Aktivnost regiona se odvija na II nivoa: (1) subregionalna (meuregionalna) tela, koja se bave funkcionalnim zadacima. (2) supranacionalni nivo olien u regionalnom odboru EU (osnovan 1992.) gde regioni imaju direktno predstavnitvo sa savetodavnom ulogom prema Savetu, Komisiji i Parlamentu. III Evropski pokreti, javno mnjenje i civilno drutvo predstavlja posebnu taku verifikacije pol. zaj. U okvirima EU. Kao pol. zajednica ona mora da poseduje slobodnu sferu aktivnosti graana pojedinca na celokupnom svom podruju bez obzira na postojee dravne granice. Evropska zajednica bez evropskog drutva nije zamisliva na dui rok, a da pri tom opstane i uvrsti se kao pol. zaj.

28. TRI STUBA EU Ugovor iz Mastrihta je stvorio novu organizaciju EU koja poiva na 3 stuba

27

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Veina odredbi ugovora se odnosila na 3 stuba, to je u sluaju prvog stuba znailo izmenu ugovora o tri evropske zajednice, a u sluaju drugog i treeg stuba postavljanje rukovodeih principa i pravila o delovanju. I stub Evropske zajednice Zajednica deluje u okviru nadelnosti koje su joj poverene ugovorom. U oblastima koje ne spadaju u njenu iskljuivu nadelanost zajednica preduzima mere u skladu sa principom subsidijarnosti. Ugovor je ustanovio dravljanstvo Unije, ime je svaki dravljanin drave lanice postao graanin Unije. Graani uivaju prava koja su mu data Ugovorom Unije. Jedno od tih prava bilo je pravo da ive i rade bilo gde na teritoriji drava lanica. 1. Institucionalne izmene. Savet ministara ovlaen da odluke donose glasanjem kvalifikovanom veinom. Ustanovljen je novi logislativni postupak za odluivanja u EP. Proiren je domen postupka odobrenja, po kome je dozvola EP neophodna za odreene mere EK (EC). Mandat lanova komisije je produen sa etiri na pet godina, da bi se ivotni vek komisije izjednaio sa ivotnim vekom Parlamenta. Osnovani komitet regiona da savetuje Savet i Komisiju o najznaajnijim pitanjima za regione. Sud Pravde je ovlaen da dravama lanicama koje ne sprovode komunitarno pravo uvede novane kazne. Parlament imanuje Ombudsman koji prima pritube graana koje se odnose na sluajeve loe uprave komunitarnih organa i tela. 2. Promene politika: Ovlaenja EU u domenu politike su proirena i pojaana. 1. Definisane su glavne odluke EMU i preciziran termin plan njenog uvoenja, fiksiranje deviznih stopa koje vodi uvoenju jedinstvene valute i osnivanju evropske centralne banke iji su osnovni zadaci: definissanje i sprovoenje monetarne pol. zajednice, voenje deviznih poslova, dranje i rukovoenje zvaninim deviznim rezervama drava lanica, unapreenje nesmetanog delovanja platnih sistema 2. Neke oblasti politike su po prvi put unete u ugovor o osnivanju EZ: pomo zemljama u razvoju, obrazovanje, zdravstvo, zatita potroaa, transevropske mree i konkurenciju u industriji. 3. Razvijene odgovornosti uajednice koje su ugovorno priznanje prvi put dobile u JEA. To se odnosi na istraivanje i tehnoloki razvoj, ivotnu sredinu i eko. i soc. koheziju. II stub. Zajednika spoljna i bezbedonosna politika JEA je utvrdio da drave lanice zajedniki tee da formuliu i sprovode evropsku spoljnu pol. EU i njene drave lanice utvruju i sprovode zajedniku spoljnu i bezbedonosnu pol. koja 28

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

obuhvata sve oblasti spoljne pol. i bezbednosti i precizirajui dalje da zajednika pol. ukljuuje sva pitanja koja se odnose na bezbednosti Unije, ukljuujui i mogue oblikovanje zajednike odbrambene pol. koja bi mogla voditi zajednikoj odbrani. Ciljevi su samo uopteno definisani: zatita zajednikih vrednosti osnovnih interesa i nezavisnosti Unije i razvoj i jaanje demokratije i vladavine prava i potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ciljevi CFSP su se imali ostvariti na 3 glavna naina. 1. Treba se uspostaviti trajna saradnja drava lanica o bilo kom pitanju od opteg interesa. Savet utvruje zajednike stavove. Drave lanice obezbeuju saglasnost pol. sa zajednikim stavovima. 2. Savet je mogao odluiti da je neko pitanje predmet zajednike akcije. Odluke se donse k.v. 3. Od zapadnoevropske unije koja je sastavni deo razvoja Unije se trai da izgrauje i sprovodi odluke i akcije Unije koje imaju odbrambene implikacije Tako je II stub uveo evropsku pol. saradnju ustanovljenu znatno pre, u ire okvire zajednike spoljne i bezbednosne pol. III stub Saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova Drave lanice su prihvatile da se sledee oblasti smatraju pitanjima od zajednikog interesa: pol. azila; propisi kojima se regulie prelazak spoljnih granica i kontrola prelaska; imigraciona pol. i prava dravljana treih drava koji ive na teritoriji drava lanica; borba protiv narkomanije; borba protiv meunarodnog krijumarenja; pravosudna saradnja u graanskim stvarima; pravosudna saradnja u krivinim stvarima; carinska saradnja; policijska saradnja u borbi protiv terorizma; trgovini droga i drugim tekim oblicima kriminala preko policijskog obavetajnog ureda EU. U ove oblasti od zajednikog interesa Savet je mogao da usvoji zajedniki stav i podstakne svaki odgovarajui oblik saradnje jednoglasno donetim odlukama; da usvoji zajedniku akciju uz mogunost da jednoglasno odlui da se neke primene zaj. akcije mogu usvajati k.v.; da saini nacrt konvencija koje preporuuje dravama lanicama na usvajanje u skladu sa zahtevima njihovih ustava 2/3 veinom drava lanica. Znaaj III stuba JHA politiki dat je pravni osnov saradnje u oblastima aktivnosti kojima se u prolosti bavilo iskljuivo na nacionalnoj osnovi ili su bile predmet prilino labave i neformalne saradnje d.. institucinalni iako i dalje preovlauje princip meudravnog, pojavio se jedan mali element supranacionalizma kroz mogunost odluivanja k.v. o odreenim aspektima. 29. ETAPE RAZVOJA EKONOMSKE INTEGRACIJE 1. Zona slobodne trgovine najjednostavniji vid eko. integracije koji podrazumeva uklanjanje koliinskih ogranienja (kvota) u trgovini robom proizvedenom u lanicama (tie se industrijskih proizvoda), npr. EPTA. 2. Carinska unija naredna faza podrazumeva trgovinsku zonu sa zajednikom trgovinskom i carinskom pol. prema treim zemljama (odnosi se samo na promet roba) 3. Zajedniko trite sloeniji vid integracije podrazumeva carinsku uniju uz slobodno kretanje roba, kapitala, usluga i osoba, podrazumeva i izradu zajednikih standarda i normi kao i razvoj zajednike pol.

4. Jedinstveno trite najvii nivo integracije predstavlja zajednicko trite koje ukljuuje koordinaciju politika lanica, s ciljem postizanja skladnog kursa razliitih valuta kako bi se izbegli monetarni rizici pri razmeni roba. 5. EMU poslednja etapa. 29

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Pol. i eko. pozadina evropskog trita: Maralov plan je imao za cilj da obnovi zemlje Zapadne Evrope kako ne bi postale lak plen SSSR, da izbegne povratak na rascepkani ekonomski sistem, po ugledu na SAD tvorci evropskih integracija su za cilj postavili jedinstveno eko. trite. Pristupi eko. integraciji Evrope 2 su osnovna pristupa s jedne strane bili su zagovornici panevropskog, svetskog sistema slobodne trgovine utemeljenog na GATTU (danas WTO) iji je cilj bio smanjenje carina koje su koile slobodan protok roba, s druge strane bili su zagovornici restrukturiranja Evrope gde bi evropska integracija vodila i pol. ujedinjenju zapadne Evrope. Traili su da se stvori zajedniko trite u kojem bi se roba, kapital, usluge i ljudi mogli bez ogranienja slobodno kretati, to je prevazilazilo mogunost slobodne trgovinske zone. 30. ETIRI SLOBODE EVROPSKOG JEDINSTVENOG TRITA 1. Sloboda kretanja kapitala stvaranje jedinstvenog trita nezamislivo je bez liberalizacije kretanja, plaanja i kapitala. Od 1994. Ugovor EZ zabranjuje sva ogranienja kretanja kapitala izmeu zemalja lanica i izmeu zemalja lanica i treih zemalja. Liberalizacija se dogodila polako, poevi od 60-ih; zatim u sklopu programa unutranjeg trita (1985-86) i uvoenjem EMU u ugovor o EU. 2. Slobodno kretanje roba stvaranjem carinske unije ukinute su carinske granice 1968, a barijere su pomerene ka spoljnim granicama. Carinska unija podrazumeva uklanjanje svih uvoznih i izvoznih ogranienja i kontrolu i razmenu roba izmeu zemalja lanica, kao i uvoenje zajednikih spoljnih carina za robu iz treih zemalja. Kao dopuna ovom su mere koje zabranjuju niz koliinskih ogranienja. Ovome se dodaju i mere jednakog efekta (mere koje mogu spreiti trgovinu unutar Zajednice). 3. Slobodno kretanje ljudi, radnika i pravo poslovnog boravka Pravo slobodnih preduzetnika i radnika da obavljaju svoju delatnost u bilo kojoj lanici i slobodno kretanje nezaposlenih osoba, slobodno i nesmetano kretanje ne moe biti neogranieno. Ovo je vodilo saradnji u oblasti unutranje politike i pravosua zapoete samitom u Parizu 1974, a ojaana engenskim sporazumom. JEA iz 1986. je predvideo stvaranje jedinstvenog prostora bez granica. Ugovoreni ciljevi slobodnog kretanja ljudi odnose se na podruja azila, imigracije, zatita prava dravljanja treih drava, pravosudna saradnja u graanskim stvarima, jaanje saradnje administracija, policijska i pravosudna saradnja. 4. Slobodno pruanje usluga Pojam usluga ukljuuje aktivnosti industrijske, trgovake, preduzetnike prirode. Postoje 4 osnovna oblika pruanja usluga: a) kad se osoba koja prua usluge nastanjuje u zemlji lanici; b) kad se primalac usluge nalazi u drugoj lanici i tamo prima usluge; c) kad se davalac i primalac usluge nalaze u drugoj zemlji lanici; d) kad je sama usluga namenjena primaocima u drugoj zemlji lanici. Slobodno pruanje usluga prvenstveno titi davaoce usluga od diskriminacije. Osobe koje pruaju usluge moraju potovati pravila druge zemlje lanice samo ako postoje nuni razlozi od opteg javnog interesa koji se temelje na principu proporcionalnosti. to znai da za slobodno kretanje usluga vae isti postupci kao i za slobodno kretanje roba. 31. OD ZAJEDNIKOG DO JEDINSTVENOG TRITA Pojam zajednikog t. nije definisan u U. o EZ. Za Evropski sud pravde u prvom planu zaj. t. je prevazilaenje svih prepreka u trgovini unutar zajednice s ciljem stvaranja nacionalnih t. Sa jedinstvenim t., i to to je blie pravom unutranjem t. Zajedniko t. obuhvata slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, zajedniku pol. poljoprivrede, prometa i spoljne trgovine i trinu konkurenciju. 1985 EK je predstavila Belu 30

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

knjigu o ostvarivanju unutranjeg t. i u kojoj je navedeno 282 pravnih akata koje je trebalo usvojiti radi uspostavljanja odnosa u okviru jedinstvenog t. Program jedinstvenog t. bilo je jezgro reforme EZ koja je dovela do JEA koji je stupio na snagu 1987. i JEA je odreen rok za ostvarivanje jedinstvenog t. do kraja 1992. Jedinstveno t. prema lanu 14 UEZ obuhvata podruje bez unutranjih granica, u kojem se garantuje sloboda kretanja r., lj., k., i u. U skladu sa odredbama Ugovora. Carinska unija izmeu drava lanica stvorena je 1968. sa zajednikim spoljnim carinskim stopama za robe i usluge prema treim dravama. Bez obzira na to i dalje je bio dalek put do stvaranja 4 slobode. 70-ih usled pada ekonomskog rasta, rasta nezaposlenosti, velikom trgovinskom deficitu, inflaciji, ugroen je do tada dostignut nivo ekonomske integracije. Ekonomski i socijalni problemi predstavljali su poetkom 80-ih veliki teret. Predsednik EK Delor 1985. pokuao je nai naine kojima bi se prekinuo zastoj u procesu evro. Integracije poznat i kao Evroskleroza. Tada je Komisija predstavila Belu knjigu koja je sadrala detaljan plan s jasno utvrenim ciljevima za finalizaciju jedinstvenog t. 1992. Bela knjiga je bila podeljena na 2 dela: uvodi i ciljeve i mere za njihovo ostvarenje. Dodatak Bele knjige je imao 3 glavna poglavlja: a) Uklanjanje materijalnih prepreka (granine kontrole roba i ljudi unutar Zajednice) b) Uklanjanje tehnikih prepreka (postojea pravila i propisi, ukljuujui tehnike standarde i kontrolu kvaliteta kojima se ograniavalo kretanje roba, ljudi ...) c) Uklanjanje posrednih carinskih prepreka (skidanje posrednih carina koje su lanice stavljale na robu i usluge) metode za sprovoenje programa jedinstvenog t. u praksi: 1. usklaivanje nacionalnih propisa, 2. standardizacija kroz pravo EZ, a od 80-ih su uvedene jo 2 metode, 3. meusobno priznavanje nacionalnih propisa, 4. novi pristup tehnikom usklaivanju i standardima. 32. PROCES FORMIRANJA EVROPSKOG DRUTVA Karl Doj definie evropsko drutvo kao gustu mreu privilegovanih komunikacija. Vertikalni odnos je tok koji se razliva od institucija Zajednice do nacionalnih, regionalnih ili lokalnih administracija kao i do drutva i dovodi do glavnih odredita a to su ljudi. Ovi vertikalni odnosi politike prirode su upotpunjeni mreom horizontalnih odnosa, koji ine organizacije, udruenja... Zajedniki ova dva oblika odnosa tvore ljudsku pol. zajednicu. U evropskoj integraciji moe se razlikovati zvanina ili neinstitucionalna i nezvanina integracija. Originalnost zajednice upravo lei u sloenoj uniji drava i drutva u delu pol. stvaranja, bez fuzije. U sreditu ovog skupa nalazi se ovek, oblikovan od strane drutva i on u njemu razvija mnotvo aktivnosti, funkcija i ima vie pripadnosti: on je proizvoa, potroa, posrednik, poistoveuje se sa narodom, verom, ideologijom, lan je porodice profesionalnih org. sportskih udruenja, bira je, graanin. Prema Denu de Rumonu, ovo opaanje ukazuje na uslov graanskih sloboda u federalistikom reimu. Jaanje podrke Zajednici izmeu 1985. i 1990. potvruje vernost javnog mnjenja Zajednici. Druga dimenzija se bavi odravanje nacionalnih identiteta zemalja lanica u jednoj Evropi. Ona razmatra problem razliitosti u Uniji. Na primer, za 1988. veina smatra da je odbrana njihovog nacionalnog, istorijskog, kulturnog identiteta i ekonomskih, nacionalnih interesa naspram izazova velikih sila mogua samo zahvaljujui /*/str 70/ Zajednice. Ernst Has odanost do nastanka EZ je bila usmerena na nacionalne institucije, a sada je premeta i tei da se prenese na evropski nivo. Has se pita u kojoj e se meri odanost preneti 31

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

sa nacionalnih institucija na institucije Zajednice, poto su ti prenosi indikator integracije. Has koristi termin prenosa, transfera a Rumon se poziva na deobu i raspodelu zakletvi na vernost na razliitim nivoima. Pozitivni efekti slobodno se prelaze granice, kupuju se proizvodi bez carine, mladi studiraju gde ele, postojanje zajednikog prava. 33. MREE INTERESNIH GRUPA ZAJEDNICE Kako se ire polja delatnosti Zajednice, tako se oko njenih centara odluivanja stvaraju novi sektori, mree, udruenja i mnotvo lobista, advokata, savetnika, koji slue kao posrednici i zatitnici najrazliitijih interesa. Celinu privatnog sektora predstavlja UNICE (Unija industrija EZ). Nasuprot kojoj u javnom sektoru to je CEED (Evropski savet za javna preduzea). Perspektiva slobodnog prometa i slobodnog uspostavljanja predvienog JEA ubrzava pregrupisavanje u sektoru usluga. Uspostavljen je nov sistem koji sadri vie centralnih organizacija s druge strane, slobodan promet lica, priznavanje diploma, slobodno vrenje profesija dalo je nov zamah udruenjima slobodnih profesija. Samo u poljoprivrednom sektoru nije bilo veih promena. Sindikalna dimenzija je zastupljena kroz evropsku konferenciju sindikata koja je odigrala kolektivno skromnu ulogu zbog prikladnog dela rezervisanog za socijalnu pol. Zajednice. Na isti nain na koji se mree interesnih grupa lokalnih i regionalnih kolektiva integriu u regionalne mree, integracija ovih mrea tei da se afirmie kako se uveavaju polja delatnosti Zajednice i Evrope oko glavnog stuba integracije koji ine Evropsku Zajednicu. Proces pregrupisavanja ne tedi ni oblasti novih javnih interesnih grupa gde se istiu dve uticajne mree po pitanju zatite okoline (BEE) i potresala/*str 72/ (BEUC). BEE je uspela da mobilie najdinaminije aktere i formira koaliciju izmeu nacionalnih org. i grupe Zelenih u EP. Razlika u nacionalnim uslovima nije spreila postizanje rezultata u borbi protiv zagaenja koje potie od auto goriva. Ciljevi se uglavnom poklapaju sa zabrinutou javnog mnenja. BEUC i njeni lanovi su pozvani da ispune zadatak koji je utoliko vaniji to u unutranjem t. Primena meusobnog priznavanja preti da suzi nivo zatite potroaa posebno u zemljama koje koriste napredniju zatitu. Odatle potie potreba da se ustanove odreene zajednike norme koje garantuju minimum zatite za celo unutranje trite. Sposobnost uticaja evropskih grupa na modele interesnih grupa varira. Opti uticaj se ogleda u funkciji znaaja jednog ili vie sektora u kojima se odvijaju akcije grupa. Postoji nekoliko bitnih pokazatelja interesnih grupa, a to su: kohezija, organizacija, nivo nadlenosti, zastupljenosti, ljudski i materijalni resursi kojima grupa raspolae. Takoe bogatstvo je faktor uticaja, zatim sredstva pristupa vlasti, korienje resursa i sredstava pritiska i sposobnost formiranja saveza sa ostalim grupama. Ovi instrumenti omoguavaju da se oceni potencijalni, a ne stvarni uticaj interesnih grupa. Nakon stupanja na snagu JEA zabeleeno je munjevito poveanje broja lobija, pravnih i finansijskih saveta, savetnika i specijalizovanih biroa. Delatnost ovih specijalista Zajednice nudi iroku skalu usluga, od pravnih i privrednih saveta do odnosa sa javnou. I tako svi svi oni pletu mreu aktera i posmatraa velike evropske igre. 34. TEORIJE O EVROPSKOJ INTEGRACIJI Na teorijskom nivou integracija se shvata kao miroljubivo i dobrovoljno pridruivanje tj. spajanje drutava, drava i nacionalnih eko. van postojeih granica. Teorija integracija ima za cilj da prui odgovore na sledea pitanja: 1. Zato se javlja regionalna integracija? Motiv. 2. Kako nastaje produbljivanje i proirenje regionalne integracije? Proces. 3. Ko su odluujui akteri? 4. Kuda vodi? Cilj. 32

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Tri koncepta vode odluujuu ulogu: I FEDERALIZAM Motiv: mir, demokratija, idealizam Proces: jednokratni ustavni skok, postepena federacija. Akteri: svi politiki nivoi. Ciljevi: savezna drava, sjedinjene drave Evrope. Nakon zavretak II sv.r. postojala su dva suprotstavljena koncepta: federalizam i sistem saradnje meu vladama. Federalizam se poziva na federalistike spise i na Emanuela Kanta. Ustavni skok treba da dovede do potiskivanja dominantne uloge nac. drava. Osnovna ideja jeste ouvanje raznolikosti uz ouvanje jedinstva. Cilj nije evropska drava ve sputavanje centralistikih tendencija utvrivanjem zajednikih prava i obaveza, podela vlasti meu institucijama i podela nadlenosti. II SISTEM MEUVLADINE SARADNJE Motiv: suverenitet, bezbednost, ravnotea moi Akteri: nacionalne drave Proces: samiti, konferencije Cilj: Savet drava, Evropa nacija Polazi od ravnotee snaga izmeu drava lanica. Vodee mesto ima primat nacija. Jake institucije odreuju zajedniko dolaenje do odluka i obavljaju kontrolu nad transferom nadlenosti sa drava lanica na Zajednicu i na institucije Zajednice. III NEO (FUNKCIONALIZAM) Motiv: mir i blagostanje Akteri: nadnacionalne institucije, elite. Proces: spill over, paket reenja Cilj: politika unija, unutranje t. Predlae postepenu integraciju: saradnja se iri na druge oblasti i time postupno izgrauje nadnacionalnu integraciju. S obzirom na naraslu meuzavisnost, drave lanice ne mogu same da deluju, pa su prinuene da svoju suverenost ogranie prenoenjem nadlenosti na nadnacionalni nivo. 35. KARAKTER EZ/EU KAO POLITIKE ZAJEDNICE Evropska pol. zaj. je izvedena iz procesa eko. integracije, tj. iz prvobitnih funkcija povezivanja drava na pojedinim podrujima privrednog a zatim i soc. ivota. Postepeno je nastala sfera evropske javne politike koja je sve vie liila na javnu pol. nacionalnih drava, a posebno na one sa federativnim ureenjem. Njen karakter se moe izvesti iz 4 principa evropske pol. integracije: asocijativnost, kontraktualnost, funkcionalnost, evalutivnost. Prva dva proizvode meudravni, a druga dva nadnacionalni karakter zajednice. Izmeu ova dva obeleja zajednice postoji stalna tenzija koja je uoljiva na vie nivoa. 1. Konstitutivnom izmeu ugovorne ekskluzivnosti drava i sve veeg obima nadlenosti koje zadobija zajednica. 2. Institucionalnom izmeu organa koji direktno predstavljaju drave lanice (ES, Savet) i organa koji predstavljaju interese Zajednice (Komisija EP). 3. Nivo ugovornih nadlenosti izmeu onih koje su u reimu EZ (nadnacionalni reim odluivanja) i onih koji su u reimu meuvladinog pregovaranja i odluivanja (reim politike unije) Princip asocijativnosti i kontraktualnosti u centar stavljaju znaaj drava lanica, jer ne postoje druga politika jedinstva koja mogu da stupe u asocijaciju. Iako zbog delovanja principa funkcionalnosti evolutivnosti zajednice, nije samo asocijativna drava, ali ona je ipak 33

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

izvorno primarno asocijativna. U zajednici su samo drave ugovorno sposobne, one su gospodari ugovora. Zajednica je vremenom dobila nadnacionalna obeleja. Tome je doprinelo i stalno produbljivanje njenih ciljeva, irenje njenih nadlenosti, uspostavljanje, nadnacionalne procedure odluivanja u Savetu (k.v.; parlamentarni postupak saodluivanja). Tako da se problemi nisu samo reavali meuvladinim pregovaranjem ve je sve to zahtevalo politiku integracije. 36. EVROPSKA ZAJEDNICA POD ZNAKOM FEDERALIZMA Postojea tenzija izmeu meudravnih i nadnacionalnih obeleja EZ/EU otvara jedno vano pitanje: da li se i u kom smislu o EZ/EU moe govoriti kao o zajednici sa federalnim naelima ureenja i federalnom strukturom vlasti? Na ovo pitanje je teko odgovoriti jer je svaka federacija za sebe nastala u odreenim uslovima na odreene zahteve vremena. Krenimo od toga da ak i pravo Zajednice ne koristi izraze poput federacije, a razlog tome je to se izraz federacija posmatra kao jednak izrazu centralizacija i ocenjuje se negativno. Pa ipak kretanje EZ ka supranacionalnoj tvorevini sadri mnoge elemente federalizma: kvalifikovana veina u Savetu, mogua nadglasavanja, saodluivanje Parlamenta u zakonodavnom procesu, kontrola komisije u primeni prava EU federalizam je vie praktikovan nego to je predvien ugovorom i ciljevima. Postoji razlika izmeu evropskog i amerikog federalizma. Kod engleskog federalizma postoji autonomija federalnih jedinica u mnogim oblastima, ali voenje spoljnje pol. i odbrambene i bezbednosne im je onemoguen. To je u nadlenosti federacije. Zatim ustavno se dele nadlenosti dok je suverenost kao najvia vlast nedeljiva. Meutim u amerikom federalizmu postoji koncept podeljene nadlenosti. Termin federacije su najvie odbijali Britanci jer su hteli da EZ/EU uskrate kvalitet dravnosti. Razlog lei u razumevanju pojmova drave i federacije, kao suverene vlasti u okviru evropske pol. tradicije. Naime drava je ta koja poseduje suverenu vlast, prema unutra i prema spolja; sa federacijom, kao sloenom stvari stoje bitno drugaije jer ulazei u federaciju drave lanice zadravaju odreeni domen u kome su one iskljuivo nadlene, ali ti poslovi, npr. spoljna pol. i odbrane, bezbednosti, zatite ljudskih prava, ostaju u poslednjoj instanci. lanice fedracije se odriu suverenosti prenosei nadlenosti na nivo fedracije lanice EZ/EU to ne ele, da unija poprimi obeleja drave. Postoje i kontra argumenti, a to su sve manje pitanja unutranje pol. jedne drave u kojima je samostalno odluivanje svrsishodno. ak postoji potreba za usklaivanjem i uvoenjem tzv. zajednikih politika, iz kojih su iskljueni spoljni poslovi bezbednost i odbrana. Po svemu navedenom, jasno je da drave lanice zadravaju suverenost u kljunim oblastima odn. ona ne predstavlja naddravnu federaciju podeljene suverenosti ve: 1. Postsuverena jer prevazilazi klasina poimanja suverenosti, 2. Nedravna jer poseduje organe koji nisu izvorno dravni, tj. njihov sastav nije delegiran od strane drava lanica, 3. Nadnacionalna poseduje mo da naredi primenu vlastitih propisa i odluka drava lanica. 4. Federacija usled postojeih obeleja. Budunost EU najblia je slika federalizma kao procesa koji nam prua Karl Fridrih na osnovu iskustva SAD i vajcarske, odn. federalizam postoji samo uz savez pol. zajednica koje koegzistiraju i deluju jedni na druge kao autonomni entiteti ujedinjeni u zaj. poredak uz ouvanje nezavisnosti. U federalnom smislu suverenost ne moe postojati jer se autonomija i suverenost iskljuuju odn. niko nema poslednju re. Fridrih istie sutinske osobine evropske pol. zaj: 1. Razvojnost 34

