ADOLESCENCIJA

BOLESTI ZAVISNOSTI
 Adolescencija
Adolescencija je razdoblje razvoja
i odrastanja čoveka. Označava
prelaz iz detinjstva u svet
odraslih. Adolescencija traje od 15
do 20 godine života. Važan deo
adolescencije je proces seksualnog
sazrevanja, koji se na fiziološkom
nivou označava nazivom
„pubertet”. Doba adolescencije
može biti veoma zbunjujuće za
roditelje. Dete prolazi kroz
različite promene i faze razvoja
koje se stalno menjaju, pa
roditelji često ne mogu razumeti
ili teško prihvataju promene.
ČETIRI FAZE
ADOLESCENCIJE
1. Rana adolescencija
2. Srednja adolescencija
3. Kasna adolescencija
4. Rana nezavisna adolescencija
1. Rana adolescencija
Rana adolescencija najčešće nastupa u dobu
između 9 i 13 godina, kada često nastaju
određeni problemi koji su rezultat nekih
uobičajenih promena:
o Dete razvija negativan stav
o Pokazuje povećano nezadovoljstvo ako se
doživljava i tretira kao malo dete
o Pokazuje manje zanimanje za uobičajene
dečje aktivnosti
o Pojavljuje se novi osećaj odbijanja zahteva i
ograničenja koja nameću odrasli u životu
o Suprotstavlja se autoritetu, postavljajući
pitanja, odlažući obaveze i ignorisajući
uobičajene školske i kućne zadatke
2. Srednja adolescencija
Faza srednje adolescencije se obično razvija u dobu
između 13 i 15 godina, a problemi se karakterizuju
kroz sledeće promene:
o Traži od roditelja više društvene slobode
o Češće se koristi lažima kako bi izbegao
posledice nekih svojih postupaka ili kako bi
učinio ono što su roditelji zabranili
o Povećava se pritisak vršnjaka u smislu
preuzimanja rizika (npr. tetovaže, pirsing,
konzumiranje alkohola ili narkotika)
3. Kasna adolescencija
Ova faza se obično razvija u dobu između 15 i
18 godina, a promene koje nastaju su:
o Dobija više samostalnosti jer se uključuje u
aktivnosti koje smatra „odraslim”, kao što su
obavljanje sezonskih poslova, vožnja
automobila, emotivne veze, kao i druženja sa
vršnjacima koja su manje kontrolisana od
strane roditelja
o Stiče značajnija emocionalna iskustva, gde
ulazi u romantične odnose
o Oseća tugu zbog postupnog odvajanja od
starih prijatelja (a možda i porodice)
4. Rana nezavisna adolescencija
Ova faza se razvija obično u dobu između 18 i 23
godine, a problemi se uočavaju kroz promene koje
donosi:
o Mlada osoba ima niže samopoštovanje zbog
osećaja nesposobnosti, jer ne može adekvatno
odgovoriti na sve zahteve i obaveze ovom
„odraslom” dobu
o Mlade osobe u ovom razdoblju su veoma podložne
uticaju vršnjaka (koji takođe tragaju za svojim
životnim pravcem), pa često počinju intenzivno
gubiti vreme kako bi zaboravili probleme i
nakratko pobegli od odgovornosti
o U ovom razdoblju, mladi ljudi su najviše izloženi
potrošnji konzumiranja alkohola i narkotika
BOLESTI ZAVISNOSTI
Toksikomanija
Toksikomanija:
1. Neodoljiva potreba za drogom
koja nagoni toksikomana da je
neprestano uzima i da je
nabavlja svim mogućim
sredstvima.
2. Navikavanje na drogu i nagon
toksikomana na uzimanje sve
većih i većih količina droge.
3. Toksikoman se u potpunosti
podčinjava drogi i stiče
neodoljivu zavisnost od nje. Do
pokretanja ili ubrzavanja
nastanka toksikomanije, dovode
do bolesti ili nesretni slučajevi s
bolnim posledicama ili
invaliditetom: dugotrajna
nepokretnost, smanjeni
mentalni i fizički kapaciteti,
žalost, napuštenost, svi
dugotrajni porodični, bračni i
profesionalni neuspesi. Velike
toksikomanije su posledica
uživanja prirodnih narkotika,
opijuma, koke i kokaina,
indijske konoplje…
Alkoholizam

Alkoholizam je stanje hronične zavisnosti o

alkoholnim pićima. Manifestuje se kroz snažnu
želju za pićem, gubitkom kontrole prilikom pića,
simptomima fizičkog odvikavanja i povećanom
tolerancijom na alkohol. Zavisnost o alkoholu je
težak psihički poremećaj, jer dolazi do patološkog
procesa, koji menja način na koji mozak
funkcioniše.
ABrojne su i posredne posledice alkoholizma u
obliku prometnih i nesreća na radu, odnosno
povećane stope kriminaliteta s obzirom, da je
učestala konzumacija alkohola jedan od važnih
kriminogenih faktora.
Kratkotrajni efekti alkohola:

 Usporene reakcije na okolinu

 Usporeni refleksi
 Loša koordinacija pokreta
 Umanjena sposobnost za jasno razmišljanje
 Uticaj na pamćenje
 Povraćanje
 Poremećaji u opažanju
 Povećan rizik od udesa
 Teškoće u hodanju i stajanju
 Gubitak svesti
 Koma
 smrt
Dugotrajni efekti alkohola:

 Bolest alkoholizma
 Nesvestice
 Ciroza jetre
 Oštećenje mozga
 Oštećenje nervnog sistema
 Srčana bolest
 Neuhranjenost
 Skraćen životni vek
 Smrt u udesu
 Smrt usled udesa koji su u vezi sa
alkoholom
 Narkomanija

Narkomanija je navika uživanja

narkotika, u proširenom značenju
toksikomanija. Narkomanija je snažna
vezanost osobe za neku psihoaktivnu
tvar, koja se karakterizuje kao
neodoljiva strast za njenim
konzumiranjem. Razlikuju se tri vrste
zavisnosti: psihička, fizička i stanje
razvoja i rasta tolerancije organizma
na psihoaktivnu tvar. Tolerancija se
odnosi na postupan rast doze
potrebne za željeni učinak jer telo i
ljudski mozak relativno brzo postaju
imuni na učinak količine droge koju
zavisnik u ranoj fazi razvoja zavisnosti
dnevno unosi u organizam, potrebno
mu je sve više i više, upravo zbog
razvoja i porasta tolerancije. Nakon 6-
8 meseci, za isti osećaj ugode potrebno
je uzimati sve više i više odabrane
Narkomanija

Habituacije droge je patološka

želja za zloupotrebom hemijskih
supstanci, koja rezultira prvo
psihičkom, a ubrzo i fizičkom, dakle
potpunom zavisnošću. Zavisnik s
potpuno razvijenom psihičkom i
fizičkom zavisnošću u nedostatku
dnevne doze psihoaktivne tvari
koju uzima (tzv."teže droge",
opijum, morfijum, heroin i sintetički
opioidi, kokain, metamfetamin, i
sl.), a koju je zavisnik bez
prestanka, pa i višekratno dnevno
uzimao kroz određeni vremenenski
period može iskusiti "krizu",
izrazitu fizičku nelagodu, dodatno
snažno pojačanu trenutnim
psihičkim stanjem i željom za
izlaskom iz takvog stanja krize,
Hvala na pažnji!
Miloš Jovanović I/a