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

2. Nedravni put integracije 3. Ugovorna fleksibilnost, /*/str 78. dodatak u zaglavlju: Ove? to konceptualno se razlikuje od modela federalizma kao savezne drave za koju su karakteristini ustavna preciznost, pravna jednostavnost, striktna pol. obaveznost. 37. PROBLEM SUVERENOSTI U EZ/EU to se tie problema suverenosti dolazi do znatne modifikacije ovog koncepta u kontekstu evropske pol. integracije. to se tie suvereniteta u evropskim dravama on je nedeljiv. Kod evropskog federalizma, dravne federalne jedinice imaju autonomiju u nadlenosti koje su im dodeljene ustavom i imaju uee u konstituisanju i funkcionisanju najvie unutranje vlasti, ali im je potpuno onemogueno samostalno voenje spoljne odbrambene i bezbednosne pol. kao i zatita ljudskih prava. U tim klasino dravnim funkcijama, federacija je po pravilu nosilac suverenosti. Meutim, u amerikom federalnom ureenju dolo je do promene ovog koncepta podeljene suverenosti. to se tie suverenosti u EZ, sve je manji broj pitanja tzv. unutranje pol. o kojima drave mogu samostalno da odluuju (recimo kao federalne, jedinice, to bi trebalo). Razvojem EZ stvoren je sistem odluivanja na vie nivoa (Savet, Parlament) kojim se pojam unutranje politike izmeta iz domena pojedinane drave na viedimenzionalni evropski pol. prostor. Takoe tendencija irenja evropske unutranje pol. obuhvata sada i oblast unutranjih poslova i pravosua. Dok spoljni poslovi, odbrana i bezbednost (koji bi trebali da budu u nadlenosti centralnih org. Federacije), kao i graansko pravo jo uvek su u suverenom posedu drava lanica, bez obzira na postojee ugovorne forme saradnje u ovoj oblasti. Dravna suverenost se ne deli izmeu razliitih nivoa vlade kao u amerikoj federaciji, ve ostaje ono to jeste najva, neotuiva, nedeljiva, ali koja razvojem u zajednice gubi svoj dosadanji oblik prilikom prenoenja nadlenosti na evropski nivo. U oblastima prenesene nadlenosti drava, suverenost je jo samo simbolina, a u oblastima u kojima nadlenost jo nije prenesena (ugovorna sposobnost) drave lanice raspolau punom suverenou. Drugim reima EZ/EU se ne razvija u pravcu superdravne federacije sa podeljenom suverenou, ve u pravcu postsuverene nedravne nadnacionalne federacije. A ona to ve jeste u oblastima svog povrinskog i socijalnog ivota. Nikakva suverenost ne moe postojati u federalnom sistemu; u takvom pol. poretku autonomija i suverenost se meusobno iskljuuju. Govoriti o penosu dela suverenosti znai negirati ideju suverenosti, koja od Bodena znai nedeljivost. Federalizmu je inherentna ideja ugovora, a na mestu suverenosti stoji konstitutivna mo, koja utemeljuje ugovor. 38. 39. NAELO SUBSIDIJARNOSTI U EZ/EU Princip subsidijarnosti izriito je pomenut u st. 2 podrazumeva potencijalne nadlenosti zajednice, one koje bi ona mogla da dobije na osnovu odluke drava lanica. Princip odgovara optem opredeljenju, bliskom ideji federalizma, po kome svaki nivo zajednice (centralni, dravni, lokalni, regionalni) treba da obavlja ove zadatke: da raspolae onim nadlenostima koje je u stanju da obavlja rukovodei se naelom dobro ureene pol. zaj. Evropski savet u Edinburgu decembra 1992. dat je koncept primene principa subsidijarnosti i celokupnog lana 3B Ugovora. Istiu se 3 glavna elementa sadrana u 3 njegova stava: 35

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

1. Strogo odreenje granice delatnosti Zajednice (princip dodele nadlenosti) 2. Pravilo za odgovor na pitanje: da li Zaj. treba da deluje u oblastima koje ne pripadaju njenim iskljuivim nadlenostima (princip subsidijarnosti u strogo pravnom smislu) 3. U kojoj meri i na koji nain zaj. treba da deluje (princip srazmernosti ili intenziteta) Zadaci i aktivnosti zaj. odreeni su potrebama njenih niih nivoa, pre svega drava lanica, ali i regija i lokalnih zajednica, u skladu sa naelnim opredeljenjem da se odluke donose to je mogue blie graanima. Subsidijarnost je dinamian princip koji treba da se primenjuje u skladu sa ciljevima Ugovora. On podrazumeva proirenje delatnosti zaj. kada to okolnosti zahtevaju, kao i obratno, njihovo ogranienje ili ukidanje kada one vie nisu opravdane. Ugovor iz Mastrihta uveo je 53 odredbe o proirenju nadlenosti i to u oblastima privredne i monetarne unije, kulture, profesionalnog obrazovanja, zdravstva, zatite potroaa, pol. konkurencije, regionalnog razvoja, industrijske pol., istraivanja i tehnolokog razvoja, energije i razvoja trgovinskih mrea, zatite od katastrofa i u oblasti saobraaja. Politizacija principa subsidijarnosti ini se praktino neizbenom, budui da je odluka o preputanju veeg ovlaenja zaj. na strani saveta. Predlog za jasniju ustavno-pravnu regulaciju ove materije, koja bi se primenila na ue podruje delatnosti, rukovodi se idejom veeg pravnog automatizma u delovanju zaj. Znaajnu kontrolnu ulogu u funkcionisanju zaj. imao bi ESP. Princip subsidijarnosti, naelnio dri otvorenom oblast centralnog odluivanja i podrazumeva koegzistenciju evropskih i dravnih nadlenosti u okviru istih oblasti regulisanja. Ovo podrazumeva stalnu kooperaciju izmeu razliitih nivoa. Poveanje obima nadlenosti u centru ne treba regulisati principom podele nadlenosti, ve treba ostaviti mogunost uticaja niih nivoa u okviru faze odluivanja i u okviru faze sprovoenja, to nalae uska funkcionalna meuzavisnost razliitih nivoa. 40. PODELA NADLENOSTI U EZ/EU Podela nadlenosti je i naelno i funkcionalno neobino sloena oblast ureenja u zajednici koja sadri paralelizam dva politika naela meudravnog i nadnacionalnog. Opta ugovorna naela za dodeljivanje nadlenosti zaj. nalaze se u l. 3B Ugovora o EU. Stav 1. zaj. deluje u okvirima nadlenosti koje su joj dodeljene i prema ciljevima koji su utvreni ovim ugovorom (dodeljene nadlenosti) Stav 2. U nadlenostima koje ne spadaju u njenu iskljuivu nadlenost, zaj. preduzima mere u skladu sa naelom subsidijarnosti, samo ako i ukoliko ciljevi predviene akcije ne mogu u potrebnoj meri biti ostvareni od strane drava lanica, odnosno mogu biti uspenije ostvareni od strane zaj. imajui u vidu veliinu i uinak predviene akcije. Stav 3. mere zaj. nee prelaziti okvir onoga to je neophodno da bi se postigli ciljevi ovog Ugovora. Podela nadlenosti: Kompletne: su subsidirarne one nadlenosti kojih se odrekne drava prihvata zaj. ona ih dobija. U federaciji podela nadlenosti je dualna, materijalne je prirode, deli se tako to se oblasti nadlenosti dele, a podela vlasti je vertikalna. Meovite: uveo je vajcarski federalizam. To su nadlenosti izmeu centralne vlasti kantona. U spoljanjoj pol. i kantoni mogu da sklapaju neke meunarodne ugovore. Obrazovanje je podeljeno izmeu centralne i kantonalne vlasti. EU praktikuje meovit tip podele nadlenosti, sve oblasti nadlenosti nisu u potpunosti prenete na organe EU, npr. spoljnotrgovinska pol. je 100% u rukama EU. Neke druge nadlenosti kao npr. saobraajna pol. su podeljene, drava ima svoju saobraajnu pol. ali je usaglaena sa EU. Koncept EU kao pol. zaj. podrazumeva vrste veze izmeu lanica. Cilj je bio da privredni akteri budu to vre vezani, da bude stvorena jedna zona. 36

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Ukazala se praktina nesrazmera izmeu obima nadlenosti zaj. i od potrebe drava lanica da njenu delatnost dre pod svojom suverenom kontrolom. Tri implicirana principa princip dodele nadlenosti, princip subsidijarnosti i princip srazmernosti ili inteziteta predstavljaju okvir tumaenja i primene ugovornih odredbi o nadlenostima zajednice. To znai da zajednica raspolae samo nadlenostima striktno navedenim u Ugovoru (tzv iskljuive nadlenosti) prema zajednikoj odluci drava lanica, koje jedine raspolau kompetencijama odreivanja nadlenosti u skladu sa svojom ustavotvornom vlau. Ugovor ne poznaje generalnu klauzulu po kojoj bi zajednica (tj. njeni organi) bila kompletna da u skladu sa svojom procenom sebi dodeli neku nadlenost. U sluaju takve potrebe, aktivira se princip subsidijarnosti, tj. zajednika procena. Ovlaenja zajednice ne proizilaze iz podele nadlenosti izmeu razliitih nivoa vlada po ugledu na mnoge federacije. Zajednica ne sme neku materiju da regulie do poslednjeg detalja; njoj na raspolaganju stoje samo mere potrebne za postizanje ciljeva iz Ugovora.ovaj koncept prepletenih nadlenosti izmeu razliitih nivoa nije dovoljno konkretizovan u Ugovoru. Model preplitanja nadlenosti pokazao se do sada u EZ/EU i politiki i funkcionalno efikasnim. Njegovoj efikasnoj primeni veliki doprinos dao je Sud pravde svojim tumaenjima (ne)saglasnosti konkretnih raspodela nadlenosti sa slovom i duhom Ugovora, kao i svojom kontrolom sprovoenja novih propisa zajednice. Princip vladavine prava dobio je punu potvrdu i u jednoj nadnacionalnoj zajednici. 41. PRAVO GRAANSTVA UNIJE Po Urlihu Frojsu graanstvo predstavlja jedan skup pravila koja su pravna i po kojima individua postaje merodavni lan da uestvuje u javnim poslovima. 1979. su odrani prvi izbori za EP, pojedinac je dobio pravo da direktno bira organe. Pitanje je da li pojedinac uiva pravo graanstva. Mastriht je prvi put ukljuio jednu grupu iz velikog seta prava i ugovor. Nadnacionalnost EZ/EU se konstituisala u procesu eko. integracije koji sledi soc. politika. U tim procesima glavni akteri su bile drave lanice dok su graani, pojedinci bili posredni akteri. Ugovor o EU (Mastriht, 1992) prvi put u istoriji zajednice uvodi koncept graanstva Unije. Time se otvara novo poglavlje o konstituisanju EU kao pol. zajednice. Ali u odnosu na poznati koncept graanstva, ovaj je u velikoj meri restriktivan. Graanstvo unije koje je ustanovljeno Ugovorom, vrsto je vezano za dravljanstvo drava lanica. Ono podrazumeva: 1) Pravo na slobodno kretanje i boravak na teritoriji svih drava lanica. 2) Aktivno i pasivno birako pravo (uslovljeno samo boravitem) a) lokalne organe vlasti b) EP 3) Pravo na konzularno-diplomatsku zatitu u treim dravama od strane bilo koje drave lanice, 4) Pravo peticije pred Parlamentom i obraanja ombudsmanu. Ipak postoje dve vrste ogranienja: 1) Katalog prava je skroman, jer sva klasina graanska prava pojedinac i dalje ostvaruje u svojoj zemlji. 2) U pogledu sticanja prava graanstva on se sadri u posedovanju dravljanstva u nekoj od drava lanica. Ugovor je samo odkrinuo vrata graanstvu Unije proputajui vie teorijske projekcije kao stvarana prava pojedinca. Graanstvo zaj. kome bi odgovarao potpuni set prava i sloboda jo ne postoji. Ovo se jo nije konstituisalo kao realna pol. snaga koja bi direktno odreivala pol. karakter zaj., njen pol. oblik i njeno ureenje. Ne postoji evropski pol. narod ugovor navodi 37

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

da graanstvo kao pol. i pravna kategorija ostaje u domenu drava lanica dok neka prava graanstva Unije bivaju uslovljena dravljanstvom kao ekskluzivnim pravom drava lanica. Meutim, postavlja se pitanje da li je na dui rok odrivo stanje u kom pojedinac na jednom pravno ureenom podruju slobodno deluje kao eko. karakter a da pri tom sfera njegovih pol. prava bude odreena iskljuivo pravnim delovanjem drava lanica. Ugovorom o EU Sud je iskljuen iz formalne jurisdikcije u oblasti ljudskih prava ali praksa ukazuje na preutno prekoraivanje ugovorovnih nadlenosti. 1999. EP je izglasao Deklaraciju o osnovnim pravima i slobodama sa njihovim iscrpnim katalogom koja bi bila garantovana na nivou zajednice. Savet i Komisija nisu ragovali na ovu Daklaraciju. EP pripremajui znatno skromniji koncept graanstva. Neto kasnije javlja se predlog o funkcionisanju drava lanica koje se ne bi pridravale odredaba. Samit u Amsterdamu (1997) ini kompromis prihvatio je predlog sankcionisanja drava lanica koje ne potuju prava svojih graana, ali je odbacio predlog o uspostavljanju posebnog evropskog kataloga. Postavljanje se pitanje oko upotrebe samog pojma graanstva EU jer on u politikom smislu predstavlja direktan odnos individue i zajednice koji u relacijama Unije nije jo uspostavljen. U okvirima Unije, graanstvo se odnosi samo na jednu politiku zajednicu a to je nacionalna drava. Pojedinac u Uniji nije citezen ve je samo buroa posednik privatnih prava preduzetnitva. Osnovni problem EU jeste njena nesposobnost da osigura klasina graanska prava ak i kada su ona inkorporirana u komunitarno pravo edu. Unija nije potpisnica Konvencije za ljudska prava (1950. god.) i ne moe da ih ona garantuje ve drave potpisnice mehanizmima kojima se osigurava implementacija tih prava. Ma koliko osnovna prava i slobode bili univerzalni po svom karakteru i znaaju, njihovo ustanovljenje, delovanje i zatita po pravilu su deo graanske i pravne tradicije pojedinih drava. Kao graanin Evrope u punom smislu bitan je sistem solidarnih politikih veza meu jednakim uesnicima u javnom ivotu evropske nadnacionalne zajednice, kao i direktna veza izmeu njega i same zajednice. 42. POVELJA O OSNOVNIM PRAVIMA EU l. 6 i 7 Ugovora o osnivanju EU propisuje da EU mora potovati osnovna prava kako ih garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima potpisana u Rimu 04. novembra 1950. godine, i kako ona proistiu iz zajednikih ustavnih tradicija drava lanica. Prema l. 7. Savet moe kazniti dravu lanicu ako ona ozbiljno i trajno kri osnovna prava, ali nema ni jedne odredbe o mehanizmu za spreavanje krenja tih prava. Savet delujui veinom od 415 svojih lanova, poto dobije odobrenje EP i saslua dravu lanicu o kojoj je re, moe doneti odluku da postoji oigledna opasnost od ozbiljnog krenja osnovnih prava ili sloboda na kojima EU poiva. Savet upuuje preporuku toj dravi. Inicijativu za donoenje takve odluke moe pokrenuti 1/3 drava lanica, Komisija ili EP. ESP kontrolie injenice o proceduralnim zahtevima. Povelja o osnovnim pravima nije zvanino ukljuena u Ugovor. efovi drava i vlada su se na samitu u Kelnu 1999. saglasili da na ovom stadijumu razvoja EU, postoji potreba da se donese Povelja o osnovnim pravima da bi njihov znaaj i vanost postali jasni graanima. Odluili su da ustanove jedno AD HOC telo koje ine predstavnici raznih konstitutivnih institucija da izradi nacrt povelje. Konvenciju ad hoc su inili predstavnici drava lanica, Komisije, E. saveta i nacionalnih parlamenata. I postupak mu je bio jedinstven: sednice konvencije su bile otvorene za javnost, a pripremni radovi su bili dostupni preko interneta. Odrane su javne rasprave u kojima je uestvovao 38

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Ombudsman i predstavnici eko. i soc komiteta, Komiteta regiona, civilnog drutva uopte i drava kandidata. ESD i ES su uestvovali kao posmatrai. Predsednik Roman Herzog je 2. oktobra podneo nacrt ES u /*/str 89. , gde su ga efovi vlada jednoglasno prihvatili 14. oktobra. Povelju ini preambula i 54 lana koji su podeljeni u sedam poglavlja: dostojanstvo, sloboda, jednakost, solidarnost, prava graana, pravda i opte odredbe. Nacrt je izraen tako kao da je predodreen da postane deo pravog evropskog ustava. Podele koje su se javile tekom izrade i usvajanja nacrta: I: Drave koje ele da napreduju u pravcu politike integracije EU zagovaraju formalno ukljuenje Povelje u Ugovor i II: One koje odbacuju svaku pomisao o uvoenju ustava istiu da tekst ima iskljuivo deklarativni status. Preovladalo je II stanovite. Federalistiki orijentisane drave lanice, kao to je Nemaka, uplaile su se da bi Povelja mogla zadirati u njihova ustavna ovlaenja. Mnogi posmatrai su upozorili na opasnost da se zatita ljudskih prava u EU cementira na nivou koji je nii od ve garantovanih nivoa. Neke organizacije koje su predstavljale civilno drutvo protestvovale su zbog nedostatka Povelje, posebno u pogledu socijalnih prava, opasnosti koje predstavljaju nove tehnologije i ouvanja jezikih, verskih i kulturnih razlika. U optim odredbama povelje razreena su dva glavna pitanja: 1) Pitanje njenog domena; 2) Pitanje nivoa zatite koji nudi. 1) l.51 utvruje odredbe ove Povelje, odnose se na institucije i tela Unije samo kada one sprovode pravo Unije, u skladu sa principom subsidijarnosti. Ona obavezuje drave lanice samo kada deluju u okviru komunitarnog prava. Povelja ne moe proiriti ovlaenja i zadatke koji su Zajednici i Uniji povereni Ugovorima. Poveljom je zajamena injenica da EU ne moe imati pol. ljudskih prava. Sud se bojao poklapanja njegove jurisdikcije i jurisdikcije suda u Strazburu, posebno zadiranja ovog drugog suda u tumaenje komunitarnog prava. 2) Oni koji su pisali Povelju postavili su minimalne standarde u l.52 koji utvruje da ova odredba ne spreava da se pravom Unije predvidi ira zatita. Znaenje i domen garantovanih prava ne odreuje samo tekst oba instrumenta, ve i sudska praksa oba suda i ovlaenje Unije da obezbedi iru zatitu u tom kontekstu. Niko ne moe porei da su ljudska prava i graanska prava adekvatno zatiena u Evropi, to je rezultat postojanja razliitih (nacionalnih i meunarodnih) instrumenata. Moto: Politika bez politike. Budui da EU mora imati pol. zatite ljudskih prava, ne samo izvan, ve i unutar svojih granica.

43. REGIONALIZAM KAO ELEMENT POLITIKE STRUKTURE EZ/EU Decentralizacija i saradnja su osnovne ideje ureenja. Ugovor o EU (1992) navodi da odluke treba da se donose na to je mogue bliem nivou graana. Evropski regionalizam nije produkt EZ/EU. Re je o fenomenu koji je stariji od nje i koji egzistira uporedo i na neki nain nezavisno od nje. On se uklopio u ideju integracije koja podrazumeva funkcionalnu diferencijaciju i decentralizaciju, tako da je prihvaen kao znaajan element pol. strukture same zajednice. Pod evropskim regionalizmom se podrazumeva proces teritorijalne autonomizacije koji se odvija na vie nivoa: 1) Unutardravnom (subnacionalnom) 39

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

2) Meuregionalnom (internacionalnom) 3) Evropskom (supranacionalnom) Regionalizam sadri veliki potencijal integracije na dravnom, meudravnom i nadnacionalnom planu. Od Mastrihta na ovamo, mnoge od lanica (UB najotvorenije) stavile su do znanja ne samo da ne moe EZ/EU da bude federacija, ve i da proces regionalizacije mora biti pod vrstom unutranjom kontrolom drava lanica. Supra i sub nacionalna struktura imaju svoju unutranju dinamiku, uslovljenu realnim potrebama integracije/decentralizacije, koju je nemogue nasilno zadravati. Tendencija regionalizacije karakterie manje ili vie sve zemlje zapadne evrope kao: Katalonija, Baskija u paniji, Juni Tirol Italija, Korzika Francuska. Zazirui od potencijalnog separatistikog efekta prevelike regionalizacije i afirmacije autonomne meusobne saradnje regiona. Regionalizacija ima + i stranu. Unutranja autonomija regiona i mogunost njihove transdravne regonalne saradnje smanjuje napetost u odnosima majinskih grupa i drave, potpomaui njihovo integrisanje u pol. proces. Ali ukoliko se sve to ne odvija u okvirima jedinstvenih vrednosti i ciljeva koje podravaju i veine i manjine, stvara se negativna klima separatistikog paleoregionalizma koja onemoguava brojne eko, kulturne i pol. prednosti regionalne autonomije. Projekcije o regionalnom partnerstvu u EZ/EU i Savetu Evrope su nerealne i preuranjene. Za tako neto regioni bi morali da imaju svoj predstavniki dom u EP, direktno pravo uea u formiranju i radu m. Saveta i Komisije, garantovano pravo tube Evropskom sudu. 44. PRODUBLJENJE POLITIKE ZAJEDNICE Ugovorom iz Mastrihta uvedeni su II i III stub (zajednika spoljna i bezbednosna pol. i oblast pravosua) postale su predmet zajednikog delovanja, ali da odluivanje u njima ostane u punoj suverenosti drava lanica. Postoji nesklad izmeu institucionalne ukljuenosti i pravne neukljuenosti ovih oblasti u strukture zajednice. Prihvaen je metod meudravne saradnje, glavni organ delovanja je Savet odluuje jednoglasno, dok su uloge Komisije i EP savetodavno pomonog karaktera. Sud pravde nema gotovo nikakvu ulogu. Tako je u ukupnoj strukturi zaj. napravljena dvojnost sfera. Ta dvojnost EZ/EU bi se mogla tumaiti kao fenomen neistovremene integracije unutar zaj., sa jednom oblau (EZ) koja ima izrazita obeleja nadnacionalnosti i status pravne linosti, i drugom (drugim dvema, EU) koja je iskljuivo meudravna i samim tim bez unutranjeg i meunarodnog statusa pravne linosti. Pravosue i up. problem azila, imigraciona pol., borba protiv kriminala i dr. postali su zajedniki problemi svih drava lanica. Sem u izuzetnim proceduralnim pitanjima, odluke o svim pitanjima donosi Savet jednoglasno. Takva procedura postaje inioc paralize u oblastima koje sve vie pogaaju interese graana Unije, kao to je pitanje line bezbednosti i pravne zatite. Izriita nadlenost Suda pravde onemoguava jedinstvenu sudsku zatitu i efikasno pravosue na nivou zajednice. Ugovorom iz Amsterdama uvedene su odreene izmene. Nacrt predvia sankcionisano delovanje Saveta kvalifikovanom veinom na bazi predloga treine drava lanica. U tom sluaju Savet moe da suspenduje neka prava drava lanica koja proistiu iz Ugovora, ukljuujui i pravo glasanja predstavnika te drave u Savetu. Nacrt Ugovora predvia perspektivno vaenje pravnog reima EZ u oblasti slobode, kretanja i zajednike pol. azila i imigracije. Nakon pet godina Savet e nakon konsultovanja EP, jednoglasno odluiti o primeni procedure saodluivanja. Oblast spoljne pol., bezbednosti i zajednike odbrane iako je 1991. Uniji data nadlenost u ovim oblastima, dogaaji su prevazili sposobnost delovanja Unije snabdevene ovim 40

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

ovlaenjima (zalivski sukob, raspad SFRJ). Pokazalo se da ugovorni instrumenti zajednike spoljne i bezbednosne pol. odgovaraju samo normalnim i redovnim situacijama i da su sasvim nedovoljni za posredovaje u ozbiljnim krizama. Osnovni instrumenti su zajedniki stavovi i zajednike akcije. Zajedniki stavovi se odreuju jednoglasno na osnovu optih smernica ES, to se tie zajednikih akcija postoji mogunost kval. veine i tokom njenog usvajanja i u odreenim fazama njene realizacije. EP ima pravo formulisanja svog miljenja o spoljno pol. pitanjima ali ne i bilo kakvog uea u odluivanju. Komisija ima udela u izvrenju spoljno pol. zadataka. Zajednicu u pitanjima spoljne pol. i bezbednosti predstavlja Predstavnitvo Saveta (trojka). Ugovor je predvideo i elemente zajednike odbrambene pol., ova je vie nego simbolina. Vezuje se za postojanje ZEU ali i NATO-a. ZEU predstavlja najnepol. formaciju samo jednog dela lanica zajednice, ali se naelno otvara mogunost da ova organizacija bude klica budue jedinsvtene odbrane. U Ugovoru se ZEU tretira kao sastavni deo razvoja EU. S druge strane, neke lanice zajednice su ujedno i lanice NATO-a, koga ove zemlje i dalje smatraju osnovnim garantom njihove bezbednosti i odbrane. Od Amsterdama otvara se poveana mogunost korienja kval. veine u Savetu u primeni principa; smernica i zajednika sp strategija. Ustanovljava se visoki predstavnik za zaj.spol. i bezb. politiku (Havijer Solana) nova izvrna funkcija koju e obavljati Generalni Sekretar Saveta. 45. POJAANA SARADNJA I NAELO FLEKSIBILNOSTI uvajui svoje osnovno dravno obeleje, d.. nastoje da integracione procese dre pod svojom kontrolom. Osnovni smisao naela fleksibilnosti je u tome to se omoguava tenje povezivanje pojedinih drava lanica u odreenim oblastima a istovremeno se tolerie privremena stagnacija drugih drava. To se ini zbog samog potovanja razlika meu lanovima i da sama integracija ne bi imala prinudni akrakter. Ovakva mogunost predviena je jo Tindenmasovim izvetajem 1975. ali bez pominjanja samog termina fleksibilnosti. Uvoenje fleksibilnog pristupa omoguilo je napredovanje saradnje i istovremeno neukljuivanje u odreene oblasti saradnje drava koje za to nisu spremne. Tako je EMU, ustanovljen 1979, obuhvatio na poetku samo est od devet drava lanica, da bi se tokom 80 ih i ostale prikljuile. Takoe i Evropsku socijalnu povelju (1989), sporazum iz engena (1990), EMU (1992). Meutim naelo fleksibilnosti ima i svoju drugu stranu. Njegovo isuvie esto korienje dovelo bi u pitanje jedinstvene trend integracije. Ova opreznost je iskazana jo u JEA 1986. gde se navodi da je samo re o privremenom karakteru. Time je upozoreno da je naelo fleksibilnosti naelo o izuzetku a ne o pravilu. VB je praktikovala mogunost presedana, ali ipak su oni naelno formulisali posebnu pol. prihvatanja novih koraka integracije. Radi se o politici OPT INS i OPT OUTS, tj. slobodno optiranje u odnosu na nove zajednike integracione poduhvate. Ukoliko su u skladu sa interesima pojedine zemlje, ona e ih prihvatiti i obrnuto, odustae od toga sa mogunou naknadnnog prikljuenja. Sa stanovita pojedinane zemlje ovaj pristup je legitiman ali sa stanovita zajednice on se ne moe pretvoriti u pravilo. Odgovor na ovakvu strategiju usledio je od strane Nemako Francuskog evropskog jezgra. 1994. godine formiran je prvi multispeed projekt Evropa sa vie brzina. U njemu se predvia mogunost zasnivanja tenje saradnje d.. koje su zainteresovane za dublje integracione veze na pojedinim podrujima. Ovaj odgovor na Britanski pol. status quo potvren je pred Meuvladinom konferencijom u vidu ideje o pojaanoj saradnji koja je izneta u zajednikom pismu francuskog predsednika iraka i nemakog kancelara Kola.

41

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Tako je pitanje fleksibilnosti postalo jedno od vanih stratekih pitanja zajednice. Svi ti predlozi integrisani su u Nacrtu Ugovora iz Amsterdama (1997) tako da drave koje ele da uspostave uu meusobnu saradnju to mogu ukoliko ispunjavaju sledee uslove: 1. da ta saradnja slui ostvarivanju ciljeva Unije i zatiti njenih interesa, 2. da potuje principe Ugovora, 3. da bude koriena samo u krajnjoj instanci, 4. da podrazumeva veinu drava lanica, 5. da ne ugroava tekovine Zajednice, 6. ne pogaa nadlenosti, prava, obaveze i interese onih drava lanica koje ne uestvuju u tome, 7. da bude otvorena prema svim dravama lanicama i omoguava im da postanu uesnice saradnje u svako doba. Ovako je napravljen kompromis izmeu potrebe za dubljom i brom integracijom na jednoj, nemogunost neposrednog uea pojedinih drava na drugoj strani. Odluka o ovome donosi se u Savetu tako to u raspravi uestvuju sve lanice ali se odluuje kval. ve samim tim, moe se oekivati obrazovanje vie koncentrinih krugova integracije sa otvorenom mogunou prelaska pojedinih lanica iz jednog u drugi. 46.INSTITUCIONALNA STRUKTURA EZ/EU OSNOVNE INSTITUCIJE Nije sprovedena klasina podela vlasti (zakonodavna izvrna sudska vlast) ve linijom meudravne nadnacionalne ustanove. Polazei od kriterijuma konkurencije vlasti dve ustanove su meudravnog karaktera ES i Savet, i dve ustanove nadnacionalnog karaktera EP i Komisija. Ugovor daje veu pol. teinu prvim nego drugim. Od trenutka uvoenja kvalifikovane veine u postupak odluivanja Saveta (1986) ovaj organ zajednice dobija i odreena nadnacionalna obeleja. Postoji ugovorna i politika konkurencija izmeu ove dve vrste ustanova zajednice. ESP je tuma i zatitnik prava zajednice. Neutralan je u odnosu na osnovni spor izmeu meudravne i nadnacionalne vlasti, ali svojom kontrolom prava zajednice znatno doprinosi njenom celovitom funkcionisanju. Ostali organi zajednice su ili interesni Privredni i soc. odbor, regionalni odbor ili struni finansijski sud, Evropski monetarni institut, Evropska centralna banka. Glavne ustanove EZ/EU mogue je predstaviti polazei od njihove funkcije u sistemu vlasti: Politiki organi: ES opte pol. smernice zajednice Savet odluivanje u zakonodavnoj i izvrnoj oblasti EP funkcije savetovanja, konsultacije, saradnje i saodluivanja u zakonodavnoj oblasti Komisija zakonska inicijativa, predlozi i kontrola izvravanja /*/str 98* organi: ESP tumaenje i kontrola prava zaj. Finansijki sud S obzirom na kriterijum strukture: ES i SM organi u kojima su predstavljene d.. Komisija i EP iji lanovi nisu predstavnici d.. ve meunarodni slubenici u prvom, i izabrani predstavnici birakog tela d.. u drugom sluaju.

47. EVROPSKI SAVET SASTAV I ULOGA Institucionalni zaetak ES predstavljaju ad hoc samiti efova drava i vlada odrani u periodu 1969. (Hag) 1974. god. 42

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Kao redovni oblik organizovanja ES je konstituisan 1974. godine na samitu u Parizu. ES je ugovorno promovisan tek JEA (1986). Pre toga, kad god bi izbijale krize zajednice i ako bi bile politikog karaktera, nisu mogle drugaije da se ree sastajali bi se predstavnici d.. (npr. kriza prazne stolice) da bi reavali krupne sporove ili strateke pravce razvoja. 1987. ES je formiran kao posebno telo da bi se 1992. Savet kompletirao. Sastav: JEA je uredio sastav. efovi drava i vlada, uz pomo predsednika Komnisije, MIP, jednog lana komisije. Utvrdio je minimalni broj zasedanja, najmanje 2, ali po pravilu 3 do 4 puta godinje, posle ega podnosi izvetaj EP. ES nije organ EZ (1. stub), u ugovoru iz Mastrihta se ne pominje kao organ koji ostvaruje zadatke EZ i van kontrole je ESP. Nadlenost: 1. Opta obezbeuje uniji neophodan impuls razvoja i definie opte pol. smernice 2. Posebna a) u oblasti eko. i monetarne pol. ne donosi ve razmatra nacrt optih smernica eko. politike. b) u oblasti SPIB (CFSP) definie i odreuje naela i opte smernice, takoe u njegovim rukama jeste i razvoj evropske bezbednosne i obavetajne pol. c) u III stubu nema znaajnu ulogu d) prema ugovoru iz Nice k.v. imenuje kandidate za predsednika Komisije, a dalje aktivnosti u vezi sa izborom Komisije su u rukama Saveta i EP. Iz ovako odreenih nadlenosti osnovne funkcije su: 1. Iniciranje i usmeravanje nadlenosti razvoja EU; ES je konstitucionalni graditelj EU. U odluke od znaaja za celu Evropu spadaju odluke vezane za proirenje; utvrivanje kriterijuma za pristupanje (Kopenhagen 1993.); izbor kandidata za pristupanje (Luksenburg 1997., Helsinki 1999.). 2. Politiko usmeravanje (razvoj Unije, eko. i monetarne pol., spoljne i bezbednosne pol.) 3. Ocena stepena postignutog razvoja, nije izriito predviena ali je predhodne dve impliciraju. 4. Funkcija koordinacije. 5. Reavanje sporova (nijedan dokument ne pominje ali postoji u praksi) koji ne ulaze u nadlenost ESP, ili kad sudsko reavanje ne bi dalo povoljne rezultate. Uloge i aktivnosti 1. Evolucija EU (budunost Unije) bavi se i evolucijom Unije 2. Ustavna i institucionalna pitanja: pitanja vezana za pristupanje EU znaajna institucioalna pitanja (broj MIP posle unifikacije Nemake) odluke o kretanju ka konstitucionalizaciji Unije. 3. Ekonomija EU (rast, trgovina, inflacija, nezaposlenost) 4. Spoljni odnosi 5. Posebna pitanja interne pol. Unije Kada je potreban autoritet efova drava Kada obuhvata vie sektora. Nain rada ES nije regulisan ugovorom. Predsednitvo Saveta ima veliki znaaj u pripremi samita. U raspravama uestvuju samo efovi drava i vlada i predsednik Komisije. Rasprave su 43

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

poverljive i ne vodi se zapisnik. ES informie EP posle svakog zasedanja i jednom godinje o napretku koji je Unija postala. Nain donoenja odluka: Nije regulisan ugovorom. ES ima pravo da donosi smernice, ali da bi one postale obavezne za d.. i za organe mora ih potvrditi Savet. ES donosi obavezujue odluke veinom glasova kada zaseda kao savet (npr. u vezi sa ispunjenjem uslova za uvoenje jedinstvene valute). Najee se kae da ES odluuje konsenzusom, ali izgleda da postupak glasanja ipak postoji i da on zahteva jednoglasnost. ES treba da bude fleksibilan oblik optenja, pa zato i nije formalan. 48. SAVET, SASTAV, OVLAENJA, NAIN RADA Savet ministara drugi je organ institucionalnog mehanizma u kome su interesi drava neposredno predstavljeni. Kao jedan organ za sve tri zaj. konstituisan je Ugovorom o spajanju 1965. Sastav: Savet ine predstavnici vlada na ministarskom nivou koji su ovlaeni da u ime svoje vlade i drave preuzimaju obaveze. Sastav saveta varira u zavisnosti od materije koja se nalazi na dnevnom redu Saveta. Postoji i tzv. Generalni savet odnosno Savet optih poslova koji uiva poseban status MIP koji ulaze unjegov sastav smatraju se generalnim reprezentima svojih drava. Zato se Savetu poverava i koordinacija funkcionalnih saveta. Generalni savet nije ovlaen da na bilo koji nain utie na proces odluivanja funkcionalnih saveta. U radu Saveta uestvuje i predstavnik Komisije, bez prava glasa. Nain rada: Pravna pravila o nainu rada sadrana su u osnovnim ugovorima i u pravilniku o radu koji savet usvaja. Radom saveta rukovodi Predsednik Saveta, koji sednice Saveta saziva na sopstvenu inicijativu; na zahtev jednog od ugovornih lanova ili na zahtev Komisije. Da bi se izbegli negativni efekti relativno kratkog trajanja funkcije predsedavajueg, uveden je trojaki sistem koji oznaava zajedniko delovanje aktuelnog predhodnog i narednog predsedavajueg. Unutranja organizacija: Da bi Savet mogao da kontinuirano obavlja svoje funkcije (to nije mogue kad se ministri povremeno sastaju), formiran je Komitet stranih predstavnika COREPER (pravni osnov je stekao ugovorom o spajanju). To je kljuan organ za pripremu odluka Saveta. Sastoji se iz dva dela: 1. COREPER I koji se bavi pitanjima preteno tehnikog karaktera. 2. COREPER II koji okuplja stalne predstavnike na nivou ambasadora i on raspravlja i donosi odluke o svim znaajnim pol. pitanjima. II Komitet Saveta (energiju, obraz., zapoljavanje) priprema sastanaka III Radne grupe (ima ih oko 150 nestalne) analiza formalnih inicijativa Komisije. IV Sekretarijat (postoji jo od 1958, ali je ugovorni osnov dobio tek ugovorom iz Mastrihta) desna ruka Saveta, ima 2000 slubenika. administrativni poslovi i korelacija rada Saveta Savet usvaja osnovne principe ureenja odreenih pitanja, a Komisiju ovlasti da ih direktno uredi. U tu svrhu Savet osniva komitete kojima Komisija podnosi predlog mera koje na osnovu delegiranih ovlaenja i namerava da usvoji. Pa tako postoji: 1. Savetodavni komitet Komisija ima samo obavezu da primi k znanju miljenje komiteta, ali je pravo odluivanja u celini preneto na Komisiju. 2. Upravljaki Miljenje komiteta ne obavezuje Komisiju, ali ako Komisija donese odluku protiv miljenja Komiteta, nacrt akta se podnosi Savetu na razmatranje. 44

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

3. Regulatorni Kada su mere koje Komisija predlae u suprotnosti sa miljenjem komiteta, Komisija upuuje predlog Savetu, koji odluku donosi kvalifikovanom veinom. 4. Specijalni Savet ga osniva kad ovlasti komisiju da zapone pregovore oko zakljuka me. ugovora. Delegiranje nadlenosti komisije je praeno konstituisanjem komiteta koji su nadzorni organi. Njihova osnovna funkcija je da obezbede dosledno reprezentovanje stavova Saveta. Osnvona nadlenost: usvajanje zakonodavnih odluka i odluka o zajednikim pol. Savet je ovlaen da donosi odluke obavezujueg karaktera i za d.. i za privatne subjekte. Deo svojih zakonodavnih ovlaenja moe da prenese i na druga tela (npr. na Komisiju) U nadlenosti S se nalaze i neka znaajna organizaciona pitanja. On je ovlaen i da donosi odluke o sastavu drugih glavnih organa. Tako donosi odluke o raspisivanju izbora za EP, o izmeni broja lanova komisije, broja sudija i pravobranilaca. ESP imenuje sudije Finansijskog suda, imenuje lanove eko. i soc. komiteta i komiteta regiona. Ove odluke se donose jednoglasno. Savetu je poverena i funkcija koordinacije. On je zajedno sa Komisijom duan da obezbedi usklaenost spoljne pol. Unije kao celine. Savet obezbeuje usklaivanje optih ekonomskih pol. d.. Savet paralelno sa komisijom vri f-ju predstavljanja organizacija pred treim dravama. 49. NAIN DONOENJA ODLUKA U SAVETU Na predlog komisije Savet donosi komunitarne akte, osim Komisije to mogu biti miljenja i odobrenja Parlamenta, miljenja i preporuke eko. i soc. saveta i saveta regiona. Rasprava u Savetu je zatvorenog tipa, po zavrenoj raspravi dolazi do glasanja, to na predlog Predsednika saveta, lana saveta ili komisije. Ako se za to izjasni veina lanova saveta. U glasanju uestvuje i odsutni lan Saveta, ako ovlasti nekog od prisutnih da glasa u njegovo ime. Svaki lan mora glasati najvie u ime jednog odsutnog lana. Sistem i nain glasanja je sloen i predstavlja kombinaciju gotovo svih sistema. Tri su osnovna naina donoenja, koji su predvieni osnivakim ugovorima. Za usvajanje odreenih odluka vai naelo 1 drava, 1 glas. To vai za sve sluajeve kad Savet odluuje jednoglasno i kada se odluke donose apsolutnom veinom. 1. Jednoglasnost za oblast saradnje i konstitucionalna pitanja ovo pravilo je ublaeno prihvatanjem uzdravanja (konsenzus). Uzdravani glasovi ne smatraju se protivljenju odluci, ne spreava dakle Savet da donese odluku. 2. Apsolutna veina preovlaujue u EC (izuzetak ali ne i pravilo) po jedan glas za proceduralna pitanja, gotovo se vie i ne primenjuje za druga pitanja. 3. Kvalifikovana veina osnovno pravilo odluivanja u Savetu. Primenjuje se naelo odmeravanja glasova. Glasovi su ponderisani ukupno 87 (71% k.v.). nova pravila ugovora iz Nice koja vae od 2005. sastoje se od 3 komponente: 1) Ponovo su odmereni glasovi lanica (up. Velika etvorka ranije je uvela po 10 glasova, po ugovoru iz Nice ima po 29) 2) Kvalifikovana veina iznosi 73,4% 3) Odluka treba da se zasniva i na udelu od najmanje 62% ukupnog stanovnitva. Jedna od glavnih tendencija razvoja institucionalnog mehanizma je da se jednoglasnost ne samo zadri ve i da se njen domen proiri. Njen pravni osnov je Luksemburki sporazum koji je delom izraz saglasnosti a delom izraz nesaglasnosti izmeu Francuske s jedne i ostalih d.. pitanja od vitalnog interesa za jednu d.. trai se kompromis, sve dok dotina drava ne bude spremna da da saglasnost. Lista pitanja kojima Savet odluuje jednoglasno uglavnom sadri najvanije oblasti u EU. Savet nije jedini zakonodavac. EP je sve vie ukljuen kroz proces saodluivanja. Savet je ipak ostao centralni i glavni zakonodavni organ EU. Jo jedno ogranienje ove funkcije Saveta je iskljuivo pravo predlaganja zakonodavnih akata od strane Komisije. 45

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Domen njegove (savet) legislative odreen je osnovnim ugovorom. [Jednoglasnost se primenjuje kod pitanja od vitalnog interesa za d..] 50. KOREPER ULOGA U PROCESU ODLUIVANJA Da bi savet mogao kontinuirano da obavlja svoje funkcije formiran je Komitet stranih predstavnika COREPER (pravni osnov stekao je ugovorom o spajanju). To je kljuni organ za pripremu odluka Saveta. Sastoji se iz dva dela: 1. COREPER I koji se bavi pitanjima preteno tehnikog karaktera 2. COREPER II koji okuplja stalne predstavnike na nivou ambasadora, a raspravlja i donosi odluke o svim znaajnim pol. pitanjima. COREPER-u u radu pomae i veliki broj komiteta i radnih grupa sastavljenih od funkcionera d.. koje COREPER osniva za neka posebno odreena pitanja i zadatke. Sva pitanja koja razmatra i o kojima savet odluuje prvo prolaze kroz COREPER. Ako se u njemu postigne saglasnost o odreenom pitanju, ono se unosi u prvi deo dnevnog reda Saveta (deo A), i Savet obino prihvata zakljuke komiteta bez rasprave. U delu B dnevnog reda nalaze se ona pitanja o kojima COREPER nije postigao saglasnost. Predlozi Komisije predstavljaju preduslov za odluivanje u Savetu, dolaze u COREPER i tu se odvija veina pregovora izmeu Saveta i Komisije. Ako je predlog komisije neprihvatljiv, COREPER e nastojati da navede Komisiju da svoj predlog izmeni. Ako COREPER ostaje pomoni organ Saveta, on je stvarno, mada ne i formalno sastavni deo odluivanja u Savetu. Ima najveu autonomiju, ali Savet je taj koji donosi konane odluke. 51. EVROPSKI PARLAMENT (SASTAV, IZBOR I OVLAENJA) Pretea dananjeg EP je Zajednica skuptina EZ/EU. Skuptina je promenila ime u Evro parlamentarnu skuptinu da bi 1962. ponovo izvrila preimenovanje u EP. Ta promena verifikovana je JEA. Parlament se kao organ neposredno izabranih predstavnika formirao tek posle 1979. godine. Izbor: lanovi su predstavnici naroda drava lanica EU. Biraju se od 1979. na direktnim izborima na 5 godina. Procedura za izbor nije jedinstvena za itavu Uniju, ali treba da bude po proporcionalnom sistemu (glavni izuzetak predstavlja V.B. sa svojim veinskim sistemom). Glasaju graani unije, bez obzira na teritoriju gde se nalaze. Broj mesta u EP i njihova preraspodela menjao se obzirom na irenje organizacije. 732 neposredno izabrana poslanika (max. 750). Broj poslanika nije proporcionalan broju stanovnika (Nemaka 99, Francuska i Italija 75 i Malta 5 najmanje). Radi zatite manjih drava, disproporcija je ublaena injenicom da se unutar parlamenta grupisanje ne vri po nacionalnoj osnovi, ve na osnovu partijske pripadnosti. Poslanici uivaju privilegije i imunitete. 46

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Nain rada: Ureen je osnovnim ugovorima i poslovnikom o radu. Ima redovna zasedanja plenarna u Strazburu i mini plenarna (odbori). Komiteti rade u Briselu. Osoblje je smeteno u Luksemburgu. Sastav EP: 1. Predstavnitvo: predsednik (bira se na 5 god.) 16 potpredsednika (pripremaju sednice, dnevni red; biraju se na 2,5 god.) 2. Administrativni deo 3. Komiteti oni su kao odbori u nacionalnim parlamentima obavljaju najvei deo posla. Osnovni zadaci: ispitivanja ideja sa Komisijom u pripremi inicijative, i posebno ispitivanje predloga odluke. Postoje dve vrste komiteta: 1. Stalni (19) 2. Ad hoc (osnivaju se za posebna pitanja) Pripremaju odluke parlamenta. Predlog odluke koji dolazi od Komisije ide na Savet gde se kiseli u COREPERIMA, ali predlog ide paralelno i u Parlament tj. komisije koje ih vraaju na plenarnu sednicu Parlamenta. Glasanje: 1. Pravilo je veinom glasalih MEP 2. Apsolutna veina glasova MEP (amandmani, postupak saradnje i saodluivanja) 3. 2/3 veina glasova prisutnih s tim da je to ujedno i veina glasova lanova (izglasavanje nepoverenja Komisiji) 4. glasova lanova (kod zahteva za formiranje anketnog odbora) Ovlaenja: I Uee u zakonodavnom postupku 1. Konsultacije savetodavna funkcija, do 1987. iskljuivi nain rada. (Parlament uestvuje ali ne donosi zakone), daje miljenje o svemu to je u vezi sa II i III stubom. 2. Saglasnost koristi se samo prilikom zakljuenja meunarodnih sporazuma EZ pri emu nema pravo da menja sadraj sporazuma. Od 1987. P. ima pravo da da amandman na predlog odluke koja stigne u Savet (odluuje veinom) i to samo tamo gde moe da odbije amandman samo jednoglasno. 3. Saradnja odobrenje ili davanje amandmana. 4. Saodluivanje (od JEA) odobrenje ili odbijanje amandmana, te u tom sluaju postoji procedura usaglaavanja. 5. Zahtev konisije za iznoenje inicijative. (uvedeno u Amsterdamu), ali bez obzira na to Komisija ostaje ekskluzivni predlaga. II Ostala prava EP: 1. Izglaavanje budeta Zajed. zajedno sa Savetom 2. Saglasnost na izbor nove komisije i imenovanje predsednika Komisije 3. Izbor ombudsmana EU (jedini organ koji ba on bira). 52. EVROPSKI PARLAMENT KAO NADZORNI ORGAN Osnivakim ugovorom, P. Je dobio odreena ovlaenja vezana za rad drugih organa. Ugovor iz Mastrihta je ojaao obaveze Komisije da ga obavetava, da bude konsultovan u ureivanju njenog sastava i da sastav odobri. Ovlaenja se izraavaju u sledeem: 1. Prima i razmatra izvetaj drugih organa EU (komisija da podnese posebne izvetaje Parlamentu; obaveza Saveta da podnese izvetaj Parlamentu samo eko. pitanja), da predsedavajui Savet predstavi P. svoj program pri preuzimanju dunosti, kao i da mu podnese izvetaj po njenom isteku; obaveza ES da EP podnese izvetaj o napretku koji je postigla Unija posle svakog odranog samita). 47

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

2. Pravo postavljanja parlamentarnih pitanja Komisiji i Savetu. Parlament je u svojoj praksi razvio etiri tipa procedure kojima ostvaruje pravo da postavlja pitanja. a) Procedura pismenih pitanja koje moe postaviti svaki lan Parlamenta b) Procedura usmenih pitanja bez debate i moe je pokrenuti bilo koji lan Parlamenta, c) Usmena pitanja sa debatom moe postaviti samo Komitet, pol. grupa ili parlamentarna grupa. Razlikuje se od predhodnog po tome to se posle odgovora otvara debata u kojoj moe uestvovati vie sagovornika. d) Procedura postavljanja pitanja u vreme koje je za to posebno odreeno. P. odluuje da li je ono prihvatljivo i po kome e se redosledu pitanja raspravljati. 3. Pravo da izglasa nepoverenje Komisije od Mastrihta, izglasavanje se vri kvalifikovanom veinom koja mora biti potvrena sa apsolutnom veinom ukupnog broja lanova Parlamenta. Glasanje mora biti javno, glasanje se moe sprovesti najmanje tri dana po podnoenju predloga. 4. Pravo formiranja Istranog komiteta. P. je ovlaen da donese odluku o formiranju privremenog istranog komiteta, imenuje njegove lanove, definie konkretnu nadlenost, kao i da primi i razmotri njegov izvetaj. Zadatak je Komiteta da ispita navodne prekraje ili sluajeve neefikasnog i neasnog vrenja dunosti u primeni komunitarnog prava. 5. Pravo da prima peticije mogu se P. obratiti svi graani Unije, fizika i pravna lica na teritoriji drava lanica (nastanjeni), individualno ili kolektivno zajedno sa drugim dravljanjima. Zvanino je ovo pravo uvedeno u Mastrihtu iako su graani spontano podnosili peticije i pre 1992. Moe se odnositi na bilo koje pitanje koje spada u oblast delovanja Zajednice, pod uslovom da direktno pogaa podnosioca. 6. Pravo imenovanja ombudsman-a P. imenuje ombudsman posle svakih izbora sa istim trajanjem mandata. Ista se linost moe ponovo izabrati. Ombudsman je potpuno nezavistan, on ne trai niti prima instrukcije od bilo kog drugog organa ili tela. P. ne moe smeniti ombudsman, odluke o smenjivanju donosi sud. Ombudsman je ovlaen da prima pritube svakog graanina Unije koje se odnose na sluajeve neefikasnog i neasnog delovanja svih organa ili tela izuzev Suda pravde, Prvostepenog suda. Ombudsman podnosi izvetaj parlamentu. 53. STRANKE U EVROPSKOM PARLAMENTU Napretkom evropske integracije i proirenjem njenih aktivnosti na sve vei broj oblasti javnog ivota na nivou EU razvili su se transnacionalni stranaki savezi. ine ih postojee stranke u nacionalnim dravama. Od 1979. postoji preporuka saveta da se izbori vre po jedinstvenom sistemu, to se najee nije deavalo. U Nici je donet akt o jedinstvenom pravu o izborima, ali ga ne donosi Parlament, ve samo daje predlog koga utvruje savet pa ga daje dravama lanicama da ga one usvoje. Izbori se odvijaju po unutranjim izbornim pravilima nacionalnih drava. Kad dou u Parlament poslanici nisu vie predstavnici drava ve naroda, pa se unutar Parlamenta formuliu po frakcijama. Interno zakonodavstvo inicira formiranje frakcija time to njeni predstavnici dobijaju beneficije koje moraju biti politike, u svakoj funkciji mora biti Evrope. Pojam regionalizma obuhvata procese decentralizacije i teritorijalne autonomije na vie nivoa. 1. Unutar pojedinih drava, zatim transdravno, meuregionalno povezivanje i saradnja subregionalizam. 2. Kao i stvaranje evropskih regionalnih asocijacija sa direktnim predstavljanjem na nivou meudravnih organizacija (Savet Evrope) ili EZ/EU supraregionalizam. Re je o mnotvu pol. organizacionih oblika kojima je zajedniki imenilac potreba izraavanja posebnosti na nacionalno dravnom, transdravnom i opteevropskom planu. Povelja o regionalnoj EZ usvojena je u EP ,18. nov. 1989. i glasi: 48

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

l.1. Pod regionom se podrazumeva oblast koja predstavlja sasvim odreeno jedinstvo u geografskom smislu. ije se stanovnitvo odlikuje odreenim zajednikim elementom koje ono eli da ouva i razvija kako bi obezbedilo kulturni, socijalni i privredni napredak. l.2. Pod zajednikim elementima odreenog stanovnitva podrazumevaju se zajednika obeleja u pogledu jezika, kulture, istorijske tradicije i interesa u oblasti privrede i saobraaja. l.3. Razliita pravno pol. obeleja koje ove jedinice imaju u razliitim dravama ne iskljuuju ih iz razmatranja izloenih u ovoj Povelji (Autonomne zajednice, pokrajina, nacionalnosti i dr.) Eko. promene 70-ih i 80-ih u Zapadnoj Evropi upuuju na smanjenje znaaja centralne drave i korist subnacionalnih institucija s jedne i privatnog sektora s druge strane. Nastavak regionalnih privrednih drava kao to su BadenVirtenberg, Lombardija ili Katalonija, rezultat su decentralizacije EZ institucionalne posledice su dvostruke. 1. Ovi subnacionalni regioni tee to veoj unutranjoj autonomiji i dravnoj decentralizaciji. 2. Izraavaju sve veu potrebu neposrednog meuregionalnog interesnog povezivanja i direktnog predstavljanja svojih interesa na nivou zajednice. U Povelji EP pod regionom se podrazumevaju svi regioni drava lanica euez od federalnih jedinica, preko razliitih pol.teritorijalnih autonomija do upravnih oblasti. U mnotvu nacionalnih regionalnih struktura mogu se uoiti dve karakteristike: 1. Stepen autonomije kojima regioni raspolau znaajno varira od zemlje do zemlje, pa imamo federalne jedinice, autonomne regione, regione sa odreenim statusom nezavisne uprave. 2. Sadrana je u razliitim aspiracijama pojedinih regiona u pogledu njihove unutranje autonomije i meusobnog transdravnog regionalnog povezivanja. Tu su pre svega regioni kod kojih je vie nego kod drugih istaknuto neko od obeleja Povelje EP poseban i istorijsko-kulturni identitet i naglaen interes za privrednim i saobraajnim povezivanje sa susednim regionima u drugim dravama. Evropski regionalizam karakteriu dva uporedna procesa: 1. Subregionalizam meusobno povezivanje regiona razliitih drava, najee susednih. 2. Supraregionalizam stvaranje regionalnih asocijacija s ciljem direktnog uticaja na evropske meudravne organizacije ili EZ/EU Subregionalno organizovanje ima iskljuivo radni i funkcionalni karakter, dok supraregionalno ima sasvim odreene pol. ciljeve. Postoji vie meunarodnih regionalnih asocijacija: Evro. konf. lokalnih zajednica, Skuptina evropskih regiona, konf. evro. regiona, stalna konf. lokalnih i regionalnih uprava Evrope. Njen zadatak je, da lokalne i regionalne vlasti obavetava o tokovima evropske integracije, da u tom procesu trai njihovu aktivnu podrku i da unapreuje njihovu meusobnu saradnju u primeni optih ciljeva organizacije pre svega jaeg uticaja regiona u procesu evro integracije. Konf. je 1981. usvojila Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi. Regionalni odbor EZ/EU ustanovljen. Ugovor iz Mastrihta predvia konsultovanje njegovih stavova od strane Saveta ili Komisije. To su oblasti: obrazovanja, kulture, zdravstva, transevropske mree privredne i soc. saradnje. Odbor takoe moe izneti svoje miljenje i kada smatra da su u pitanju specifini regionalni interesi iz eko. i soc. oblasti, to je inae u domenu zadataka posebnog Privrednog i soc. odbora. Zakljuci konf. Evropa regiona koja je odrana u Minhenu 1989. dobro ilustruje ciljeve i projekcije regionalizma. Taka 3. zakljuka: Supsidijarnost i federalizam moraju da budu principi evropske arhitekture. 49

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Budua EU bi trebalo da bude ralanjena na 3 stepena: EZ, drave lanice, pokrajina ili regioni ili autonomne zaj. Trai se pravo inicijative, predstavke i saradnje pokrajina, regiona i autonomnih oblasti na evropskom nivou, to znai: stvaranje predstavnikih ustanova (taka 4) i pravo albe pred Evropskim sudom (taka 5). Dat je i zahtev za ukljuivanje ustanova i prava regiona u budui evropski ustav. Primenom naela subsidijarnosti na regionalni nivo, smatra se, evropski federalizam zadobija svoj autentini izgled i sadraj. Ugovor iz Mastrihta je ustanovi Regionalni odbor kao neku vrstu stalnog predstavnitva regiona na zaj., ali je i precizirao doman aktivnosti odbora ograniavajui ga na konsultativnu funkciju: na osnovu toga, Regioni faktiki deluju kao grupe za pritisak kod Ministarskog saveta ili Komisije. Regioni nisu ni ugovorni ni odgovarajui pol. partneri drava lanica u okviru zaj. Razlika izmeu ragiona i asocijacija za veim uticajem u evropskim institucijama i njihovog pravnog statusa na nacionalnom i nadnacionalnom planu je velika. Dva su razloga: 1. U pol. odnosima i institucionalnim strukturama drava jo uvek ima centralnu ulogu. 2. Nalazi se u meusobnoj neravnomernosti pol. snage regiona, kao i u nedostatku njihove unutranje i spoljne pol. sposobnosti. Budui da regioni nisu subjekti m.p. mnoge regionalne asocijacije deluju kao privatne asocijacije i pod okriljem me. privatnog prava. Iz svega toga proizilazi da regioni nisu i ne mogu biti partner nacionalnim dravama u procesima evropske integracije. Drave u kojima regioni imaju obeleje istorijsko-kulturnih identiteta kao to su: Najmanje 3 drave evropske partije, samo se jedan lan ugovora odnosi na partije. Ugovor iz Nice utvruje kriterijume priznavanja evropskih stranaka i odredbe o njihovom finansiranju kroz postupak saodluivanja. Na inicijativu EP EK je predloila privremeni statut stranaka. Da bi se jedna stranka uvrstila u evropske mora se baviti evropskim temama i mora u EP da ima frakciju ili mora da pokae nameru za njeno formiranje tj. da tei da uestvuje u nekoj od frakcija. Najvii organ evropskih stranaka koji donosi odluke je Kongres. On se sastoji iz uprave i odreenog broja delegata. Kongres je zaduen za utvrivanje stranakih statuta i pol. smernica, sastavljanje zajednikog izbornog programa i izbor uprave. Primer stranaka u EP: 1. Evropska narodna stranka demohriani 232 sledi uzor federalnog ujedinjenja i stvaranja Saveznih drava Evrope. 2. Socijaldemokratska partija Evrope 181. 3. Evropski liberali, demokrate i reformska stranka: 52. 4. Evropska federacija zelenih stranaka 46. predstavlja panevropski savez 5. Demokratska stranka naroda Evrope, Slobodna evropska alijansa ova stranka slui kao prihvat za stranke. 6. Konferencija ujedinjene evropske levice 42. 7. Unija za Evropu nacija 21. 8. Evropa demokratije i razlika 18 9. Tehnika frakcija nezavisnih poslanika 19 Bez frakcije 15 Razvoj evropskih stranaka prati ukupan razvoj EU. 54. EVROPSKA KOMISIJA (SASTAV I NAIN RADA) Pretee ovog organa su Visoka vlast EZU i posebne komisije formirane za EEZ i EUROATOM. Kao jedinstveni 50

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

organ sve tri zajednice uspostavljen ugovorom o spajanju iz 1965. (stupa na snagu 1967.). Naziv EK od 1993. Sastav: Broj lanova je utvren Mastrihtom. Broj lanova moe se izmeniti revizijom ugovora, ali i jednoglasnom odlukom Saveta. lanovi mogu biti samo dravljani drava lanica, pri emu najmanje jedan lan mora biti dravljanin svake drave lanice. Kriterijumi ota sposobnost za obavljanje ove funkcije i nesumnjiva nezavisnost. U izvravanju dunosti ne smeju traiti ni primati uputstva od bilo koje vlade ili nekog tela. Mandat lanova komisije je 5 godina. Komisija nije jedini izvrni organ, ve glavnu nadlenost ima savet. Ima 20 lanova (10 manjih d.. imenuje po 1, a 5 velikih d.. po 2 lana). Ovaj princip vaio je do 1975. i kako se zajednica irila bio je sve vei broj lanova. Nain odluivanja je prosta veina u praksi najee konsenzusni lanovi komisije se zovu komesari. Promene u sastavu komisije ugovorom iz Nice 25 lanova po 1 komesar iz svake drave. Kad bude 27 lanica i vie broj komesara e biti manji od broja lanica. lanovi komisije bie birani po sistemu rotacije zasnovane na principu jednakosti. Predsednik EK je zaduen za unutranju organizaciju, rasporeuje oblasti nadlenosti, a tokom trajanja mandata moe i da ih preraspodeli. Svaki lan EK je zaduen za jedan resor (portfolio). Kako se biraju lanovi komisije. 1. Predlog za predsednika K. alju vlade d.. uz konstituisanje Parlamenta. 2. Predlog lanova K. vlade d.. uz konsultovanje kandidata za predsednika K. 3. alje se lista lanova K. sa predsednikom podlee saglasnosti P. 4. Posle odobrenja P. Vlade d.. saglasno imenuje predsednika i lanova K. Generalni direktori EK (26) Direktori prate oblasti koje donose zakone i koje K. treba da primenjuje. Oni su podeljeni na /*/str. 118 a oni na odeljenja. Nain rada: ureen je ugovorom i poslovnikom o radu. Komisija donosi odluke veinom glasova, a rasprave su po pravilu zatvorenog tipa. Glavna tendencija u radu K. je jaanje uloge predsednika. Svaki lan K. je zaduen za jednu ili vie oblasti. K. je podeljena na generalne direkcije. Karakteristian je resorni princip i kolegijalni princip. uvar (K) komunitarnog prava. Osnovni zadatak: briga o /*/str.118 (kohezioni, regionalni i strukturni) ureenje neke pol. spoljna trgovina, konkurencija. 55. OVLAENJA EVROPSKE KOMISIJE 1. Obezbeuje primenu komunitarnog prava uvar pravnog poretka. Obaveza komisije je da se stara o izvravanju ugovora, odluka organa koji imaju zakonodavnu funkciju i odluka ESP (u sluaju neizvrenja moe da pokrene postupak pred ESP) Drave lanice su obavezne da o odreenim pitanjima informiu Komisiju. 2. Komisija je izvrni organ pored toga to je uvar pravnog poretka, komisija je i njegov izvrilac. Samostalno donosi odluke kojima se izraavaju ugovori i propisi Saveta, EU, vri prenesena ovlaenja Saveta u cilju sprovoenja propisa koje joj on donosi. Ovlaenja i obaveze koje kao izvrni organ ima mogu se podeliti u 3 kategorije: a) Donosi odluke i pravila kojima se izvravaju odredbe osnovnih ugovora i akti saveta donosi odluke, preporuke i daje miljenja. Odluke i preporuke su obavezujue za adresate u celini, dok preporuka obavezuje u pogledu cilja koji treba postii. b) Primena odredaba ugovora na posebne sluajeve. 51

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

c) Primena zatitnih klauzula k. moe ovlastiti lanice da preduzmu neophodne zatitne mere ije uslove i pojedinosti ona utvruje. d) Upravljanje fondovima zajednice. 3. Komisija kao predlaga i inicijator politike iskljuivi predlaga komunitarnih akata obaveznog karaktera koji usvaja Savet i savet u postupku saodluivanja sa Parlamentom. Broj odluka koje savet moe doneti bez predloga komisije izuzetno je mali. Ne postoji obaveza saveta da predlog komisije usvoji u celini (ekskluzivni inicijator odluka u oblasti I stuba). Predlaga, zajedno sa dravama lanicama odluke iz II i III stuba. Osim predloga k. je ovlaena i da usvaja i upuuje preporuke kako Savetu tako i dravama lanicama. One nemaju obavezu karakter za d.., kao i za Savet, ali one nemaju status predloga. 4. Komisija kao koordinator spoljni odnosi Ugovor utvruje posebnu odgovornost K. S za dosledno ostvarivanje spoljnopolitikih aktivnosti EU kao celine. Ta se obaveza odnosi i na oblast spoljnih odnosa i bezbednosti. Pregovara je u ime Zajednice. EU nema svoje predstavnike koji kontroliu vladu. Odluke su direktive, preporuke, miljenja, uredbe, smernice. Iz pregovora su iskljueni graani i poslanici. Nica je uvela kvaziparlamentarno pravo da EP podnese zahtev Komisiji za njenu inicijativu za neki zakon. Komisija i pored toga ostaje ekskluzivni inicijator. U II i III stubu nije ekskluzivni inicijator ve predlae zajedno sa d..: Komisija moe da daje inicijative za promene ugovora tzv. Bele i Zelene knjige, kakve promene Ugovor treba da pretrpi da bi EU bolje funkcionisala. Komisija donosi propise o sprovoenju odluka. Komisija u spoljno trgovinskim odnosima zajednice, a ne u rukama drave. K. esto vri pregovore o prikljuenju Zajednici sporazum o pridruivanju njega potpisuje Savet a pregovore vri Komisija, jer savet nema taj kapacitet. Od Mastrihta prati izvrenja presuda ESP. Drave su obavezne da k. izvetavaju o odreenim pitanjima kako bi k. bila uvar poredka. 56. KAKO NASTAJU INICIJATIVE ZA ZAKONSKE ODLUKE Monopol zakonodavne inicijative ima Komisija. U procesu komunitarnog odluivanja postoji dvostruka veza izmeu Saveta i Parlamenta, s jedne strane, i Komisije s druge strane. Ako Savet i Parlament usvajaju akte, Komisija razrauje poetni predlog. Savet i Parlament ne mogu da iskoriste svoje pravo odluivanja dok k. ne da predlog. Savet ne moe da reaguje sopstvenom inicijativom ili na zahtev jedne drave lanice, protiv volje k. i moe izmeniti njen predlog samo jednoglasno, to je veoma teko postii. Svaki predlog mora da sadri lan ugovora na kojem se zasniva intervencija suda treba da obezbedi da nijedna od institucija ne pokua da prisvoji pravo koje joj, pravno gledano ne pripada, uzimajui u obzir, izmeu ostalog princip na kome svaka institucija deluje u granicama nadlenosti koje su joj dodeljene ugovorom (l.7). posle uvoenja principa subsisdijarnosti, k. se obavezala da opravda saglasnost za svaki svoj predlog. U. iz Mastrihta (/*/ str.121) EP moe zatraiti od k. d predstavi adekvatne predloge o pitanjima za koja smatra da je potrebna razrada dokumenta Zajednice u cilju sprovoenja tekueg ugovora. Po l 280. Savet moe zatraiti od k. da preduzme istraivanja koja Savet smatra poeljnim za postizanje zajednikih ciljeva i da mu predloi odgovarajui predlog. U monetarnoj oblasti k.deli pravo inicijative sa Centralnom Bankom, dok je unutar III stuba, pravo inicijative dodeljeno k. i d.. Iskljuivo pravo inicijative K. raspolae u oblastima azila, izbeglica, emigracije, kontrole spoljnih granica, viza. 52

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Vrlo je teko saznati od koga i kako nastaju ideje koje postaju zvanini predlozi. K. vodi preliminarnu fazu zakonodavnog procesa i tokom godina razvila je razliite mehanizme konsultovanja. Mnoge ideje nastaju kroz nezvanino ukljuivanje vlada u preliminarnu fazu procesa odluivanja, neke nastaju kao rezultat pregovora administracija (izmeu komunitarnih i nacionalnih funcionaera), neke drave u ovom kontekstu razvijaju bliske odnose sa nacionalnim lobijima. Vlade nisu jedini predlagai K. (ideje nastaju i na meudravnom nivou putem dijaloga sa posebnim interesima u vidu konferencija), konsultovanje neformalnih grupa i komiteta eksperata je jedna od vanih karakteristika sprovoenja zakonodavne inicijative od strane K.; sve glavne interesne grupe su se organizovale na evropskom nivou (zajednica industrija EU, komitet profesionalnih org. EU, evropska konfederacija sindikata).

57. ZAKONODAVNI POSTUPAK OSNOVNI POSTUPAK Komisija sainjava predlog i posle pribavljanja miljenja Parlamenta, Savet donosi konanu odluku. Poloaj Saveta ovde je najjai, nijedna odluka ne moe se doneti ako Komisija ne pokrene postupak. Komisija moe initi izmene predloga u svako vreme sve dok se ne donese konana odluka, Savet je moe menjati samo jednoglasnom odlukom. Komisija e u praksi obino menjati svoje predloge kako bi obezbedila saglasnost Saveta. I faza formulisanje predloga Komisije. Stvara se radna grupa koju sainjavaju lica kojeimenuju vlade drava lanica i koja su obino dravni slubenici, ali i ponekad ljudi sa univerziteta ili drugi nezavisni aspekti. Ovlaenja radne grupe iskljuivo su savetodavna. U toj fazi konana odluka je na komisiji, ali se i stavovi nacionalnih eksperata veoma paljivo sluaju. Nakon to je radna grupa odrala potreban broj sastanaka i razmotrila stavove vlada d.. i odgovarajuih nevladinih interesnih grupa, K. sainjava svoj predlog. Predlog se upuuje Savetu koji ga zatim prosleuje Parlamentu, a nekad i Eko i soc. komitetu na miljenje Predlog se dalje upuuje komitetu stalnih predstavnika (COREPER). Tada se u okviru COREPER-a obavezuje radna grupa sainjena d.. koja priprema izvetaj za Savet. Sastancima tih grupa prisustvuju i predstavnici Komisije. Izmene obino predlau nacionalni predstavnici i njih moe ili ne prihvatiti Komisija. Zajedno sa izvetajem radne gupe COREPER, predlog ide pred Savet. Na sednicama na kojima se o njemu raspravlja predstavljenna je i Komisija. Ukoliko se u COREPERU postigne prava saglasnost Savet e usvojiti predlog bez rasprave, izuzev ako se u poslednjem trenutku ne stavi neka primedba. Ukoliko se u COREPER-u ne postigne sporazum, o toj e se stvari pregovarati u Savetu. Ponekad je za to potrebno mnogo vremena. Sporazum se na kraju moe postii u obliku paketa, u koji se ukljuuju odluke o raznim pitanjima, tako da se ustupci koje uini neka drava u jednom pitanju mogu uravnoteiti dobicima u drugom. U takvoj situaciji Komisija ima kljunu ulogu u nuenju mnogih kompromisa. 58. ZAKONODAVNI POSTUPAK PROCEDURA SARADNJE Procedura saradnje predviena je JEA. Osnovni postupak ukljuujui i konsultovanje EP tee na uobiajeni nain sve do onog momenta kada bi Savet trebalo da akt usvoji. Umesto da to uini Savet kvalifikovanom veinom usvaja zajedniki stav. Tada se zajedniki stav, zajedno sa obavetenjem o razlozima koji su naveli Savet da ga usvoji, kao i sa objanjenjem stava komisije, upuuje EP. To je druga prilika da EP to pitanje razmotri. On ima sada na raspolaganju tri meseca, on moe da odobri ili odbaci zajedniki stav ili da predloi izmene. Ako EP odobri zajedniki stav, ili ne donese nikakvu odluku u 53

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

predvienom roku, Savet e propis o kome je re usvojiti u skladu sa zajednikim stavom. Ako EP odbaci zajedniki stav, Savet ga moe usvojiti samo jednoglasno. Do sloene situacije dolazi kada EP predloi neke izmene. Tada je sledei korak na Komisiji koja treba da preispita svoj predlog u svetlosti izmena koje je EP predloio. Ona moe da usvoji neke amandmane koje je predloio EP. Nakon toga upuuje predlog Savetu. Ako ne usvoji izmene koje je predloio Parlament, ona mora da i njih, zajedno sa razlozima zbog kojih ih je odbacila, dostavi Savetu. U ovoj fazi, Savet moe ili da prihvati predlog kako ga je izmenila Komisija, za ta je dovoljna kvalifikovana veina, ili ga moe izmeniti bilo usvajanjem amandmana koje je EP predloio a Komisija odbacila, ili usvajanjem izmena koje on eli. Odluka mora biti doneta jednoglasno. Postupak saradnje je usvojen zbog iroko rasprostranjenog nezadovoljstva nedostatkom demokratije u zajednici. U ovom postupku EP je dobio veoma malo. Ako EP odbaci zajedniki stav, Savet moe da usvoji akt samo jednoglasnom odlukom. Sve to postupak saradnje ini jeste to da Komisija namee pravnu obavezu da predloge EP razmotri ukoliko ih ne prihvati, da za to da razloge. 59. ZAKONODAVNI POSTUPAK PROCEDURA SAODLUIVANJA Postupak saodluivanja predvien je Mastrihtskim sporazumom. U poetnoj fazi je isti kao i postupak saradnje. Poinjemo od trenutka kada Parlament razmatra zajedniki stav (ima tri meseca na raspolaganju). Ako odobri zajedniki stav (P), Savet e usvojiti akt u sladu sa zajednikim stavom. Ako P ne donese nikakvu odluku, Savet e takoe, usvojiti akt u skladu sa svojim zajednikim stavom. Situacija je ista kao i u postupku saradnje. Postupci se meutim, razilaze ako P veinom ukupnog broja svojih lanova, najavi da ima nameru da zajedniki stav odobri. On obavetava Savet koji moe da sazove Komitet za usaglaavanje. Ako to ne dovede do rezultata, a Parlament apsolutnom veinom potvrdi da zajedniki stav odbacuje, smatra se da predloeni akt nije usvojen. P moe predloiti izmene zajednikog stava. One moraju biti usvojene veinom. Izmenjeni tekst se upuuje Savetu i Komisiji, a Komisija daje miljenje o izmenama. Savet tada ima na raspolaganju tri meseca. Ako usvoji izmene, time menja i svoj zajedniki stav i usvaja akt kako je izmenjen. Ako Savet ne usvoji akt kako je izmenjen, predsednik Saveta e u saglasnosti sa predsednikom P, sazvati sednicu Komiteta za usaglaavanje. Komitet se sastoji od jednakog broja lanova S i P. Dva dela Komiteta glasaju odvojeno, a odluka ne moe biti doneta ako se obe strane ne saglase. Mora postojati kvalifikovana veina predstavnika Saveta, s jedne strane, tako i veina predstavnika Parlamenta s druge. Komisija uestvuje u tom postupku i nastoji da priblii stavove dveju strana. Komitet za usaglaavanje ima na raspolaganju est nedelja. Ukoliko Komitet odobri zajedniki tekst, tada P, odluujui veinom prisutnih lanova koji glasaju i S odluujui k.v. imaju na raspolaganju jo est nedelja da usvoje akt u skladu sa zajednikim tekstom. Ukoliko ga jedan od ta dva organa ne prihvati, smatra se da akt nije usvojen. Ako Komitet ne usvoji zajedniki tekst dolazi do sledee situacije: Ako S ne preduzme nikakve korake u roku od est nedelja raunajui novi rok nakon isteka roka od est nedelja koji je dat Komitetu smatra se da akt nije usvojen. Ako s druge strane Savet potvrdi svoj zajedniki stav ili kako glasi, ili sa nekim izmenama, koje je predloio P. smatrae se da je akt usvojen osim u sluaju da ga P. veinom svih svojih lanova, u roku od est nedelja od usvajanja u Savetu ne odbaci. U vrenju ovih ovlaenja S. mora odluivati k.v. Veina glasova svih lanova P. se zahteva onda kada taj organ eli da blokira predloge S., dok je veina datih glasova dovoljna da se predlog S. odobri. 54

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

U postupku saodluivanja P. moe definitivno da odbije svaki predlog S., podrazumevajui da tako odlui veina svih njegovih lanova. Po postupku saradnje, s druge strane S., moe, odluujui jednoglasno, prevazii odbijanje P. Zbog toga postupak saodluivanja ukljuuje stvarno pravo na uestvovanje u procesu donoenja odluka. Osnova moi K. u ova dvda postupka lei u njenom pravu da ini predloge. Na osnovu pravila da S. mora biti jednoglasan ako eli da menja njene predloge, K. ima znatnu pregovaraku snagu. S. moe da odbije da usvoji neku meru ako se K ne saglasi da P izmeni. Meutim, ako je K odluna u vojoj nameri, moe biti u stanju da prinudi S. da prihvati kompromis. Amandmani koje predloi P., a koje nije prihvatila K., S. moe usvojiti samo jednoglasno. Od trenutka kad je imenovan Komitet za usaglaavanje situacija se menja. S moe k.v. usvojiti tekst koji je prihvatio Komitet ak i onda ako K. ima prigovore. Kada postupak usaglaavanja otpone, mogue je da S. izmeni predlog K. k.veinom ak i onda ako se K. protivi izmenama. To predstavlja znatno slabljenje moi K. Gubitak na strani K. predstavlja dobitak za P. Iako S. jo uvek ne moe da menja predloge K. sem u sluaju da postigne jednoglasnost, on moe usvajati amandmane P k.v. ak i ako se K tome protivi. To je jedna od najznaajnijih razlika izmeu postupka saodluivanja i postupka saradnje. U postupku saradnje pravo P. da daje amandmane to je u praksi vanije od prava da odbiju predloge stvarno nije vee od onog koje ima po osnovnom postupku. 60. KAKO SE IZVRAVAJU KOMUNITARNE POLITIKE Princip lojalnosti i saradnje je jedan od osnovnih principa komunitarnog sistema. D.. usvajaju sve mere opteg i posebnog karaktera sposobne da izvre obaveze koje proizilaze iz ugovora ili akata zajednice. Izvrnu fun.kciju drava potvrdio je Sud pravde koji istie da je u skladu sa principima u osnovi institucionalnog sistema zajednice, na dravama da obezbede vrenje komunitarnog prava na svojoj teritoriji. Drave ne smeju da kasne u sprovoenju dokumenata i ne smeju da selektivno primenjuju iste. Komisija moe da bude zaduena za administrativno ostvarenje komunitarnog prava, ali u naelu treba da vri nadzor dravne aktivnosti. Ostvarenje komunitarne politike zavisi od saradnje drava, od efikasnosti njihovog administrativnog sistema i dobrog voenja njihovih lokalnih ustanova. Drave se nalaze u centru procesa odluivanja i imaju odluujuu ulogu u fazi izvrenja. Nedostatak podele vlasti u sistemu vlade Unije Komisija ima delimino izvrnu i zakonodavnu vlast, ona uiva izvrnu vlast iskljuivo u odreenim sluajevima (po pitanju konkurencije), ali uopte izvrenje komunitarnih politika koje vri Komisija dogaa se po ovlaenju Saveta. Ovlaeno izvrenje je tako oivelo pojavu nazvanu komitetologija. 61. ULOGA KOMITOLOGIJE Ovaj fenomen oznaava irenje komiteta u fazi izvrenja komunitarne politike. Instrument kontrole Saveta nad Komisijom. Savet je formirao komitete u cilju kontrolisanja izvrnih aktivnosti K. Komiteti su sastavljeni od funkcionera d.. koji obavljaju konsultativne funkcije, funkcije upravljanja ili zakonodavne funkcije. Sud pravde je zasnovo legitimitet komiteta na osnovu njihovog konsultativnog karaktera i na nedostatku bilo kakvog prava odluivanja. Kontrolu nad Komisijom ne bi trebalo da imaju komiteti, ve to radi EP, ali ni ulogu odluivanja, poto je to pravo Saveta ili Saveta i EP. 55

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

1987. godine, Savet je odluio, na predlog Komisije, da kodifikuje tri procedure: konsultovanja, upravljanja, regulative. Cilj kome tei Komisija bio je da izbegne da komiteti imaju pravo odluivanja, da garantuje, putem procedure komitelologije da se uvek doe do reenja. Savet je dao dve varijante procedurama upravljanja i regulativama koje su znatno ograniavale aktivnosti komisije. Prva procedura konsultovani komitet, Komisija je obavezna da trai miljenje komiteta, ali to ne donosi obavezujue posledice. Komisija samo treba da zadri miljenje u maksimalnom potovanju, i da obavetava komitet o nainu na koji je vodila rauna o takvom miljenju. Druga procedura tie se komiteta upravljanja u oblasti poljoprivrede. U sluaju negativnog miljenja koje je izraeno k.v. lanova komiteta, komisija treba da saopti Savetu miljenje koje je izrazio komitet i moe, ali ne mora da odloi izvrenje usvojenih mera. Treu proceduru ine procedure komiteta regulative. Predlog Komisije treba uvek da skupi k.v. u svoju korist u okviru komiteta da bi mogao da bude sproveden odmah. U suprotnom sluaju obraa se Savetu. Konsultativni komiteti mogu samo da trae miljenje, komiteti upravljanja mogu da zadre predlog Komisije, i komiteti regulative treba da ga odobre. ea su neslaganja izmeu Komisije, Saveta i Parlamenta. S jedne strane Komisija, koju podrava Parlament, nastoji da predloi konsultativne komitete, s druge strane, Savet ili jednoglasno zamenjuje komitetima upravljanja, ili zbog posebno osetljivih oblasti komitetima regulative. Komiteti i EP Uloga komiteta i njihov uticaj na komunitarni budet ve neko vreme su podsticali EP da se suprotstavi umnoenju komiteta i obavezujuim procedurama komitetologije. Parlament smatra da obavezujue procedure, kao to je procedura komiteta regulative, izobliavaju odnos Savet EP Komisija u korist Saveta. 62. MEUVLADINE KONFERENCIJE Meuvladine konferencije ine proces odluivanja vanijim poto mogu da poboljaju ugovore, menjajui ustavni poredak Unije. M.k. se odravaju van uobiajenog ustavnog poretka. Radi se o konferencijama izmeu vlada koje mogu da odlue da izmene prirodu, cilj i proces odluivanja Unije. Proces ustavne revizije predvien je l. 48 Ugovora: Svaka pojedina izmena ugovora, ak i najmanja, mora da dobije saglasnost svih d.. Uslov jednoglasnosti je faktor usporavanja, koji ipak nalazi opravdanje u sluajevima u kojima se radi o odluivanju o osnovnim institucionalnim pitanjima. Meunarodne ugovore mora ratifikovati svaka d.. na osnovu svojih ustavnih normi, uz uslov jednoglasnosti. Ratifikovanje meunarodnih ugovora je mogue i putem referenduma (ratifikovanje ugovora iz Mastrihta Danci odbili na referendumu (odobren je usled unoenja posebnih klauzula za ovu dravu) i odbijanjem Iraca da ratifikuju ugovor iz Nice). Drave su te koje zadravaju pravo da izmene strukturu Unije, da joj ojaaju institucije, da joj izmene osnovne mehanizme odluivanja. Pravo inicijative za ustavnu reviziju ne pripada samo dravama ve i Komisiji i ne podlee pravilu jednoglasnog ve pravilu veinskog odluivanja. Pravo ustavne inicijative Komisije veoma je znaajno i potvruje specijalni karakter takve institucije. Komisija raspolae i pravom da predloi sutinsku reviziju mehanizama zajednikih institucija. I EP indirektno nalazi naina da utie na sazivanje m.k. preko posebnog odnosa uspostavljenog sa Komisijom koja mu doputa da zatrai od same Komisije da realizuje svoje pravo inicijative. Ipak EP i Komisija ne raspolau bilo kojim pravom odluivanja u procesu ustavne revizije. Komisija tei da dostigne dva cilja na m.k. 1) da proiri sluajeve u kojima se odluuje k.v. 2) da proiri komunitarne nadlenosti u potrebnoj meri da bi realizovala ciljeve ugovora. 56

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Oblici povezivanja EP postoje jo od vremena ugovora o budetu (1970. i 1975. god.) i od vremena konferencija koje su usvojile JEA i ugovor iz Mastrihta. Odbijanje jednog ugovora od strane EP moglo je imati jako vane pravne posledice. EP je usko povezan sa radom m.k. tako da moe da izloi pravilne i detaljne informacije o tome kako se poslovi odvijaju i da moe da objavi svoje stavove o bilo kom predmetu diskusije i u bilo kom momentu. M.k. potvruje ideju da se komunitarni sklop ne moe analizirati na statiki nain ve je potrebno da se analizira na dinamiki. irenje Unije i potreba da se prilagode komunitarne institucije novim zadacima koji su joj dodeljeni i onim zadacima koji joj se ele dodeliti, podstakli su na sve ee pribegavanje m.k. Uestalost ustavnih revizija je pokazatelj sve veih ustavnih i politikih implikacija komunitarnog sklopa i rastuih potekoa drava lanica da pronau zajedniki jezik o novoj institucionalnoj strukturi Unije. Uestale ustavne revizije su i znak velike vitalnosti Unije. 63. 64. EVROPSKI SUD PRAVDE (SASTAV, OVLAENJA, NAIN RADA) ESP zajedno sa Prvostepenim sudom (PSS) ini glavne pravosudne organe Unije. Osnovan je 1952. prvobitno kao Sud Pravde EZU, a 1998. je postao zajedniki sud 3 evropske zajednice. Do stupanja na snagu JEA, ESP je delovao kao sud prve i poslednje instance, bez prava albe na odluke koje su bile konane. JEA je ustanovio mogunost osnivanja prvostepenog suda, a Savet je 1988. iskoristio svoje pravo i doneo odluku o osnivanju PSS koji je poeo sa radom 1989. Razlog za osnivanje PSS je preoptereenost ESP. PSS je dobio znatno vea ovlaenja Ugovorom iz Mastrihta, a proces irenja je nastavljan i u sledeim ugovorima. Sastav: Danas ESP ini 25 sudija (ranije 15) i 25 pravobranilaca. Sudije zajednikim sporazumom imenuju drave lanice na 6 godina a sastav suda se delimino menja na 3 godine. Iako to nije pravno propisano, u praksi svaka drava lanica alje po jednog sudiju. Svaki sudija i opti pravobranilacima jednog ili vie pravnih sekretara koji mu pomau u vrenju dunosti. Sud raspolae i razliitim specijalizovanim slubama (biblioteka, prevodilaka sluba...). Sastav i organizacija PSS u velikoj meri prate ESP, samo to nema pravobranioca a i sednice u punom sastavu predstavljaju izuzetak. Nain rada: ESP, u naelu, zaseda u plenumu ali je postupak u veima, u praksi, postao pravilo. Odluke se donose prostom veinom. Pravobranioci pomau sudijama. Ovde je re o onoj vrsti pravne ekspertize, u kojoj pravobranilac nepristrasno i nezavisno procenjuje sva struna i pravna pitanja i konkretan, mada ne obavezujui predlog odluke. Nadlenost: ESP nema izvornu nadlenost, ve ogranienu koju mu dodeljuje konstitutivni ugovor. ESP je nepristrasni arbitar izmeu drava lanica, lanica i organa Unije, izmeu samih organa i nacionalnih pravnih subjekata i tumai i primenjuje komunitarno pravo (primarno, sekundarno komunitarno pravo, ukljuujui tu i me. ugovore) krivac za irenje nadlenosti organa 57

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

(implicirana nadlenost). Drugi stub Unije nije podreen pravosuu ESP, a trei je to u vrlo ogranienoj meri. ESP ima dvostruku funkciju: 1. Funkcija ustavnog suda sud reava sporove izmeu komunitarnih organa i izmeu organa i d.. 2. Funkcija suda kao organa pravne zatite, tj. zatite komunitarnog prava od njegovog krenja; ovde spadaju: a) Upravni sporovi (kontrola zakonitosti akata komunitarnog organa, b) Graanski sporovi (odluke o naknadi tete fizikim i pravnim licima koji su prouzrokovali komunitarni organi ili slubenici) c) Disciplinski sporovi (izmeu zajednice i njenih slubenika) Nadlenosti suda se dele na: 1. Nadlenost davanja savetodavnog miljenja. Savetodavna miljenja obavezuju komunitarne institucije i proizvode pravne posledice u komunitarnom pravu. Sud na zahtev Saveta, Komisije ili d.. daje miljenje da li je me. ugovor koji Zajednica zakljuuje kompatibilan sa ugovorima EZ: ukoliko je miljenje negativno, me. ugovor moe stupiti na snagu tek posle izmena i dopuna osnovnih ugovora. 2. Nadlenost u sporovima a) Postupci po direktnim tubama spor se okonava pred sudom, b) Odluka o predhodnom pitanju spor se zavrava pred nacionalnim sudom, a ESP daje preliminarne odluke. Postupci po direktnim tubama Postupak za ocenu zakonitosti (postupak za ponitaj akata) Postupak kojim se od nekog organa zahteva da preuzme odreene aktivnosti. U ovom postupku drava se moe pojaviti samo kao tuena strana, a tuilac je organizacija oliena u Komisiji. Cilj ovog postupka je prinuditi dravu da izvrava obaveze. Dve faze postupka: administrativna i sudska. U ovom postupku drave su i tuitelj i tueni. Drava koja smatra da druga drava nije ispunila ugovornu obavezu moe pokrenuti postupak pred sudom. Procedura pred ESP Direktne tube, 4 faze: pismeni postupak, faza pripremnog istraivanja, usmeni pretres, presuda i kolektivni akt, koji se usvaja veinom glasova sudija, nema izdvojenog miljenja. Ustanovljen je mehanizam nadzora nad izvrenjem presuda i postupak u sluaju neizvrenja u sluaju d.. Nadzor je poveren Komisiji. 65. PRVOSTEPENI SUD NADLENOST Osnovan je 1989, cilj je da se rastereti ESP tako to e se osloboditi reavanja sluajeva koji nemaju pol. i ustavni znaaj. Prvostepeni sud ima 25 sudija. Iz svake d.. dolazi po jedan sudija. Izmeu sebe biraju predsednika na 3 godine. Zaseda u veima od 3 ili 5 sudija. Nadlenost: 1. Povodom sporova izmeu Zajednice i njenih slubenika, 2. Po tubama za kontrolu zakonitosti koje podnose fizika ili pravna lica, a ne organi Zaj. ili drave (zaduen sud pravde) 3. Po tubama u vezi s vanugovornom odgovornou, koje podnose fizika ili pravna lica. 4. Po tubama na osnovu arbitrane klauzule sadrane u javnopravnom ili privatnopravnom ugovoru, koje podnose g. ili p. lica O tubama f. Ili p. lica protiv Zaj. odluuje PSS, svi ostali sporovi idu na ESP (drave lanice, organi, nacionalni sudovi). Ako je pokrenut postupak pred oba suda, onda PSS mora obustaviti postupak sve dok ESP ne donese svoju odluku. albe koje se mogu podnositi ESP protiv odluka PSS se mogu odnositi na: 1. Nenadlenost 58

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

2. Povreda pravila postupaka, 3. Bilo koje reenje prava Zajednice. 66. PODELA I KONTROLA VLASTI U SISTEMU VLASTI EZ/EU Podela vlasti Mada organi EU raspolau samostalnim i jasno def. ovlaenjima, meu njima ne postoji ravnotea moi. To je posledica ne postojanja podele vlasti kakva je uobiajena u pol. sistemu jedne moderne drave odn. nema horizontalne podele vlasti po principu zakonodavna izvrna sudska vlast. Zakonodavna vlast je koncentrisana u Savetu; mada ona pripada i Parlamentu (postupci saradnje i saodluivanja). S obzirom da je Savet delegirano telo drava lanica, svakodnevna vlast je podeljena ne samo horizontalno ve i vertikalno; izmeu zajednice i drava lanica. Izvrna vlast je samo delimino locirana u Komisiji i to u smislu kontrole izvravanja s obzirom da odluke sprovode organi d.. Utonomnu poziciju egzaktne vlasti mogao bi omoguiti jedino EP, koji bi bio ojaan, ali je takvo reenje strukturno onemogueno specifina prepletenost egzekutive i direktna vezanost egzekutivnih ovlaenja za organe d.. ini koncept podele vlasti prilino maglovitom. Kontrola vlasti Komunitarno pravo (pravo EZ) ine ugovori i zakonski akti, me. ugovori koje sklapa Zajednica i odluke suda pravde, sprovode se ili direktno (sfera direktnog dejstva) ili putem ratifikacionih i implementirajuih mehanizama u d.. (sfera direktne primene). Mehanizam kontrole je veoma vaan i vri ga Komisija (i Parlament ali u manjoj meri) ali u skladu sa naelima vladavine prava ustanovljena je i sudska kontrola zakonitosti sa sudom pravde na elu. Time je doprinos izgradnji zakonodavstvu Zajednice ogroman. Ipak, izvesnu smetnju u smislu kontrole zakonitosti sudu pravde predstavljaju princip subsidijarnosti koji najviem sudskom organu d.. i dalje poverava nadlenost u smislu kontrole zakonitosti na teritoriji d.. Kako Komisija vri kontrolu primene prava Zajednice? Prema lanu 226 Ugovora o EZ ukoliko se neka d.. ogrei o neku obavezu iz Ugovora, Komisija ima pravo pozvati dotinu dravu da se u dogledno vreme izjasni o tome i da se u sluaju potrebe obrati ESP. Veina presuda u tim postupcima zbog povreda Ugovora idu u prilog zahteva Komisije. Po lanu 230 Ugovora o EZ ak i Savet, Parlament i Evropska centralna banka mogu biti tueni od strane Komisije zbog prekoraenja ovlaenja, povreda ugovora. 67. FUNKCIONISANJE SISTEMA VLASTI EZ/EU Nain funkcionisanja EZ/EU je odreen dvema specifinostima: 1) Unutar ove pol. zaj. nije izvrena vertikalna podela nadlenosti (centralna, regionalna, republika, lokalna), 2) Meu njenim institucijama nije izvrena granska (horizontalna) podela vlasti. Navedene dve specifinosti rezultat su tree: Efektivni nosilac suverenosti nije centralni nivo njene pol. organizacije, ve onaj nivo koji oliavaju d.. Najizrazitija karakteristika ovog sistema vlasti je dvojnost zakonodavne i izvrne funkcije Saveta. Savet je kljuni i najmoniji pol. organ Zajednice. Kao zakonodavni organ zaj. Savet pretvara vlade d.., koje u svojim dravama deluju kao izvrni organi u zakonodavne inioce svojih drava. Time se ugroava autonomna zakonodavna delatnost nacionalnih parlamenata. Ta je tendencija posledica dve stvari: 1. Savet se sastoji od resornih ministara nacionalnih vlada, 2. On kao takav donosi akte sa zakonskom snagom. Nacionalni parlamenti ostaju po strani. 59

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Pol. mo se pomera od parlamenta na vladu. Postoje 2 naina spreavanja koncentracije ukupne vlasti zajednice u nacionalnim vladama: jaanje zakonodavnih ovlaenja EP u odnosu na Savet kontrola delovanja vlada u Savetu od strane nac. parlamenta, preko svojih parlamentarnih komiteta za evropska pitanja oni daju smernice svojim vladama za delovanje u Savetu i kontroliu njihov rad i vre nadzor pomaui komisiji u kontroli izvravanja propisa). Od samita u Amsterdamu nacionalnim parlamentima dostupni su svi strateki dokumenti iji je autor Komisija kao i zakonski predlozi koje Komisija prosleuje Savetu. Procedura saodluivanja obuhvata 15 oblasti nadlenosti zaj. Njime su znatno proirena prava EP u zakonodavstvu EZ, a i pojaana je demokratska legitimacija procesa odluivanja. 68. DEMOKRATIJA IZMEU NACIONALNE DRAVE I NADNACIONALNE ZAJEDNICE

Pol. vlast se smatra legitimnom jedino ukoliko je u stanju da osigura svoj javni karakter, a on se izraava u njenoj svestranoj kontroli i u ueu drutva u njenom konstituisanju i vrenju. Koren evropske demokratije je u ideji narodne suverenosti, to znai da se vlast uspostavlja iz naroda i za narod. Moderna demokratija, koja je nastala na tlu Evrope, karakterie dvojnost po mnogo emu specifina: ona se na razliite naine razvijala u razliitim dravama, ali sa druge strane poseduje odreena svojstva zajednika svim evropskim dravama. Ta zajednika (univerzalna) svojstva su: garantije sloboda i prava, parlamentarno predstavnitvo, podela vlasti, vladarska prava, ali je re o formalnim obelejima demokratije i ona nam ne govori nita o sadrinskim svojstvima jednog demokratskog poredka, npr. pol. ureenju. Govori se o tome ta su formalna obeleja demokratije znaila u nac. dravi i prelazu ka nadnacionalnoj strukturi (EU). Za modernu evropsku demokratiju odgovarajui tip pol. zajednice u kome je mogla da se razvije i predstavlja nacionalna drava, koja je rezultat dva istorijska toka, najpre razvoja moderne drave (predstavlja jedinstvo u pol. i organizacionom smislu stanovnitvo, teritorija, vlast), nacija predstavlja konkretno kulturno-istorijsko jedinstvo naroda i njegovu kolektivnu solidarnost zajednike istorijske sudbine. U I fazi razvoja evropskih drava, nacija postaje legitimacioni inilac dr. jedinstva , bez koga ono ne bi opstalo evropska demokratija je spoj dva elementa: moderne drave (sa podelom vlasti i pojmom suverenost) i nacije (nosioc suverene vlasti) ipak njen temelj je liberalan nosilac protesta, koji e rezultirati nastojanjem evropske integracije jeste III stale, jer e se upravo III stale boriti za one elemente koji postaju formalna obeleja demokratije: 1. Osnovne slobode i prava znae da se poredak temelji na pojedincu i njegovim neotuivim pravima. 2. Pojedinac koji uiva taj status politicus, zauzvrat legitimie pol. poredak putem pol. predstavljanja. 3. Podela vlasti dri predstavniko telo u ravnotei sa egzekutivom i sudovima. 4. Vladavina prava, kao naelo u sebi objedinjava ustavno ogranienje vlasti (njenu podelu) i sudsku kontrolu zakonitosti i ustavnosti. Budunost evropske demokratije je usko povezano sa sudbinom nacionalne drave i pored toga to paralelno sa procesima nadnacionalne integracije i sama demokratija nastoji prekoraiti mesto koje joj istorija odreuje. Meutim, ova obeleja ne govore kakav je sistem konkretno. Tako da je neophodno navesti i dopunjujue modele ustavne (liberalne) demokratije. 1. Federalizam teritorijalna distribucija vlasti. Podela vlasti se vri u Ustavu. Posebne teritorijalne jedinice unutar drave raspolau pol. autonomijama. Pokazalo se da federalizam nema ansi ukoliko ne prihvati liberalni koncept slobodnog pojedinca. Fed. jedinice uestvuju u obrazovanju pol. volje cele drave, ali graanin u federaciji iskazuje i svoju dvostruku lojalnost. 60

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

2. Funkcionalna demokratija drutveno-ekonomska distribucija vlasti. 3. Konsocijativna demokratija etniko-kulturna distribucija vlasti. Ovaj model postoji u dravama u kojima postoje grupe sa vrstim identitetima obrazovanim na osnovu jezika, veroispovesti ili kulture. Takve grupe ele politiki da se izraze i u pol. svakodnevnici, a ne samo preko parlamenta. Za takve sluajeve ovaj model zagovara posebne aranmane, kao to su uee predstavnika svih grupa u vladi, veliki stepen grupne autonomije, veto manjine... 69. PROBLEM DEMOKRATIJE U EZ/EU Imajui u vidu uporedne procese unutranje pluralizacije i nacionalne integracije drava koje ine EU postavljaju se dva pitanja: 1. Da li ti procesi dovode u pitanje opstanak nacionalne drave? 2. Da li nacionalna integracija moe stvoriti novu formu drave? Osnovni problem demokratizacije EU je strukturne prirode. Evropski kriterijumi demokratije stvoreni su u nacionalnoj dravi i vae za njih. U nacionalnoj dravi lei konstanta EZ/EU. Meutim ona predstavlja i nadnacionalnu zajednicu. Meutim, sastavljena od demokratskih drava ona je usmerena ka demokratskom tipu svog ureenja. Postavlja se pitanje o stepenu sposobnosti EZ/EU za demokratiju. Sasvim je jasno da u ovoj pol. zajednici ne postoji narod u smislu kolektivnog subjekta, tj. ne postoje Evropljani kao pol. narod i tu imamo posla sa demokratijom bez izvorne, narodne suverenosti. Ovaj problem e se najbolje ispitati polazei od 4 formalna obeleja demokratije: 1. Garancije osnovnih prava i sloboda zaj. je ustanovila pravo graanstva Unije, ali ga je vrsto vezala za dravljanstvo drave lanice. Svaki graanin unije uiva, na osnovu uverenja o boravitu, aktivno i pasivno birako pravo za organe lokalne uprave i EP. Meutim, ova prava nisu obezbeena za sve stanovnike zajednice tj. iz njih su i dalje iskljuen strani radnici. Tako u okviru zajednice ive 3 kategorije stanovnika: 1. Graani sa punim pol. pravima (Francuz u Francuskoj), 2. Pol. privilegovani stranci (dravljani drugih drava lanica u nematinim zemljama), 3. Stranci bez pol. prava (strani radnici) Prve dve kategorije imaju mogunost direktne zatite svojih prava kod Suda pravde, ali radi se samo o njihovim privrednim i socijalnim, a ne linim i politikim. 2. Pol. predstavljanje u evropskim institucijama evropski pojam demokratije istie centalni znaaj Parlamenta EP ima specifian poloaj. O njegovoj demokratskoj legitimaciji govore izbori koji su direktni, ali ne i o nadlenostima kojima raspolae. Njen suveren u zakonodavnoj delatnosti. Njegov znaaj svakako raste od savetodavne uloge, preko prava saradnje do prava saodluivanja. Ovakva centalizacija smanjila bi predstavniki i zakonodavni znaaj nac. parlamenta, ugrozila pol. uticaj nacionalnih vlada u Zajednici, a za to ne postoji raspoloenje. Paradoks demokratskog karaktera EZ/EU se nalazi u prisutnosti zahteva za njenom veom demokratskom legitimacijom s jedne strane i strukturnom nemogunosti da se taj zahtev realizuje putem jaanja uloge njenog parlamenta, s druge strane. 3. Pitanje podele vlasti organi EZ raspolau samostalnim ovlaenjima, ali meu njima ne postoji ravnotea moi. Zakonodavna i izvrna vlast nisu razgraniene po uzoru na ustavnu podelu vlasti. Zakonodavna vlast je u Savetu, mada i u Parlamentu. Zakonodavna vlast je podeljena ne samo horizontalno ve i vertikalno. Izmeu zajednice i d.. izvrna vlast je samo delimino locirana u Komisiju i to preteno u smislu kontrole izvrenja, obzirom da odluke zajednice sprovode organi d.. jedino sudska vlast je ovde potpuno nezavisna u funkcijama kontrole i tumaenja prava Zajednice. 4. Vladavina prava Zajednica (samo kao EZ, a ne kao EU) predstavlja pravnu linost sa sopstvenim pravnim sistemom koji se zasniva na njenim ugovorima. Pravo EZ ine njeni ugovori i zakonski akti, me. ugovori koje sklapa Zajednica i odluke Suda pravde. Poto su d.. odgovorne za sprovoenje prava EZ mehanizam kontrole je veoma vaan. Komisija i u 61

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

manjoj meri Parlament vre ovu kontrolu, ali u skladu sa naelom vladavine prava ustanovljena je sudska kontrola zakonitosti sa Sudom pravde na elu. Na osnovu ovoga se moe zakljuiti da je status formalnih obeleja demokratije protivrean u okviru EZ/EU. Politiki oblik Zajednice e jo dugo ostati hibridan i ambivalentan. Najvei problem Zaj. je problem upravljanja unutar kompleksnog sistema sa vie nivoa. To je postalo glavni problem zbog toga to je viestruki proces integracije nadiao delatnu sposobnost nacionalnih drava, a da pri tom nije stvorena odgovarajua nadnacionalna institucionalna zamena. 70. POJAM I ELEMENTI KOMUNITARNOG PRAVA Pravo EZ se jo naziva i komunitarno pravo, a nakon stupanja na snagu ugovora o EU (1993), ono se naziva jo i pravom EU, evropskim pravom. Def.: Pravo jeste sistem pisanih pravnih pravila koja vae u jednom drutvu i ije je potovanje obezbeeno sankcijom. U poreenju sa dravnim pravnim sistemima komunitarni pravni sistem ne predstavlja potpun i zaokruen pravni sistem, ve sistem pravnih normi kojima se reguliu meusobni odnosi u koje stupaju samo subjekti komunitarnog prava. Prema predmetu reavanja komunitarno pravo ine dve grupe propisa: 1. Ona kojima se reguliu organizaciona i ustavno pravna pitanja (sastav, nain rada, nadlenosti organa zaj.). To se zove institucinalno pravo EZ. 2. Oni kojima se regulie uspostavljanje i funkcionisanje zajednikog i unutranjeg trita. To se zove privredna grana EZ (ostvarivanje 4 osnovne slobode promet robe, kretanje lica, pruanje usluga i osnivanje preduzea i kretanje kapitala) Propise komunitarnog prava donose ovlaeni organi Zajednice i d.. u postupku njihove implementacije. Za razliku od drava Zajednice ne raspolae sopstvenim izvornim legislativnim ovlaenjima. Ona ih stie iz ovlaenja koja su joj delegirale d.. U toj meri d.. su ograniile sopstvena ovlaenja. 1. Posebno propisana ovlaenja organi Zajednice raspolau samo sa onim ovlaenjima koja su potrebna za stvaranje Ugovorom sopstvenih ciljeva. 2. Subsidijarna ovlaenja Zajednica moe da preduzima akcije ostvarivanja ciljeva u okviru funkcionisanja zajednikog trita. 3. Podrazumevajua ovlaenja Zajednica je ovlaena da preduzme mere koje su joj neophodne za sprovoenje izriito dodeljenih ovlaenja. Po unutranjoj strukturi i sadrini normi, komunitarni pravni sistem predstavlja koherentan, sreen, organizovan i struktuiran sistem pravnih pravila, sa sopstvenim izvorima i sopstvenim organima i postupkom stvaranja, tumaenja i primene ovih pravila. Njih karakterie vrlo sloena i stroga hijerarhija normi meu kojima najveu snagu imaju norme sadrane u Osnivakim ugovorima i opta naela prava. U pravnoj teoriji ne postoji jedinstveno shvatanje koje sve norme spadaju u komunitarni pravni sistem. U principu sva shvatanja se mogu podeliti na internacionalistika i nadnacionalistika. EZ je u potpunosti u oblasti delovanja Meunarodnog prava, tako da se i komunitarno pravo shvata kao deo MP. Izvedeno je i ire i ue shvatanje elemenata koji ine sadrinu komunitarnog prava. ire shvatanje k.p. predstavlja autonomni pravni sistem i sastavljeno je iz heterogenih normi koje vode poreklo iz ovog dela me. prava koji regulie ugovore, me. institucije. U pitanju su propisi kje donose organi Zaj. kao i pravila me. i unutranjeg prava d.. Ue shvatanje: U k.p. spadaju ugovori o osnivanju sekundranog zakonodavstva, ali ne i norme unutranjih prava d.. 71. SUBJEKTI PRAVA EZ 62

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Subjekti su: 1. Fizika lica koja imaju dravljanstvo neke od drava lanica, 2. Pravna lica koja imaju sedite u nekoj od drava lanova, 3. Drave lanice i njihovi organi, 4. Organi i institucije EZ. 72. IZVORI PRAVA EZ Prema irem shvatanju u formalne izvore komunitarnog prava spadaju: 1. Osnivaki ugovori i na osnovu njih doneto sekundarno zakonodavstvo, 2. Sporazumi zakljueni izmeu d.. i izmeu samih d.. i treih drava 3. Meunarodni ugovori koji obavezuju sve d.. ili Zajednicu, 4. Odluke d.. koje imaju pravo dejstvo u sferi primene Osnivakih ugovora, 5. Odluke suda pravde. 1) S obzirom na subjekte koji ih donose: a) akte drava lanica (konsultativni ugovori, subsidijarne konvencije, predstavniki akti d..), b) komunitarne akte (pravila, uputstva, odluke, preporuke i miljenja), c) opta naela komunitarnog prava (osnovna ljudska prava i naela: pravne sigurnosti, proporcionalnosti, sasluanja i jednakosti). d) meunarodne sporazume za d.. 2) Po poreklu: a) sopstveno pravo ili pravo koje spada u iskljuivu nadlenost Zajednice b) pozajmljena pravila potiu iz opteg (meunarodnog) prava i unutranjag prava d.. Ipak uobiajena je podela na primarne i sekundarne. 73. PRIMARNI IZVORI PRAVA EZ Primarne izvore otvaraju d.. prilikom ureivanja meunarodnih odnosa i Zajednica na osnovu sopstvenog ugovornog kapaciteta kao subjekt me. prava zakljuivanjem sporazuma sa treim dravama i me. organizacijama. U odnosu na sekundarne izvore, primarni izvori imaju jau pravnu snagu dok su meusobno na istom nivou. Moemo ih podeliti u 3 grupe: 1. Ugovori o osnivanju u njih spadaju ugovori o osnivanju triju Zajednica: EZU 1951, EUROATOM i EEZ iz 1957, JEA iz 1986, Ugovor o EU 1992, sa prateim aneksima i protokolima. U osnivake akte spadaju i sporazumi kojima se blie odreuje poloaj Zajednice i njihovih organa kao to su: Konvencija o odreenim institucijama koje su zajednike evropskim zajednicama iz 1957. Ugovor o spajanju 1965., I i II sporazum o budetskim pitanjima iz 1970. i 1975. Osnivakim ugovorima su regulisana pitanja pravnog poloaja osnovanih Zajednica prema d.. i meunarodnim organizacijama i organizacionopravna pitanja ustrojstva i nadlenosti njihovihj organa na slian nain kao to se ini ustavima i dravama. Sadri i odredbe neinstitucionalne prirode koje po pravilu ne sadre ustavi, kao to su odredbe o eko. i soc. pitanjima to se u teoriji smatra dokazom njegove hibridne prirode. Izraava ciljeve i svrhu. Njihova zakonitost se ne moe preispitati i u tom smislu ini osnovne primarne izvore komunitarnog prava. Svi ostali akti moraju biti u skladu sa Osnivakim ugovorima. Ugovori o osnivanju spadaju u kategoriju samoizvrenih ugovora tako da nakon ratifikacije, automatski postaju deo prava d.., iji su sudski i upravni organi duni da ih direktno primenjuju i priznaju im direktno dejstvo. 63

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

2. Konvencije izmeu drava lanica d.. su ovlaene da meusobno zakljuuju konvencije kako bi obezbedile pogodnosti svojim dravljanima iz Ugovorom predvienih oblasti npr. Konvencija o uzajamnom priznavanju kompanija i korporacija iz 1968, Konvencija o evropskom patentu iz 1975... 3. Sporazum izmeu Zajednice i treih drava i meunarodnih organizacija to mogu biti sporazumi o pridruivanju sporazuma o saradnji, meunarodni trgovinski sporazumi, sporazumi o zatiti ivotne sredine i dr. S obzirom na ugovorne strane sporazumi se dalje mogu podeliti na 3 grupe. I sporezume koje zakljuuje Zaj. sa jednom ili vie drava nelanica, II tzv. meoviti sporazumi koje Zaj. zajedno sa dravama lanicama zakljuuje sa treim dravama nelanicama. III odreeni sporazumi koje zakljuuje d.. za dravama nelanicama. U primarne izvore ubrajamo i akte predstavnika drava sakupljenih u Savetu, pod kojima smatramo one akte koji su ugovori meu d.. doneseni prema pravilima me. prava i njima se menja priroda zaj. 74. SEKUNDARNI IZVORI PRAVA EZ Sekundarne izvore prava EZ donose organi Zajednice u vidu razliitih propisa koje skupa nazivamo sekundarnim zakonodavstvom. Kaemo sekundarno, jer je re o propisima izvedenim iz ovlaenja koja su poverena Zajednici osnivakim ugovorima. Ovde spadaju: pravila, uputstva, odluke (kao obavezujui akti) i preporuke, miljenja (kao neobavezujui akti). Postoje i drugi manje znaajni propisi iz domena sekundarnog zakonodavstva, poput pravila za regulisanje unutranjeg funkcionisanja organa Zajednice ili sui generis odluke Saveta te preporuke i miljenja jednog organa drugom. 1. Pravila: Donosi ih Savet ili Komisija uz konsultovanje miljenja EP. Pravila imaju karakter propisa, opte primene, to znai da obavezuju u celini i direktno se primenjuju u svim d.. Po optosti odnose se na neodreeni broj subjekata. Po materiji, mogu se uslovno oznaiti i kao nadnacionalni ili evropski zakoni, ijim se donoenjem vri potpuna unifikacija propisa koji se odnose na predmet obuhvaen pravilom. Poto ih donose Savet i Komisija postoji podela na: osnovna pravila (donosi Savet), i implementirajua pravila (Komisija). Pravila stupaju na snagu 20-og dana po objavljivanju u slubenom lista Zajednice osim ako aktom (pravilom) nije drugaije odreeno. 2. Uputstva: Pravni akti koji obavezuju d.. kojima su upueni u pogledu cilja koji treba ostvariti, ali je dravama lanicama ostavljena sloboda u nainu izvrenja. Ta sloboda je u stvari sloboda u dva pogleda: a) najpovoljnijeg instrumenta primene (procedure) b) sloboda izbora sadrine (materije). Kad bi ovde bila neophodna ratifikacija re bi bila o propisima nalik onim u meunarodnom pravu, a re je o sui generis komunitarnom pravu (poto nema ratifikacije). Smisao uputstva jeste u tome to se njime ostvaruje usklaivanje nacionalnih zakonodavstava, ime se obezbeuje normalno funkcionisanje unutranjeg trita. Tako se politika zajednice bezbolno sprovodi, jer se uvaju zakonodavna ovlaenja nacionalnih parlamenata, koji transformiu uputstvo zajednice u domai propis. 3. Odluke: To su pojedinani administrativni akti koji obavezuju samo one adresate koji su u njima naznaeni, nakon to su im saopteni. Adresati mogu biti drave, pravna lica i fizika lica, kao i pojedinci. Prema pravnom dejstvu odluke se mogu podeliti na izvrne, administrativne i 64

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

kvazisudske. One mogu jedino proizvoditi direktno dejstvo na unapred poznate i odreene adresate. Neobavezujui akti: 1. Preporuke i miljenja pravno neobavezujui akti i po tome se sutinski razlikuju od predhodnih. Ne predstavljaju pravne akte u uem smislu rei, ve korisne instrumente usmeravanja ponaanja nac. zakonodavstva. U sluajevima kada je neophodno razjanjenje nac. propisa koji su doneti kako bi se implementirale ili dopunile mere zajednice donete u tom pogledu potuju se od strane sudova. 2. Ostali sekundarni akti pravila za regulisanje unutranjeg funkcionisanja organa rezolucije, deklaracije, zakljuci.

75. INKORPORACIJA OSNIVAKIH UGOVORA U UNUTRANJE PRAVO DRAVA LANICA Osnivaki ugovori predstavljaju primarne izvore komunitarnog prava, temeljne akte sa kojima u saglasnosti moraju biti svi propisi u okvirima Zajednice. Re je o pravnim aktima koji predstavljaju me. ugovore koje su zakljuile drave lanice. MP meutim nije razvilo sopstvena pravila o nainu unoenja sopstvenih normi u nac. pravne poretke. Normama MP jedino je nametnuta obaveza dravama da obezbede potovanje MP na vlastitoj teritoriji i u tom smislu me. ugovori podseaju na uputstva izdata od strane EU. Znai neophodna je izvesna akcija u tom smeru preduzeta od strane drave, i to radi donoenja konkretnog pravnog propisa kako bi proklamovan pravni cilj bio postignut. Dva su naina uvoenja komunitarnog prava u unutranje pravo d.. 1. Metod transformacije U skladu sa dualistikim shvatanjem prirode MP, po kome MP niti obavezuje drave niti ini deo deo njihovog pravnog sistema. Zato, da bi se me. pravo uvelo u unutranje pravo jedne drave mora se transformisati odnosno doneti poseban akt kojim drava izjavljuje da prihvata njegovu primenu na svojoj teritoriji. Tako se u isto vreme uva suverenitet parlamenta d.., u pogledu njegovih zakonodavnih ovlaenja. Nedostaci procesa transformacije: 1. Zahteva odreeno vreme to odlae primenu me. ugovora 2. Postoji realna opasnost da parlamenti usvoje verzije kojima se bitno menja priroda sporazuma. 3. Usvojena me. pravila postaju deo unutranjeg prava donoenjem novih propisa mogu se derogirati. 4. Ovaj metod nije primenjiv kada treba izvriti obavezujuu odluku. U okviru Zajednice tipini primeri dualistikog shvatanja su: VB, Danska, Irska. 2. Metod adopcije U skladu sa monistikim doivljajem prava kao jedinstvene kategorije ije sastavne delove ine me. i unutranje pravo drave iji pravni sistemi prihvataju monistiko objanjenje (Belgija, Holandija, Luksemburg, Grka, panija, Portugalija) odredile su sudovima obavezu da neposredno primenjuju me. pravo ako me. pravo obavezuje samo po sebi nikakva mera transformacije nije neophodna. To nuno ne znai da se propisima me. prava zato priznaje i prvenstvo nad domaim normama koje reguliu istu materiju pa pre vai pravilo stariji zakon je jai od novijeg, kako bi se domai propisi zatitili. U sutini, Unija i ne postavlja navedeno pitanje. Pravila se direktno primenjuju bez dodatnih pravnih propisa od strane d..; drugi sekundarni pravni propisi nisu pitanje direktne primene ve direktnog dejstva u d.. 65

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

76. ODNOS KOMUNITARNOG PRAVA PREMA PRAVIMA DRAVA LANICA Odnos komunitarnog prava prema nacionalnim pravima d.. odreen je naelom superiornosti i autonomije komunitarnog prava. Nakon to je kom. pravo uvelo u unutranje pravne poretke d.. postavlja se pitanje njegovog hijerarhijskog odnosa prema normama nacionalnog prava. Jedan od prvih sluajeva /*/str.157 Belgije. Sud je obavezao Belgiju da ukine unutranje mere nametnute zakonom o porezima iz 1948. koje su bile u suprotnosti sa komunitarnim pravom. Svoju odluku sud je zasnovao na uobiajnom monistikom shvatanju me. prava. U obrazloenju odluke Sud je istakao da: Ova obaveza proizilazi iz Ugovora (o EZ) i Protokola (o privilegijama i imunitetima) koji imaju snagu prava u d.. nakon njihove ratifikacije i kao takvi imaju prioritet nad nacionalnim pravom. Sprovoenje kom. prava ne moe biti razliito od drave do drave zavisno od domaeg prava, a da se time ne dovede u pitanje ostvarenje ciljeva Ugovora i ne stvore razlike koje su zabranjene. U nizu kasnijih odluka sud je ostao dosledan shvatanju o autonomnoj i sui generis prirodi komunitarnog prava obrazlaui pri tom njegove pojedine aspekte. Autonomiju kom. prava prihvatili su i nac. sudovi d.. Tako je Nemaki ustavni sud priznao kom. pravu poseban status sa obrazloenjem da ono ne ini ni deo nacionalnog pravnog sistema, ni me. prava, ve formira nezavisni sistem prava koji proistie iz autonomnog pravnog izvora. U ostalim d.. nacionalni sudovi su autonomiju i superiornost kom. prava praktino priznavali odobravanjem direktne primene i direktnog dejstva njegovim odredbama. To je omogueno, pre svega odgovarajuim izmenama ili dopunama ustava u postupku ratifikacije Ugovora o osnivanju. Istovremeno, aktima ratifikacije su delegirana potrebna ovlaenja sa drava lanica u Zajednici. U praksi se pokazalo da u onim dravama koje su prihvatile monistiku koncepciju ne nastaju problemi kod neposredne (direktne) primene kom. prava jer se sva pravila me. prava uvode u domai pravni poredak bez bilo kakvih nacionalnih mera. U odnosu na unutranja prava i eventualni sukob zakona kom. pravu se priznaje superiornost. Sudovi ostalih d.. u kojima je prihvaena dualistika koncepcija su direktnu primenu kom. prava bazirali na ustavnim odredbama o ratifikaciji i o osnivanju. Time nije automatski priznata i superiornost u primeni tako unetog kom. prava u odnosu na unutranja prava. Stoga su u pravnoj teoriji i sudskoj praksi nuena razliita objanjenja. 77. POJAM DIREKTNE PRIMENE PRAVA EZ Osnivaki ugovori i na osnovu njih i ostali sekundarni izvori kom. prava priznati su kao izvori prava u d.. meutim to ne znai i automatski da njihove odredbe mogu primenjivati nacionalni sudovi odnosno, da se na njih mogu pozvati pojedinci i drugi subjekti. Direktna primena jeste podesnost pravnih normi kom. prava da budu neposredno ili direktno primenjene od strane nacionalnih sudova, a posredno i od Suda pravde, bez donoenja naknadnih legislativnih ili upravnih akata. Sud pravde je direktnu primenu definisao kao potpunu i jednoobraznu primenu propisa kom. prava u svim d.. od momenta stupanja na snagu pa sve dok su na snazi. Ugovorom o osnivanju EEZ nije odreeni koji akti kom. prava imaju direktnu primenu. Jedino je pravilima priznata direktna primena u svim d.. Preovladava shvatanje da naela direktne primene i direktnog dejstva imaju istu funkciju da stvore utuiva (prava koja mogu na sudu da se ostvare na sudu) prava pojedincima, a kolika je u tome to se primenjuju na razliite forme kom. zakonodavstva.

66

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Pojmom direktne primene objanjava se nain na koji izvori kom. prava postaju vaee pravo u unutranji pravima d.. odnosno metod inkorporacije kom. prava u unutranji pravni poredak dok se pojmom direktno dejstvo objanjava sudska primena takvih odrebi. Iako je Ugovorom o osnivanju pojam direktne primene rezervisan iskljuivo za pravila. Sud pravde ga je preko uvoenja pojma direktnog dejstva praktino proirio i na odreene odredbe ugovora o osnivanju, uputstva i odluke odnosno druge obavezujue akte sekundarnog zakonodavstva. Odredbe Ugovora o osnivanju se uvode u unutranje pravne sisteme na nain kao to se uvode me. ugovori dok je odredbama l. 189. U. o osnivanju pravilima obezbeena direktna primena /*/str.159 na osnovu samog Ugovora.

78. POJAM DIREKTNOG DEJSTVA PRAVA EZ Ditrektno dejstvo jeste sposobnost odredbi kom. prava da neposredno stvaraju prava i obaveze na koje se mogu pozvati pojedinci bez intervencije upravnih ili sudskih organa. Ovaj pojam nije pomenut u Osnivakim ugovorima ve je izveden iz jurisdikcije Suda pravde. esto se pojam direktnog dejstva i pojam direktne primene poistoveuje Sudu i koriste kao sinonimi, ali razlika je u tome to direktna primena predstavlja nain, tj. metod inkorporacije kom. Prava u unutranji pravni poredak, dok se pojmom direktno dejstvo objanjava sudska primena tih odredbi. Nisu sve direktno primenjive odredbe kom. Prava sposobne da proizvode direktno dejstvo. Neke su formulisane kao nepotpune pravne norme, dok su druge opte prirode tako da zahtevaju donoenje dodatnih mera za sprovoenje. Takoe, i one norme koje su potpune nekada obezbeuju samo odreene, a ne sve subjekte kom. Prava. Pod pojmom direktnog dejstva podrazumevaju se samo one odredbe kom. Prava koje imaju direktno dejstvo za sve subjekte. Sam koncept direktnog dejstva Sud pravde je postepeno proirivao te je ovo svojstvo priznavao ne samo pojedinim odredbama Ugovora o osnivanju ve i uputstvima i odlukama. Kao razlog tome se uvodi tendencija Suda da ostvarivanje i korienje prava spusti na nivo pojedinca, jer njima treba omoguiti da pred nacionalnim sudovima pokrenu postupak protiv drava u sluaju da ne sprovede kom. pravo. Bez priznavanja direktnog dejstva odreenim odredbama pojedinci bi se morali prvo obratiti komisiji koja bi na mnogo sloeniji nain i veoma dugotrajnom procedurom nastojala da primora dravu da odustane od takvog ponaanja. Odredbama kom. prava moe se priznati direktno dejstvo odnosno pravo pojedinca da se na njih pozivaju pred nacionalnim sudovima, ako je ispunjeno sledeih 5 uslova. 1. odredba mora sadrati jasnu obavezu d.. 2. njena sadrina mora biti takva da moe stvoriti direktno dejstvo, 3. nikakvi dalji akti organa Zajednice ili d.. ne smeju biti potrebni za ostvarivanje cilja. 4. odredba ili ne sme biti uslovljena, ili uslovi moraju biti ve ispunjeni. 5. d.. ne smeju imati diskreciona prava za ispunjenje obaveza. Odredbe koje imaju direktna dejstva: 1. Direktno dejstvo osnivakog ugovora nije odreeno koje njegove odredbe imaju ovo dejstvo. Po nekim miljenjima ovo pitanje bi trebalo ostaviti nacionalnim sudovima, ali mu je ovu nadlenost prisvojio sud pravde. 2. Direktno dejstvo sporazuma sa treim dravama, 3. Direktna primena pravila (uredbi) one obavezuju u potpunosti i neposredno se primenjuju u svim d.. Ipak ne moe se oekivati da ba sve uredbe sadre norme koje su sposobne da pojedincima stvaraju prava i obaveze na koje se mogu neposredno pozvati. 4. Direktno dejstvo uputstva Uputstva obavezuju preko nacionalnih mera implementacije, to e njihove odredbe postati izvor konkretnih prava i obaveza tek nakon donoenja takvih nacionalnih mera. U takvim sluajevima pojedinci se praktino pozivaju na nacionalne propise 67

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

koji se primenjuju u skladu sa optim pravilima domaeg pravnog sistema. Pitanje neposrednog dejstva se postavlja u sluajevima kad drave lanice nisu u predvienom roku donele odgovarajue nacionalne implementirajue akte, ili preduzele predviene mere, ili nisu u potpunosti sprovele komunitarna uputstva. 5. Direktno dejstvo odluka nije ni odlukama ni uputstvima, direktno priznato direktno dejstvo. Sud pravde je ovo svojstvo priznao onim odredbama odluka koje su ispunjavale napred navedene kriterijume iz uputstva. S obzirom da odluke mogu biti upuene d.. pravnim ili fizikim licima, to obavezuju samo neposredne adresate koji na takva prava ili obaveze mogu neposredno pozvati ili traiti zatitu od nacionalnih sudova.

79. ULOGA EVROPSKOG SUDA PRAVDE U PRIMENI KOMUNITARNOG PRAVA * Direktno dejstvo osnivakog ugovora Ugovorom o osnivanju nije odreeno koje odredbe imaju direktno dejstvo. Sud je zauzeo stav da Zaj. uspostavlja novi pravni poredak mp u iju korist su drave ograniile svoja suverena prava. Ugovor o osnivanju EEC kreirao je sopstveni pravni sistem koji postaje i integralni deo pravnih sistema lanica, koji su njihovi sudovi duni da primenjuju. * Direktno dejstvo sporazuma sa treim dravama ESP je priznao direktno dejstvo sporazumima Zaj. sa treim dravama (sporazumi o pridravanju). * Direktna primena pravila pravila obavezuju u potpunosti i neposredno se primenjuju u svim d.. Sud je istakao superiornost pravila nad unutranjim pravom i priznao pravo pojedinca da crpe ovlaenja iz pravila. Direktno dejstvo uputstva njihove odredbe postaju izvor konkurentnih prava tek nakon nacionalnih mera implementacije Sud je u jednom sporu (u Italiji) zauzeo stav da d.. ne moe primenjivati unutranje pravo koje nije prilagoeno i usaglaeno sa uputstvom, protiv lica koje se ponaa u skladu sa uputstvima. * Sud je priznao vertikalno dejstvo uputstvima ije su odredbe odgovarale uslovima za direktno dejstvo odredbi Ugovora o osnivanju. Sud nije priznao uputstvima direktno horizontalno dejstvo. Pojedincima se daje pravo da pokrenu postupak direktno protiv drave. * Direktno dejstvo odluka odluke mogu biti upuene lanicama, pravnim i fizikim licima po uslovima iz uputstva. * Savetodavna nadlenost sud je ovlaen i da daje miljenja o odreenim pitanjima. Iako je savetodavno miljenje Suda proizvodi odreene pravne posledice u pravnom sistemu EU. Ako je miljenje suda negativno, me. ugovor moe stupiti na snagu tek posle izmena i dopuna osnovnih ugovora. * Nadlenost u sporovima presuda suda predstavlja konanu odluku u sporu. Najvanija je razlika izmeu 1. sporova po direktnim tubama i 2. zahteva za odlukom o predhodnom pitanju. 1. Odluka o predhodnom pitanju Sud je nadlean da donosi odluke o predhodnom pitanju u vezi: a) tumaenja ovog ugovora (ugovor o EC) b) valjanosti i tumaenja akata koje su doneli organi Zaj. i ECB c) tumaenje statuta tela koja su osnovana aktom Saveta, ako to ovi statuti predviaju. Nadlenost suda da da odluku o p.p. predvia iskljuivo u pogledu ocene zakonitosti ovlauje sud i da tumai odredbe kom. prava sadrane u izvorima (To su osnovni ugovori, kao i ugovori kojima su osnovni ugovori menjani i dopunjavani). Pokretanje postupka za donoenje odluke o p.p. predstavlja i pravo i obavezu. To je pravo svakog nacionalnog suda izuzev suda poslednje instance. O svim pitanjima komunitarnog prava Sud mora biti krajnji autoritet. Obaveza obraanja Sudu ustanovljena je za nacionalne sudove ije odluke ne podleu pravnom leku unutranjeg prava. 68

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Sud nije nadlean da u postupku o p.p. odluuje o primeni kom. prava na injenice u konkretnom sluaju. On je nadlean da tumai kominitarno pravo i da da ocenu zakonitosti komunitarnog akta. Njegova odluka ne moe obavezati nacionalni sud u pogledu injenica. Poto sud donese odluku, sluaj se vraa nacionalnom sudu koji je traio miljenje. Nacionalni sud nije obavezan da primi komunitarno pravo, on moe doneti presudu i po drugom osnovu, ali ako primenjuje kom. pravo odluka SP je za njega obavezna. Sud je proirio krug odredaba kom. prava povodom kojih se odluka o predhodnom pitanju moe zatraiti. Proirio je i krug subjekata koji imaju pravo da zatrae odluku. Sud je upotrebio sva sredstva da bi ovaj kanal direktne komunikacije sa nacionalnim pravnim sistemima proirio i produbio. 2. Postupci po direktnim tubama odvijaju se pred Sudom pravde. Mogu se svrstati u dve kategorije: a) obuhvata sporove u kojima je nadlenost suda zasnovana na saglasnosti strana u sporu. b) sporovi u kojima nadlenost Suda ne poiva na slobodno izraenoj volji drave i drugih ovlaenih subjekata, vee je zasnovana neposredno na odredbama kom. prava. Sud pravde kontrolie zakonitost akata koje zajedniki donose EP i Savet, akata Saveta, Komisije ili ECB, osim onih koji imaju karakter preporuke i miljenja, i akata EP koji tee da proizvedu pravna dejstva na trea lica. Sud e neki akt proglasiti nitavnim ako ga je doneo nenadleni organ, ako je dolo do povrede bitnih pravila postupaka, povrede ugovora ili svakog drugog pravnog propisa koji se odnosi na njegovu primenu ili na zloupotrebu ovlaenja. Dunost je suda da obezbedi da se odredbe ugovora u institucionalnoj ravnotei u potpunosti primenjuju. Sud moe u odreenim sluajevima ponititi odluku Komisije. [Plenarna jurisdikcija to su sporovi za naknadu tete nastale iz vanugovorne odgovornosti, albe na kazne odreene privatnim licima zbog povrede kom. prava i radni sporovi, budui da sud deluje i kao administrativni sud EZ (krenje pravila o konkurenciji)]* * pogledati: Evropa od A do 80. ZAJEDNIKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA EU (ZSBP)

69

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Ve poetkom 70-ih postaje jasno da odustajanje od jedne ako ne jedinstvene ono bar koordinisane spoljne pol. sve vie postaje nerealno. Nakon niza neuspelih pokuaja (Projekat Fue), JEA 1987. predstavlja ugovor u kome se po prvi put govori o zaj. spoljnoj pol., a pri tom se koristi termin saradnja. Evropska pol. saradnja se pokazala kao neefikasna u odreenim kriznim situacijama (sovjetska invazija na Avganistan 1979.). Ugovorom iz Mastrihta ona dobija vii nivo, tj. on je zakoraio na put pol. unije EPS menja naziv u ZSBP ili drugi stub EU. Ove dve dimenzije ukljuujui i treu koja se preva u budunosti (uz spoljne eko. odnose i pol. pomoi zemljama u razvoju), tj. zajednika odbrana, ine ENTITET POL. ZAJEDNICE na svetskoj sceni (jedini cilj EU jeste da afirmie svoj identitet na meunarodnoj sceni posebno kroz sprovoenje zajednike spoljne pol. i pol. bezbednosti). Da bi se osigurala efikasnost ove saradnje d.. se obavezuju da e akti i bez uztezanja podrati spoljnu i bezb. pol. EU u duhu odanosti i meusobne solidarnosti. U ovoj oblasti moemo primetiti strah d.. da ne bi dolo do naruavanja njihovog suvereniteta. Odatle i njihova briga da sainjavaju vlast i upravljaju posredstvom meuvladine saradnje (to je drugi deo EZ/EU meudravni a ne nadnacionalni kao kod EZ) a odluke se mogu donositi samo jednoglasno Amsterdam mogunost konstruktivnog uzdravanja. Komisija nema pokretaku ulogu. U pol. uniji Savet zauzima kljuni poloaj, za razliku od EZ gde su to savet i Komisija. On ima glavnu odgovornost za sprovoenje ZSBP na osnovu optih uputstava ES. ES donosi opte smernice na osnovu kojih SM donosi odluke potrebne za sprovoenje ZSBP. Komisija je na razliitim stupnjevima povezana sa ZSBP. Ugovor iz Mastrihta razlikuje 2 nivoa odgovornosti: 1. Nivo globalne koncepcije, optih opredeljenja odgovornost snosi ES iji je punopravni lan predsednik komisije (daje direktive) 2. Nivo definisanja i srovoenja konkretnih politika odgovornost SM u saradnji sa Komisijom. Da bi sprovela svoju ZSBP Unija raspolae sa tri instrumenta: a) zajednike pozicije b) zajednike akcije 70

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

c) zajedniko zastupanje a) Drave se meusobno obavetavaju i savetuju u Savetu o svim pitanjima spoljne politike. Nivo vee povezanosti se postie ukoliko Savet utvrdi zajedniku poziciju. D.. imaju zadatak da paze na usaglaenost svojih nacionalnih pol. sa zajednikom pozicijom. One to moraju uraditi ak i ako bi neka bila uzdrana u vezi s tim, zajednike pozicije se moraju odbraniti u me. okruenju. b) Zajdnike akcije se uvode da bi osnaile svoj zajedniki identitet. To podrazumeva veu odreenost i disciplinu. Prilikom usvajanja zajednike akcije Savet posebno utvruje domet, ciljeve i sredstva. D.. su obavezne da zauzmu pozicije u voenju te akcije. Za dalji tok akcije zadueno je predstavnitvo (trojka). c) Zajedniko zastupanje uloga predstavljanja Unije pripada predsednitvu. Ono pokazuje poziciju Unije unutar organizacija i na meunarodnim konferencijama. Komisija predstavlja Zajednicu u org. i na meunarodnim ekonomskim konferencijama. Govori u ime Zaj. po pitanjima trgovinske pol. (pr. u GATTU). U UN Zajednica je potvrdila svoj identitet u eko i soc. oblasti. U svojoj poetnoj fazi delovao je gotovo u potpunosti izvan institucionalne strukture Zaj. Postojala je stroga podela izmeu EZ i EPS. Komisija je u velikoj meri bila iskljuena na sastanak EP. Ubrzo se pokazalo da se to odvajanje ne moe u potpunosti odrati. Kako je vreme prolazilo linija razgranienja izmeu Zaj. i EPS je bila sve manja. Predsedavajui mora konsultovati EP s najvanijim aspektima ZSBP i osigurati da se stavovi EP uzmu u obzir s dunom panjom. Parlament moe da postavlja pitanja i upuuje preporuke Savetu. Najuoljivija karakteristika ZSBP je da federalni elementi gotovo ne postoje. Sva ovlaenja su koncentrisana u rukama Saveta koji ne mora da deluje na predlog Komisije. Sve odluke moraju da budu jednoglasno usvojene. Jurisdikcija Suda je gotovo u potpunosti iskljuena. 81. NAIN ODLUIVANJA U OBLASTI ZAJEDNIKE SPOLJNE POLITIKE

71

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

U sektoru koji se smatra potpuno pol. i rezervisanim za najvie sfere vlasti vlade teko usvajaju metode Zajednice. Zajednika spoljna i bezbed. politika spada u oblast rezervisanu za efove drava i vlada i ministre inostranih poslova. Samim tim kad je re o odluivanju ovoj oblasti sutinska uloga je poverena ES i Savetu spoljnih poslova. Savetu pomae i Politiki odbor. Ova struktura podsea na predloenu institucionalnu strategiju De Gola 1959. jedina razlika je u tome to je ovde i Komisija ukljuena tokom celog procesa odluivanja na dva nivoa. I faza odluivanja: odreivanje optih principa i opredeljenja, zatim odreivanje zajednikih pozicija, i na kraju odreivanje zajednike akcije. Glavna odgovornost u odreivanju optih principa pripada ES. Ovde se donose zajedniki stavovi i usvajaju zajednike akcije. Inicijativu za pokretanje ovog procesa mogu dati ES, SM, K, drave lanice i politiki odbor. ES daje S. naredbu da pripremi izvetaje koji e posluiti kao radni dokumenti za definisanje optih principa i opredeljenja. Potpomognut politikim odborom S. ukljuuje Komisiju u rad. Komisija utie na proces odluivanja. Pored ovog naina moe jo da utie preko svog predsednika koji je lan ES. Na osnovu tih optih opredeljenja S. donosi odluke o odreivanju ZSBP. On odreuje zajednike pozicije svaki put kada smatra da je to potrebno. Drave lanice imaju obavezu da budno paze na usklaenost svojih nacionalnih pol. sa zajednikom pozicijom. Cilj toga je usklaivaje akcija drava. Sledei stepen je usvajanje zajednikih akcija. To je glavna novost u oblasti spoljne politike. U ovoj etapi S. jednoglasno odluuje koja oblast ili pitanje e biti predmet zajednike akcije. S. utvruje poetak zajednike akcije, njen domet, ciljeve, sredstva i uslove pod kojima se moe provesti. Ovde Savet moe da odlui i da glasa kvalifikovanom veinom. ak i deklaracija koja se odnosi na glasanje u oblasti ZSBP ublaava pravilo jednoglasnosti i navodi da je kvalifikovana veina dovoljna za donoenje odluka. 72

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Jednoglasnost jeste garancija za d.., ali ova moe biti i sredstvo za paralisanje EU. Takoe Ugovorom iz Amsterdama 1997. predvia i mogunost konstruktivnog uzdravanja kojim se ne blokira konsenzus. Meutim u oblasti odbrane jednoglasnosti ima punu primenu u donoenju odluka i akcija. Njihovo usvajanje zahteva zajedniku odluku Saveta i ZEU. Ugovor iz Amsterdama 1997. uvodi i ovi instrument zajednika strategija lanica u odnosu na neke oblasti, regione, teme (pr. zapadni Balkan, Kavkaz) koji utvruje ES. Za mere koje treba primeniti u skladu sa zajednikom strategijom u upotrebi je veinsko glasanje. Izvrenje moe se raditi o usklaenim akcijama koje drava lanice preduzimaju pojedinano ili prilikom slanja evropskih posmatraa, humanitarne i finansijske pomoi kao i evropskih plavih lemova. Sve akcije nadgleda savet i pazi na jedinstvo, povezanost i efikasnost akcija. odgovornost za sprovoenje zajednikih akcija pripada Predsednitvu Saveta koji u potpunosti ukljuuje Komisiju u svoje zadatke. I politiki odbor takoe nadgleda sprovoenje politike. U celom ovom procesu EP ima jako skromnu ulogu. Njega redovno obavetavaju Predsednitvo i Komisija. Predsednitvo se konsultuje i brine se da njegovi pogledi budu uzeti u obzir. EP moe da uputi Savetu pitanja i preporuke. Moe pristupiti godinjim raspravama o ostvarenom napretku, ali ne oseduje sredstva za kontrolu SM. ema: stran 170 i 171 82. PROBLEMI ZAJEDNIKE EVROPSKE ODBRANE Evropski savet iz Helsinkija (1999) naznaio je vaan razvoj u progresivnom definisanju jedne zajednike politike odbrane o kojoj e biti rei u Ugovoru iz Amsterdama. Odlueno je da se Uniji dodeli sposobnost da odluuje, pokree i sprovodi vojne operacije kao odgovor na meunarodne krize, pre svega u sluajevima u kojima NATO odluuje da ne intervenie. U cilju razvijanja tzv. misija iz Petersburga, stvoreni su novi pol. i vojni organi unutar Saveta, koji bi morali da dozvole Uniji da odluuje brzo o raznim intervencijama i da obezbedi koordinaciju izmeu raznih d.. i NATO-a. Pol. komitet za stalnu bezbednost treba da obradi sva pitanja u koja su ukljueni odbrana i bezbednost, a da ne ugrozi komunitarne nadlenosti, a vrie pol. kontrolu i strategijsko upravljanje raznim vojnim operacijama. Pol. komitetu za stalnu bezbednost je pomagao Vojni komitet koji je sastavljen od vojnih delegata efova Glavnog taba. Cilj koji su drave Unije zadale sebi jeste da raspolau do 2003. god. vojnim korpusom od 50.000 60.000 ljudi i da predvide mehanizme koordinacije i reakcija koji e omoguiti razmetanje svih ciljeva u roku od 2 meseca. Unija pribavlja nova sredstva za nevojno upravljanje krizom, emu znaajno doprinosi Komisija preko humanitarnih intervencija, tehnike pomoi, asistencijom i nadzorom izbornih procesa, pomoi demokratizaciji i ljudskim pravima, intervencija u korist izbeglica i manji na ili saradnje sa d.., pomoi i formiranju lokalnih i pograninih snaga lokalne policije. Efikasnost intervencije Komisije trebalo bi najzad da se pojaa zahvaljujui mehanizmu brze reakcije, koji omoguava delovanje na osnovu pojednostavljenih i ubrzanih procedura. Unija, dalje, eli da ojaa istovremenu akciju raznih aktera: drava, komunitarnih institucija, nevladinih organizacija i ostalih me. organ. i da obezbedi veu koherentnost izmeu akcija koje se odvijaju unutar tri stuba. U Marselju (13. nov. 2000 god.) i Samitu na vrhu u Nici postignut je sporazum o prebacivanju institucija ZEU na Uniju. U meuvremenu, zapoeli su poslovi izmeu Unije i NATO-a, kako bi se razgovaralo o temama vezanim za bezbednost, operativnim kapacitetima Unije, pristupu Unije u strukture NATO-a i definiciji stalnih aporazuma. Evropska pol. za bezbednost i odbranu obuhvata i ostale instrumente za upravljaje kriznim situacijama. Posebno 5.000 agenata policije bie spremni za intervenciju do 73

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

2003. godine. Ubrzanje saradnje po pitanju odbrane usko je povezano za razne krize na Balkanu, i moda je jedan od najvanijih skoranjih dogaaja za Uniju, koja moe da raspolae irokim spektrom operativnih instrumenata i intervencija. 83.DELOVANJE EU U SLUAJU RASPADA SFRJ Biva Jugoslovenska federacija se raspala u vreme kada je zajednica formulisala odredbe o svojoj zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (11. dec. 1992. god.). U isto veme raspao se i komunistiki blok u SSSR-u. Prvih est meseci jugoslovenske krize (jul 1991 januar 1992) izgledalo je kao da je re o problemu koji je preputem EZ. EZ i KEBS bili su prvi posrednici u reavanju jug. dravnog konflikta. esto se postavlja pitanje da li je bilo legitimno da EU, iji SFRJ nije lan, posreduje u reavanju konflikta. Postoje dva razloga za to: 1. EZ je ve imala razvijen model integracije, koji je primenjivala od 1954 godine, i postojala je ideja o tome da se Zajednica iri prema ostalim evropskim dravama, 2. EZ je razvila spoljnu i bezbednosnu politiku. PRVOBITNI STAV: SFRJ treba sauvati kao celovitu dravu, da treba garantovati njene granice, dravni suverenitet i teritorijalni integritet. Tokom jula 1991. godine dolo je do promene koja je predodredila dalju politiku medijatora. Izvrena je redefinicija jugoslovenskog sukoba na taj nain to su umesto NARODA u prvi plan postavljene jugoslovenske republike, kao strane u sporu. U Avgustu je obrazovana Arbitrana komisija, koja je trebalo da pomogne u strunom pravnom tumaenju spornih pitanja. Ona je imala savetodavnu funkciju, ali faktiki je sprovodila politike odluke i izricala presude. HAKA KONFERENCIJA trajala je dva meseca i izdala je 4 verzije dokumenata predloga za reenje krize: Konvencija Hake Konferencije o Jugoslaviji imala je nekoliko kljunih taaka: 1. Republike koje trae suverenost i nezavisnost mogu slobodno da ih ostvare, 2. Kao kompenzacija, preporuuje se nova asocijacija novostvorenih drava, ovog puta na dobrovoljnoj osnovi, 3. Ostavljena je mogunost da republike koje to ele mogu zajedno da stupe u asocijaciju, pri emu se misli na SCG, 4. Dat je novi aranman o tzv. specijalnom statusu za oblasti u novostvorenim dravama u kojima manjine kompaktno ive, koje bi uivale status teritorijalne autonomije, pri emu su navedeni Krajina u Hrvatskoj, Kosovo, Vojvodina i Sandak u Srbiji. Nemaka je odigrala najznaajniju ulogu u politici EZ prema Jugoslaviji. Bitna je uloga Hansa Ditriha Genera, tadanjeg MIP. Nemaka je prva iznela stav da bi H i S trebalo priznati nezvisnost. Nemaka je postala predsedavajui KEBS-a nekoliko dana nakon to su S i H proglasile nezavisnost. 28.06. (tri dana nakon izbijaja slovenakog rata) Gener je dao inicijativu da se primeni tzv. krizni mehanizam. To je nova formula odluivanja u kriznoj situaciji nazvanoj konsenzus minus 1 to znai da treba iskljuiti onoga o kome se odluivalo kako bi se onemoguio njegov veto. Nemaka je 23.12.1991. godine jednostrano priznala S i H, vrei pritisak na ostale lanice Zajednice. 15.01.1992. godine priznate su nezavisne od strane EU. Nemaka je vodila svoju samostalnu politiku jednostrano i bez konsultacija sa drugim lanicama EZ. Ona je odmrzla kreditnu suspenziju i to samo za S i H. 74

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Oktobra 1991. god. kada je EZ uvela dodatne saobraajne sankcije protiv Srbije i CG, a odmah nakon toga priznavanje H i S. Ostale lanice EZ su pristale na ovakvu politiku Nemake. 1. Pol. uticaj Nemake posle ujedinjenja je znatno porastao. francuska nije htela zbog Jugoslovenskog problema da rtvuje 40 godina njihovog pribliavanja. Nemaka i Francuska su bile stoer EZ. 2. Ostale drave (VB) nisu smatrale da im je Balkan od vitalnog interesa i da se ta sfera moe prepustiti Nemakoj. Miljenja Arbitrane komisije: Miljenje br.1 Re je o dravi u raspadu, a ovaj sud iznosi jedna struno pravna komisija. Probleme treba da ree republike. Posle ovog miljenja A.K. EZ je izloila svoje kriterijume za priznavaje republika kao nezavisnih drava. Komisiji je u ime Srbije, postavio pitanje Lord Karington: Da li srpsko stanovnitvo u Hrvatskoj i BiH, kao jedan od konstitutivnih naroda SFRJ ima pravo na samoopredeljenje? Miljenje br.2. Dat je odgovor na Karingtonovo pitanje: u sluaju sticanja nezavisnosti H i BiH Srbi u ovim republikama postaju manjine. Drugo Karingtonovo pitanje je bilo: da li se prema meunarodnom javnom pravu unutranje linije razgranienja izmeu Hrvatske i Srbije s jedne strane, i Srbije i BiH, s druge strane, mogu smatrati granicama? Miljenje br.3 Granice se ne mogu menjati bez saglasnosti republika. Miljenje br.4 Tie se BiH. Osnovana 1992. god. konferencija o BiH u okviru postojee konf. o JU, portugalskog diplomate Kutiljera koji je ispred EU bio zaduen da predloi reenje za bosansko pitanje i po prvi put su strane u konfliktu uzete ravnopravno i stavom da je BiH drva koja se sastoji od tri konstitutivne zajednice na nacionalnom principu. Ovo nam daje povoda da zakljuimo da je EZ pokuala da ispravi greku priznavanja Slovenije i Hrvatske potujui pravo na samoopredeljenje sva tri konstitutivna naroda. I Hrvatska i SRJ su bile spremne da potuju teritorijalni integritet BiH. No, tada se ukljuuje i SAD pa BiH odbacuje Kutiljerov plan, jer su SAD BiH obeale jedinstvenu i unitarnu dravu. EU je izigrana kao slabiji partner, bila je svetska manifestacija njene nesposobnosti i nedovoljnosti kapaciteta njene spolje politike (unutra. razlog) SAD, kada su videle svoj interes vrlo lako su uspele da uplivaju kao najvea vojna sila. 84. SARADNJA U OBLASTI UNUTRANJIH POSLOVA I PRAVOSUA III stub Sistem odluivanja III stuba vezan je za jednoglasno donoenje odluka. Ipak, predviena je mogunost pojaane saradnje koja omoguava veini d.. da pod odreenim uslovima promoviu ciljeve Unije, a da drave koje u tome ne uestvuju ne mogu da spree ostvarivanje mera koje preduzima veina. U ovom sektoru, kao i u spoljnoj politici, Komisija nema monopol zakonodavne inicijative, predsedavajui i komisija informiu Parlament o poslovima, Parlament moe uputiti pitanja ili preporuke Savetu sa kojim se konsultuje. Savet moe da usvoji zajednike stavove i zajedniko delovanje. Zajedniko delovanje na osnovu principa supsidijarnosti, usvaja se svaki put kad ciljevi Unije ne mogu da se realizuju delovanjem pojedinih drava lanica. Ona obuhvata: 75

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

1. Operativna saradnja izmeu organa policije, carine i ostalih slubi za prevenciju i prepoznavanje krivinih dela, 2. Razmena informacija, 3. Zajednike inicijative, 4. Olakavanje i ubrzavanje saradnje izmeu MIP i pravosua, 5. Prevencija sukoba sudske nadlenosti i odreivanje minimum normi za krivina dela, terorizam... Zajednike stavove definiu na jedinsvten nain orijentacije Unije po nekom specifinom pitanju i nisu pravno obavezujue za drave lanice. Savet moe da usvoji: 1. Okvirne odluke njih obavezuje rezultat koji treba postii, dok su nacionalne vlasti slobodne da odlue o oblicima i sredstvima. One treba da slue pribliavanju zakonodavnih i propisanih odredbi drava lanica. 2. Odluke savet uz konsultovanje sa EP, usvaja odluke koje imaju bilo kakav cilj koji je u skladu sa ciljevima koje je utvrdila Unija u pogledu pravosua i unutranjih poslova. Odluke su obavezujue za sve drave lanice a Savet (donosi odluke) usvaja mere koje su neophodne za njihovu realizaciju. 3. Konvencije Savet moe da preporui d.. da svoje konvencije koje stupaju na snagu poto ih usvoji barem polovina d.. (oigledno samo u dravama koje su ih usvojile). SUD PRAVDEje nadlean da preispita legitimnost okvirnih odluka i odluka, da propie zakone za svaku kontraverznost u okvirima po pitanju interpretacije i izvrenja okvirnih odluka, odluka i konvencija, dok ne moe da razmatra opravdanost akcija policije ili drugih slubi koje su zaduile d.. Ugovor iz Amsterdama je (1997/98) uinio korak napred po pitanju pravosua i bezbednosti. On predvia stvaranje prostora slobode, bezbednosti i pravde kojim se jedan deo 3 stuba zbog svoje vanosti za Zajednicu prebacuje u 1 stub tj. u Ugovor o osnivanju EEZ (1957. god.), a ta vana pitanja su pitanja azila, imigracije, viza, prelazak spoljnih i unutranjih granica. Trei stub je i dalje zadran, samo je promenio sadraj. Zadrana su pitanja saradnje po pitanjima krivinog prava i policijske saradnje. Za sada se smatra samo nekoliko nadlenosti oblasti pravosua i unutranjih poslova za pitanja zajednikog interesa. Tu je i policijska saradnja radi borbe protiv terorizma, droge i drugih tekih oblika meunarodnog kriminala. Saradnja se odvija na nivou Unije, sistemom razmene informacija sa Evropskim policijskim biroom EUROPOL. Njega predvia jo Ugovor iz Mastrihta, a savet je 95. postao saglasan o prihvatanju sorazuma o osnivanju evropskog policijskog ureda. On 1998. stupa na snagu. Pregovori oko sporazuma iz Mastrihta su se poklopili sa padom Berlinskog zida i krizom komunistikog bloka. To je prouzrokovalo veliki strah od naleta emigranata sa Istoka. Zbog toga nije ni udo da odreena pitanja kao to su pol. azila, imigracija, pol. koja se odnosi na dravljane tree drave, pelazak preko spoljanjih granica, budu pitanja od zajednikog interesa. Proces odluivanja: Savet uz pomo koordinacionog odbora zauzima glavnu ulogu, za razliku od Komisije inicijativa vie nije iskljuiva privilegija Komisije. Nju moe dati svaka d.., a u graanskim, krivinim i policijskim pitanjima samo drave raspolau pravom inicijative. U vrenju njegovih dunosti savetu pomae koordinacioni odbor. Pored koord. uloge, on jo sastavlja izvetaje sa Savetom i priprema njegov rad u ovoj oblasti. Savet u principu donosi odluke jednoglasno, ali se moe odluiti i za kval. veinu. Uloga EP je jako mala. Savet i Komisija redovno obavetavaju Parlament, ali on moe samo da iznosi svoja gledita. Moe uputiti pitanja i preporuke Savetu. Meutim u odsustvu Suda pravde, postavlja se pitanje, koja institucija Zaj. e garantovati u ovim oblastima potovanje prava oveka i osnovnih sloboda. Ugovor iz Nice (2000/02) predvia saodluivanje kod sledeih odredbi: 76

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

1. Pravosudna saradnja, 2. Kontrola spoljnih granica, 3. Slobodno kretanje ljudi s vizom, 4. Pol. azila, 5. Mere protiv ilegalne migracije, 6. Borba protiv kriminala. EUROJUST (01.03.2001.) prvi sastanak Brisel, ine javni tuioci, sudije, slubenici policije, koja e morati da obezbedi koordinaciju meu raznim nac. vlastima zajedno sa EUROPOL-om (1998). 85. POLICIJSKA I PRAVOSUDNA SARADNJA U GRAANSKIM STVARIMA Sloboda kretanja radnika jedna je od temeljnih sloboda koje od samoga poetka odlikuju zajedniko tj. jedinstvenos T ... Prvi pravni osnov meunarodne saradnje d.. predstavlja Konvencija o saradnji i uzajamnoj pomoi carinskih vlasti koja je zakljuena 1967. godine u Napulju. Na dalje irenje oblasti saradnje ekae se do polovine 70-ih, kada se (putem neformalnih) sporazuma poinje formirati mrea radnih tela. Od 1985. ustanovljavaju se redovni 6meseni sastanci ministara pravosua i unutranjih poslova d.. posveeni odreenim pitanjima iz njihovog domena: policijskoj, pravosudnoj, carinskoj saradnji ili slobodnom kreatnju lica. Formira se niz novih RADNIH TELA, kao to su AD HOC grupa za imigraciju (1986) evropski komitet za borbu protiv droga (1989) Budui da sa jedne strane, postaje jasno da jedinstveno T. zahteva vre povezivanje l. u oblasti pravosua i unutranjih poslova, a da sa druge strane, takvih uslova nema, i F. i N. i zemlje Beneluksa se odluuju za potpisivanje posebnog ugovora kojim e olakati, uklanjati unutranje granice i uskladiti propise u oblasti viza, azila, policijske i pravosudne saradnje. Sporazumu iz engena (1985) i Konvenciji (1990) pristupie i neke druge drave lanice kao i nelanice. Ugovorom iz Mastrihta uvodi se trei stub i on obuhvata pol. azila, prelazak spoljnih granica, imigraciju, borbu protiv narkomanije, meunarodnog kriminala, pravosudnu saradnju u graanskim i krivinim stvarima, carinsku i policijsku saradnju. Odnose izmeu EU i d.. odlikuje meudravni model saradnje. Centar odluivanja je Savet koji svoje odluke donosi na bazi jednoglasnosti. Kao njegov savetodavni organ u svojoj oblasti uestvuje u pripremi zasedanja Saveta KOORDINACIONI KOMITET. Komisija pravo predlaganja mera deli sa d.. u oblasti davanja azila, propisa kojima se regulie prelazak spoljnih lanica, politici useljavanja, borbi protiv krijumarenja. Pravo predlaganja je iskljuivo pravo d.. u: 1. Oblasti pravosudne saradnje u krivinim stvarima, 2. Oblasti carinske saradanje, 3. Oblasti policijske saradnje, nedozvoljena trgovina drogom. OVLAENJA PARLAMENTA u ovoj oblasti: 1. Pravo da bude redovno informisan u ovoj oblasti, 2. Da bude konsultovan, 3. Da Savetu upuuje preporuke, 4. Da vodi godinju raspravu o realizaciji ciljeva. Instrumenti: Zajedniki stav (njime se definie stav EU o nekom pitanju) Zajednika akcija (bolje zajedno nego posebno) 77

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Me. Konvencija ili me. Ugovor (dug proces usvajanja i sprovoenja Ugovora) Upr. EUROPOL predvien 1991. u Luksemburgu, konvencija zakljuena 1995, a stupa na snagu 1998, a poela je da se primenjuje 1999. godine.

86. POLITIKA PRIDRUIVANJA EZ/EU PREMA PRIMARNOM PRAVU EZ Iz meunarodno pravne sposobnosti EU prizilazi da Zajednica u okviru svojih ciljeva i nadlenosti moe zakljuiti ugovore sa treim zemljama ili mo. Izriitu kompetenciju (nadlenost) za zakljuivanje meunarodnih ugovora sadri EEZ: 1. U u oblasti carinskih i trgovinskih odnosa, 2. U o pridruivanju, 3. U u oblasti regulisanja organizacionih pitanja sa m.o. 4. Zajednica u svim oblastima u kojima je ovlaena da deluje u unutranjoj sferi, poseduje u isto vreme kompetenciju (nadlenost) za zakljuivanje ugovora sa treima. Obim ovih nadlenosti u potpunosti se poklapa sa ovlaenjima za regulisanje unutranjih odnosa u Zajednici. U poslednje vreme u praksi moemo zapaziti da ugovori o pridruivanju EU obuhvataju manje vie sve znaajnije oblasti EEZ ugovora. U najirem znaaju ove oblasti potpadaju pod nadlenost EU. Izuzev ugovora o pridruivanju Malte i Kipra, svi ostali do sada zakljueni ugovori su meovite prirode to znai da se pored Zaj. kao ugovorni partneri pojavljuju i d.. Meoviti ugovori potrebni su u onim sluajevima kada se materija samog ugovora odnosi na nadlenost kako Zaj. tako i njenih d.. Uee d.. u okviru meovitih ugovora je posebno neophodno prilikom zakljuivanja finansijskih protokola koji slede opte akte o pridruivanju. Zakljuivanje me. javno pravnih ugovora izmeu jedne me. org. i treih zemalja ili neke druge me. org. regulisano je optim pravilima me. javnog prava. lan 238 EU Ugovora glasi: Zajednica moe sa jednom ili vie drava ili sa jednom ili vie m.o., kojim ureuje meusobna prava ili obaveze, zajedniko nastupanje i posebni postupak. Ova odredba utvruje 3 stvari: 1. Odnos pridruivanja podrazumeva meusobna prava i obaveze, to znai da treba da vlada ravnotea odnosa koja iskljuuje jednostrana nesrazmerna povlaenja, 2. Pridruivanje podrazumeva zajedniko nastupanje, dakle koordinaciju i usaglaavanje po pitanjima u sferama koje su ugovorom odreene, sa mogunou zajednikog delovanja, 3. Za sprovoenje odredaba ugovora utvruje se poseban postupak tj. obrazuju se sopstveni ili specijalni organi koji funkcioniu nezavisno i odvojeno od organa Zajednice. Odnosi u okviru pridruivanja su intenzivniji od odnosa zasnovanih ugovorom o carinskoj uniji ili trgovinskim sporazumom. Ugovor ne precizira ni prava ni obaveze koje po tom lanu treba da se zasnuju, niti formu samog pridruivanja. Posebno ne sadri nita o doktrini pridruivanja. Ouvana je fleksibilnost ugovor utvruje opte principe i zajednike ciljeve. Uprkos razliitim interesima, ostaje mogunost da se pronae pojedinano reenje, prikladno specifinoj situaciji, kako EEZ, tako i kandidata za pridruivanje. Dat je jo jedan tip pridruivanja. Drave lanice se saglaavaju da pridrue Zaj. vanevropske teritorije i dominione koji sa Belgijom, Danskom, Francuskom, Italijom, Holandijom, VB odravaju dobre odnose. Cilj njihovog prid. je ubrzavanje privrednog i drutvenog razvoja tih teritorija i dominiona, i uspostavljanje snanih privrednih odnosa izmeu njih i Zaj. u celini. 78

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

To se odnosi iskljuivo na prekomorske teritorije i dominione, samo na zavisne teritorije, iji privredni razvoj i ivotni standard stanovnitva treba da se pospee kroz ovakvo vezivanje za EEZ. U tom cilju Zaj. im odobrava sveobuhvatne preferencije i finansijsku pomo. Pridruivanje na osnovu l. 131 EEZ Ugovora ne predstavlja poseban institut me. javnog prava, ve se moe tumaiti kao instrument pomoi privredno nerazvijenim zemljama. Izmeu dotinih podruja i teritorija i EEZ ne postoji poseban me. javno pravni ugovor. /*/ (str.183) je ovaj odnos razdvojio od pridruivanja na osnovu l. 238, ovaj odnos je nazvao konstitucionalnim pridruivanjem. 87. RAZLIKA IZMEU PRISTUPA I PRIDRUIVANJA EZ/EU Pristup predstavlja ulaenja treih zemalja u EU. Ugovorom o EU neophodna je ratifikacija od strane svih d.. EU daje mogunost svakoj evropskoj dravi da podnese zahtev za ulanjenje. Zahtev za prijem u lanstvo se dostavlja Savetu EEZ koji trai miljenje od Komisije. O prijemu se odluuje jednoglasno konsenzusom. Prijem dolazi u obzir u prvom redu za industrijske zemlje kojima nije potrebno postepeno pribliavanje Z. i koje su na takvom stepenu privrednog razvoja da odmah mogu preuzeti sve obaveze punopravnog lanstva. Zemlja koja pristupa Z. e brzo morati da se suoi sa obimnom ponudom robe iz ostalih zemalja lanica, ali ona mora da poseduje odgovarajue izvozne potencijale za ovo trite. Kriterijum stepena privrednog razvoja upuuje veliki broj evropskih zemalja na pripremnu fazu putem pridruivanja postupno uspostavljanje odnosa sa EU. Pretpostavke za pristupanje (a i pridruivanje) POLITIKE slinost u politikoj supstanci izmeu Z. i zemlje koja se pridruuje. Glavni kriterijumi slinosti su viepartijski sistem i njemu zasnovana ustavna struktura drave. U pogledu spoljne politike sutinska je pol. saglasnost. injenicu da na ovom insistira Z. je jasno pokazala na primeru Grke. Njen odnos pridruenog lana je bio zamrznut za vreme trajanja vojne diktature. GEOGRAFSKE Ugovor o EEZ 1957. ne sadri ogrnienja po kojima bi pridruivanje moglo vaiti samo za zemlje Evrope. Meutim, prijem u puno lanstvo je otvoren samo za evropske zemlje. PRIVREDNE za razliku od prijema za privredno nerazvijene zemlje pridruivanje je otvoreno. ak se to smatra i posebno pogodnim za takve zemlje. U ovom sluaju odstupa se od principa ravnomerne raspodele prava i obaveza, kako bi se tim zemljama pomoglo i kako bi se zatitile njihove mlade industrije. PRIDRUIVANJE EU Sa pravnog osnova ovi odnosi nisu koncipirani kao puno lanstvo, ali se ne mogu smatrati ni kao lanstvo sa umanjenim pravima. Pridruivaje se razlikuje od punog lanstva odsustvom 2 elementa: 1. Subjektivni nedostaje volja ugovornih strana da zasnuju odnos pripadnosti Z, 2. Objektivni pridruena drava ne uestvuje u formiranju volje Z. Takoe se ne moe izjednaiti ni sa uobiajenim pridru. lanstvom jer ono predstavlja nii pravni poloaj pridruenog kao i stepen subordinacije, dok se pridru. EU zasniva na koordinaciji. Ugovori o pridruivanju su posebni me. javno pravni ugovori izmeu ravnopravnih ugovornih strana i predviaju nastanak sopstvenih organa sa nezavisnom nadlenou. On ne zasniva nikakav odnos pripadnosti Z ve ugovornu saradnju u odreenom broju oblasti. Ono ima karakter slian posebnoj M.O., ali nema sopstveni me. subjektivitet u odnosu na tree zemlje.

79

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Ugovori o pridruivanju mogu imati veoma razliite sadraje. lanovi EEZ su teili formulisanju jedne zajednike filozofije pridruivanja. Zaeci toga se nalaze u 2 memoranduma. 1. Haltajnov memorandum posebna korist pridruivanja je njegova loa fleksibilnost. Ugovor o pridruivanju je mogue praviti bilateralno i multilateralno a u pogledu sadrine je mogu irok spektar reenja, za razliku od lanstva pridruenoj dravi ostaje netaknut suverenitet u pol. pogledu. 2. Birkelbahov izvetaj pridruivanje pored eko. mora da sadri i pol. komponentu. Nije mogue ureivati odnose sa Zajednicom samo u ekonomskoj oblasti, a da pri tome budu izbegnute pol. posledice. Treba izbei mogunost da neke razvijene evropske zemlje odnosima pridruivanja sebi obezbede samo prednost a izbegnu obaveze. Istie i opasnost da Z. izgubi svoj evropski karakter ukoliko bude i ogranieno praktikovala pridruivanje sa vanevropskim zemljama. To treba da bude izuzetak a ne pravilo. 3. Memorandum vlade Italije kruta doktrina pridruivanja Z. kao regionalna evropska org. politikog karaktera pridruivanje treih zemalja ne sme dovesti do njenog razvodnjavanja. Puno lanstvo je rezervisano samo za evropske drave. Naelno postoji samo mogunost pristupa. Pridruivanje dolazi u obzir samo u vidu privremenog stanja za zemlje kojima je zbog stepena njihovog privrednog razvoja potreban prelazni period. Pridruivanje je mogue samo za one zemlje koje prihvataju pol. demokratske principe EEZ. Protiv su odnosa pridruivanja sa evropskim industrijskim zemljama koje bi na taj nain jednostrano uivale blagodeti zajednikog trita a da pri tom nemaju odgovarajue obaveze. 88. POSTUPAK PRIDRUIVANJA EZ/EU Postupak pridruivanja se nekoliko puta menjao. Isprva, Savet je donosio odluku nakon to bi sasluao miljenje EP; JEA (1986) uvedena je obaveza Saveta da dobije saglasnost EP izraenu apsolutnom veinom glasova. Mastrihtskim sporazumom (l. 238) koji su regulisali materiju pridruivanja su prebaeni u l. 228 Ugovora o EU. I u samom nainu glasanja je dolo do izmene: Savet je obavezan da odluku o prihvatanju odnosne drave za pridruivanje lana donese konsenzusom (a ne kvalifikovanom veinom) dok je druga osobenost ukljuivanje EP u sam postupak glasanja. Takoe, iako se iz lanova kojima se regulie problematika pridruivanja moe zakljuiti da je zajednica slobodna da sama zakljui ugovor, praksa je pokazala da se ti ugovori zakljuuju u formi meovitih tj. da su i d.. potpisnice. POSTUPAK PRIDRUIVANJA A) Zahtev; uobiajeno je da zainteresovana drava uputi zahtev, mada l. 228 to ne predvia. Savet kome se zahtev podnosi, predaje zahtev Komisiji koja ga razmatra i uz odgovarajue miljenje upuuje nazad Savetu. 80

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

B) Pregovori; Komisija je ta koja ispred Zaj. vodi pregovore, i to na osnovu okvirnih preporuka koje joj je Savet dao. Zapravo, Komisija je ta koja Savetu upuuje svoje vienje platforme na kojoj e se pregovori voditi, da bi Savet potom prosledio Komisiji nakon odobrenja, isti taj tekst kao preporuku za dalji rad. Za vreme pregovora, uloga Komisije nije samo izvrne prirode. Ona svojim preporukama moe uticati na te pregovore, pa je i est sluaj da ona u toku pregovora vodi istovremeno dijalog sa dva partnera: Sa dravom i sa Savetom, i po nepisanom pravilu kljune odredbe ugovora se ne definiu sve do zavrne runde kada se Savet ponovo ukljuuje. C) Zakljuivanje ugovora; po okonanju pregovora sledi zakljuivanje ugovora koje prolazi kroz jo nekolilko faza: 1. Parafiranje od strane Komisije i opunomoenog predstavnika drave kandidata, 2. Potpisivanje od strane Saveta i Komisije sa jedne i drave kandidata sa druge strane, 3. Donoenje odluke o saglasnosti od strane EP, 4. Donoenje odluke o zakljuivanju ugovora o pridruivanju od strane Saveta, 5. Postupak ratifikacije od strane nacionalnih parlamenata drava lanica i kandidata, 6. Razmena ratifikacionih instrumenata i stupanje na snagu (u okviru Zaj. ugovor stupa na snagu odmah po donoenju odluke o njegovom zakljuivanju, dok sa stanovita me. prava to se deava tek po razmeni ratifikacionih instrumenata). D) Uee EP Problem uloge EP gde njegova ovlaenja dugo nisu odgovarala stepenu njegove politike reprezentativnosti EP je ukljuen u pridruivanju (procesu) tako to mora dati saglasnost na odluku Saveta i ta saglasnost se daje na parafirani tekst ugovora, s tim da procedura nije precizno definisana. Postoji tzv. Lunsov postupak gde se poslanici EP obavetavaju o toku pregovora tako da nije neobino da se ukljue i u ranoj fazi. Ranije (pre Mastrihta) bila je potrebna apsolutna veina a sada je dovoljna i prosta veina glasova. 89. OBELEJA PRIDRUIVANJA EZ/EU 1. Princip bilateralnosti i pariteta Osnovno obeleje pridruivanja u evropskom pravu ini njegov bilateralni i paritetni karakter. Ukoliko se desi da ugovor o pridruivanju u pogledu odreenih sadraja prevazilazi nadlenost Zaj. za zakljuivaje me. ugovora, d.. uzimaju uee prilikom zakljuenja takvog ugovora, da bi se osiguralo me. javno pravno dejstvo za nepokriveni deo nadlenosti EEZ. Bilateralnost pridruivanja podrazumeva da ono ne dira u unutranje pravo Zaj. niti pak u suverenitet pridruene drave. Princip bilateralnosti obezbeuje pogodnosti za oba partnera. Sa jedne strane uzima u obzir osetljivost drava po pitanju suvereniteta, a sa druge strane, eliminie opasnost eventualnog ometanja delovanja institucionalnih mehanizama Zaj., odnosno opasnosti razvodnjavanja njenih integraciono pol. ciljeva. Princip pariteta dominira u formiranju i delovanju institucija pridruivanja. 2. Zajedniki ciljevi Pridruivanje kao dugorono zasnovana veza drave koja se nalazi izvan Zaj. predvia uee pridruene drave u ostvarivanju ciljeva Zaj., to kao koncept prevazilazi odnose uobiajene za me. trgovinske ugovore. Zajedniko utvrivanje ciljeva, kao konstitutivno obeleje pridruivanja, jasno je istaknuto u preambulama svih ugovora. Za razliku od me. trgovinskih ugovora, drava pridruena EEZ postaje partner koji sjedinjuje snage sa Zajednicom radi postizanja zajednikih ciljeva. Ona nije samo ugovorna strana, koja sa suprostavljenim interesom uestvuje u procesu sprovoenja ugovora. 3. Uzajamna prava i obaveze 81

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Ugovori o pridruivanju poivaju na principu reciprociteta. Pridruivanjem se zasniva odnos uzajamnih prava i obaveza. Meutim, poto se ti ugovori zasnivaju na saradnji u privrednom sektoru, malo je mogue pronai zemlju koja e moi u ovoj oblasti da odri ravnoteu sa Zaj. Zbog toga se reciprocitet ne smatra kao materijalna ravnotea prava i obaveza, ve se ona uspostavlja proporcionalno sa mogunostima doprinosa svake od njih. 4. Zajedniko nastupanje Bazira se na zajednikom utvrivajnu ciljeva. Podrazumeva odeeni nivo usaglaenosti u unutranjim pol., kao i u njihovom istupanju ka spolja sa mogunou zajednikog delovanja. 5. Poseban postupak koji se tie organa pridruivanja Odredbe o organima pridruivaja predstavljaju sr jednog takvog ugovora. Delokrug ovih organa ograniava se na sprovoenje i razvoj odnosa pridruivanja meu partnerima, bez njihovog ovlaenja da istupaju u sopstveno ime u me. pravnom prometu. U pogledu naina i postupka donoenja odluka, ovi organi su bilateralni, paritetni, a odluke se donose na principu jednoglasnosti (oba partnera pridruivanja imaju po 1 glas). U sluaju meovitih ugovora Zajednica i njene d.. nastupaju takoe kao jedinstvena ugovorna strana prema dravi partneru pridruivanja, to podrazumeva prethodno zajedniko formiranje volje unutar Zajednice. Pridruena zemlja nije obavezna sprovoditi odluke EEZ organa. Vaei ugovori o pridruivanju predviaju nekoliko razliitih institucija kao to su: A) Savet pridruivanja zasnovan na principu ravnopravnosti, organ koji je nadlean za reavanje svih problema pridruivanja. Razlikuje se od drugih organa m. org. time to su na njega preneta odreena suverena prava. Iako Savet pridruivajna nije sasvim nezavisan od nacionalnih vlada ipak bi mu se mogao priznati nadnacionalni karakter zbog njegovih irokih nadlenosti za izdavanje obavezujuih odluka za partnere pridruivanja. Sastoji se od lanova vlada d.., lanova Saveta i Komisije Zajednice sa jedne i lanova Vlade sa druge strane. Ovlaenja: Njemu su data ovlaenja i zadaci kojima se osigurava sprovoenje i razvoj odnosa pridruivanja. Poseduje ovlaenja za donoenje odluka koje su obavezne, moe donositi preporuke i osnivati pojedina radna tela odbore. Sve odluke Saveta pridruivanja, donete u sladu sa ugovorom imaju, bez posebnog postupka ratifikacije neposredno pravno dejstvo. Savet pridruivanja moe delovati samo u okviru nadlenosti koje su mu date ugovorom. Za reavanje sporova koji se tiu primene ili tumaenja ugovora o pridruivanju, predvieni su posebni postupci i mere. Savet pr. moe svojom odlukom da razrei svaki spor. On moe da predloi reavanje spora pred ESP ili pred arbitraom, ukoliko sam ne eli ili ne moe da rei spor. B) Odbor pridruivanja tzv. odbor ambasadora ima funkciju da podrava rad Saveta putem priprema odluka. C) Parlamentarna konferencija (odbor) predvieno je da se jednom godinje sastaje skup parlamentaraca. Savet prid. je bio obavezan da podnosi izvetaj o svojoj aktivnosti ovoj konferenciji. D) Arbitraa arbitranom postupku prethodi postupak izmirenja u okviru Saveta. Ukoliko doe do presude ugovorne strane su obavezne da preduzmu mere za njeno sprovoenje. 90. SADRAJ UGOVORA O PRIDRUIVANJU EZ/EU Ugovori o pridruivanju mogu imati veoma iroko polje regulisanja, a to zavisi od stvarnih potreba. Postoje tri osnovne forme sadraja ugovora o pridruivanju: 1. Carinska unija zamenu dva ili vie carinskih podruja jednim. To podrazumeva slobodnu trgovinu u unutranjoj sferi i ograivanje ka spolja stvaranje iste carinske tarife prema treim zemljama. Meutim, pridruivaje se ne moe ograniiti samo na zasnivaje carinske unije ve tu mora doi do usklaivanja privredne pol. izmeu EZ i pridruenog lana. 82

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

U protivnom bi pridruena drava uivala samo povlastice koje prua slobodna trina konkurencija u Zaj. C.U. u stvari privredna unija koja podrazumeva sveobuhvatno privredno pol. koordinaciju sa EZ. C.U. je posebno pogodan sadraj za zemlje koje iz privrednih razloga nisu u stanju da prihvate puno lanstvo u Zaj. i koje ele postupno da postignu taj status. 2. Zona slobodne trgovine grupisanje dva ili vie carinskih podruja u kojima su uklonjene carine i druge barijere koje ograniavaju slobodan promet roba koje potiu iz tih podruja. Ovako se uivaju sve prednosti carinske unije, ali pridruene zemlje zadravaju svoj suverenitet u odreivanju carina ka spolja. Meutim, danas preovlauje miljenje da ako zone slobodne trgovine ele da opstanu na dui rok, meu zemljama mora doi do harmonizacije njihove carinske i trgovinske pol., tako da se razlike izmeu zona slobodne trgovine i carinskih unija danas skoro eliminiu. Jedina razlika je ne postojanje zajednikih carinskih tarifa ka spolja. 3. Pridruivaje slino trgovinskom ugovoru kada jedna zemlja ne eli da se prikljui Z. putem prethodna dva naina ve eli samo da ostvari odreene prednosti ili eli da pedupredi eventualnu opasnost od teta po svoju robnu razmenu onda pribegava ugovoru ovog sadraja. 4. Ostale oblasti saradnje razvoj unutranje integracije u EZ je uticao i na odnose sa pridruenim partnerima. Tako da ovi ugovori poinju da obuhvataju i sline oblasti pol. dijaloga, slobodan promet roba, usluga, kapitala, radne snage, usaglaavanje pravnih propisa. 91. PRIDRUIVANJE ZEMALJA SREDNJE I ISTONE EVROPE EU je prvo zapoela pregovore sa najbliim istonim susedima Poljskom, ehoslovakom, Maarskom u pol. privrednoj i finansijskoj saradnji. Ona je trebala da olaka njen kasniji pristup EU. 1991. su potpisani Evr. ugovori izmeu EU i Poljske, Maarske i ehoslovake, sve tri istog dana. Sa Rumunijom i Bugarskom je potpisano 1993. godine. Podela ehoslovake nije imala nepovoljne posledice na odnose u EU. 1993. god. su zakljueni novi ugovori sa dve novonastale drave. Za razliku od ranijih ugovora o pridruivanju EU idu mnogo dalje. Oni se zasnivaju na elji za punim lanstvom u EU koja se nalazi u preambuli ugovora. Oni predviaju postepeno preuzimanje obaveze iz ugovora o EU od strane pridruenih zemalja i predviaju tehniku i finansijsku podrku Zaj. u procesu reformi koji se odvaja u pridruenim zemljama. Ugovori predviaju prelazni period od 10 godina, podeljen u dve faze od po 5 godina. Meutim, istekom prelaznog perioda ne znai da dolazi do automatskog prijema u lanstvo. To zavisi od toga da li e zainteresovana zemlja biti u mogunosti da preuzme ove obaveze koje proizilaze iz lanstva. U preambulama je navedeno da EU prima k znanju elju ovih zemalja da pristupe EU, ali za to nije postavljen nikakav vremenski okvir. Osnovne pretpostavke za zasnivanje pridruivanja: 1. Moraju biti ispunjeni elementarni principi demokratskog ureenja, potovanje ljudskih prava, viestranaki politiki sistem, opti, slobodni, ravnopravni i tajni izbori. 2. Obzirom na razlike u privrednom razvoju ovih zemalja postavljene su neke osnovne pretpostavke a to je da moraju biti ispunjeni osnovni uslovi za prelaz ka trinoj ekonomiji, ali je nerazjanjeno koji su to elementi koji se smatraju neophodnim. EU pridruivanjem ovih zemalja dolazi na nepoznat teren. Prvi put se pridruuju zemlje u kojima je vladala socijalistika pol. i privreda a iji elementi jo nisu odstranjeni. Za prelazak u drugu podfazu potrebna je odluka Saveta pridruivanja koja e se bazirati na periodinim ocenama promene privrednog sistema. 83

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

Druga podfaza obuhvata dalje integracione korake u oblasti prometa kapitala, kretanja radne snage i slobode obavljanja delatnosti. Slobodna trgovina u pogledu industrijskih proizvoda ugovori potpuno otvaraju trita EU. Stupanjem ugovora na snagu treba da se ukinu carine na veinu proizvoda. Takoe se ukidaju i koliinska ogranienja to se predvia do kraja 4 god. trajanja ugovora. U sektoru poljoprivrede je bilo najtee obezbediti dalje otvaranje trita EU, naroito za proizvode kao to su meso, mleko, itarice, zato to sopstvena proizvodnja EU esto prevazilazi sopstvenu potronju. Zbog toga svaki dodatni uvoz svih proizvoda poveava trokove EU. Meutim, upravo ti proizvodi su bili dominantni u izvozu pridruenih zemalja. U privrednoj saradnji izmeu EU i ugovornih partnera saradnja se zasniva u ueu u kapitalu ili uvozu proizvoda radi njihove dorade. Industrijska kooperacija se odnosi na modernizaciju i prestruktuiranje industrije u pridruenim zemljama. Ugovorne strane treba da obezbede uslove koji e odgovarati privatnim investitorima. To su: pravo stranaca na kupovinu i posedovanje pokretne i nepokretne imovine, slobodno obavljanje delatnosti, sloboda naseljavanja, poboljanje infrastrukture, preuzimanje tehnikih i trgovinskih standarda i normi EU. Sloboda obavljanja delatnosti je predviena ugovorom o pridruivanju. Stupanje ugovora na snagu obezbeuje se ravnopravni poloaj sa domaim firmama. Novo naseljavanje ili formiranje novih ogranaka firmi treba da ide postepeno. Sve pridruene zemlje su izuzele mogunost da se subjekti iz EU zemalja bave prometom zemljita. Ugovor je veoma restriktivan prema slobodi kretanja radne snage na tritu rada EU. Otvara se pristup samo najbliim srodnicima koji ve legalno rade u nekoj od EU zemalja. Promet kapitala predvieno je da se u roku od 5 godina ukinu sva ogranienja koja mogu ometati promet kapitala. Finansijska saradnja EU nije ulazila ni u kakve nove finansijske obaveze. Pitanja finansijske saradnje, tj. pomoi, se reguliu putem posebnih finansijskih protokola kao to je PHARE (program pomoi istonoevropskim zemljama). Kreditna sposobnost pojedinih pridruenih zemalja je veoma mala i ona predstavlja posebnu tekou u pogledu finansijske saradnje. Primer: spoljni dug Poljske je preko 49 milijardi $, Maarske 21,7 milijardi $. Primer finansijske pomoi je odobravanje kredita u cilju odravanja elastinosti ili postizanja konvertibilnosti valute pridruene zemlje.

84